Време, 11. 06. 1937., стр. 4

Петак, 11 Јует* 1037

Политички дневник

ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ СМРТИ ЈЕДНОГ ОД НАЈВЕЋИХ ИТАЛИЈАНСКИХ ПЕСНИКА

Неоснођане верзије у јађности пободом састанка демократског Глаоног одбора Кано воћство бивше Демократскв странке гледа на претстојећи рад свога Главног одбора

Као што је познато „Времо" је прво донсло ннформацију о закључку г. Љ. Давндовнћа да се у Београду одржн састанак Главног одбора бнвшс Демократскс странне. .,Време" је тако!)е доинпје, у внше махова, регнстровало свс акцвје које су во1)ено у овом правцу, као н све припреме. којо су чињене за састаиак демократског Главног одбора. У дневној штампн, свакако из нсдовољне обавештености, нашли су места најразлнчнтн. ји коментари, у којнма је најчешће всома произволно прнказнван значај састанка Глав ног одбора бнвше Демократ. ске сгранкс и довођен у везу са најразличнтнјим полнтичкнм н организационим питањнма. МеђЈтнм, наш уредник лмао је прнлике да јуче нспосредно из воћства бпвшо Демократске странке добије следсће обавештење о претстојсћем састанку демократског Главног одбора: ВОЂСТВО БПВШЕ ДЕМОКРАТГКЕ ГТРАНКЕ О ГАГТАНКУ ГЛАВНОГ ОДВОРА — У већем делу штампо, речено јс јуче дословцс нашем уреднику, даван је иретстојећем гастанку Главног одбора бнвшо Дсхшкратске странка значај, којп тај састапак" нема п не може нмати. Цомшкано је н то да демократскп Главни одбор треоа чак да донесе из* весне далекосежне одлуке о односнма нзме1)у демократа, раднкала н земл.орадишса н о односнма са бшнном Гел»ач. к«м демократском коц.шцнј«»>|. Пето тако речено је да ћо демократекн Г .швнн одбор и* мати да оиредеЛн и обележн сиој етав у одноеу на хрват. ско ннтан.е н н11 ниј друП1\ актуелннх полнтнчкнх нроблема, који се сада на ра.шнм стрннами третнрају. Наеупрот сппма омга твр1)еи>има н г. Давндовнћ и ње. говн најблил .ц саралиннн нј воћетва бшнне Демократске с1раико еводе ствари на њнхову нраву меру. II ре свега треба наглаеити н подпући да ово ннје првн пут од 0 јануара да г. Давидш*ић ПО.Шва ишрн кругфунк цнонера бшнне Демократске странке. Гада су позванн иа сгетанак, речено нам је, члаИови Главног одбора. којн то место заулимаЈу но своме положају у нартнји, нлн по сво. ме нзбору, и то онн којн су се у томе евојетву латекли нриликом укндања Вн Јовдангког > етапа а који еу, за овнх огам го цша, осталн у ненрскидној полнтичкој еарадњи еа г. Давндовнћем „Г. ДАВНДОВНЋ ЈЕ УВЕК РАДИО ГАГЛАГНО ГА ГВОЈНМ НРИЈАТЕЉИМА Га гвнм својнм еталним га* раднннима г. Дпвндовпћ је и догвда био у чеетом доднру и шмени мнс.ш. Гваком нрнлнком кад је г. Дапндовић давио шјашњења о полнтнчкпм нро. б.н-мнма на дневном реду, он је то чнино тумачећн у нсто време н гледншта евојнх нријате.ка, коЈ« је еада позпао на глетанак. Та нзјапш.ец.а г. Да* пндовнћа н демократа по.шата гу, јер су онн баш нарочнто наетојава .1Н — иетнче ее нарочнто — да иолитнчке групе заузму одре1)ен етав у гвнма одлучујућим начелннм нитањпма, која интерееуЈу земл.у. 0 41 I V Т» Е ГЕ РЕ1Н АВАТН IIЛ ГАГТЛНКУ ГЛАВНОГ ОДБОРА ИмаЈући у пнду опу чнн.еннцг, не може бнтн нн речи о томе да „демократе стоје нред одлуком" И.П1 да код „демократа нрететоЈн н нреоријентација". У демократеком Глап цом одбору изирпшће ее пре110д ра.шоја гледањВ демократа на полнтичкн ноложаЈ, другим речима нлвршнће ее 1,;»гг.н д глгдшнта, коЈа су у па.шом нри 1аго1)аван,у даиим 1 и.пн ама. Погреди су ствари I оје г\ v току , а но гтвари к1»је нмају да добију коначан вид. М то ј< об.јашн.иво и одговира ма V којима ее гада

Г. ЈБубомир Дапндопнћ нијг док за то буду извршене еве потробне принроме. О тнм прниремама, као н појачању акцнје, гоиорнће се, реч«'Но нам је нај.шд, игто тако на опом гастанку. НА ГАГТАНКУ ЋЕ ПОДНЕТИ РЕФЕРАТЕ Г. Г. ДАВНДОВНЋ, ГРОЛ II ВЛАЈПЋ Што се тиче дневиог реда еаотанка Главног одбора, нрема обавои1теи,1таа која емо добнлн из околнне г. Дапндоппћа, еагтанак ћо отворити еам г. Давндовнћ и одмах у дужем говору изнотн разло*

ге за н.егов еазив, као н гвоје иогледо на гадапш.у нолнтнчку ситуацнју. Но«ме г. Дввндовнћа говорићо г. Ми.шп Грол, ограннчавајућн ее У своме нзлагању на ошпте нолнтнчке нрилике н наш положај бивше Демократоке отрапке у политичком жнвоту. Најзад, г. Божидар Влаји!) нзиоћо одное бнвше Демократоке етранко према оеталим групама београдске Удружено оиознцнЈе као н одпое београдеке Удружене оно.шцијо као цолнне, нрома бшнпој еоллчко-демократекоЈ коалнцнји. Као члан Радног одбора г. Влајнћ ће ее оепрнути на епе фазе, кроз које су нролазилн ироговорн на сиоразуму и.»ме!)у група београдеке Удружеио ополнцнје и Ге.ћачко - демократоке коа.шције. НА ГАГТАНКУ МОГУ УЗЕТИ УЧЕШЋА ГАМО НОЗВАНИ На еаотанку могу >-чоотвопатн гамо онн чланови Главног одбора, који гу добн.тн лолнвницу од г. Л» .Дапндопића. Одлазак делегата нз Ннша на састанак Главног одбора бнвше демократске странке Нши, 10 Јуна. — На састонак Глмног одборп бившс Демократскв стронко из Нмиш ћо отп>топптв само г. ПвтрониЈо Поповић, бивши народни посланик нл Доњог Душника и члан Главиог одбора. Збор г. др. Мнљуша код Санског Моста I Гански Мост, 10 Јуна. — У Лушцн Паланцп у Сре.чу санском данас је одржао збор наI родни посланик г. др. Бранко ј Мнл.уш. Г. др. Мнљуш јс говорио о успешном раду Крал»свске владе, а затнм о раду босанских земл,орадника, које је ирнтиковао. Говорнло је још нсколико говорника, па је збор закључен. После збора извршено је проширење партиског одбора.

Ђакомо Леопарди

-1937)

Министар г. Воја Ђорћевић приредио је у хотелу на Авали вечеру у част г. Фердинанда Клиндере претседника чехословачког кооперативног савеза

Главии спвез орпских зсмљо. ридннчкнх лндруги прнредно Јв прекснноћ у хотелу ни Авнли вечеру у част г Фординанда КДКН> дсрс. претседника чехословачког кооперативног совеза. Вечерн су присуствовалн поред домаћнна г. ВоЈислава Ћорђовпћа управника Главног савеза српских лемл.орадничкнх задруга н миинстра бвл портфеља. и г.г. др Гнрса, чехооловачки посланнк вн нашем двору. др. Марко Кожул, минпстар грађевнна. др. Михо Крек. мнпнствр без портф<'л.и Љуба Гоћевац. протседник над* зориог одбзра Савсла српским мемл.орплннчких задруга. др драгољуб Аранћеловић профссор уннверлитста, др. Милорад Нодељковнћ. днректор Поштанске

штедионнце, затим чланови Савеаа н оргапизпцнЈа у лемл.н г.г. ЈБубомир Маштровић Драган Мнлићснић. Жнвота Ј1аз»реннћ. др Људеввт П(>охаска, др. Шнајдор. Милиноје Арачнћ. ниродни посланнк Васнл Костнћ. Влада Мнлићевнћ др. Грузински. Герасим ВуЈић. Бошко Урошевић, Тодор Пешнћ. Жарко Ћорђевић, Снета Јовановић, ВоЈа Сгојановић. Копчани. Михајло СгоЈић и други. За време вочере г. Клиидеру Је поЈДравно у име Савела српскпх земл>орадннчкпх задругв г. Љубц Гођсвац. Н« оваЈ поздрав одговорио Ја дужим говором г Клиндора. захваљујући се на срдачном прнЈсму коЈн му Јо прнређон у нашоЈ зсмл.п.

Г. др. Гавриповић код г. др. Мачека

Конференцнја г. г. Трнфуновнћа н Шпаднјера у Мостару ! Мостар, 10 јуна. — Синоћ је одржана у Сали овдашњег ! Српског дома конференцнја на | којој су говорилн г.г. Мишл Трпфуновић, Стеван Шпадијер и др. Лаза Марковић. Шта значе речн: ,,покварена господа" Загреб, 10 јупа. — У везн са хрватским сељачким покретом у последње време врло често се спомињу речи „Покварена господа", којнма се често служио пок. Стјспан Раднћ и које употребљавају присталнце бивше ХСС. Разуме се да се у грађанству често протнв тога днжу протести. У најновијсм броју „Селачког Дома" нзашао је напис „Ко Јо нрни нзуетно н шта значо речн: „покварена господа". У том ниннеу оо пелн да Је то речн нрва нзуотнла мајка Антуна и Гтјенана Раднћа, п то у том емнслу да школа н варош покваре човека тнмо што научп „тућинскн чнтати, пнеати тућннекн, говорптн н миелнти. на тућннгки и раднтн". Антун Радић је те речи протумачио тако да се ученнк у градској школа покварн утолнко што најпре научи грчку и рнмску историју, ранпје него своју, п пре учп граматику п синтаксу тућег језнка него свог н тнме се отући од свог народа и постаје са тог станорншта ..покварен".

Бан Зетске бановнне г. Иванншевнћ код Претседннка владе Претседник Мнннстарског савота и миннстра иностраннх послова г. др. Мнлан М. Стојаднновнћ примно је јуче пре подне у своме кабннету бана Зетске бановине г. Петра Иванншевнћа.

Ђакомо Леонардн на одру

прн.шк

1,п«а.

ток поштички* чога-

Цод околиоотнма какве еу, зага ш ее дсмоКратоки Главнн одбор иеће поцуњвватн. Тај цосао остав.ва се за доц-

Загреб, 10 Јуна. — Г. др. Милан Гавриловић, првак земл.орадничко странке н члан радног одбора Бсоградскс удружено ополнцијо, налазн сс од Јучо у Загробу. Г. др. Гавриловнћ дошао Је у контакт са неколнцином чланова воћства бившс Сел>ачко.дсмократске коалнциЈе. Пошто Је учшгио посету г. др. Мачеку и са њнм се задржао ду. же врсмона у рааговору. г. др. Гаврнловнћ имао Је такођс и састанке са г. г. Кош>тићом н Вилдсром. Г. др. Гавриловић. како се сазнаЈс, реферисао Јо г. др. Мачску о ПОСЛОДН.НМ зоклучцнма воћгтва Веоградске удружсно ополнцнјо н о нзради програма за заЈедннчку акциЈу бсоградских ополиционих група. Као што Јс познато ова> програм јо нлрадио одбор тројицс у комс јо еарађнвао и г. др. Гаврнловнћ.

Управа Пореског удружен>а код мнннстра финанснја г. Летнце ЈГучо По подне мпнистар финанснЈа г. Лстнца примно Је у своме радном кабиноту претссдннка Цсшрплне упрапс Пореског удружоња г Момчнла Вељковпћа пореског ннспоктора, заЈедпо са претссдником порсскнх повс ренлштива из Веограда. Загреба, Љубл.ане Сплнта. Скопл.а, СараЈепа и Вање Луке коЈи су му лнчно прсдалн розолуцнЈу. коЈу Је пореска екупштииа V СплИту 1П мчјн прпмнла Мннистар финансиЈа г Летица. примно Је веома срдачно ове де легате. и остпо са н.има око пола чиса у ралговору. нитересуЈући се о многнм пореским послоаима, н нзплатн пореза у мсстима одакло су дологати.

Првн резултатн нстраге поводом злочнна код Прнхове Љубллша, 10 Јуна. — Краљевска банска упрвва данас прс подне обЈавнла 1е следећн коминике: „Судгно-леКАрска комнгиЈа Је код пбдукцнЈе пок. фн.шсофл Гудо.|фи Долннара, коЈн Јс убиЈен код Прнхове 8 Јуна о. г. кои* статона.ш да Је До.тнар убоден НЖем у леђи. Нож Је пробно плућа нод десном лопатнцом илмс. •»у трећсг и чствртог ребра, дна н по гмнтнметра шнро|;о н четн* рн сантиметра дубоко. Смрт Ј«» пистуннла лбог унутран|ц.сг книарен.а. У везн еп злочнном догад Је ухвпшено дееет лнца. По1)ен.о нстрагс ос и дал.о ни тсизнвно наетанл.а од стране Упране нолициЈо у Л»убл.анн. и (Ил канцелпрнЈе Вонске упрове V Љубл.анн. 10 1уца 1П37 г.) ТЕЛО IIОК. ДОЛННАГА Г.НТ.К САХГАП.КНО .V Н.КГОНОМ ГОДНОМ МКСТУ Л»уб.|»аиа, 10 Јуна. — Спхрниа трагнчно погинулог академнчара Рудолфа Долннара обавиће сс "*ек у суботу, уз најпеће учешће народа. Сахрана ће се пзвршнти у родном крпју покоЈннкл у Лучима, крпј ТПкофје Локо. До петка његов леш оста.је нзложгп у Коницама, одакле ћо бити преиот у Л»убл.ану н нв кнтпфалку плложен V Академеком цому. V е\'бот\ у.1утру спронод полали нз Академског дома до Универантета, где ће се обавиги кратка Iкомеморацнја

МИЛИОН ДИНАРА ШТЕТЕ нанео је град селнма око Бнтоља Битољ, 10 јуна. — Прекјуче је над селнма Црнобукн, Псранцн, Уетоно н Загорнца у Грелу битољском влада.ча незанамћеиа непо1Ч1да. Град, којн је падао у велпчпнн кокошијег јајота и доетизао пшпну од блнзу пола метра зи непун сат уншмтио Је опе усеве. Највшпс је отрадало село Црнобукн. Иа нроетору од 800 хектара 1 *рад је нанранно ирапу пустош. Огромно количнио града оледиле еу се у санте којо н данае покрннају н.нве. Када је град престао. иаступн.ш Је нрона.ш об.шка и етраховите бујице напрнниле су у оолнма ираву нуетош. Зн време непогоде у нољу страдао Је Нанћел Петровић, коЈп ое онеевеетно од ударнп града, п затим га Јо захватнла бујицп н он ое удавио. Штета оо цснн на блнзу МН.1НОИ дииара. Па лицу мегти налази оо комнеија са среекнм иољопрпнродним рефсрентом г. Илићем ко|н шЈо ееллцнмп ирактнчне спвето. Провала оолака н град над Варешом ГараЈево, 10 јуиа. — Јуче по подне око пет чпеоиа нпд Впрешом н околнном влпдало је ј страховито невреме. У почетку падала 1ака кнша, а чнтнм ; крупии град у велнчини ораха, којн ,1е уништио све воће н жнто. П сам град Вареш I знатно је оштеће*

Није могуће, ма У ком било правцу, о нталиЈанскоЈ литератури говорнти. а да нам смсста не искрсне пред очнма велика личност Т>акома Леопардиа. Као песник и прознн писнц. Леопарди Је, лаЈедно са Манцоннем и Кардучнем, образовао чврсти троножац на коме почива цела итали. Јанска књижевност Х|Х века. Александар Маицоин, чувени ро. манопнсац и, у нзвесном смислу, отац модерие италнЈанске проле. прнпадао Је школи романтича. ра. којоЈ Је чак предњачно као аастнвиик. Остала двоЈица — Леопарди н Кардучн — васпитннци старих литература грчке и ла. тннскв, били су људн класичнстичког правца; они су. у прасноЈ духовноЈ заједници са Угом Фа( колом. песннком Гробова, далн поезвЈн, пауцн и патриотско литературн отога времена дела првокласнс вредноств. То вреди нарочнто за Леопардиа, великог лирнчара светског бола, коЈи Је внше-ман.с превоћен иа све културне Језнке. Леопарди Је у гроб легао у своЈоЈ тридесет н осмоЈ годнни. У свом кратком в налаћеном животу успео Је да заузме врло ви. соко место као фнлолог, као пе. сннк н ■ кво философ. Из евакс поЈеднне од тнх областн. а нарочито нз облгасти поезиЈе. оставно Је зп собом дсла од трајне. управа монументалне врсдностп. У трепутку када св пео свет, с ИталиЈом на челу, спрема да свечано помепе прву стогодишМЦЈГ песникове смрти. сматрамо да неће на одмст битн да се н у нашоЈ јанности коЈа реч прого. ворн о овом писцу велнког ран. га. коЈн чинн част своЈоЈ отаџбинн и целокупиом човечапству. Ћакомо, старијн син конта Маналда ЛеопардиЈа, родио се 1798 године у малоЈ варошв бивше папннске државе: Реканатн. Прво школовање добио Је. по тадашњсм обичаЈу, у роднтељскоЈ ку. ћи од двојнце свештсннка. које Је он ускоро прсвазвшао знањем н наставно да се самоучки васпнтава у богатоЈ бнблнотецн свога оца. Он ту развн парочито овоЈе зиање грчкога Језнка. и то у таквоЈ мери. да Је у стању био да на том језнку саставл»а орн. гнналпе песме. Јодна његова хим на богу Непт>-ну. коју млади Ле. опарди објавн као дело неког старог цнклнчког песника, сматрала се дуго времена као грчки оригннал у италнЈанском прсводу. Истн Јс случаЈ бно и са две тако вепгто нзраћене оде н« старом грчком Језнку. да су их савременицн сматрали за успела { подражанања Анпкреонтове ли. I рике. Неки његови филолошкн н Iсруднцнони радови нз тога времена аадржпли су своЈу вредност н у данашњнци. Ннжалост. таЈ суннше напораи младалачки рад. комс се посннк бејаше одар измећу своЈо тринаесте н седамиаесте године. испада на краЈу сав на штсту њсгова телесног развоЈа н његова ддрпвл.а: очи му ослабише. његова се кичма пови. а живчана нсцрпеиост поче да узнма опнспе раамере. Налазећн со врло рћаво у родител.скоЈ кућн, у коЈој Је владнла несноона стега и претерано богомољство. младн Леопардн. 1819 године. по. куша да се свега тога реши бек* ством. али му се намсра нзЈало. ви и ои тек днс годиие доцније успе да се ослободн ..глупе роћено паланке" и преселн у Гнм. где га Јо чекало вслнко разочарење. Он у папннекоЈ прсстоници не нннће на прнЈем кнквом со нндао. Једнна корист. коЈу 1е од те сеобе нмно. беше ниднк римских старина н познаиство за чувеннм немачким исторнчарем Нибуром. коЈи му постаде лнчни прнЈатељ. Време нзмећу 1823 н 1830 п|м>иео Је песиик наЈвише код своЈнх родитеља. Илнурен Ј физичкнм боловима. он упада све нише н нише у тешку меланхо лнЈу. У више маховн покушавп да добнје неко намештење у Јап ноЈ управн. алн црквено влнстн од њсга зазнру. Чезнв за љубављу и женском милоштом. али женска страна као да за њсга. неугледна и болесна. нема очнЈу. Најлад. 1830 године. на познн : некнх приЈатеља из Фнренце. коЈи наћоше ннчннн дн га помог. иу н мнтернЈално. песннк иапу шта коначно сво|е роано место н 1 прелази у лепу нарош на обали ; Арна. у којо1 ће се задржатн до краЈа 1838. свуда Усрдно предусретан и унеколико утешен у снојнм невол.ама. Ту се упознаде са неаполитанцем Ганиерием. коЈи ћо ЛоопардиЈу штедро понуди.

НДПИСДО МДРИО ЦДР, чла^ Краљевске српске анадемије наука

в депресиЈа, коЈа обвчно посада човока, коЈи се у животу осећа потпуно беспомоћа«! и о- амл>«. Томе свомо осећању дао Је песник израза у читавом низу лирскнх певања (I С јп НК пјзшх Језивих разматра&а о људскоЈ судбини, која нао осваЈаЈу и заднвљуЈу своЈом маЈсторском сажетошћу и своЈом дубоком емотивношћу. Ми те гениЈалне теорвпш!с овде, разуме се. ве можемо редом помињати, ни о њима опширниЈо гоиорит*. Ипак, у наЈлепше и наЈзначајниЈв посм« тога рода, иде несумњвво Ноћ. на пссма Једпог тумараћег пасш. р». коЈа се завршуЈо мрким сти. хом: В јмнеио л ск! плзсв // И нмглЈв (Рођендан Је кобан свакв маЈко сиу.) Сумориу поезнЈу овог трновим венцем овенчаног песиика Јако карактеришо и Н осјгјнд песма ( офнна, у коЈоЈ Јо дивио изра. жон болни крик л .удскв Јединкв коЈу Је природа снабдела реткш« умним способностима, алн нажалост у неугледном толу. те коЈа заман уздшпе за љубавлу в срећом; н онда, у истом реду мислн, алсгоричка медвтацнЈа Лслмл.ени врабац, дирљнв« станце Снлвнји, те огорчена елогиЈа под насловом Успомено. У. двема последњим песмама раз. драгани песник оплакуЈо своЈу нспроживнљону, Јалову младост и промашени живот осећаЈнв. Нв можемо а да, на краЈу, не поменемо и Леопардиев кратки монолог Самом ссби, у коме Је пе. сник промеЈским гњевом устао против „скровито силв коЈа, на општу штету, светом влада м те огорченим речима подвукао ..баскрајно ништавило свега што постоЈи'". Потпуно револуцнонаран у ролигнЈи, званнчном моралу н политивд оваЈ Јо несрећнн човек био \-вврен да Је свет ваопако удешен, алн Је, кроз своЈе лвчно болове, живо осећао и болове човечаиства. Он због тога. какви год разлозн воЈсвали против његове скептичке фнлософије, иде у ред мртвих песвика који су увек жнви. увек дсЈствени Као у данима свога оостанка. његова поезија жмао одјекује у срцима људи који страдаЈу од не^илостиве судбине. од људске тесногрудостн, илн од људске злобе. ти да се пресели код њега у Неапољ н буде сталан гост у његовоЈ кућн. Тако је последње дане свога жнвота песник могао да прожпвн у погодниЈим приликама. решен бриге за насушнн хлеб. бавећи се увек књигом. али спуштајућн се све внше и више ннз мрачну стазу философског песимизма. Умро Је, у кућн свога прнЈатеља н добротвора, 14 Јуна 1837 годнне. већ увелнко чунен и живо ожаљен у целом културном свету. Тешко би бнло обЈасннти садржину Леопардиевих лирских пе. сама, а то значи наЈважниЈег дела његовс књижевне продукције. ако се не бн водило рачуна о песниковнм фнлософскнм ндејама, коЈе су готово све одреда прожсте п.ајочајннјнм песимизмом. То Леопардијево мрко гледање на жнвот долазвло Је код њега делимице као последица телесних мана. а делнмице као плод његова самоучког васпнтања: Јер не треба заборавнти да је млади Леоппрдн многе од своЈих песнмнстнчкнх ндеја у клици налазно и код своЈих омиљепнх Грка, нарочвто код Лукнјана из Самосата. сатиричара из другог века поеле Хрнста. коЈи је бно тако близ^к љеговоЈ пдеологији. Ои. свакако, у људима вндн створове осућене «а беду самим роћењем Прнрода. то је нелнки непријатељ људства: она 1е према нама хладна. равнодушна. н зато Је треба мрзети. ма колнко да Је сама собом лепа и прнвлачна. Узалудан Је, како он мисли. н бесми. слен свакн напор да бн се у жн. воту постигла ма какпа срећа. Великн архнтект. коЈн Је свет зидао слабо Јв водно рачуна о срећи рода људскога. Јсдини цвет у пггуром животу Јесте краткотрајна младос*т. после коЈе дола. зи старост. — сплет свакојакнх невоља. Зато пе треба у животу иматн ннкакних жеља. никавнх цпљева. већ прожнвети своје дане са пгто мање мука. Вожанство, ако н постоЈн. нс води бригу о људнма. Свему. наЈзал. бива краЈ у гробу. Толико у погледу песникове лнчне концепцнЈе света и живо. та, каква се она оцртава у његовом песннчком и прозном делу. Ипак, погрешно би бнло у Леопардну уочити неког апстрактног мислиоца, којн трага за смислом жнвота п спстематски порнче мог5'ћност сваке среће у кратком Јћудском веку. Нс. он Је цолом својом лнчношћу наЈпре песник, и то всликн песник, па тек онда фнлософ н тсоричар песнмизма. То значн да његово очајно умовање на нас, његове позне чнтноце и поштоваоце дејству Је много внше своЈим личннм наглаСКО .м н отттилним ннчином коЈим песннк аналнзује своЈу ојаћену душу, но што бн то случај био кад би нам те иств ствари хладнокрвно излагао неки спекулативни философ. • Леонардн Је своЈ рад у везаном слогу започео као пнтрнотски лнричар, обојен нзвосном до зом романтике, игто св најбоље внди нз двеЈу канцона: ИталмЈи н Иред Дантеоцим епомеником > Фнренцн, коЈо могу да се сматраЈу као песникова првенчад у оригшшлном стварању. Алн се ти младалачкн лнрски крнковн у Леопардиевнм грудима убрзо стншаше, да бн уступили место бескомпромнсном песимизму о ком Јо говорено навнше. Главни покротач његова певања, почнњућн од тога часа. бнће (аеЛиш уј|ое. нлп, српски казано, чама

Књижевни п морални профил Ћакома ЛеопардиЈа, који смо овде покушалн да дамо на брзу ру. ку, далеко је од тога да би се могао сматратн као ннформатнвно потпЈ'н. Ми смо у њему. краткоће радп, сасвим пренебрегнули његове прозно саставе, који у многом погледу могу да се сматрају као коментар његовнх песама. Прн строгом одмереном простору коЈнм смо располагали, ннсмо, — пгго много жалимо могли да се дотакнемо нн Леопардневих Мисли, Једног зборника афористичкнх рефлексија, по коме Је песник разасуо толнка драгоцена зрвца своје високе мудрости. Сгога и не уображавамо да смо у овом ужурбаном напису дали неку идеалну слику ЛеопардиЈа, као мнслиоца н песника. Сва наша амбицнја била Је у томе. да мање обавештеном срп ском чнтаоцу помогнсмо да песника осмотри са наЈзгодннЈе и наЈннтересантннЈв тачке гледања. По нашем мишљењу, Ћакома ЛеопарднЈа треба сматрати као Једног из малог броЈа лнрских гениЈа његова. па и свих времена. Поред Бајроиа, Шелнја н де Внњип. његовнх конгениалних савременика, Леопарди Је у свет скоЈ књвжевностн, неоспорно, стекао нме Једног од наЈорнгнналннјих н најефикаснвЈих песника људског револта и људског бола. МАГКО ЦАР

Војвода од Внндзора одговара на честнтку једног дубровачког кафеџије Дубропник, 10 Јуна, — Прнликом венчанч! војводе од Виндзора овдашњн ресторатер г. Лука Шарић у чнјсм Је ресторану прошле године воЈвода од Виндзора као енглески краљ вечерао упутно Је телеграфскн најсрдачније честнтке. Данас му Је лнчно воЈвода од Виндзора у име своЈе и своје супруге телефонски захвално. Вр. 181 од 1.111 1937