Време

Уторак, 12 март 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 9

Универзитетски 1 с ™ за I г~ж фантовских отсвкз професори у «5агреоу у љубљани Љубљана, 11 марта. — Снноћ јв у салн хотвла »Унионс прнрвђвна акадвмја Зввзв фан. товскнх отсвка. За ову при-

траже веће плате и ранг изван чиновничког кадра

Загреб, 10 марта. — Удружвњв хрватских свеучилишннх професора одржапо је данас скупштину, на којој је изабрана управа, у коју су ушпи претставннцн свих факултета Загребачког уннверзитета. На скупштини је решавано о многим сталешким питањима, па је констатовано да су данашње ппвте универзнтетских професора премапене, те да се замопе свн надлежни њнховог сталежа, да повисе ппате, а уједно да се смање одбицн, који често достижу 15 од сто.

На крају је у разопуцијп тра *ено да надлежнн фактори доне- | су одлуку да се од државннх! такса, које плаћају студенти при I полаган.у нспита, један део даде ј као хонорар професорима испнтивачима. Најзад, Удружење је ј донело један интересантан закључак: да се у нашој држави просђесори универзитета изузму из чиновннчког кадра н да нм се да ранг нзван њега према угпе- ј ду и части, какву ужива|у про- [ фесори универзитета у другим дожавама.

Суко5 између садашњег и бившег претседника < Старокањишке општине пред судом

С.уботнца. 11 марта. — Окрј-жни суд је два дана претресао тужбу бнвшег претседнзка оппггзне у Старој Кањажи г Мдхајла Агбабе, због увреде и клевете, која му је нанесена путем штампе од поетседника градске општине у Старој Кањижи г. Жлворада Шуманца. Пошто је г. Агбаба разрешен дужности л г. Шуманац позмио дужност, нови претседннк дао је нзјаву листу „Потисје", који уређује г. Еуген Шебец: „Обећавам грађанству Старе Кањаже да ћу га обазештаватн о матеонјалном стању." Даље је у својој изјавз г. Шуманац тврдио да је 1935 године, када 1"е примио дужност од г. Агбабе, градска оппггина у Старој Кањижи имала дуга 7,740-000 дзнара У току четнри године свога претседниковања г. Агбаба стално је наглашавао како врши санирање града, а када је био разрешен дужности претседнзка општнне, вндело се да дуговање данас износи много више, т. ј. 8,132.000 динара. Сем тога, изнео је у својој изјавз да је у градској бла гатн, прилзком примања дужносгн, нашао свега 17.000 динара, иако 1е кроз три дана требало да се лсплате плате чинсзницзма и пензионерима. Град није могао поднћи зазам. пошто је г. Агбаба још пре месец дана у ту сврху подигао 100 000 динара. Г. Шуманап је у својој првој изјавн, датој нованарима рекао, да је г. Агбаба распарчао имање града, продајући у бесцење непокретности градске општине у Старој Кањижа и тако је знатно оштетио. Сем тога, изнео је да су грађани морали да купују легитимације по 4 динара, док је вредност ^астих била свега 35 пада по комаду. Овако г. АгОаба претставља изјаве г. Шуманца! На данашњем претресу г. Шуианец изјављујб да уопште није имао намеру да оклевета свога претходнзка, зећ 1'е хтео да изнесе празо стање ствари, које је затекао приликом примања управе. Да све ово изнесе на јавност руководило га је пасање „Времена" од 28 октобра прошле го дине у коме је речено да ће сви већници поднети оставке зато што је г. Агбаба разрешен дужности. Г. Шуманец је сва своја тврђења доказао доку-ментима. После саслушања многобоо-јних сведока данас у под-

не Суд је донео пресуду, којом се г. Шуманец. као и г. ј Еуген Шебец. ослобађају. У дугом образложењу пре- ј с\*де Суд констатује да је г. Шуманец V потпуностл успео да докаже сзоја тврђења I

редбу владало је велико интересовање, тако да су свв улазннце већ у суботу биле ресЛродате. Академијн су присуствовалн: претседник г. др. Антун Корошец, бан Дравске бановнне г. др. Марко Натлачен, командант Дравске дивнзнске областн дивизнски генерал г. Драгослав Стефановнћ, командант штаба за утврђивање дивизиоки генврал г. Лав Р/пннк, помоћник команданта дивизиске областн бригадни генерал г. Јово Кукавичић, претсвдннк општине г. др. Јурај Адлешић, бискуп љубљански г. др. Грегор Рожман, ректор Љубљанског универзнтета г. Славнћ, и други. Академија јв почела државном хнмном, а затим су св појавилн чланови, чланице и подмладак. Нарочито су били срдачно поздрављени гимнастнчари. На академији је говорио претседник Звезе фантовскнх одреда г. др. Житко. Његов говор био је одушевљено по-дрављен. дванаест пресуда по закону о сузбијању скупоће у сремској митровици СрсмСка Мнтропица, 11 марта. — У Сремској Мнтровлци полицнја је пре неколико месеца изрекла дванаест пресуда по Закону о сузбијању ску поће. Међу кажњенима налази се неколлко угледних трго ваца, који су поднели жалбу Банско.1 управи. Банска упраза у Новом Саду погврдцла је све ове пресуде- Међутим. кажњени трговци поново су уложллл жал бу Банској управи, молећи да нм се бар казна затвора претвори V новчану казну.

На скупштини у Бањој Луци понренуто е питање оснивања Трећег локрајинског савеза прнватних камештемгса

Бања Лука,* 11 марта. — У дворани Радничког дома одржана је јуче редовна годишња скупштина подружнице Савеза прнватних намепггеника и службеннка, чија се централа налази у Загребу. Седннцом је руководио г. Душан Балабан. После поднетих извештаја о раду у прошлој години претресано је питање пензионог осигурања трговачких помоћннка, које још није ступило на снагу. Исто тако претресено је питање Уредбе о минималним Надницама у вези са положајем трговачких помоћника. Нарочито се оћцшрно

претресало питање радног вре мена шегрта и њихове заштите. Донета је одлука да се од управе полиције затражи, да се, у смислу закона о радњама, оснује отсек за контролу шегрта код овдашњих тргова ца. Ово тражење је дошло због тога што се, пре кратког времена, догодио немили случај кад се један шегрт бацно под точкове локомотнве. На крају су изабрани делегати за главну скупштину, која ће се одржати 24 марта о. г. у Загребу, а на којој ће, по ј ред осталих питања, битн претресано и питање успостављања Трећег покрајинског савеза приватних намештеника.

нова управа угоститељског удружења у битољу Бнтољ, 11 марта. — Повервништао угос^итвља за град Битољ и срезове Битољски и Мориховски, одржало је годишњу сг.упштину у сали »Гранд хотела Јевтић« у присуству мнсгобројних чланова. Скупштину је отворио претседник г. Лазар Мишић, а записник је водио секретар г. Димнтрије Илић. После дискусије, у којој су учествовали г.г. Веља Вељовић, Благоје Давковић, Нићифор Јевтић и Васиљ Чипуровић, дата је разрешница управи. Затим је примљен предлог буџета за 1940/41. На крају, изабрана је нова управа, у цоју су ушли г.г. Атанас Куамановић, Веља Вељовић, Ва|иљ Чипуровић, Ћирил Ко|сић и Драган Јанкуловић.

Још једна банда но)а је нрала по вагонима ухагшена у Спавшсм ђроду

Славонски Брох 11 марта. — У Славонском Броду у^апшена је данас још једна банда „железничких пацова", који су дуже времена крали раз зну робу из железничклх вагона. Као што је познато, прза банда лопова ухапшена је пре два месеца. Чланови ове бан, де били су железничари. Међутим, сада су ухапшени младлћи Жарко Шлмлћ, његов Вјеко Шимић и Вјекослав Ка тић, који су на прузи Славон скн Брод — Влнкозци облјали вагоне и из њих крали платно, ципеле. каву и друге стварл од вредности. Поред тога, онл су пре кратког времена укралн један зелики сандук ди намитских капсли, којл је про нађен код њих. Такође је у њиховим становима пронађена велика коллчина каве у зрну, платна и ципела л других разних стваР/1, ко .1 'е су кралн од грађан-

.ства. Вредност робе, коју су покрали, цени се на 13.000 динара. Али, како саслушање код пилицискнх властл још није завршено, верује се да ће се утврдити и открлтн још не ке крађе.

скупштина хомољског соколског друштва Жагубнц;}, 11 марта. — Јуче је у сали основне школе у Жагубици одржана годишња скупштина хомољског соколског друштва. Скупштину је отворио г. Коста Ћорђевић, трговац, дугогодишњи старешина друштва. Пошто су примлени иззештаји, дата је оазрешнлца старој управи, па је изабрана нова. За стаоешину друштва изабран је г. Милорад Костић. лнжењерски кандидат, за заменика г. Радмлло Ђорђевић, докторанд еко номских наука и за начелника г. Ратомир Милорадовић, чиновнлк Среског начелсгва.

трагична смрт у бунару Сремска Мнтровнца, 11 марта. — У 1'оварнкку дошло је до страховите несреће, којом )в приликом платио главом Никола Видаковић. ВидаковиЛ се хеалио својим суседима да је ископао на свом имању леп бунар. Да би их уверио у то сн је суседе повео на имање. Заједно са својим слугом Јованом ВуксиПем Никола се спустио помоћу конопца у бунар. Пошто су прегледали бунар, сељаци ; су их почели извлачити изнутра. Вуксић се ухватио за коно ' пац, а Видаксвић Вуксићу за руке. У моменту када су већ били на самом излазу из -бунара, Видаковићу су попустиле руке и стропоштао се у дубину бунара, где је после крат ког времена издахнуо.

скупштика пензионера у бањој луци Бања Лука, 11 марта. — Удружење пензионера за град и Срез Бању Луку одржало је, у просторијама друштва Црвеног крс^а, (Јвоју скупштл ну. Скупштини је претседавао претседник г. Илија Мнјушкозић. Претресана су сталешка питања у вези са радом бано' винског одбора, као и акција једног дела пензлонера, који су основали посебно удружење „Пензионеоски клуб", а чи 1а је правила и рад надлежна власт одобрлла.

црквени савет у крагујевцу моли да се врати одузета парохија свештенику г. милану сретеновићу Крагујевац, 11 марта. Црквени савет у Крагујевцу одржао 1е данас пре подне у канцеларији Саборне цркве седницу ради доношења буџета. Седнлцу је отоорио претседник г. Воја Станковић, судија Окружног суда, па је затим прочнтан извештај управног одбора. Буџет у суми од динара 110.000 једногласно је примљен. После тога, развила се днскуслја о случају овдашњег свештеника г. Милана Сретеновиђа. Као пгго је познато свештеник г. Сретеновић одговарао је пред Духозним судом у Београду, који му је свозом поесудом одузео парохи 1у у Крагујевцу. Ову пресуду оснажио 1"е л Велики духозни с\*д у Београду. У току распоаве пред Д јтсовннм супом Црквени савет упутло 1е Н>. Св. Патријарху Гаврилу петииип', ко1 'ом 1е тражло да г. Спетрновлћ и дал»е остане V Коагуевцу. По ово1 петицн1и канцелаои1а Њ. Сз. Патли1'апха до данас нлје донела решење. У вези с тим Поквени савет 1е одое^ло јелну наоочлтл- делегацн1\ г на челу са г. Доагољубом Богдановићем, трго-зцем, ко1а . ће посетити Н> Св. П *тол1аћха и молити га да г. Ооетеновић и дал>е остане са слмкбом у Коагујевцу.

Снупшткна др';Ш1ва Црвеког крста за Вгбаску' бановину Б.мна Лука, 10 марта. — У банској већници одржана је данас годишња скупштина одбора друштва Црвеног крста за Врбаску бановину. Скупштину је отворио претседник г. др. Гавро Вујичић пригодним говором. Пре преласка на дневни ред, г. Вујичић позвао је присутне да прве мисли упуте Њ. В. Краљу Петру II и Краљевском дому. После тога претседавајући је поздравио заменика бана г. Петра Цветковића и претставника војске, генерала г. Војислава Костића, као и све присутне делегате из унутрашњости, па је прочитао послаиицу претСедника друштва Црвеног Крста Њ. Кр. Вис. Кнегнње Олге. Затим је поднесен извештај о раду управе у прошлој години. Број чланова у овој го дини износи 6.494, што претставља знатно повећање према прошлој години. Од овога броја 3.551 члан отпада на државне службенцке, а 2.953 на чланове из грађанства. На социјалном пољу рад се састојао у организовању прославе дана подмлатка, затим мате' ринског и дечјег дана. Нарочито је забележен велики успех прнликом приређивања дечјег дана, када су награђена 33 најбоље одгоЈ >на детета. Исто тако и на санитетском пољу рад је био обилан. Оспоеобљено је 95 добровољних болничарки. Приређено је н више самарићанских течајева. Бановинско слагалиште располаже са две комплетне пољске болнице. Пре кратког времена покренута је акција да грађани града Бање Луке набаве једну комплетну пољ ску болницу. Ова акција наишла је на добар пријем. После примања извештаја приступило се делењу одликовања Црвеног крста. Централни одбор одликовао је генера ла г. Војислава Костића и под.бана г. Петра Цветковића орденом Црвеног крста. Поред тога, подељен је већп број златних и сребрних медаља. На крају је одобрен буџет за идућу годину, па је поново изабрана стара управа.

тт „ „ треће певачко друПрве претставе штвооснованоу тетову Тетово, 11 марта. — Јучв по подне основано јв у Тетову трећв певачко друштво ј под именом црквено певачко дру^ , , л />.«., . - штво »Братство«. Оснивачка Загроб. 10 нарга. - Синоћ људски- слабостима. у свако« шт „^ одр „,„ а ]в у д„ојс у Загрсбу гостовао ансамбл , часу задржава ноту достоЈан. * ссиовив ^ опе ј, У ља А . Француске комеднје. Прнказа ства. Кас. претставник старог ^„ саидра уз „ешће „ рвт . на су двЛ ннтересантна коиа- стнла г. Жан Јонел дао је сво. с1авниЈа просветннх, вултурн -11У УЛОГУ на начин кош ,е I и н „ х друш1ава дв .

претставе Фланцуске комедије у Загребу ОДУШЕВИЛЕ СУ ПУБЛИКУ

да, Расннова трагедија „Ан-1 ју улогу на иачин, који је до-1 дромаха" и Меримеова коме- душе за з&гребачку публнку

днја „Фијакер св. сакрамен та". Позориште је било препуно публике. Француска трупа нграла је тако, да је у правом смислу речи очарала загребачку публику. У Раснновој трагедији „Андромаха" публика је имала прилику да упозна најбоље претставнике ове нај старије и најславније француске позорнице, која је приказала два стила: стари, траднционални, пун патоса, који репрезентује у првом реду Жан Јонел у улози Ореста и нови стил, чији су главни претставници између осталих гђа Жермен Руер у улози Андромахе и а Пјер де Ригул, у улози Пира. Дарочито се истакла у насловној улозн гђа Жермен Руер. Њен партнер г. Пјер де Ригул потсећа на старе грчке типове, снажне и ме-

мало стран, са Јако наглашеним покретима, понекад са врло наглим прелазима, али и пак врло импресивно, што је наро^ито дошло до кулминације у последњој сцени лудила. Истакли су се такође гђе

легата певачке жупе вроф. Стевана Шијачког, композитора из Скопља, изасланика тетовсвих певачких друштава и грађанства. Скупштину је отворио претседник повереништва Црквене општине прота? г. Владимир А-

Мари Бел у улози јХермноне I танацковић, па је за претседн г. г. Шамбреј у улозн Фе- ] ншш вза бран г. Мирко Рогановнћ, архијерејски намесник. /

никса, Луј Сењер у улози Пилада те гђе Жана Сили и Франсоаз де Лил. У Меримеовој комедији „Фијакер" св. сакрамента" истакла су се два глумца, г. Еме Клорионд у улози вице-краља Перуа и г. Жан Деминкс у улози поткраљевог секретара Мартинеза. Једину женску улогу у овом комаду носила је успешно гђа Мари Бел. Г остовање „Комеди франсез" у Загребу био је велики доживљај и париски су глумци пружили загребачкој пу-

ке у исти мах. Он је у улози Пира дао достојанствени кра-1 блици уметнички ужитак љевски лик, који и поред тога процењиве вредности. што подлеже најобичннјим i Н. Ј.

И

На 12 година робије осуђен човек који је убио таста тешко ранио своју жену

Пожаревац, 11 марта. — Ве | После испнта сведока, који лико веће Окружног суда у I су потврднли наводе оптужеПожаревцу одржало је данас ног, суд је донео пресуду косуђење 29-годишњем Животи | јом је Животу Јовановића о-

Јовановићу, земљораднику из села Ражанца, који је.20 децембра прошле године на свиреп начин убио свога таста Николу Стевановића и тешко ранно своју 17-годишњу жену Даницу. Веома интересантан и гото во јединствен мотив натерао је Животу да подигне руку на свога 55-годишњег таста Ни колу. Пре нешто мање од 17 година богати домаћин Нико ла Стевановић усвојио је једно женско дете, које није имало више од пет недеља. Никола и његова жена Даринка ннсу имали деце!, па су показивали велику љубав премз малој Даници. Она се временом развила у веома лепу де војку и била је симпатија сеоских момака. Меоутим, Никола није хтео да удоми Даннцу. Стално је одуговлачио и кад је Даница имала 16 година, постала је његова љубаз ница. Он јој је стално доно- ! сио поклоне и тако је успео I да се и она заљуби у њега. ј Наравно, та њихова веза није остала непозната у селу. Да би ућуткао село Никола је у селу Манастирицн нашао Даници мужа, сиромашног Живана Јовановића и довес га у кућу. Сваку прилику Никола је и дал>е нскоришћавас да буде са Даницом. Није прошла ни година да | на од венчања, а Живота је дознао за везу своје жене са ! Николом и почео је будно да ] пази. Критичне вечери Никола је ' дошао пијан са једне славе и рекао своме зету да иде у се ло да му купи дувана. Жнвота је одговорио да је касно н да су све радње затворенс, а Никола му је наредно: — Тражи по целом селу, мо раш да ми донесеш дувана. Кад је Живога отишао љу бавннцн су то искористили. Међутим, Живота се убрзо вра тио и ножем је навалио ни Ннколу и Даницу. Никола је убрзо издахнуо, а тешко ра њена Даница успела је да побегне код суседа.

судио на 12 година и« 1 месец робнје.

своме говору г. Рогановић је изнео значај песме у нашој историској прошлоЛи као и потребу оснивања »Братства«. И остали говорници говорили су о значају певачких друштава за национално и културно подизање народа. Скупштина је једногласно изабрала за покровитеља Њ* Св. Патријарха др.^Гаврила. Затим је изабрана управа, у коју су ушли: претседник г. Риста Антић, секретар школског надзорништва, потпретседници г.г. Русе Апостоловић, свештеник и Коста Божиновић, хоровођа г. Гребенаревић, чиновник Шумске управе. За чланове управног одбора изабрани су: г.г. Славко Петровнћ, трг., Иван Стојковић, пензиорер, Динко Герасимовић, трг., Стојко Аћимовић, професор, Сима Мојсић, Ранко Димитријевић. геометар. У надзорнн одбор упхлн су: г.г. Ђорђе Младеновић, Славко Ристић, Душан Ристић и Глигорије Ђерић. Са скуппггнне упућени су поздравни телеграми Н>. В. Краљу, Њ. Св. Патријарху и митрополиту скопском г. Јосифу. Сбијачи касе у Бијељини били су велики мактори... Бнјељнна. 11 марта. — Као ске банке на име фирме >Благоје Што су дневни листови већ обја- ј Ђукановић н снн* са знатним увили. извршена је опасаа про- логом. коју обнјачи нзгледа нивална крађа у нсћа између 8 и 9 су сл?-чаЈао нашлн- Исто се тако о- м у трговачкој радши Благоје I налазило гтрилично обвезница

Ђукановкћ и син. чији је власник Г Мнлорад Ђукановић и у канцелерији аутобуског предузећа »Семберијат г- Благомира М Ђукановића. После првог увићаја. којн је гзвршио истражнн судија г- Здравко Твнаснћ са записничаром г- Обрадом Богнићем и полјлјиским приставом гНнкглићеж. \твођено је да је у-

свирепи напад из заседе Славонскн Брод, 11 марта.На путу за селу Ступник, код Славонског Брода, синоћ је тешко настрадао Маријан Пан дуровић, сељак из Ориовца Пандуровић се касно враћао кући. У једном моменту, насред пута. непознато лице сг.очило је из заседе и гвозденим предмвтом нвмилосрдно га изударало. Пандуровић је пренет у болницу. Његово стање је врло тешко. За непознатнм нападачем расчисане су потернице.

Оо-Јбна каса крадено у ситнинн 1-460-75 динара. колико се код закључка касе затекло. То се утврдило и из бла гајничке књнгеОсим овога украдено је н 49 це^рских дуката (мађарнја) који данас вреде 360 динарв комадНаЛме. у једној тврдој картонској кЈтији- која се налазила у средини касе. између горњег и доњег трезора. било је 50 цесарскнх дуката- Обијач је челичну даску која је делила доњи трезор на два дела преврнуо. због | чега је к>тија пала у доњи д^о трезора н дукати се просулн међу остелу снтнину. па их је покупио заједно са већн мделом снтнине' Из једног старог повећег НЈрчаннка са ситним новцем. у коме се налазило старог оребрног новца у српсккм петоднааркамв. дво динаркама и дннарнма разних српских владарв. аустриским петокруна.ма. форинтама и крунама. црногорским двоперперима и перпсрнма н неким страним монетамв сребра. узели су сав овај новац. док ситннну из друге преграде. метке за флобере н један кљЈ"чнћ из треће преграде нису узелиПоред тога, у каси су се налазиле три уложне књижице унучади г Мнлорада Ђукановнћа н једна уложиа књижица Зеиаљ-

ратне штете. ратног државног зајма, акцнјв Аграрне банке. Српске банке у Загребу н других вредносних папнраСве ове стварн осим књижице Земаљске банке обијачн су нзвукли из касе. пвжљиво претресли н прегледали и оставили на једној столицн канцеларије. а три уло:кне књижице Попгг- пгтедионнце на малом столу до пнсаћег- Обијање касе. кво што се нз фотографије види. извршили су стручњаци и опробани мајстори. | а по провалн у зграду. која је извршена из дворишта кроз великн житни млгазир-до канцеларије. где се каса налазнла. види се да су им бнлн на руци домаћи провалннциПолиција која је овде нначе малобројна (6 стражара на 15 хил>ада становника) изгледа да је на добром путу да ову опасну I крађу која је извршена у вероваI њу да се у каси налази велика | сума новаца. расветли. ' Нека су лица већ похапшенај јован карадаковић учитељ у пензијии национални радник Радовнште, 10 марта. — У Радовишту је преминуо Јован Карадаковић, учитељ у пензији. Карадаковић је рођен осамдес&тнх година прошпога века у селу Владимирову у Малешу. Основну школу овршио је у Владимирову, а гимназију и учнтељску школу у Скопљу. Потом је постао егзархиски учнтељ. Као такво^ з&текао га је рат. По ослобођењу поставље>н је за учитеља у Владимирову, где је службовао међу својнма од 1919 до 1925 год. У свлу, као учи.тељ, национални радник и Србин, оставио је дивне успомене. Псдигао је школу у Владимнрову, која је најбоља у Малешу, и у сарадњи са сељацима сзоску цркву. За време Бугарског ксмнтета, као ^утословенскн учитељ и национални борац, био је осуђен на смрт. Чуввни војвода Илнја Пандурски внше пута му је стављао буснје. Вндвћн да ће погинутн, 1925 године, пребегао је у Радовиште, где је и пензионисан и где је остео да «ивн све до смрта. М. В.