Време, 08. 03. 1940., стр. 12
СТРАНА 12
■РОМАН ВРЕМЕНА
Маџареш.
Петак, 8 март 1940
>-Кенидба сина и мало „грдило" По некнм ирајовнма наше зем. ље, где преовлаЈ»ује камен н шу-
м», већкком се гајн отока. Алн нха крајева где ое тешко н стока
Прохујало као вихор
ј Уицшшт ' ■- — /№<Ш
18
Видвла је само двадвсвтогодишн>ег младића који јв поцрдржн. ннр-о<1Ито знмн када нава. л -то ве.шкн с«еговн н ка.« пре тччЈ ® енво "во рак и понашао се гв сено омане. Ј блесаво. Хте^р му то рећи у Зато ое у тнм кријевнма чЈ "ва« брк, али јој саме од себе ДОстока као очн у г.тавн. II чсбанн . ђоше речи, којима ју је Елвн је чоото мазе. Л пнротско>1 кра- . научила за такве прилике. ју код онромашннх сточара нв- \ _ девају се нмена свакој овцн, кз-\ навици спусти очи и тизп н.1н говечетЈ-. II чобанн по н- • хо јој пређв преко усана: мец>- позлају овј - отоку. * — Мистер Хамилтн, свесна V једном се.ту нмао иекн сиро.' сам чаС тн коју ми увазујетв машак читаву серију н^епшнх ; П р 0 сидбом, али све је таво изнмена у своме тсру. II „белку* 4 и ' „жућчу" н ..окату" ,нагату" н та- Ф ненада дошло,,да нв знам шта ко редом. Међугим, у тор>- је би- Р Д а ® ам одговорим. ло н једно 1.рж.1>аво мало теле, 4 На тавав начин вешто се нзкоје.ч>- ссу козппнје наделе нме бегавало да се увредн сујета „грднло". 4 човекова, а и очувао би се за """'''О *>•' свзки спучај. Чарлс загрнзе у оенн ноо?ћн свој наднмак. ( 1 ' г Када се са5ра .1а летина и када ( мамац, за н>ега нов и први. се село нрипремнло за зиму, ср-ај — Вечно могу чввати. И *еснромашак маумн д а ожени сн-* лео бих да вас имам, теа кана. II наЈјогпе девојк>", Ј-реднше да будете потпуно сигурни у све за свадбу па једног дака за- св6е Молнм мис О' Хара, репеваше и СЕатови у 1оћи. ' .. ццте ми да се смем надати. Како Је бнло иозвано много м * м _ сватова, домаћнн поред коза н* Оштре очи Скарлвтнне углеовпца закла н ма.10 „грдило". За- даше Ашлија, који јв остао клаше га н набише на пажан. да крај Меланнје и смешкао се на се сватовн добро почасте. На Њ у к ада би само овај блесан, овадбн се ша-тнло мало „грдило" „ ој . невешто пнпаС1 за ње . н на његов рач>*н правнле се до. (■ , оетке, док ј.-лаг, од и* ®" рувом ућутао за тревуустаде н наздравн домаћпну. По-^ так, можда би чула о чему што му честнта све редом и прн. _ н>их двоје говоре. Чарлсовв јател>ош му наздраг.н он до.,' рвче заглушиле су гласове коД®Д е: ( је је напрегнуто ослушкивала. - Доошћш«. бре! О бсгз е«на. _ п _ 1ала је ожени сас мало „грднло" а дру-л * гога да Бог да оженнја сао ведн.. тннула га за руку и не удостоко „грднло"! » јивши га ни погледа. 4 Чарлс се препада. За часак, 4 учини му се да је одбијен, те _, . ~ 4 поцрвене. А онда виде ваво му Т/ада ]е Клемансо као ирет-\ , 1 ш\ „ ' гледа сестру обрадова се. л\ сеаник влаце обилазио ) ™ уп „а ш н Л а аа Г а француски фронг, заупаеио, Р Наравно, З бусе и " е " > едним ^ЈНПКОЧ ко,и ( ' сиртно уплашнла. ]е стпјоо на стражи и заии-# , к т п. 4 осетн у себи мужевну снагу, _»' . . ,,, 4 какву до тада није никада о- Како ,е ири,атељу* ? сет Ј 36унно јв је девој . Во,ник се намуштио: То змио Т У се - Пемам времена ца разго- Ј Т то6о „ мнр . варам со ииеилима! - одго- , во п0 „ ^рн.о 0 „. ворцо ]е и окренуо Клемансоу * гово р и с *арлетином стнсну летја. Ј руке, да поваже вако јв н он а светсвн човек и како разуме ВИСОКА ЦЕНА ^ њене ппашње. Руска царица Катарина прнре-^ Она то и не осети, јер сађивала је у Петрограду ве-^ да ј аС но чу Меланијин глас, лнку забаву на коју је позвала^ С л ада ц глас, који је у н>е био многе најугледније личности из(| Д р ажестан и њено најлепшв Европе. Да би забава била што^ 5 лаг0 . лепша царица је ангажовала на)-# г . ' р 1 . . '\ — Бо)им се да ]а друкчв мибоље уметнике да суделуЈу у^ ' кони.рту којн се „риређн.ао ° МИ "«Р Текериоквиру забаве. Тало је поз.ан«# !»• Он ]е онннг.. Мислим, мана забаву и чувена италијанска# н>е јв џентлмен од мистрр певачица Габриели. ^ Дикенса! Славна певачица пристала је^ Како се само мсжв тако неда дође у Петроград али је за-^ Ш то лудо рећн? Скарлет бн хтевала да јој се на име хонора-#ра исппатн 20.000 рубаља. г »Двадесет хиљада је и сувнше# чарапа€ много«, одговорила је ,арнца пи-ј мо ,^ ш мисле Интв . смом певачици. »То )е више но-» _ плаћам две' Р вс мушнарчев може се побу# днти само тиме, да се о н>ему г говори н постепено скрене на ^ себе. Да је Меланија рекла: * >Ти си сила!с или ^Како сн само дошао на ту мисао! Та мо-
★ ЦР1БИЛ
се, олавшана, слатко насме]ела. Па то је само једна »плава свак зна шта о та-
што )а
ваца него маршалас... Певачица је одговорила »Када тако ствари стоје, нека Внше Величанство, ангажује концерт два маршала. ★ МАРК ТВЕН И СЛОБОДА *^>ог увреде нанесене у једном
ја би се сирота глава распала г.ада би само и покушала да о тако нечему мислик — онда би Скарлет имала разлога
' чланку некој високој личности,. морао ]е Марк Твен да одлежи |*з-Ј да СТрахује. * Осетила гледи нду на боље н то толн-
]е сада да јој из-
село. јатела обратио се славном хумо■ ристи: — ВерОватно да си у затвору
весно време у затвору. Када је пуштен на слободу, пријатељи су у његову част приреди -Ј да ј е ^во^д обасјано лице ручак који је проте^ао врло ве- . ©брнула Чарлсу и од радости - том прнликом >елон од прк -Ј се смешнапа . Овај „сваз на4 клоности усрећивао га ј е. ^ Шчепа н>ену лепезу и хладио срео много интересантних типова. > Ј® тажо бурно, да јој је пореКакви су ти људиТ ф мвтио косе. Марк Твен је жалосно одмахнуо ј — Ашли, шта мислиш тн о главом. ж томе? — зачу се из групе за— Када се добро погледа, ре*ао 4 грејаних мушкараца. Он уста]е, тада човек види да и тамо има 4 де и извини се. врло много ниткова као и међу ф _ Нико не изгледа тако лекоји су на слободи. * по — помисли Скарлет, када
виде н >егову немарну господ-1 ђождерцн! Нвћвмо рата. Бно стввност. Чаг. и старијн ућута- сам у рату и знам шта 1в то. ше да га чују. Био сам у рату против Семи-
— Па, господо, ако се Геор-. нола, па сам бно луд, те уче гнја буде борила, и ја ћу. За- ствовао и у мексиканском. Ви што бих иначе ступао у трупу? — рече он, широко отворених сивих очију. Ишчезло је оно што је било као сан у
мислите, ту се јаше добар коњ, девојке вас обасипају цвећем, а ви кући као јунаци! Не, господо! Гладује се, добије се тнм очима, а појавила се од- запалењв плућа, и богин>е. Молучност и воља, какве дотада ра св лежатџ у влажној трави. Сварлет на њему није поиме-' А ако не то, онда црева! Да, гоћивала никада. — Али надам сподо, шта све рат на направи св као и мој отац, да до боја 0 д човека, свашта, кажем вам! и нећв доћи и да ће нас Јенки ц пролив, јакако! оставити на миру. Он подиже, смс-шећи се, ру-1 ви _ ку нада Тарлтонсви и Фонте- \ Мнстер Мав Рае био је створ нови заграјаше без реда, вао из ст веиа много сн некада људи на Вавилонсго] куЈ1И | јед* и простијег но овај око н>е— Да, знам, увредили нас и | га. преварили. А да смо ми бипч , —Одведи брзо деду! — проу вожи Јенкија и да су они I шапта гневно једна од њего-
из цвпова — смем ли, господо, да и ја нешто кажем? Тон му је био презрив као и погледи, али обавијено све једном учтивошћу којом као да и себе сама није баш одвећ озбиљно узимао. Овренуше му се оном љубазношћу коју обично имамо према чудњацима и изопштеницима. — Да ли је ико од господе помислио на ^го, да јужно од лније Мазон—Диксон нема ни једне једите фабрике оружја и да имамо овде на Југу ђаДаме поцрвенеше као рако- волсг.и мало ливница гвожђа? Ђаволски мало предионица вуне и памука, кожара? Јеств ли помислили на то да немамо ни једне једитв бојне ла 1 ђе и да нам флота Јенкнја моте затворити пристаништа цигло за седам дана? А онда да нећемо моћи више прода-
хтели да се отргну од Уније, како бисмо се ми понашали? Отприлике исто тако као они1 — Баш право његовски помнслн Скарлет. — Увек он мора да улази V оне друге. Некипут јој је Ашли био неразумљив. — Нећемо бити усијане главе и дати се увући у рат. Највише зла у свету дошло је од ратова. И увег. када би некн рат срећно прохујао, ниго није уствари знао шта је све то било! Скарлег напрћи усне и нос. У Ашли]вву храброст на срећу нико није сумњао, нначе би ово испало незгодно. Око њега се већ подиже *амор страсних гласова. Под дрвећем, на рудини, стари, наглу ви господин из Фајетвила гурну Индију. — Шта је то? О чему говоре? — о рату. — Индија му је трубила у уши кроз савијену шаку. — Хоће да се бију против Јенкија! — Рат, велите! Он потражи свој штап и диже се тешко из своје столице, али тако енергично, како већ годинама није. — Казаћу им шта.је рат. Ја сам ратовао! Мистер Мак Рае ретко је када причао о рату, увек га је његова женскадија ућуткавала. Журно одгсгуца групи и уз дигнута гласа махаше штапом Пошто он друге није могао чу ти, убрзо оста господар на бој ном пољу. — Чујте ме ви, млади гвож-
вих кћери једној младој де-|вати памук? А наравно... на војци. то господа нису помислнла! — Одиста, — продужи она Но, тај баш сматра све ове шаптати узбуђеним мадонама младиће као магарад! Скарлет
око себе, — одиста, сваки дан све горе. Нећете ми веровати, данас изјутра казао је Мерик и (њој је тек шеснаест!): „Но, мала госпођиде!...* Остатак би прошаптан још тише, док сег унука удаљавала, водећи старог мистера на његово хладовито место. Међу свим 1 тии девојкама ко је су се узбуђено смешкале и свим тим де^дима који су ое страсно преаирали био је очевидно само "један једини који је остао саврђпено миран. Скар лет виде Рета Батлера ослоњена о једно дрво, руку дубоко завучених у џепове панталона. Откако га је оставио мистер Уилјкс, он остаде усамљен. Није ни речи проговорио по сред загрејане препирке. Подругљив смешак око усана, у очима потсмешљив блесак: као да слуша децу како се хвалишу. Скарлет нађе да је то његово смешкање некако пепријатно. ^Слушао је мирно како је Стјуарт Тарлтон понав."^ао, разбарушене риђе косв, светлих очију: — За месец дана добиће од нас батинеТ Џентлмени се увек туку боље од светине. Месец ;;ана, не... једна једина битка... — Господо, — рече тада Рет Еатлер развученим и меким чалстонским наречјем и не померившн се из свог удобног положаја, не вадећи руке
се разбеснела. Крв јој удари у образе. Неколико младића днже главу охоло и борбено. Џон Уилкс се врати на место т. ј. Батлеру са којим је малочас разговарао, врати се као случајно ,али и да госте опомене да је и тај човек његов,
Водоравно; 1 одмах (провинцкјализам) — сајџија, 2 име чуве.чв ' балерике — госпођица (внглевидео фабрике, ливнице, при- г сии ) — та , з замвннца у падвжу станишта и докове, рудннке... Ј— сугласннк — узвии, 4 мусписвв оно што ми немамо. Ми?"внско мушко имв, 5 провапија, 6 имамо само памув, робове и Ј личнв "мвиица - прилог - нвоохолост своју. Они ће са нама а 8 свршити за месец дана! 4 1 * он " За часак завлада ћутање.» Рвт Батлер извуче фину ма- \ раму и опраш и немарно свој ругав. А онда опасно мрмљање и гунђање изби свуда унаоколо. Као челињак у који си дирнуо штапом! И Скарлет освти како . јој гњев пламти на лицу, али, * истовремено, њеном трезвеном ф главом сену помисао, да све 4 сво што тај човек говори мо- 4 жв бити врло разумно и тач- # но. Она, додуше, није нигде Ј видела ннједне фабриге, а ни-Ј ф ској 7 „ ародна обућа, 9 ]е никога ни познавала који цх Ј Руска рвка _ ждре бе — лична је видео. ^заменица (у падежуЈ, 10 домаћи Али — шта? Све да јв оно^чувар — наша река — личиа зашто је он говорио сушта исти- ^меница, 11 седиште међународна, ипав он није џентлмен, јер { ног с УД а ~ °™шао - |® С У. 12 го се то не говори у друштву Јворник, 13 ни)в стара, 14 мера за које се ту скупило на забаву. Ј површину ' Стјуарт Тарлтон приђе на- ^ вг, " рм - г мрштених веђа, а за њим у- ^
РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ - Водоравно: 1 Ида — бан, 2 Ладостопице Брент. Близанци су се ^ га - ^ ол - 5 УР а Р атом, 6 бало —
усправнО; 1 Уб — л 3,-5 лира лоие, 4 Ада — лоз — ати, 5 одар н* \— одаја, 6 доба — камом, 7 гат глг- \
ПРОБЛЕМ 38 ДР. X. Рор
. кора 7 одан, 8 лоза — мена, 9 змај умели понашати и тешг.о да 4 н м ' , .. ' I - \— орна, 10 етамин, 11 скрозим. би на вртно] забави заподели 4 у СпВ авк обзиљну кавгу —: али даме се Ф с поплашише и узбунише у сти мах. Тако су ретко прису- Ј— оне — Рим, 8 обрнуто: Рона стовале таквој сцени, знали су Ј— Нин. 9 ма — аа. за тако што једино из прича-^- ња! ф — Господине, — рече Стју- 4 арт тупо, — шта хоћетв тиме Ј да кажете? \ Рет га учтиво погледа, али 4 малко весело. 4 — Шта хоћу тиме да ка- Ј жем? — одговори он — Оно \ нсто што и Наполеон, можда ^ сте чули о њему? Он је једном ^ казао: »Бог је увек на страни ^ најјачих батаљона .с 4 Па се онда обрте Џону Уил- Ј ксу и учтиво речв: Ј — Обећали сте ми показати ф своју библиотегу/ смем ли вас 4 замолитн да сада то учините ?г Јер, нажалост, морам данас' поподне још за вида да се *. вратим у Џонсборо. Ј ЈТако скупи пете и поклони 4
Мат у два потеза
са на гнп г-гпднр кпп ^читрп, 4 Решење проблема 37 ,13. Р. НоЈНа Св ® "Р® 110 " ао Учитељ Ј ко>а| ,, 5<|4 _ в4 0 .о 1е таск (проиграња. За тако сналчна чове- 'блемски рекорд>< V коме белог ко»а —— ка поклон је био грациозан —ј[ н а е4 могу да туку девет црннх Џона Уилг.са, гост и да их у а у исто време дрзак као бу- девеТ исто време опоменв на прису- ботка посред лица. Ј јтакАица птестоннчких тност дама. ј Онда, уздигнуте главе, оде» секнија Најгадније ти је к^ нас са Цоном Уилксом н још је °д- ^ 1 секци^^^адЈ^^б^н^са^ог * проф светног. савеок група Београл одо\ жалн су у \-гор"ак 5 о. м..ут&кмкцу за " * на девет таблв,- Победнла Је шапањеност, а онда отпоче изно -гховска секција
Јужњ^ка — настави'Рет %атл^р јекивао његов тЈаздражљбв — што већина ни]е ннкада пу- смех. товала или што је на путова- За часаг. наста тишина
њнма врло мело научила. Од вас, господо, сви сте поприлично около прошли, наравно. Али, шта сте видели? Европу, Њујорк, Филаделфију... даме, наравно, Саратогу (и ту се лако наклони према групи дама под дрвећем). Видели сте хотеле и музеје, балове, коцкарнице. Па се онда вратили кући са уверењем: нигде није тако лепо као код нас на Југу! Што се мене тиче, ја сам
Кл уба чнновннка ва жагор. Индија уморно уста- ' Народне банке рез-. лтатом 5 1 , -34 ' Л Утакмнца Је почела у 21, а завошндв са свога места под дрве -Ј ла се 0 ко '24 часа. ' ћем И приђе бесномв Стјуарту » Поједнначни рез\-.-гтатн су следе. Тарптону. Скарлет није ,у„а {^2! шта јв говорила Индија, алифх ^о. Шнајдер—Петковнћ :4. Бра кад угледа како је Индија по- ј> чннац—Петрош 0:1, Костнћ—Колео гледапа Стјуарта - осетн ч-Ј 1:0 - га,у^-д_». 0ј1 и ж„«.
осети У- ковић—гца Бруно 1:0. Шахсжска бод савести. То је био ис-гИ г секцнЈа Клуба чнновннка Народне онај поглед којн означава при-' банке имала 1е на непарннм таблападност једног бића другоме, ' "« ««.»). одржаПо уист и онај којим је малочас \ скоро прнјатељскч- лтакмип\- са шагледала Меланија Ашлија. Са-^ ховско * секцнЈом Хнпотекарне бан истина рођен у Чардстону, ади мо ШТ01 овде Стјуарт није уз- Ј """ гахг ттг»гчтот*.в рлпнва тгппввп ! л врапао. гжгра кра.т»нчнног пешака Скарлет за трвнутак ПОМИ-»Белн Вндмнр. Црнн: Калабланка слн да би св Стју веН ода.но^'; -»Ја - љ.. Л оженио ИНДИ] ОМ — да НИ ]е^ 8 | 1<ЈЗ 1<17. 9) 5с5 Тсб 10 0е2, схс! 11) она, Скарлвт, прошлв године | б*с! Из4. 12) е5 13) 5с2, 1*с 14) ђ*с топико са њиме Љпеотовала 4 0-0 15) 503 5а4 16) с4 ' Зс5 - 17) 5с15 толико са њиме флертовала. ( 5х(Ј5 1В) сх(ј 0аЈ 1?) Т{Ј1 $х(ј Али се брзо уМИрИ ПОМИСЛИВ- 4 Оха ОсЈ 21 I 1еЈ ОсЗЈ. 22) Тх(јЈ, а5. 2Ј» ши да ипак није њена криви- ф «4. Тс*. 24) 1Ј ремн. ца што друге девој^е не уме- 4 Ј уто-т""!« чроФ^ођ У»и . МНУ м . г л верзитета др. Милан ндмАр увек 1е )У да сачувају своје младипе. \ одлнчно пролазио V игри с најве'ћим светскнм шаховским маЈсто(Наставипе се). 9 рима.
сам последње године провео на Северу. Ту се насмеши и блеснуше му зуби испод црних гратких бркова, као да му је мило што то каже и што сви знају све о њему. — Видео сам многе ствари које ви нисте видели. Хиљаде и хиљаде усељеника који ће се радо тући за Јенкије за пар долара плате и храну дневно,
РОМАН ВРЕМЕНА
А^оли
Тајна леди Брам
— Ви треба да кажете зашто вас је стриц те вечери посетио; како смо обавештени то је било - прилично необично, рекао је Портер мирно али врло озбаљно. — Ја имам право о извесним стварима да говорим само колико се мени чини за сходно, гласио је несигуран одговор. — Драги господине, ви сигурно не морате да ми на све одговорите, али би можда уштедели себи непријатности ако би се изјаснили. Сетите се да се није радило о обичном састанку са вашим стрицем. Он је са вама узео последњи обед пре но што је пронађен мртав, а позитивно је утврђено да је отрован. Инспектор је говорио необично сугестивно. Рол је пришао прозору који је био смештен у удубљењу крова. Његов пријател. га је забринуто посматрао. Брусу је одмах било непријатно кад је чуо о заједничкој вечери Рола са стри цем. Није пријатно дознати да је човек, са ким је један добар друг вечерао, одмах затим умро од тровања. Чак иако се у *ог друга иоже лмати неогра-
ничено поверење, тако да не може да постоји ни трунке сумње. Инспектор је седео и мирно чекао. — Мој стриц је дошао да ми понуди новчану помоћ, рече Рол најзад окрећући се понова према својим сабеседницима. — Новчану помоћ ? поновио је инспектор. Ви сте се дакле иалазили у тешком положају и он је за то знао? Рол климну главом. — Надам се да ћете ме разумети: ја немам намере да забијам нос у ваше приватне ствари, али ја морам да вршим своју дужност. ма како ми то било непријатно. Јесте ли се ви обраћали њему за помоћ ° — Не. — Да ли сте примили њего ву понуду? — Не. — Ви сте је одбили ? Само немо климање главом био је цео одговор, па је опет настала потпуна тишина. — Је ли ваш разговор био срдачан, запита детектив својим мирним начином. или сте се можда свађали? — Он ми је понудио новча иу домоћ, 8. ја сам га одбио.
одговори Рол, гледајући инспектора право у очи. Опет пауза. Изгледа да је детектива мало збунио овакав одговор, али је успео да се опет прибере и настави са питањима. — Да ли сте се са вашим стрицем добро слагали? запита он. — Ја сам већ рекао да се нисмо често виђали, гласио је одговор. — Господине, ја вам кажем, у вашем интересу, 63 'дите искрени према мени... Ви се ни сте често виђали са вашим стрицем, па ипак вас је он посетио и понудио вам је своју помоћ. После тога сте заједно вечерали. Колико ми знамо то је бно последњи обед покојног лорда Бранока пред његову смрт. Искреност је овде најбол>и пут... Имате ли. још нешто да ми кажете? — Ништа што би могло да вам послужи при расветљаван»у овог случаја. Инспектор Портер је устао, затворио нотес и ставио га у џеп. — Онда нећу дуже да вас задржавам, примети он. Ваше новчане неприлике су сад си гурно сасвим уклоњене пошто
сте ви Једини наследник вашег стрица. Лли се можда ва рам? На ову примедбу није било никаквог одговора. Са лаким поклоном пред Гремом, инспектор је напустио собу. ГЛАВА ЧЕТВРТА Инспектор је отишао. У соби је завладала тишина. Рол је гледао кроз прозор. Брус се завалио у једну велику, удоб- ј ну наслоњачу и запалио цига- ! рету. — Што је' сјајан проналазак | радио, добаци он после извес- | ног времена. Касно увече се | нешто саопштава слушаоцнма, и моли се да сваки пружи ин формације какве може. Изју тра већ долази Портер са пу ним џепом података у твој стан. За њега више нема никакве тајне о твом кретању те вечери. „Портер је уосталом сасвим пристојан чорек. Необично је Ј поштен. Иде право свом циљу, 1 а познат је као један од најспособнијих детектива које имамо" — заврши он после мале паузе. — Брус, мислиш ли да сам ' требао да му кажвм да сам ја свог стрица истог дана. на неколико часова пре но што је дошао код мене. већ срео? запита он. — Ако ме тако питаш, стари друже, морам да ти кажем да постоји много чега што си требао да му кажеш. Ја лич но нисам нн мало радознао, а-
ли ови људи морају то бити, то им спада у занимање; а што им се не каже покушавају да сами погоде. Разуме се да оно што они сами погађају обично не оДговара истини. Бол»е је рећи им истину него дозволити да праве погрешне претпоставке, које често могу да доведу до непријатних заплета. — Ја теби могу да испричам оно што њему нисам хтео да кажем. Али, то је дуга при ча, за коју може бити нећеш имати стрпл»ења. Мени се чини да је то био само ружан сан. — Ако сматраш да ће ти то бити од користи, испричај ми целу ст^ф. Ја нисам ни мало радознао, то морам још једном да ти поновим, и ни мало ми лије стало до тога да будем посвећен у нешто што ме се ништа не тиче. — Ја сам од почетка имао намеру све да ти испричам. Зато сам те и замолио да до ђеш до мене. Ми досад никад нисмо имали неке тајне, стари Пауче, а ако не испричам цео доживљај некоме, мислим да ћу пући. Ти си једини коме заиста могу све да поверим. — Онда почни, матори. Пу сти језику на вољу и отвори своје срце. — Уствари је то почело још пре месец дана. Ти вероватно знаш да ми је Џоан отказала љубав за свагда. Сматрам да је немогућно да о томе ниси већ од ње обавештеа.
— Да, то знам, али још не знам разлог. — Немој да мислиш да јој ја због свега ма и мало преба цујем. Она је потпуно била у праву. Она ме је сматрала за распикућу... а у извесном сми слу и јесам то био. У сваком случају је сад свршено са тим. — Је ли то почетак или крај приче? — Одмах ћу све сасвим детаљно да ти објасним. Ти знаш да ми мој отац није оставио ни једне паре наследства. Ја сам радио на свом проналаску. За то ми је био потребан новац. Не мало... чак доста новца. Морао сам да га зајмнм. Отишао сам Џо Левиу. Он ми је прво дао хиљаду фунти. затим још пет стотина. ,,Ја сам са Петерсоном, мојим- сарадником, баш засршио планове. Хтели смо да патентирамо модел... тада смо откри ли да су други људи потпуно исти патент пријавили већ пре недељу дана. Било је све у длаку исто као на аашем моделу." Рол направи малу паузу. — Било је врло тешко видета како су други имали потпу но исте идеје као и ми. Ово је за нас. разуме се, био грозан ударац. Петерсон је био тако очајан. да је отишао за Амери ку а ја сам остао сам, потпуно упропашћен. Преостало ми је свега двадесет фунти... ни за пару више. Ове последње паре сам у једном тренутку лудила или очајања, назози то како хоћеш, ставио на једног коња.
Коњ се звао „Последња нада". То ме је мамило да ставим новац баш на њега. Али, та бештија од коња је свом имену заиста хтела да да потпуну част... стигла је последња. Ја сам отворено испричао Џоани да дугујем Левиу хиљаду пет стотина фунтн и да сам последње паре прокоцкао на тркама. Била је страшно бесна... и била је потпуно у праву. Кратко време пре тога смо се свађали око неке ситнице, где сам опет ја био крив. Моји живцн су били потџуно искидани. Кад сам јој најзад рекао да сам последње паре прокоцкао постала је сасвим мирна и вратила ми прстен. Ннкад јој нисам причао о свом проналаску, јер сам хтео да је изненадим. Кад је све било свршено, није имало смисла да јој још шта говорим. — Требало је то Џоани да кажеш. Она је сјајан другар, и никад не би напустила човека ако је он преживео једну трагедију. — Знам то. Она је сигурно мислила да сам ја водио неки раскошан, расипнички живот и да сам живео искључнво од прављења дугова и добитка на тркама. Не би ни могла да верује нешто цруго. — Још није касно да јој сад испричаш све. — Ипак је касно. Ти и не слутиш како сам се шашаво и глупо понашао за време твог отсуства. (Наставаће се^