Време

СТРАНА

Нз. Кр. Вис. Кнегиња Олга V буњевачкој Иародној ношњи

НГОЗ ПДГИСКЕ МОРЕ ВУМ Колекција Робера Пиге Парнз, марта. — Свака жена сматра да-нас за дужност, да присуствује свима колекцкјама парнских модних кућа. Та дужност убрзо постаје велико задовољство. Никада модели нису билн привлачннји. Присуствујући дефилеу у салонима Робера Пиге, нз зка се просто који је модел од кога лепши и шта да се изабере. Складност лкнија меша се срећно са дивно кзабраним дзтаљима, као што су: мале „шесле", вештачки скројене и кспресавкјене,. зналачки скројени и уметнути делови од косог матзријала, који често стварају геометриске цртеже. Често се постава на капуту, који је сашнвен од светле и шарене матзрије и који прати црну хаљину, понавља на предњем делу хаљине у виду пластрона. Ту су к кожни узани појасеви са металном шналом на струку, покрај које се увек налази мала позлаћена медаља, на којој је утиснуто имз особе која је носк. Разнолике -јачице освежене су белим пикетом и органдиом. На спортскин хаљинама виде се три јачице, од којих су две од .тканине које и хаљина, а трзћа од пикета. Џепови, који се неуморно виђа]у већ неколико сезона, заступљени су у овој копекцији и носе се и на сукњама и на жакаткма у најфантастичнијем облику.

Три листе за нзбор шништва Лекарске коморе у Београду Програми појединих група

У недељу пре подне извр шпће се избор за часништво Лекарске коморе у Београду. Интересовање за ове изборе је веома велико а то се види и по томе, што су поднете три листе чији су носиоцл г. г. др. Мили.зоје Цермановић, др. Милан Димитријевић и др. Душан Поповић. На листи г. г. др. Цермановића налави се: као потпретI седник г. др. Ђорђе Пешић, као секретар г. др. Славко Пегјић, и као благајник г. др. ЈаЈ ша Алфандари. За чланове управе предложени су г. г. Јдр.'Ђорђе Борисављевић, из » Београда. др. Мехо Челебић, ^ др. Радмила Обреновић-Бацић, I др. Драгољуб Поповић, др. ^ Сзгаиша Радојевић, др. Ђура / Лазаревић из Панчева и г. др. Ј Давор Маткозић из Земуна. На листи г. др. Милана Дилгатријевића потпретседник је г. др. Владимир Ћоровић, с&кретар г. др. Јован Спасојевић и благајник г. др. Нелања Бар 1"актаровић, чланове г.' г, др. Михаило Исаковић, др. Милован Данић, дп. Властимир Ивковић, др. Драгутин. Антић, дб . Стеван Миловановић. др. Јаша Фотић и др. Синиша Та. созац. \ Поедлагачи листе г. др. Ду{ шана Поповића предложили ' су за потпретседника г. др. Дејана Попозића, за секретара г. др. Драгољуба Сретеновића -А за благајника г. др. Александра Банда. У управни одбор као чланови треба да*уђу: г. г. др Боонвоје Лаловић, до. Љубиша Илић, др. Алек? сандар Шевић, дп. Драгиша ј* Павловић, до. Карло МатауЈ шек, дп. Веоа Јовановић-Колвачевић и др. Богдан Вукче^ вић. Ј Програм листе прак^ тичних лекара са г. # др. Цермаиовићем ф Претседнички кандидат', носилац прзе кандидатске листе, г. др. Миливоје Церманозић био је љубазаВ, да нам пред изборе да ову изјаву: Наша група практичних лека. ра узела је на себе дужност да у свој ггрограм рада уиесе н рве ввжне тачке: 1) Активно >-чешће у доноше. њу нових законских прописа н енергично тражење измене оних пгстојећих прописа, који ид>- на Јтптрб лрактнчног лекара- Побољшање санитетских прцлшса. Повећање броја , иеопходно по. требних санитетских установа, на првом мест5 т болница. И у Бе. 'огрвду пов«ћање броја кревета болничких. Побољшање плата н 10сиг5'рање уредног напредовања

Капути су разнолики и дивни. Има их шкроких, подесних за спорт и путовање, и поподневни, укројени на егрук, са широким рукавима, који се затварају помоћу два велика дугмета и увек снабдевени џеповима. За вечерње изласке Робер Пиге наменио је женама из -неутралних земаља широке хаљине од лаког муслинд, -чија је сукља састављена од некол-ико сукања од

г. др. Милана Димитријевића, да нам саопште своје мишљењељб о лретстојећим изборима за Лекарску комору. Одбијајући да дају специјалну изјаву, умолили су> нас да објавимо њихов проглас, који су упутили лекарима, истичући да је у њему садржано њихово мишљење и њихов програмски став. У програму се каже: На овнм изборимв болннчки, уредски, општински, као и оста. ли лекари' учествоваће са зајед- ; ничком листом, која по свом склопј ', пстпуно мења доседаш. њи изглед часнтптва комореОво је нарочито учињено, да би се избором нових личности омо. гућио будућој управи успешвн рад на извођењу свих задатака Лекарске коморе. Сгога је при избору кандидвта нврочито обраћена пажња, да v нову управу уђу колеге за које смо сигурни, да ће се у свом раду оуково^ити једино и иск!ључиво сталешким интересима. Имајући ове чињенице у виду истакли смо' за носиоца наше листе: свнитетског генерала У пензији др. Милана Димитрије. вића, који је и досада активно сарађивао у 1{ашим гсталешким оргвнизацијама, као водећа лич. ност у бановинским коморама. Нзегова личност и његово искуство у сталешким питањима, да. је нам гаранције да би и на че. лу наше коморе његово присуство било оД велике користи за активнији и плоднији рад на у. напређењу ствлешких интереса. И остали наши кандидати претставллју солидне и искусне љ>'де, који уживају дсбар углед међу колегама. Приликом састазл>ења ове ли. сте одустали смо од уобичвјеног пропорционалног учествовања и већина места уступљена је лекарима, који v овом периоду ргда Лекарске коморе очекујурешење мкогих својих актуелних пи. тања. Озбиљност и важзост стале. шких питања, сарадња на доношењу нових закона, брањење по. себних лекарских интереса и ин. тереса по^диних лекарских институција и организација — зах. тева од нас пуну пажњу, коју треба де поклонимо избору нове Лекарске коморе. Ми смо Ј*верени да ће предло. жена упрева са много воље и савести приступити решавању свих изложених циљева. Мишљеље претставни ка са листе г. др. Душана Поповнћа Кандидати са листе г. др. Душана Поповића дали су следећу заједничку изјаву: Садашња управа Лекарске ко. море јавља се нв новим избори. ма у приблнжно истом саставу, семо на захтев многих чланова,који су мишљење да она треба да настевн започети посао око сређивања прилика у лекарском сталежу и изналажењу • пгто већих и бољих могућности за вр. шење лекарске праксе и лекар. ске службе. Неоспорна заслуга је упреве, што су спроведене најразлнчитије мере за заштиту права ле. кара и васпостввл»ању хармони.

1е у међусобним односима лекара. Руководећи се поинципом социјалне превичности, она је до. нела и легализовала посебан пра зил^ик, коЈим се пргведно расподељују лекарска запослења, да се не би кумулирала не семо на штету других лекара. већ и саме службе. Управа 1е израдила два значајна законске про. јекта, да би се према савременим приликама уредили положај и односи лекара у највежнијим ле карским функцијама, имејући на другој стрени тежњу да Оживе приватну лекарску праксу и да сведу социјализирање лекерског сталежа ка неизбежну н ргзумну меру. То су пројекти Закона о ле-

Г. др. Душан Поповнћ карима и Закона о болницама, који нормирају рад лекара и претставл»ају основу за солидну изградњу лекарске службе у свима правцима њихове делат. ности. Управа је ј - безброј случајеза заступала интерес^ лекара у разним болесничким 1 установгма, нарочито у установаме радничког осигурања, али не начин у пстпуном складу св пстребама бОЈ ".сника и здравствене безбед. ности осиг>*раника. Де би се лекари н њихов стручан рад сачу. ввлн од свих пролазних и неком. петентних >-гицаја, управа је у току прошле и ове године склопила два значајИа уговора о слу ж(ш лехара, један са Среднш. њим уредом за осигурање радни. ка, а други са централном >-правом ХЈ-манитарних сђсндова др. жавног саобраћајног особља. Она је бренила лекарски сталеж од свнх покушаја да се наметну прописи нлн оцлуке. пггетни за исправно сбевл>ање медицинског посла, као што је, например, бнла бор^а против неразумљивог спровођења легализовеног на. дрилекарства из дсмена рада зубних леквра. Једном речју, управа је свуда и у свима прилн. каме била вервн тумач потреба и интереса лекарског сталежа. Међутим, »шоги прописи остаће мртво слово на хертијн, ако не постсји свест лекара о соп. ственим ДЈ-жностима. Ову свест онн има такође да покажу на изборима од 17 марта, којом ће се приликом видети да ли лекари престонице н њене најближе око. лине желе да се настави стале. пгка политнка у духу досадањих стремљење.

Резопуција сокола у Сарајеву истиче потребу што активниЈег рада на селу

После тога је одржан банкет, по соколском обичају, уз чашу воде, па је годишња скупштина завршена.. ДЕЛЕГАЦИЈА КЛУБА ШЛЕП-КРМАРА КОД ДИРЕКТОРА РЕЧНЕ ПЛОВИДБЕ Јуче је директор Речне пловидбе г. Александар Поповић примио делетецију клуба шлепкрмара, коју је предводио претседннк г. Будимир Буднсављевић. Онн су директору изнели запостављеност шлеп-крмара која потиче усдед непотпуности днрекциског правилника, молећи да се њихов положај побољша с обзиром на тешкоће и велике одговорности. Директор г. Поповић са пуном пажњом саслушао ге излагања делегацнје н изјавио да ће жељо и потребе шлеп-крмара бити узете у озбир, нстичући да ће новим правилником шлеп-крмари ући у ред званичн^ика н да ће им се_ прннадлежностн повећати за 150 динара месечло. Г. Поповић је обећао да ће се заузети код иадлежних да се повољно реше и остала питања.

ДЕЛЕГАЦИЈА БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ОТПУТО. ВАЈТА НА САЈАМ У БЕЧ Једна делегација Београдске општине на челу са г. др. Митом Попозићем, већником и г. Васом Кнежевнћем отпуховала је иа Сајам у Ееч.

Костим су шиле и везле .најугледније Буњевке

Сарајево, 11 марта. — Данас је настављена 31-годишња скупшти на Соколског друштва у Сарајеву. Инж. г. Воја Вукановић је, у име соколских чета, предложио резолу цију, у којој се каже: «Соколски радницн на своме састанку, пошто су саслушали с одобравањем извештај дугогодишњег рефере"нта за сеоске чете г. Радмила Грђића, генералног се кретара Савеза совола Краљевинв* Југославије о акцији сокола за отварање Савета националне културе села, нзјављује да је рад на колаборацији свих органнзација, које раде на селу, најсрећнија мисао којом се икада руководио савезни отсек за рад на свлу. Соколски радници. на селу на свом састанку саслушали су иавештај о_ тешком стању исхране села па познвају соколске жупе и Савез с^кола Краљевине Југославије да уложе све напоре како би се са надлежног места- дало анцнји исхране народа више хнт ностн, и више прилике нарочито соколскнм радницима на селу, да се од овог посла одстранн сваки партиски утицај. После тога, г. др. Богдан Видовић предложио је листу нове управе соколске жупе у Сарајеву За старешину жупе изабран је по тридесет и први пут соколскн првак г. др. Војнслав Бесарсвић, заменици су г. г. др. Богдан Видовић, Хусеин Бркић и Јован Петровић, секретар г. Бошко Савић, просветар г. Асан Љубичић, начелник г. Божо Ружичка, начелни Ца гца Јелена Допуђа, благајник г. Салко Солаковић, референт за соколске чете г. Андрија Мијатовић, референт за соколску Петрову Петиљетку г. Мехмед Хускиђ, сх&тис.^чар г. Урош Жаљић.

Њ. Кр. Внс. Кнегнња Олга,

На свесловенском балу Кола српских сестара Њ. Кр. Вис. Кнегкња Олга појавила се у богатој буњевачкој народној ношњи, украшеној златним везом. На глави је имала малу капу од тсаљГВб 1 црвенв - сниле; извезену златом са старим буњевачким мотивима. Мало јелече од црвене »кумашес или кадиве, исто тако украшено златним везом, закопчава се помоћу крупних сребрних копча, иша раних тако званим »птичипама«, док су рукави на кошул>и, која је израђена од танког, скоро паучинастог старинског платна протканог златним шарама, које претстављају најстарије мотиве. Широке сукње од тешке буњебачке свиле с крупним »кумашним гранама«, као и кецеља, опточене су шкроком чипком од златног конца. Око струка Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга имала је »накукаљ« или везану широку кадифену лантлику. Појава Њ. Кр. Вис. Кнегиње Олге у овом костиму изазвала

је највеће дивљење. Наши Буњевци били су поносити^ што их је Њ. Кр. Вис. Кнегиња Олга удостојила да се на овој иајотменијој нашој ревији свесловенских народних ношњи

појави у буњевачком костиму, који 'су јој послале на дар буњевачке жене из Суботице. Све шаре на костиму везле су и шиле најугледније буњевачке младе жене и девојке.

ФРАНЦУСКИЊЕ СУ ЗАМЕНИЛЕ ЈБУДЕ на свима пословима у индустрији и агринултури

ПРАШКИ КОЛАЧИ. 250 грама шећеса, 250 грама самлевених ораја и једну нашичицу цимета замесите С а соком од једног лимуна, затим растањите смесу на даски и округлом малом модлом направите мале погачице« ставите у плех и када су испечене залепите две и две помоћу пекмеза. Прелив: четири жуманцета шећера добро мутите на ватри; када је скуЕано додајте две штангле чоколаде, које сте претходно растопили са мало воде, СЕе то измешајте и свак,у саставл>ену погачицу умочите у овај прелив. А затим, одмах нх ^ваљајте у самлевене ораје. КРЕМ КОЦКЕ. 6 целих јаја уму тите добро са 1 четвртином шећера, додајте 120 грама самлевених ораја или бадема, мало ваниле, мало настругане лимунове коре, једну кашику брашна, једну кашику презле- Пошто сте све добро у?4утили, сипајте у помазан плех. Када је тесто печено, пресеците га' на пола и фЈ1лујте овако: 80 грама ситног шећера, 2 жуманцет^ и једно цело јаје, мало прокувајте/ када се охлади, додајте 100 л-рама ситних ораја и 140 грама бутера. Затим сеците на мале коцке и прелитб их густом глазуром од чоколаде-

Пет милиона Француза налазе се под заставом, пет милиона људи оставило је своје домове и своје послове. Огромна поља чекају да буду поорана и посејана, а стока тражи храну. Точак индустрије мора да се окреће, јер је војсци потребна муниција, а извоз мора да се настави. Али ту су француске гкене, које се труде свом снагом да попуне све шупљине у редовима индустрије и агрикултуре. 1$ирно, без узбуне или параде, оне су заузеле места својих мужева, синова или браће, свих оних који су мобилисани. Необично стрпљиве, врло одлучне и озбиљне, оне су примиле на себе сву стварност рата," На 15 км. иза борбзне линије ј оне мирно раде свој.е послове, ! па било то у граду или у пољу. : Оне знају да посао мора бити | обављен. И свршавају га. У фа| брикама „за муницију оне су I замениле људе и без икаквог риштања, скоро веоело, раде де, сет часова дневно. Али на малим фармама и по ; малим селима посао за њих бива много тежи. Јер те мале фарме су срж и основа фран-

цуске економије. Земљорадници су постали војници, а њихове жене и мајке треба да се побрину за земљу и за стоку. Половина коња је реквирирано, стога се оне налазе пред тешким проблемом како да врше послове које превазнлазе њихову женску снагу. — Муж ми је погинуо у прошлом рату. Јединац син ми је на фронту. А сада нас две жене, моја снаја и ја, морамо о свему да се бринемо. Тешко је то. Али некако успевамо, каже једна од тих жена. И заиста успевају. Њихова кућица је чиста као цвет, а стока нахрањена и истимарена. Али са пролећним данима појављују се нове тешкоће, јер нови месеци захтевају много напорнији рад. Жене су и ту доскочиле. Са оно мало стараца и деце што је остало код куће, удружено помажу једно друге, верујући да је то једини начин да најподесније реше проблем обрађивања, док се њихови из рата не врате. Францускиње су решене на сваку жртву и на сваки напор само да помогну оне, који се боре за отаџбину.

истог материјала, ма]сторски стављене једна преко другз. Затим ту је и врло лепа вечерња хаљина од црвеног крепа, чија плисирана драперија обнажује једно раме, док с друге стране ствара мали кратак рукав, као да жзли да васпо.стави равнотежу. Једном речју, рви модели из уве куће могу се врло лако носити, јер и поред нових детаља нису ни мало фантастични. Енглесна краљица нупнласлину познате енглеске уметнице Лондон, марта. — Приликом посете британског Краљевског пара изложби Уједињених уметника, која је отворена у Барлингтону Хаузу — Краљица је купила једну слику, која јој се много свидела. Слика се зове »Воћњак« од мис Беатрисе Бленд, која је познати сликар Јцредела и цвећа.

Г. др. Цермановнћ ^евима лекарима. 2) Воћство у болесннчким фон}довима н благејнама осигурати једино лекерима, кео стручним а лицима. ф . 3) Незапосленим колегама мо. \ ра се наћи запослење, док сј * не. г запослени мора им се исплаћивати помоћ од стрене државе, која је дунше не само де води надзор над радом лекара, већ и да нм осигура „животнн про. стор", пошто је на себе узела дужност социјалног регулаторе и на сенитетском пољу. У теж. њи да свекоме без обзира на његово имовно стање обезбеди бес. платну лекарску помоћ, она је дужна да осигура свакоме леке. ру минпм>'м за егзнстенцију. 4) Бесплатен лекарски рад мора да се укине. Место огранича. вања лекарске праксе увођење,м * нових осигЈ-равајућих фондова Ј радиће се на >^ђењу прннципа \ слободног нзбо|.а лекера. \ 5) По угледу на стране земље ЈЛекарска цсмора може да при. ' хвати вођење целокупног посло' вања око осигурања радннка и гна делу да доквже, да се све то ^ може вршити са већом Јтптедом гу администрирању и свхпобољ. ^шањем у превентивном и кура. гтнвном лекарском рад>'. ј (ј) Иако знамо да ћемо због ЈЈовог нашег програма иметн про^тив себе један део лепо осигура. Ј них и добро збринутих колега, ј ипак ћемо се залагети само за 4 „заборављене" лекаре. Ј Проглас кандндата са .1 листе г. др. Мнлана Днмнтрнјевића Обратили смо се и прет* ставјрцуша кандидатске диств

ТОРТА СА. ФИЛОМ ОД КАЈСИЈА. 140 грама бутера. 140 грама саилевених бадема, 140 грама брашна и 70 грама ситног ше-' ћера са ванилом заједно смесити, поделити тесто на три дела-и испећи три хоре. фил: 70-грама ситног шсћера Јомешати лобро са три кашике покмеза од кајсија и снегом од једЈног • беланцета. Тим филом намазати коре, а преко горње' коре ставити лед од шећера и уздуж исечен баДем. УтЕрђено је да с» жене мпого бргле -:аЕИпавају на рад у фаорикама оружја од људн. Нпротато поцксткнње н праље едлазе у фабрнке муннцнјв«