Време, 12. 03. 1940., стр. 12

СТРАНА 12

Утбрак, 12 ма{5т 1940

СА>10УБИСТВ0 ИЛИ НЕСРЕЋАН СЛУЧАЈ?

'■РОМАН ВРЕМЕНА

Стари београдски боем Мнлан Бојиновић нађен је мртав ка железничкој прузи код „Шест топола"|

/Ааршреш, Ми\гл\

Прохујало као вихор

На железничкој рампи код »Шест топола« јуче изјутра око седам часова, пролазници су наишли сасвим случајно на унакажен леш једног човека, који је настрадао од воза. Точкови су билм искидали тело неср«ћног човека, а глава је била тако здробљена да се лице није могло препознати. „Девице мојнх снова..." Претресом одела код погинулог је нађена легитимација, из које се видело да припада познатом београдском боему Милану Бојиновићу. У исту је био само неки мали дневник, у коме Бо]'иновић врло често спомиње и једну безимену жену, коју назива »Девица мојих снова«... Око леша се искупило много људи. Неки су изјавили да познају Бојиновића, јер се он у последње време туда стално појављивао. Ноћу је становао у склокишту Берзе рада, а дан>у је лутао по обали Саве, железничкој прузи и околним ливадама. Био је увек замишљен, често пијан. Погинули боем*рођен је 1902 годрне у Лозници. Још као гимПазиста дошао је у Београд. Није га више напуштао, борећи се за своју егзи^тенцију на један сасвим необичан и редак начин. Пуштао је да се

_ Ф Брзо се раскинуле везе које за њега брнну.други, какс. зна- ) . тако _ и нв миолећи IV Н \гме!У... * 4 11 » 11 т ништа, исплела, али никада Ноторни алкохолнчар Ј више Н0 ће она уживати безг . .брижну слободу девојачких Милан Бо]иновић спада У { да на. За удадбом дошло одмах власу ОННХ боама, ко, н су по- , уловиштво , а одмах за оанм, «пи да пишу песме из моде. на С карлет нн , и матеV књижевности ни]е много по- ) рИН ство стигао можда и због тога што ј __ ' Сећа)ући се, касниЈе, ових се рано одао алкохолу. Због} пића морао је да напусти и ' службу, која му је у прво вре-

априлских дана године 1861, Скарлет се није могла ни опоменути свих појединости. Време и догађаји се испреплетали, као мбра тешки, као сан неостварени и бесмислени, И све до смртног ј^) часа, сећања на те дане остала пуна празнина. Као у магли ишчезло је нарочито оно време између њеног пристанг.а и свадбе. Четрнаест дана! У мирна 4 времена — тако кратка веридНеким пролазницима било ]е . б а не се могла ни замислижао што пропада )едан човек, ? ТИ; реда радИЈ чекало би се НОЈИ би можда са мало више ; читаву годину> шест месеци среће успео у жичоту, па су > на ј мање одлучили да га воде лекару. ) Ај]И Југ јв 6и0 у ратном пламену и вихору, догађаји

ме доносила леп приход. У последње време погинули боем лутао је по београдским кафанама, тражећи од многобројних пријатеља по који динар за преноћиште у Берзи и чашицу вика. Новац је добијао ретко, н то као да је још више отежало његову мучну ситуацију.

Тако је Бојиновић примао инјекције. Ф Све то није ништа помагало.

летели као буром гоњени и

л витлани,* она спора временска Боем се поново одао пићу, и ^ мера ранијих- дана ишчезла стално је био пијан. Лутао је ^ без трага. улицама, не знајући шта да / Елен је кршила руке и сапочне. ^ Еетовала да се одложи, да До сада није утврђено да ли Ј Скарлет темељније размисли се Бојиновић у крајњем очаја- Јо својој одлуци. Али је Скарњу бацио под воз да изврши ^ лет била глува за њене молбе, самоубиство или Јђ случајно ^ одбијала је већ самим изранастрадао, лутајући пијан по ф 3 ° м лица. Хтела је да се уда, железничкој прузи код »Шест / и то што брже — у року од топола«. <>четрнаест дана. . ' Када је сазнала да Ашлијева женидба неће бити на јесен и да је имала да буде већ првог маја, да би он могао поћи .. „ и - тт*+. -■ - - - - - гУ Р ат / она У тв РДи Дан своје УДРУЖЕЊА ПОДРИНАЦА ЈГе Д Е 6 ле Н На се е н Те "а Н аГ сГт° ' ме, али се заложи Чарлс, који прет-гје сада стекао говорљивост. г. Љу- » Био је нестрпљив да оде у бомир Максимовић. Послв гово- ^Хелтигнову легију. Џералд се ра о смерницама Удружења, н>е- л заузео наразно за младе. Споговом досадањем раду и преду*ј пала га р>етна грозница, а и зетим радовима за ову годину, радовао се да се Скарлет тако претседник г. Максимовић дао (>удаје. Па зар да се он одупре је реч секретару г. Живојину ^ младој љубави, сада када је Радосалљевићу, рзференту Ми- ' избио рат? Елен, најзад, сва^ нистарства просвете у пензији. т очајна, даде пристанак — као,

Скупштина

У дворани кафа«е „Два јелена" данас је одржана девета годипгња скупштина Удружења Подринаца.

Приход удружења музичних аутора износио је у прошој години 3,200.000 динара 4 Јуче пре подне у великој двора музичког дрЈтхггва ..Станко.-. вић" одржана је годншња скупштина београдске секције Удружења југословенских музичких аутора. Скупштину је отворио и водно претседаик секције г- Петар Крстнћ. композитор- Прнлнком отвара ња скупштине г. Крстић је одржао говор. у коме је изнео историјат рада УдрЈ-жења југословенских музичких аутора- Г- Кр стнћ јс том прнликсм нагласио велике напоре зтраве око звштите интереса музичкнх аутораИзвепггај о раду београдске секције УЈМЕ у прошлој години поднео је директор пословнице гБошко Симоновић- Из извештаја се види да је БеограДска секција УЈМЕ и ове године показала заатне резултате. Нарочито је наглашено да је секција успела за последње две године Да УмногострЈгчи своје приходе; док је 1937 приход износио једва 100000 динара у прошлој години тај приход се попео на 3,200.000 динараИзабрана је поново стара у-, права једнодушно коју сачињавају г- г- Петар Коњовић. Коста Манојлови ћи Миленко Живковић. Скупштину је отворио седник Удружења генерал

У сажетом извештају г. Радосављевић је изнео досадањи рад Удружења <и планове за будућ 1 ^ рад. Истакао је, да ја Удружење, у току прошле године, разделило око 15-000 књига читаоницама Подриња, да је активно учествовало на подизању Церског споменика у Текеришу, за који је дало « макету :— у постољу, рад нашег познагог вајара г. Ђоке Јовановића, на подизању Дома културе у Лозници, обнови Вукове куће у Тршићу, и т. д.

уосталом, и све остале ма]ке . на Југу. Н>езин тихи свет окренуо се I тумбе. Њенизи савети, молбе

грубе рукотканине и капе од медведовине. Неки уопште нису имали униформе, него платнена одела и батистено рубље. Сви су били упола формирани, упола наоружани, ван себе од узбуђења, а викали су као да су на пикнику. Младићи провинције доспеше у праву панику, када угледаше ове људе. Уплашили се да се рат не сврши и пре но што они пристигну у Вирџинију, па се припреме за покрет »трупе« убрзаше. Посред тога дармара спремала се Скарлетина свадба. Пре но што је себи дошла, имала је већ на себи Еленипу венчаницу и вео и силазила низ широке степенице у Тари, под руку вођена од свога оца, да поздрави кућу препуњену гостима. Касније јој се све то причинило као неки сан, оне стотине свећа што су гореле по зидовима, мило а малчице узнемирено лице њене мајке, на коме се немо мицале усне у молитви за срећу кћери, Џералд, сав црвен од рума и поноса што му кћи уноси у породицу и нсвац и старо, отмено име — и Ашли, који. је стајао у дну степеница, под руку са Меланијом. Када му угледа лице, Скарлет помисли:

сутрашњу свадбу код Уилксових — тада се тај сан разби као кристал о стварност. А стварност је био Чарлс, сав црвен, који се у ноћној кошуљи појавио из њене облачионице и избегавао њен устрашени поглед, којим га је стрељала изнад постељског чаршава, који је држала пред собом. Наравно, знала је она да брачни другови спавају у истом кревету, али поближе о томе није никада размишљала. Њен отац и њена мати — то је било природно, али та чињеница пренесена на њу није јој никада била у свести. Тек сада јој пуче пред очима шта ј е све узела на себе, први пут тек

ланиЈИНо просто лице засја од лепоте, када постаде Меланија Уилксова. Сада је Ашли занавек пропао за њу, Скарлету? Њен Ашли? Не, не више њен! А да ли је то икада и био? Све се окретало у њеној глави, све било тако збуњено, тако била уморна! Рекао јој је да је воли. Па шта их је стварно раставило? Само када би се тога могла . сетити! Ућуткала је провинциске ла-

| рааШоде ! Лепо поређење I Једном је нека депутација за^ купаца пореае, коју је народ \ због њихове ненћситости и неу-

— -Не може све ово бити-истнна. Не може бити. То је само ружан сан. Пробудићу се и видећу да је све то био само сан. Не смем да мислим о томе сада, јер ћу иначе почети да вичем пред свим овим људима. Сада уопште нисам ка-

I и молитве биле су немогућне | д ра да мислим. Касније ћу већ

■ према силама ко)е су је вукле. >Југ је бно опијен одушевље1 њем и узбуђењем. Свако је ве1 ровао да ће једна једина битка окончати рат. Сваки млади , човек пријављивао се у војску , што је брже могао — само да I не изостане, ни за живу гла1ву ; женио се својом драгом

Удружење Подринаца сада ра- * што пре, па онда одјахивао у ди на повизању Планинског до- ' Вирџчнију да туче Јенкнја. Гучеву. ЈРатних свадби било је у про▼ винцији на туцета. Није било времена за тугу при растанку, свако је био за-

ма и опорав За ову сврху добило је гребно земљиште, величине 12 хекта>ра. Сем тога, има већ и готовине од 75.000 динара. У начелу је већ обезбеђена и сума од 500.000 динара из зајма Дринске баиовине, која ће се употребитн на подизање друма од бање Ковиљаче до пи-рамиде на Гучеву.

послен и узбуђен толико да за сузе и озбиљне мисли није остало ни часа. Даме су шиле униформе, \ плеле чараПе и спремале заЈвоје, људи вршили вежбе и Ф гађања. Кроз Џонсборо прола-

Исто тако, Удружење је пре- ^зили свакодневно војни возодузело откопавање и рестаура- 1^ ви на пролазу за север, цију манастира Ивање, задуж- ^Атланту и Вирџинију. бинв краља Милутина у Новом Ј Понеке трупе биле одевене Селу, код Лешнице,

^ у шарене, скерлетне, јасноплаПосле тога дата је разрешница ^ ве и зелене униформе: то је старој управи и изабрана нова: ^ била милиција, образована од пратседник: г. ЉубоЈ^ир Макси- ј) људи из најбољег друштва. мовић, генерал. 4 Други одреди опет носили

мислити, ако само већ све издржим и кад «е будем више ј видела његове очи. Све је сан: и тај пролаз кроз низове људи који се смешкају, ј то зарумењено Чарлсово лице, ! његово муцање, њени сопствени одговори, тако страхотно хладни и оштри. ђа онда та силна честитања, мнОги рођач- | ки пољупци, беседе за столом, игра, Све је то сан. И Ашлијев иољубац у образ, па и Меланијино нежно шапу- ј тање: »Сада смо одиста и у I истину сестре!« — и то је се ј причннило нестварно. Чак и ј падање у несвест Чарлсове де- Ј бељушкасте, осгтљиве тетке, Питипет Хамилтнове, узбуђење око тога сдучаја — деловало је на њу као мора. А када се за^рши најзад звекет чаша и бал, када је свитало, када су полегали сви гости из Атланте, набијени и у Аућу и у надзорников стан, по креветима, софама и по поду разастртим сламњачама, када су се суседи одвезли својим кућама да се припрекЈе за

сада, почевши од оне забаве у врту. Помисао да овај стран младић, за кога се у ствари није ни хтела удати, треба да уђе у постељу њену, а њој срце пуца од кајања што је пренаглила и од бола што је за навек ' изгубила Ашлија — та помисао била је више .но што онз уопште, може чздрж&ти. Када он оклевајући приступаше све ближе, она промукло стаде шапутати: „ — Ако ми приђеш, викаћу! Викаћу да знаш! Колико год могу! Губи се! Не усуђуј се да ме дирнеш! И тако је, дакле, Чарлс Хамилтн провео своју прву брачну ноћ на столици и у углу. И није био баш толико несрећан, јер је разумевао и схватао нежни стид своје невесте или је бар мислио да га схвата! Радо ће чекати док је- страшљивост не мине, само... само... уздисао је преврћући се по неудобном лежишту... тако брзо ће морати у рат... па... Но ако је њена рођена свадба прошла за њу као утвара, Ашлијева је још више и горе!. Скарлет је стајала у својој као јабука зеленој хаљини за „други дан" код Уилксових, посред сја]а од стотина свеђа, у мору званица ка'о и јуче увече. Видела је г.ако Ме-

јавце својом свадбом са Чарлсом, па шта.онда, шта има отуда? Изгледало јој то пре таг.о важно, а сада, сада јој то било потпуно свеједно. Ашли је био једино у дитању. А ево, сада је отишао, а она се удада за човека кога не воли, кога чак и презире. НајстрашнИје било ]е сазнање да је само и једино она свему крива. Елен је покушавала да је задржи, а она ни чути. Тако је ноћ Ашлијеве свадбе провела у игрању, била као заглушена и омамљена, говорила механички о свему и свачему и чудила се глупавим људима који су сматрали да је она срећна невеста, а нису видели да јој је срце препукло. Но, хвала Богу, те нису. могли видети. Када 101 после Мами помогла да се свуче, па изишла, када је Чарлс страшљиво помолио главу 1а З облачионице, несигуран да ли ће и другу ноћ ( провести на страшној столици, она бризну у плач. Плакала је када је Чарлс ушао у постељу и стао да је теши, плакала ћутке, све док сузе не усахнуше и најзад се уљуљкала у сан о његовом рамену... (Наставиће сеј.

4 мољивости, страшнб мрзео, за ?Ј?^^ жила аудијенцију код Луја Х1у. г Из дворских кругова питан је т кардинал Флери, треба ли одобт рити ту аудијенцију. Кардинал т је дао негативан одговор. Један Јпротектор закупаца порезе, преЈкорео га је-због тога и"ре^ао му: Ј — Узмите у обзир, да ови љуЈди држе Француску . .. \ — Да, одговорио је кардинал, \ они држе Француску, као што, Јуже Д.>-ки обешенога! 4 * 9 ДРЖА*ВНИК И НАУЧНИК Неки се држИвник врло живо препирао са неким научником, који је био врло малог раста. Када је најзад увидео да неће изићи на крај с њего!• вим аргументима, државник узвикну: — Шта имате да говорите! Та могао бих вас у џепу по• нети! » — Е онда би имали вигие памети у џепу,. него у глави! — одговори му % мирно- науч• ник. ★ Онегдота о Сари Бернар Славна Љранцусуа трагеткиња Сара бернар, бил#је једно време невероватно мршава. Један француски лист поводом тога цонео 1 *е ове пакосне редове: ћ У пола ноћи на булевару, на углу Гран Хотела, зауставио се један празан екипаж. Ко је изишао из њега? — Сара Бернар.« Ушнишеш јбр. 274; Водоравно; 1 заменица — ЈУРI ски великодостојник) 2 прашак за чишћење — новчана ^једини— баруштина, 3 нндустријска*4јиљка — сугласник — млечпроизвод, 4 наша река. 5 заг стирач, 6 део метра (скраћено) I— предлог — наш први компози^тор, 7 предлог, 8 поклон, ? лиУ тар. Усправно; 3 домаћа животиња,

4 5 јексер, 7 повезача. 9 облик # глагола дати — одмор тела — иг ницијали нашег песника, 10 нн? је тежак — пехар — свеза, 11 годређенО време — мера за харгтију — на пример, 12 средити г (стање, прилике), 13 обрнуто: ▼ слатко вчно, 14 заменица. 4 РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ 4 • БРОЈ 273 \ Водоравно: 1 ск —к.м., 2 ора .— ори, 3 коло — снег, 4 Вертеп, »5 Загреб, 6 гора — амам, 7 елен л— Нико, 8 мак — вал. » Усправно : 1 сок — Г 4 М( 2 кров а — Зола (Емнл). 3 але — арак, 4 лорган, 5 стран, 6 оне — обрнуа то: внме, 7 креп — бака, 8 миг а — Мол.

РОМАН ВРЕМЕНА

Хец&ец(и Аџала

Тајна ледн Бранск

— Дакле све обеде преко дана је узео у кућз? — Да, господине. — Да ли је нешто попио илз појео пре но што је увече аапустио кућу? — Да, господине. Један шери помепГан са горким коњаком. Ја сам му лично припремио 1таће као и једну чашу за госпођу. — Ви сте му лично дали пиће? | — Да, господине. — У пола једанаест је телефонирао да ће доћи касније. Наје вам рекао зашто? — Не, он ми је само рекао да не чекам на њега. —Да ли је његов глас звучао као обично? Није вам ништа пало у очи по чему би могли да закључите да му је може бити зло? - — Потпузо природно. Ни шта што би могло да буде необично. — Ви сте га тек у мртвач ници видели поново? — Да, господине. — Да ли зам је, кад сте ло'р да видели у мртвачници, Што пало у очи, или се у току дана можда нешто догодило

што је могло да изазове његову овако наглу смрт. — Не, господине. Собару је овде опет задрхтао глас а сузе му се појавише у очима— Калсите ми још ово: да ли је лорд Бранок обично долазио после поноћи ? — Ако је лорд Бранок провео вече у кући а није имао госте обично је врло рано ишао на спазање. Ако је вече провео зан куће враћао се обично између дванаест и један. — Је ли често излазио? — Отприлике три пута Једељно. — Да ли је имао кола? — Да. господине, имао је ауто. — Је ли га употребл»авао при својим вечерњим изласцима? — Не, господине. Ауто је ве ћином употребљавала госпођа. Лорд Бранок није хтео да шофер увече губи од свог одмора, пошто већ цео дан проводи у послу. Био је врло добар и пажљив газда. — Како је долазио кући? — Обичао таксијем. Он се врло често зозио таксием, али је понекад Ишао л аешке.

— Мислите да се ноћу враћао пешке кући? — Да, господине. Ја позитивно знам да је,. кад год је било лепо време ноћу из свог клуба долазио пешке кући. — Који је његов клуб? — Ајакс клуб у Пел Мелу. — Његов леш је нађен на Слун скверу. Не сматрате ли да је, ако Те он заиста ишао пешке из свог клуба, био заобилазио пут? — Не верујем господине. Има један сасвим прав пут преко Мел улице поред Бекингемске палате, преко Итн сквера и Слун сквера до краја Кадоган Гардена. Наша кућа се залази скоро у Кадоган Гардену. — Ви дакле верујете да је лорд Бранок долазио тим путем? — Да, господине. Опет је настала кратка пауза да би писар могао да их стигне са сзојим белешкама. Затим је саслушање наставл»ено. — Јесте ли се из мртвачнице вратили право кући ? — Да. г^сподине. — Да ли с^ нешто одиграло? — Послуга се пробудила

кад су дошли по мене. Примећено је да лорд Бразок није код куће. Кад са&1 улазио у ку ћу госпођа је баш силазила низ степенцце, упутила се пра во мени и запитала ме шта се то десило. Заћутао је за трену^ак, мало се накашљао и наставио промуклим глаеом: — Кад сам јој рекао шта се десило оћа је само промрмљала „За Бога" и срушила ми се онесвешћена пред ноге. Одмах смо позвали доктор Сарблитина. — Леди Бразок је и иначе болетљива особа? — Да, господине. — Сад, Мерч, још једно: Да ли је ваш господар иначе био здрав човек? — Да, господине, колико ја знам био је потпуно здрав. — Да ли ззате да је икад патио од несвестице или не-. ког срчаног обољења? — Никад. — Да ли сте икад чули да се жалио на слабост, изнуреност или несзестицу? — Нисам господине. — Да ли се последње време осећао изнуреним или је показзвао знаке меланхолије? — Ни најмањег знака није било. — Дакле, колико сте ви могли да приметите. био је потпуно здрав. — Потпуно, господине. Одговори на последња питања су необично заизтересовали присутне. Ако смрт лорда Бранока није изазвана оаим

узроцима који обично постоје у оваквим случајевима, а према исказу домаћег лекара и главног собара изгледа да тих узрока није било, шта ли је био разлог за тако заглу смрт? Ни лекар ни главнз собар никад нису чулн да се лорд пожалио на неке тешкоће или сметње, које су обзчзо предзнак за срчана обољења или артерио скрелозу. Према томе било је могуће да ћ^ на овом претресу још доћи до великих изненађења. Кад је Мерч напустио место сзедока застало је напрегнуто очекивање ко ће бити све доци. Међутим на највеће разочарење прзсутних претседавајући је изјавио да медицински стручњаци још нису готови са својим протоколом, па је према томе приморан да расправу одложи за недељу дана. Публика се разилазила у групицама. Чуле су се ра»јразличитије претпоставке. Већина њих /је очекивала да ће на крају расправе чути уобичајену „формулу „Смрт изазваза природним путем". Одлагање расправе је међутим доказнвало да се ипак однграло нешто необично. Постазљене су многе теорије— Шта ли тај тип мисли? запитао је Џорџ Темпес свог шурака при изласку. За породицу је врло непријатно што се ствар овако одуговлаЧи. Мени се све чида да тај тза,

има жељу да буде споменут у новинама. Одвратна историја. Рол на ово није зишта одговорзо. Пошто је знао да мора свом зету, којз је" дошао из провинције, ипак да -укаже не ко гостопримство, 'позвао га је на ручак. Успут је Брус Грем успео да удеси да са сзојим пријатељем проговори неколико речз за <?амо. — Имао сам један мали разговор са ин^пектором. рече он. Бојим се да ће цео догађај мсЈрати да изиђе на видело.'Портер није био претерано љубазан. Оз ми је сасвим кратко објаснио да предмет није више у &еговим рукама. Волео бах да ^нам да ли си се видео са Џоаз? ' — Не, како бих то уопште могао ? — Требало би говоритн њом. Замисли само да се на следећој расправи изнесе цела прича са Лили Гајтон а она не буде на то припремљена? Шта ће да помисли? — Шта ће- оза уоппдте да мисли? запита Рол сав несрећан. — То не знам. Али у сваком случају она то мора да сазна пре следеће расправе. Ако ти је то непријатзо пр^пу сти мени, ја ' ћу да урадим сзе. — Ти си сјајан другар, стари Пауче. Ради што сматраш за најбоље. (Наставиће се).

ПЕШ

ПРОБЛЕМ 40 М. Сегер

1Ш

б'

Мат у # два потеза Реи4еље проблема 38 (Др. X. Рора) 11 1.а6 — с8. Две варнјанте. Решење проблема 40 (Петра Иванн, ћа' 1) Т'5—14. Те5—е4 2) 5«1-03т, 0x5. #5) ТЈ4—15 У овоГ 1е ћарнјанти обраЈ ђена хнпотмодерна Кшгстова тема. Ј ТУРНИР "У БУДИМПЕПГГИ ф КраЈем овог месеца одрждће се \ V Будимпешти мајсторскн турнир х у част мајстора Мароциа, коЈн је Ј павршио седамдесет годнна живсу ; г та. Од великих маЈстооа очекује се #учешће на овоме турниру првака ф Југосдввије зЈ). Милана Вндмара л као п првака Холандије п бнвшег \ оветског првака др. Евеа. ПАРТИ.ЈЛ СА ТУРНИРА У ДКЛФТУ Белн: др. Еве * Црнн: Ландау 1) е4. с5. 2) 513, «16 3) О*, схсЈ. 4) 5х<Ј4, 516 5) 5сЗ, дб 6) 1е2,*^дЛ. 7) 0—0, 0—0. 8) 1еЗ, 5с6. 9) 14. 107. 10) Кћ1. Тс8. 111 563. аб. 12) 113, Ос7. 13) 8с15. 5сЈ5. 14) ехсЈ, 5а5 15) 5ха5. 0х«5. -16) сЗ. Тс4. 17) 062. 65. 181 Те1, Тсб. 19) 012, 0с18. 20) 1е2, Та4. 21) 1с11, Тв4 22) 1с2. ТхеЗ. 23) ТхеЗ, к>4. 24) 15, ћхс. 25) 1хд. сХ6.26) дх(+, К18 27) Те1. 116 28) 1хћ7, Тс1. 29) ОдЗ. 1д7. 30) 161, Те1|. 31^ Тхе1, 0а5. 32) Ш, Сс5. 33) Одб ссп! ргесЈаје.