Време, 12. 03. 1940., стр. 11

-Ч %

'?

ПРЈДВО |ЈА^ЕШ 1И ВИЛИШ ЛЕГТА ЈЕ то етвдр рзлтов А~гм. -> проото гии <зе алР?ЛТило. Чх ЈЛОО оее^т^дги | /Љтру 6Е ОРЛИ ЗАБОРБУ-

ИЕГИЛ НИШ^СА БЕЗ ^ , Т ОИОГ НАШЕГ РЛТОВА- I ЊАУ ПОбЛЕАК^БГИ р 1 пд~гу зар не ?^ : ' <г\ V (нАслено! VI 1л I ворилисзгио ЛА 1 ' с^>?П<Зе МУШ^К [ БУ ГИ 7 бУги/

И ОВО ГИИ (2Е ЗОВЕ РЛТ/ РЈЛТУЈУ ПОРТ^НИГИ Р>Е^ИГИА у П(20ВилГИЛ ИОАЛЈД' ВАНзЕМ. ПРЕЛ »^ОВОВИГИА ИН0ХЛАИРАА1И Г^АвОговорниие,пл оехли ПРЕ^Л^О ^ < - )ГУ1ШИНИи ' Е плртА- | и и >Ак>лв иги

А ИДЕ ->>и "ТМ V ПАЛВ^ ВЛТ бОВЈЕТА <ЗА Фин<зи?оги нд<з«ијама: Уторак, 12 март 1940

ВРЕМЕ

ПРИРОДА И НЛУКЛ

ПОДЗЕМНИ ГРАПОВИ

Велнка централна купола подззмног Парнза са две главне аутостраде од нојнх једна водн доле а друга горе. М ноги велики европски градови не могу више нормално да се развијају онако како би то требало с обзиром на број њихових становника и на данашњн животни стандард просечног Европља нина. Тако св", например данас брже стигне авионом из Лондона V Париз него аутомобилом или вутобусом са париског аеродрома Бурже до трга Конкорд. Чиновници и радници да би стигли у сћоје канцепарије и у фабрике, морају често да прелазе по 10. до 20 киломе^ара аутобуснма и подземном железннцом, и да сваког дана на овај начнн изгубе 2 до 3 часа времена које би им иначе остало за одмор, разоноду, спорт или културно усаврше^вање. Француски научник Пол Лемоли, који одлично познаје грађу терена на којем пежи Парнз, сматра да се будући главни део овог града треба да спусти под земљу и то читавих 80 метара испод површине. На тој дубини налазиле би се велике аутостраде, простране улице, џиновска позоришта, сва мннистарства и велике банке. Проширење улица, које би олак шало данас већ толико развијен и скоро загушен саобраћај, захтева рушење огромног броја зграда и откупљивање веома скупих имања тако да то'не могу иззршити ни општина ни држава. Тесне улице са великим седмоспратница ма личе на страсне мрачне кањо не чије тротоаре скоро никада не осзетљава сунце. Прашина, дим, мирис на бензнн, вечита гурњава, огроман број саобраћајних несрећа, повећавање нервозе градског становништва, ширење тубер кулозе и многа зла у вези су са развићем великих вароши у току последњих 50 година. Испод земље се налазн довољно лростора. Велика утврћења на Западу показала су шта се све може подићи дубоко испод површине. Велике асфалтиране улице тунели, пространи тргови са џиногскнм бетонским сводовима, грађевине чије фасаде бљеште под морем електричне светлости бипе би много лепше и здравије него тесне и мрачне улице веле-

Разбеснели бии изазвао панику на Смедеревском ђерму Јуче по подне дошло је до паЈ ннке у улици Краља Александра 4 на Смедеревском ђерму. Једон 4 разбеснели бик, који је из Земуф на вођен за београдску кланицу, 4 откинуо се од кола и појурио у 4 варош. Једна жена, која се у појследњем тренутку склонила да # не погине, вриснула је: 4 — Склањајте се, изгинућемо... # Преко Теразија, кроз вепику жи г вост поподневног саобраћаја, бик ^ је скренуо у Краља Александра улицу. На раскрсннци код Народне скупштине и Поштанске штедионице један саобраћајац је схватио опасност па је одмах обавестио Седми кварт. Органи Седмог кварта брзо су се створили на лицу места и натерали разбеснелог бика да уђе у двориште куће број 181 у Кр.а •. ља Алекеандра улици. ЖандарЈми су имали после тога муке да # одрже налет радознале публике,

Релриза „Учених жена' од Молиера у Народном позоришту у Веограду

СТРАНА 11

#ПРИЧА ВРЕМЕНА I * I

С. М. Лалежански

Деда Васков Миљенко

4 * * * града. Што је најинтересантније 4 подземна варош би имапа чистији ) и бољн ваздух него данашњи ве-) лики европски градови, нарочито 1 Париз и Лондон. ф Џнновске пумпе са електрич- * ним погоном усисавал.е би ваз-} дух са површине, терале га кроз' филтрове, ослобађале потпуно од прашине, чађи и мириса, и слале у еве делове подземне вароши.' Извесн|Ј делови могли би чак^по-' моћу нарочитих система огЛедала добијати сваког дана по неколико сати суииезу светлост. Ј У подземни Париз могло би сџ сместити например: све железничке станице, поште, ватрогасне касарне, полицијске касарне, све банке, већина-станица аутотакси- ' ја, музеји и библиотеке, електрич- '«4ННВВ I не централе, велики магазини, бн оскопске и позоришне дворане, и т. д. Површински део града остао би за зграде у којима се ста- ' нује, за паркове, купатила и шуме. » Подземни град би омогућио да се уштеди много времена и У м °-,| ра. Време које људи проведу јуре ( ћи од сзојих кућа до надлештава и фабрика, остало би да се прове де на површини у Пћрковима, под сунцем. 4 \ Многобројни тунели са ауто-' страдама, железничким линнјамаЛ пешачким стазама спајале би по-. вршинскн са подземним деломЈ града. Ј Подземнн град на дубини од ^ 80 метара, па и на много мањојЛ био би потпуно заштићен од не-. пријатељских ваздушних напада л _ _ _ и ол нвјстрвшнијег а ртил.рнс,=г Разбеснелн бнн везан ланднма бомбардовања које се може зами-* слити. У моменту када би насту-Ј . с и лно ов.н« један н.п.д и иаде бн;'' 0 '" ' в хтм * "» ,ид " Нв " н.«, П ико хнљш* ввиона рушилн Ј свв "»» "«и нонолцни. св. нв лрвршинц. *ол. под з.м-Ј" ■•"»» 1« «и»., .ом. љом моглн бн с. «'о'рћ и.см.таноЈ •• '•»ИЛЛВ вврнвв СТВВЛ..НВ V иос. обевљвти-СВИ ПОСДОВИ. ,, л Скорашња .искуотва стеченаЈ ЕПР1ЛОГ УБИСТВА У приликом подизања великих под-^ КРДГЛГТРПТГО земних фабрика муннције и оруж^ 1лЈЛА1 У ЈШЦУ јв у рв 5 „им деловнмв Звпвдн. Е-, у ч ј к вропе, показала су да )е подиза- > н,. оввхвих грвдоза потпуно мо-5 гу1евцу 20 октобра прошла гуће и да претставља много ма-Г године извршено је језиво уње тешкоће него што то изгледа' биство. Земљорадник Драгона први поглед. '

Откако је г. Предић дошао последњи пут за управника Народиог позоришта он показује тежњу да оствари што књижевнији стални репертоар, и тога ради обнавља и из ста ријег. Тако су обновљене и „Учене жене" Молиерове. Али није промењено ништа, све је дато као пре седам година. И овај пут остаје нам да говоримо највише и начелно о јед ном од најважнијих питања једне велике књижевне сцене, једног државног субвенционисаног позоришта: о рецитовању стихова. Молиерове Учене жене могу, овако или онако да се режирају, али оста је отворено питање како да се стихови изговарају. У нашем Народном позоришту постојале су две теорије о говорењу стихова, једна је застарела, и сви је се добро сећамо, друга је и сада у пуној власти. Она је такође већ застарела. Обе ове теорије постале су тако рећи спонтано, јер у нашем Народном позоришту нико и никад није приступао са свештеном и уметничком збиљом овоме проблему, те се он решавао највише сам од себе, и најчешће наопако. Прву теорију назовимо „ро-« мантичном". Тако се код нас I нарочито рецитовао Шекспир. Ј По њој се тешко разбирао текст, јер је дотични глумац узимао целе реченице. бојио нх својим осећањем, и декламовао *ако да више изрази цело осећање, него поједину реч.

ху фаталистичког севдалисања, где су готово и саме речи унапред одређене, и морају извесним тешким редом у неиз-

[ \/канцеларију дежурног о| ~ фицира — било је то | пре неколико година — уђе је1 дан старац у сељачком оделу »са торбом преко рамена. По

л бежни болни и горки склад. Јду Г им брцима попало му иње. Такође, још је ређе да су драм Ј *ски стихови, стихови позори-

шта и сукоба. писани тешким, гломазним, крутим поеловичким темпом и топотом. У театру нема места ни за превелики лиризам севд&линке, где је свака реч значајна и фатална, где се због једне речи — полуди и умире, ни за пророчки и претећи, стални и језиви пословички замах, од кога нема спаса. Позоришни језик тражи ниансе, сударе, сплетове, расплете- гипкост и змијекост. Код нас, стихови на позорници редовно постану свечани, крути, као да се ради о египатској мистерији. У Француској, код Молиера, Рењара, па и Корнеја и Росина, и наравно Вистора Ига, има осврта, наравно и на свечане могућности стиха у театру. Али се, баш помоћу стиха, постижу дејства веће гипкости и звонкости, слаткога муцања и живога убрзавања, мучнога застанка и хитрих скокова! Стих прапомаже покрету и ритмо-

»Погледа часак по соби, затим [дрхтавом руком скиде шубару као да није знао шта ће с Јњом, поче да је окреће у ру[кама. Кад официр устаде, са [старчевог набораног лица, ис-

под дугих веђа, насмеЈаше се 'два доброћуда ока. ( — Добар дан, госн поручни>че! — изусти меким гласом н

вима драме, обртима преобра- ј шубаром отресе иње са бркова. жајима, онако како је замиш- Ј % — Добјф дан! — узврати о

љен и заснован у староме шпанскоме театру, а после одатле преузет доследно од Француза. Дошло је време, као што увек долази, да је стих изгледао и излишан, да је чак

фицир. Шта си желео старче — Опрости, напољу баш пасја зима... Уђох овако мокар... А дошао сам чак са Власине. Хтео бих да видим мога Миљенка. — Он служи у нашој бате-

КАД ЈЕ ОЕИЈАЧ ГЛУВ

Ј љуб Петковић — »Дида« у сва- Ј ђи је секиром убио Драгослал ва Павловића, земљорадника. 4 Као саучесници у овом уби4 ству осумњичени су Даринка # Павлови, ?кена убијеног Дра4 гослава, и земљорадник Коста \ Дамњанввић, али се њихова кривица није могла доказати. Убицу Драгољуба Петковића Окружни суд осудио је на 15 година робије, и Касација је јуче ову пресуду оснажила.

Ма да се таквим декламова-1 сметао на позорници, њем губи много штошта, паи ~~ " најдрагоценије граматичке фи ноће, и суптилности и склад речи, ја сам имао увек слабости за то неразумљиво декла мовање, и нисам сам. Оно је допуштало глумцу да створи своју осећајну мелодију у борби са речима, које су уносиле, свака, свој хладнији смисао, и противиле се жару који их је сједињавао у заједницу. Такво декламовање давало је глумцу великих могућности. Али оно је најчешће водило у шаблон, у ропско подражавање туђој мелодији — место да сваки изради своју — и то му је била најгора страна када се радило о ансамблу, о целокупној игри. Други начин, данас још у употреби, јесте да се стихови изговарају реч по реч, као кад неко диктира у перо, као кад неко бисер ниже, као кад гуслар само песму казује, као кад севдалија, уз тиху и мераклијску музику, наводи сзе појам по појам, све слику по слику, готово све слог по слог. Овако и данас многи песници читају и другима и себи своје стихов^. У оваквом схватању има извесне дражи, извесне болне резигнације, меког песничког очајања, и нарочито меке крепке пословичке мудрости, нечега неизгладивог и дефиниТивног. Али стихови најчешће нису писани у расположењу и ду-

НЕСРЕЋА НА ДУНАВУ КОД НОВОГ САДА

— Казао сам: »Руке у вис!!!...« .* ★ * ПОЗНАВАЛАЦ ЖЕНА

При покуша у да пређе преко залгђеног Дунаеа у Нови Сад Једна Каменчанка пропала кроз лед и удавила се ^ Нови Сад, 11 марта. — Јуче је био извезен монограм »Ћ. ^ после подне на Дунаву се код Р.с. I Каменичке Аде, догодила јв- У првн мах није се могао I зива несрећа. Ђурђица Вуче- утврдити њен идвбтитет, али <► рић, домаћица из Сремске Ка- је било извесно да је Камен# меница, хтела је да пређе пе- чанка, па је полиција одмах г шице преко залеђеног Дунава повела извиђаје у том правцу. Ј у Нови Сад, али у непосредној Одмах се јавио и муж покојЈ близи Аде лед је изненада по- | ничин, који је препознао кор\ Лустио под несрећном женом, ( пу своје лкене. ^ која је за трен ока пропала. | Откако је настала ова јака 4 Неки пролазници чули су ври- ' зима и откако се Дунав зале4 сак, али је већ све било кас- ј дио у свом горњем току изнад 4 но. Поред отвора на леду, кроз | Новог Сада, Каменчани су ко) који је жена пропала у воду, ристили овај природни прелаз, 4 остала ,јв само једна плетена скраћујући на тај начин свој \ корпа са сервијвтом на коме пут за Нови Сад. ;ГИЈ1Е И РИЛЕ

пре ј>Р и :Ј и ? — упита официр. свега за то што се позорница ^ ^ ес * Ј еС| пожури се стаг рац да одговори — Ту је код

из многих разлога оканила и- \ ■ • ■ • гре у гипкост и крутост (обоје * вас ве ^ пет месе Чи.

је { 0] ј

је плесна област стиха) кренула се игри око других духовних категорија. Стих доживео био привремено свој сумрак на позорници. Али, независно од тога, хоће ли стих и ритам стиха, у* скоро опет да преобрази позорницу (за кнат штуроме и бескрилом реализму!), и победно да се заори из нових комада, — за све старе комаде у стиху писане, остаје отворен проблем: како да се декла мују? На томе треба радити, питање треба решавати, увек на славу нашега језика и наших изразних могућности, и увек и ради наше позоришне, што потпуније, културне свести. Станислав Винавер

!=.

— А како рече да се зове? — Па Миљенко га зовемо, одговори старац, смешећи се. — Лепо, а како му је презиме? Старац се мало замисли. Потом учини корак два, слегну раменима и насмеши се збуњено: — Па, овај... како да ти кажем... Он служи са мојим унуком Марком Видићем, знаш. ^оним што се разболео... # У гласу и очима овог старца Јбило је неке чудне топлине и ▼ нежности, и дежурни официр осети извесну наклоност према њему, потапша га по рамену и рече: — Чекај, стари, да се разумемо. Твој унук Марко ВидиП је на боловању, а ко ти је оваЈ Миљенко ? - а — Миљенко ? — учини сеКОНЦЕРТ УЧЕНИЦА ПР- 5 љак и погле Д а официра са поПР ЖРИГКГ РГ АГШГ * носом . као да му је било чуд° г1>ЛЈ1п& ^но што он не зна ко је МнГИМНАЗИЈЕ ^љенко, а затим рече — Миљенп . Фко је нама све... Кућа нам 1е Прва женска реална гимназиЈа Ј л '• ■ приредила (. ју,. „р. „о Д и. ус 5 ПуСТа бе3 Мо Ј а "»Р* Ј е л.о коиц.р, у корист гимназиј- }У«мла неки ружал сан и оноских фоидова за „омагањ. сиро- Ј ма Д не ми вели: „Васко, треба машних ученица. Интересовање *Д а и Д еш У Ни Ш. Миљенку ће је бнло велико. Ђачки родитељи ^ се нешто догодити". Ето, сини ђаци других гимназија испу- ј>ко, зато сам и превалио оволинили су велику дворану. *ки пут. Деца су му послала 'мало шећера, а тамо у колима

Н

Концерт је почео црквеним песмама које су певали хорови ученица нижих и виших разреда. Ученице внших разреда извеле су интересантну синтетичну слнку »Жетва«, _у којој су рецитовале народне пескје о жетви и^УЗВрати официр познату Шантићеву песму »Же- "" *' л тва« пратећи рецитације ритмичким играма. Ученице нижих разреда извеле су спичну слику приказујући кроз ритмичке игре буђење пролећа у шуми. На крају концерта изведени су фрагменти из »Зоне Замфирове« од Стевана Сремца. ЈТица.у кома-Јц Албанију је прошао... ду, поред ученица Прве женске гимназије, тумачили су и ученици Треће мушке гимназије, који су се ове године у неколико махова показали као, врло добри дилетанти.

донео сам му нешто и хране... Ко Бога те молим, дај да се. састанем са њим. — Ама, не браним, старче него, реци ми ко је он? Како му је презиме, је ли редов, каплар, наредник ? — Ех, ех! — одмахну старац руком и тужно се насмеши — Кад би могао њему ца се да чин, био би он ваљда и капетан... Стари је он ратник.

ЗАБОРАВИО ЦИГАРЕТУЈ

Официр селзненади: — Ја тек сад не разумем. Откуда он сада да служи код нас? Да ниси ти, старче, пофгрешио? — Нисам, нисам, ту је он ^код вас, — потврди старац ој« тсечно. ПОРЕД КРЕВЕТА И УПА- \ — Е, збиља, онда не разуПМГ4 т/тттгк- Ј мем како је то могуће! Велиш, душ ГгП * он ј е схарц ратник? Славонскн Брод, 11 марта.— ј — Како је могуће! — поноСиноћ је у Босанском Броду #ви старац п заврте главом својом кривицом тешко на- гМогуће је. Кад би затребало страдао радник Сулејман Џон- ^служио бих и ја.;. А у рату лагић. \сам изгубио три сина. Остали Сулејман је легао да спава, \су ми само унучићи и Миљена на ноћном орману оставио *ко. Додуше, ми сада имамо запаљену цигарету. Када је Ајош два коња, али мој унук на #Марко није хтео да пође у вој#ску без Миљенка, иако је он

већ стар... Са Миљенком је у рату био и Марков отац, мој покојни син Милоје... Низ смежуране старчеве образе склизнуше две крупне сузе и задржаше се у брковима. Као да.се постиде од тога, старац брзо рукавом избриса очи, а затим смешећи се погледа официра и рече.. — Ето, сад. знаш ко је наш ђогат Миљенко. Међутим, дежурни официр је стајао пред њим задивљен и некако збуњен. Старчева огромна љубав за коња учинила му се као нешто изванредно ледго и узвишено, што као ореол оличава честитост душе нашег човека, који је вазда спреман да се жртвује. И дође му у једном тренутку жеља да загрли старца као оца. Али, уместо тога он снуждено и некако постиђено, као какав кривац, погну главу пред њим. Како да му објасни, како да му каже да Миљенко није више у батерији? — Госн поручниче, — ослови га старац тихим гласом и поче да претура нешто по торби — донео сам и за тебе једну погачу и мало кајмака... а молим те, нареди да ме одведу до Миљенка. Нервозним. корацима он се окрете и поче да хода по соби. — Поручниче, молим те обрати се старац молећивим гласом — немој да се љутиш... Знам ја шта је то дисциплина... Само да га видим. Дежурни официр наједном стаде. Окрете се старцу. Очи су му биле влажне и светле. Немо је гледао седог сељака и часак затим наново погну главу. Старац је разумео. Приђе му лагано и жуљевитом руком подиже му браду. — Ништа... ништа, синко рече гласом у коме се следио грч. — Зашто ми одмах не кажеш... Угинуо је, је ли?.. Ако, зар смо ми вечни? Угинуо је ту, код вас, у војсци... Ништа... не мари. Прежалио сам три сина... Кад Марко оздрави, послаћу га са другим коњем, млађнм... Још нешто је старац хтео да каже, али официр му дохвати руку и искрено је пољуби. — Хајд, остави, синко, ти си војник, официр... Молим те, само, кад они дођу припази на њих... Млади су обојнца. И малаксалим: уморним корацнма стари сељак Васко изиђе из канцеларије. У његовнм доброћудним очима следиле су се сузе. * -ч

заспао, цигарета Јв пала душек, који се запалио.

СОВЈЕТСКО-ФИНСКИ РАТ

2ЈГШ0 1—2 зрнца омогуВуЈу лаку нормалну столицу. 2 ком. Дин. 1.50. 12 ком Дин. 8.—> 60 ком- Дин. 27.—. 197, 1-1 Рег. С.бр. 31888/38

СТРИП ОД Б. »ФНШЕГД

— Поштоване даме, иако вас моје предавање не интересује, показућу вам најновији шешир моје жене. * ★ * ,

ВРЕДНОЋА — Па, Душане, како напродуЏш у школи. — Одлично у свему сам првИ— Заиста? , — Још кол9. Ја сам, на пример

први грип.

у нашем разреду — добиол покпон Из јвдног ПИСМО: »Овло има толико јабука, н-има хране свнње. Данас сам тмг послала два сандуаа.