Време

СТРАНА 8

ВРЕМЕ

Уторак, 12 марх 11»

ВРЕПА-ФИНАНСИ ЈЕ • ДЕРЗА

НА ЈЕДНОЈ НАРОЧИТОЈ ПРНВРЕДНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ РАСПРАВЉАЋЕ СЕ УСКОРО О РЕОРГАНИЗАЦИЈИ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА

Еећина прквредш организација трзжи ликвидацију Средишњег уреда гз осигурање радника и аутог .омију окружких уреда

Још одмах послв образовања I ног уреда за осигурањв радника садашњих установа радничког ј у Боограду да сазовв вонфвреносигурања међу привредницима | цију послодавачких и радничких св јавља снажна акцнја да се нз- ј комора из целе земљв, сем Бановршн реформа Закона о осигу- ј вине Хрватске, која је одржана ран>у радника од 192б год., по- ; 15 октобра 1939 годнне у Београшто се сматрало да је привреди ду-

наметнуо и сувише високе соцнјалне терете. На привредним конгресима, нарочито 1925 н 1928 годнне, једнодушно је постављен захтев, да се радннчко осигурање снижавањем приносне тарнфе усхлади са могућностима народне прнвреде н социјалним потребама радништва. На тра.-кење Микистарства соцнјалне политике н народног здравља, прнвредне коморе под-

Дефнцитн окружних уреда у Бановнни Хрватској покрнвају се вншковима окру;;;нн\ уреда у другнм крајевима На тој конференциЈЈ! изнето је, нзмеђу осталога, да је централнзам у радничком осигурању током временасве јаче ограничавао аутономију месних органа

носе 1929 г- конкретке предлогб 1 тако да ' е »Сузорс стварно прнза ревизију Закона о осигурању ј "* пно V сво,е руке не само рерадника. Међутим, Миннстарство 1 ШМ4М свих »ажнијнх закључасоцијалне политике израдило је ок РУ ж "их урвда ввћ и право крајем 1930 године потпуно нов оцене иелисходности у опште пројект Закона о социјалном оси- 1 СЕИХ закључака окружннх уреда, гурању, којн не само да нијо препушта,ући месннм органнма предвићао олакшање соцнјалннх ммо Рвшавање оннх пнтања која терета, него је значио ново теш- , НИС У имапа »"*ностн. ко оптерећење привреде ради »<-УЈ°Р« )в кроз саоју званнчповвћања дотадањНх прнноса за попитику управио сва своја случај болестн и ради увођења у насто Јан>а у том правцу да се живст ноЕе гране осигурања за 0 °ин,ални доприноси у болесннчслучај изнемоглости, старости н ио > г Р ани »сигурања у целој земсмртн На конференцији привред- љи из,едначе, без обзира на ... них «о«оса одртквко) од 2-5 фв- ; 'Р" 6 « бол.снии.. служб. тих обруао« 1951 год у Б.огр.ду от- \ УР«»- К.о р.Јулт.т о= ппш ј. оиј Ј.конски пројект полнтик. ја.љ.ју с. д.фиса мстиваии ом да иаша при- годин.ма код гото.о свих вреда, услед неповољиих еко- I °»РУ»иих уреда н. с»д.ши,ој т.номских прилнка, не мож. под- Р"'°Р"1" Бвно.нн. Хрв.тск., «0нети нов, ' оптерећења. '" с * " патнв.ст годннв послоЗвхтев вв ревн1И)ом соиијал- *""•■ (од 1«г-1«7| доотигла суног звконодавства и реформом I"* ° д »"»"о"а дннара. Ов. чнтаве уотанове рвдничког оси- | "•"■"• "0»Р"л» су оствли авти.гурања оправдав. прем« мншље- I "" °»РУ»"" УР»Д" пр.ко .Сувон>у привреднкка, и чин,еница дв Р а< " " °"» »°1« 'V »ан т.рн огромнн терети соаијалног оон- Т0 Р"1« Баиовине Хрватскв, чији гурвља, кој. сносн при.реда ии- »"■"»»■" о« - 3? "'нос. су у сразмерн са корнстима ко- Д"» 74 -'° »""■ Т »>" !• »омпро| мнтован сис+ем централизацнје | у радничком оснгурању, што се

I се овој резолуцији прикључиле: | Трговинска комора, Београд, Тр| говинско - индустријска комора, Сарајево, Трговинско-индустријска комора, Скопље, Трговинскоиндустријска комора, Бања Лука и Трговинско-индустријска и занатска комора, Подгорнца. На конференцијн Занатских коI мора \г ЈБубљани, 5 и 6 марта, требало је по утврђеном дневНом реду да се расправи и пнтање ревнзије устано^а социјалног осигурања. Међутим, споразумно је рвшвно да се то питање скине са дневног реда. пошто треба у најскорнје време да се одр*и једна велика прнвредничка конференцнја на којој ће се спецнјално рвсправљати о свим актуелннм пнтањнма социјалног осигурања-

је раднкштво има од тог осигурања. Док се псжвреда оптере- . ћује внсокнм допрнносима, до- 1 »»• припнс.тн Сузору, ј.р ј. тлв с. р.пницн ».л. на неЈнатн. I ЛО..ОИО н омогу^но нзввсннм и мале потпоре које им осигуравајуће установе уз многе формапности пружају. Сви досадашњи приговори прнв>&д»па" ЛвћОЈЛ*'вИПи су управљекн првенствено против високнх соцнјалних намета који су несразмерни према могућностима привреде. Овде спадају и тужбе против безобзирног наплаћивања тих доприноса и осетне казне код најмањег прекршаја. ЈАругу групу чине приговори против адмннИстрације установа радничког осигурања, која је компликована, гломазна, бирократска и скупа. Тешкоће од о'Вакве администрацнје 'имају и послодавци и радници а од ње трпи и правипно функционисање установа радничког осигурања уопште- Стога је истицана потреба спровођ,ења рационализације у установи радничког осигурања у правцу упрошћавања адмикистрацнје, како би се смањио број службеннка н снизили трошг.ови осигурања. Приговори против рада установа и службеника соцнјалног осигурања у погледу признавања права радницима мкогобројни су. Ту ваља истаћи болесничку службу која је по општем мишљењу недовољна и слаба

члановнма заједнице да не вршећн законом прописано повншење приносне тарнфе, своје дефнците подмирују туђим уштедама и тЈ>оше туђу нмовину без нкакве одговорности. Сретства гране оснгурања за несрећни случај и пензионог фонда службеника који располаже вишковима за капитализирање, великим делом су пласирани у некретнине н дугорочне н хипотекарне зајмове- Према месту где се некретннне налазе и према месту седишта установа којима су милионски зајмови подељени видн се да је на територији Бановине Хрватске много више сретстава уложено, него што би јој сразмерно припадало. „Сузор" треба ликвндирати н створити више самосталних носнлаца радничког осигурања , Оправданн захтеви србијанскнх »Сузорас у погледу отписивања ненаплативнх доприноса наишли су код »Сузорас на велике тешкоће а процедура око тих отписа развлачнла се годинама, чинећи на тај начнн билансе истог ' уреда нереалним, што је имало за последицу стварање нових вишкова, којим се други паснвни »Сузори« користе Истовремеко су се вршили отписи ненаплативнх допрнноса од послодвваца зачлањених код »СуУредбом о Бановини Хрватској зора« на тернторији Бановине Хрватске. С обзиром на то намеће се сам по себи захтев да »Сузор« ликвидира и да се образују нови носиоци радничког осигурања, којима ће бити с обзиром на вели

Ур?дбом о Бановнпп ХрВ2тс :;ој створено је ново стање

од 26 августа 1939 год. извршена је подела у надлежности измеЈју Државе и Бановине Хрватске по питањима социјалне политике. Одређивање општих начела радничког права и осигурања

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ У стању Нвродне банке, према њеном извештају од 8 о. м., забе. леженс су, према стању V прет. ходној недељи, ов« здачајније промене: У активи, подлога у злату, касама и на страни, повећалв се за 1.7 мнлионе и износи сада 2.035,3 милиона дннара. Девизе коЈе не улаз« у подлогу, износе 902,4 милиона динара, за 5,8 милиона мање Кован новац пове. ћао се за 26,4 милиона, на 489,5 милиона динара. Зајмсвн по есконту н ломбарду смањилн су се за 81,7 м^лиона, на 1.807,5 милиона дннара. Пове. ћао се есконт боновв народне одбране, за 62 мплиона, на 1.674 мн. лиона динара- Разне вктиве су се смањиле з а 40,1 милнснв и из. носе сада 2.220,6 мнлиона ди«. Нв страни пасиве. новчанице у оптицају повећале су се зв 133,1 милион и износе сада 10.205 милиона динарв. Смањиле су се обав-езе пз внђењу за 184 милиона, на 1 928.1 милисн динара Ргзне посиве увећвле су се за 12,3 милиона, на 354,6 милиона дннаре. Оптицај новчаница и обавезе по виђењу нзносе сада 12.133,1 милион динара; укупна подлогв премв стварној вредности 3.256,5 милисна динара, што знвчн да покриЛе износи 26,83^: злато у касама, према стварној вредно. стн 3.235,1 мнлион динвра, што значи да покриће у злату нзноси 26,66%.

П п е!сгавн'/ци оскгуррнска Југословенсног Феникса гр т да држава хонопише Фаниксове долорске менице по уговореном курсу На тај начин 24.000 Фениксових осшураника М01ЛО 6и <)а Ооби е 90 од сто сво/их потраживања

»као послова који су од особи- ки и довољан број чланова обезтог значаја по опште интересе ' беђено правилно функционисадржаве« остало је у рукама цен- ј ње. Не може бити сметња за дегралне државне властн. Међу- централизацнју, која је не само тим, послови социјалне политк- ! нужда него н животна потребј ке пренети су у компетенцију , нашег радкичког оеигурања, ни Баковнне Хрватске. Пренос по- извесно повишење управних трослова социјалне политике и на- шкова, тим пре што ће се они родног здравља са Државе на моћи снизнтн на данашњи ниво Бановину Хрватску нзвршен је , разумном штедњом, потпуном специјалном Уредбом по којој је аутономијом у болесничкој гр;ни прнпала »на подручју Бановине осигурања и другим целнсходним Хрватске Бану надзорма власт * мерама. над окружним уредима, Приват- На конференцији је, из свих но друштвеном благајном »Мер- тих разлога, постављен захтев да кур« и Пеизионом заводу за 1 радничко оснгурање има и у буслужб^нике.« Међутим, уједно | дуће почивати на законодавству је изричито предвиђено да ће се I јединственом за целу државу, а »питаље Средишњег уреда за о- ј извршење овога осигурања има сигурање радника решити посеб- I се поверитн самосталним носионом уредбом-« | цима осигурања. Број ових ноПрема томе настала је у уста- ј силаца има се одредити искљуноВи радничког осигурања круп-!чиво према целисходности пона промена, јер је % чланова сла. и окружних уреда изузета из I У вези с овим нма се нзвршикомпетенције државне власти — I ти ликвидација досадашњег » С у Министарства к социјалне »^олити- ј зора« уз учешће пуноправних

ке и народног здравља — и стављена под надзор Бановине Хрватске. Пре доношења наговештене Уредбе о Сузору, који је стварни носилац радничког осигурања за целу нашу земљу, одлуком Бана Бановине Хрватоке, чија се надлежност у пословима радничког осигурања протеже на подручје Бановине Хрватске, разрешено је дужности Равнатељство и Надзорни одбор и постављен је комесар у Сузору. Промене настале у Сузору даОк -у повода претседннку Окруж

претставника свих постојећих месних органа као и пуноправних претставника службодаваца и службопримаоца са. подручја истих органа. Ову резолуцију одмах су прихватилн претставници београдске Индустри^ске коморе, Инжењерске коморе и Занртске коморе- Према обавештењу примљеном од Трговинске коморе у Београду, којој јв поверено подношење цитиране резлуције Претседнику Мннистарског Саввта и Министру социјапне политике н народног »драеља, макнадно су

На основу податажа, које је управа Јутословенског Фенииса дала, како Савезу осигуравајућих друштава тако и поједиким интересвн-тима, канстатују пратставницн осигураиика дасвв обавезе, рач-унајућ-н нх са 10095», нзносе на дан 31 децембра 1939 година укупно 204,618.168 динара, док имсвина друштва без државних меница и без доприноса оскгуравајућих друштава износи укупно 23,705.174 динара, тако да остаје разлика у паснвн од 180,91Е.994 динара, за чије покраћа Југословенски Феникс има у свом портфељу, стварнс првдато Мннистарству финансија као друштвенн депо, државле меннце (са акцептом Краљевнне Југослевије) у номиналном износу од 1,916.408.50 д-олара. Бивше друштво Феникс кулидо је поменуте државне менице на основу одобрења Министра 1 Љинанснја и Микистра трговнне и индустрије, радн покркћа своје премнске резерве по пословању у Јутославнји. У друштвеним билансима за 1931 до 1935 г^дише те су менице обрачунате по уговореној златној релацији 1.50463 грама злата за 1 долар. Надлежна министарства прихватила су билансе као исправне и на основу тих биланса вршено је н опорезнвање, па чвк и за 1934 годину приликом накнадног разреза порвзе у 1939 годнни. Златна релација по којој се имају хонорисати мекнце уговорила је држала са предузимачем Посингером и финансијером, б»в. Компас банком, а тај је уговор н озакоњен Законом о грађењу железнЈгчке пруте Пожаревац—Кучзво. Пнтање курса, по коме се меннце имају хонорисатн, решено је и сирарбитражном пресудом из 1934 године. V Узимајући, дакле, у обзир уговорену и озакоњену златну р'злацију за хонорнсање меннца нмао би се 1 долар хонорисати са динара 90.88, пошто Народна банка плаћа за 1 кгр. злата 60.400 дннара (1.504.63 грама по 60.400 — 90.88). Менице у износу од 1.916.408.50 долара, ч-ија есконтована вредност на дан 31 децембра 1939 године износи 1,846 094^9 долара, по курсу од 90.88 дннара за 1 долар, имале 'би сз хонорисати са 167.773.094 дилгра, на тап бн се начЈтн актива од 23,705.174 динара повнсила са 167,773094 динара на укуПно 191,478.268 динара, коме износу ако се дода вредност портфеља по процени Савеза осигуравајућнх друштава 3,000000 динара, добија се укуттна актива од 194,478.268 динара. Премв томе за 100% -покриће целокупнз пасиве у 204.618.168 динара недостаје свега 10,139 900 динара. Показана разлика у пасиви могла би се покрнти: било допри носом осигуравајућих друштавв по чл. 8 Уредбе од 16 децембра 4936 годнне, чиме би осигураввјућа друштва смањила своје доприносе од прздвиђених 25 милиона динара, на свега 1 милион дтснара, било да се капитализирана оснгурања ликвидирају две године касниле по досг<елом оси гураном случају илн о досаело-

Сти са око 90%, која би се разлика могла попу«ити, можда, у целости илн делимнчно из будућег пословања друштва. У изџосу мен-ица од номиналнкх 1,916г.40в.50 долара садржане су н мекице »д 222.982.51 долара које је друштво купило за покриће своје премиске рззерве, о чему поседује потврде, а које је Лосингер предао Министарству финансиЈа 1936 године прилижом поравнања, а тз мекице из формапних разлога још нису признате Ју^р^аовенском Фениксу. Међутим, Друштво располаже доказнмг да су те менице заиста његова својина. Уколико је држаза- дала нзввсну накнаду Лоскнгвру за повраћај тих меница, онв има право да ту накнаду обрачуна приликом исплата тих меница Југословенском Феннксу, исто какО ће се урад-ити за менице повраћвне чз Швајцарсне и Чешке. Осим горе наведених правннх разлога ,зе ивплаЈту меннца по злагној релацијн постоје н моралнн разлоз11 у корнст 24.000 преосталих осигураника и њнхових породица. Надзорна влаот није водила рачуна да све премисДе резерве буду у земљи и стога се даснло да су морале дв се допринесу жртве од око 30 милиона динара да би се све менице вратнле у земљу. Да се није морала допритеати толика жрт^д у готову, могла би се постићи 100% санација и са мањим курсом, односно са ввлнком уштедом за државу. Ако се узмв у обзир рентабипитет за пласман премиске резерве у државнз хартнје од вредности, долази се до резултата, на основу просечних курсева Београдске берзе, да укамаћење од 5% одговара вредности сд 60.9 дина-ра за 100 номиналних дннара, што значи, да државни боновн у нзносу од дннара 167,773.094, колико ✓ претставља в"редност свкх меница, претста/вљају стварну берзанску воедност од свега 102,187.572 дннаоа. Портфељ Југословенског Феникса тозбапо бн, по мншљењу пчвтставника осигураника предатн оном овфпектанту, који би пружио. потребне гаранците за извршење преузетих обаввзз Ликвидаци ; а Друштва, према мишљгњу претставинкв осигураника, не би бипа потребна, јер посто1е успсви за продужење успешног радв в нарочито за реактивноање капнтализираних оситурања. НАШИ ТРГОВИНСКИ ОДНОСИ СА ЕНГЛЕСКОМ У нашем тпговинском промету са Елглеском, који се углавном оаззија нормално ностале су од почетка рата извесне сметње ус. лед блоквдннх м«;ра, а с друте стране указала се потребп дв се нзвршн извесна преоријентвцнја, нагочнто нашег увоза из Енгле. ске. услед измењених могућности нашег >-в<Јза разннх артикв. ла из дрј-гих земгл>а. У вези с тнме отпутовао Је V Енглеску г. Јулије Ханау. претставннк не. ких енглеских квпнталистичких група н привредни саветник. Изгледа д в ће по истој ствари от. пуговати у ЕнглесКу још неки арегставннцн иаш* прнареде.

КРЕТАЊЕ ДРЖАВННХ РАСХОДА И ПРИХОДА

Пореска реформа у првом месецу своје примене (ош ни'е дала очекиване резултате

Државнн расходи у месецу јвнуару о. г., према званичним по! дацимв, извршенн су у сумн од 950.9 милиона динвра. Према бу. џету било, је за месед јануар предвиђено расхода 1.037 милионв дкнара, тако да Је уствари из. вршено свегв 91.7Т«- расхода пред виђених буџетом. На материјал. не расходе утрошено јо 508,5 милиона, а на личне расходе 442,3 милиона динара. Буџетом пред. виђени кредити расхода зв ме. сец јан>*ар умвњени су за једну шестнну, на основу уредбе о преносу кредита из државног б>-џе. та на бановину Хрватспу, па ће извршене расходе из ових к^еди. та' поквзатн бановина Хрватска у свом завршн.ом рвчуну. Приходи у меоецу јацуару остваренн су у суми од 1072,5 ми. лиона динара, док су приходн за један месец у буџету бнли проце. њени на 1,078,9 милионв динара. Остварено је премв томе 99,41'» од суме процењене буџетом, или за 6,3 милионв динара мање. Али када се узме у обзир да је доношењем Уредби о повећању посредних и непосредних пореза. које су 1 јануара о- г- ступиле на снагу, буџетскв проце>на увећгна за око 93 милиона динара месечно. онда су прнходи у ме. сецу јануару остварени зв 91,471. т. Ј. подбацилн сУ за око 99 мн. лиона динара. Расходн н прнходн у првнх 10 месецн буџетсие годнне Зв првнх десет'месеци ове бУџетске године, т. ј. оД 1 априла 1939 до 31 јануера 1940 подиве извршено је државних расхода у сунн од 9,561 милион динара. По ред овога подмирене су потребе још за. 198,8 милиона динара по ђачу^ниме који ниоу плаћени, а претставллју расход мвтеријал. не природе, тако да је за првих десет месеци ове бЈ-џетске годи. не сгварно извршено расхода у суми од 9.759,8 милиона динара, нли 91,891 буџетом предвнђених расхода. На материјвлне издатке утрошено је 5,181.1 милион динвра, а на личне Нздатке 4,578,7 малиона динара. Према томе остало је неискоришћених кредита од буџетом предвиђених за 861,6 милионв динара. Пред. виђени креднти рвсхода за пр. внх десет месеци о- г. >"мањенн су за Једну шестину услед преноса креднтв НЗ' државног буџе. та на Бановину Хрватску. а утро шак тих расхода показаће се у завршном рвчз-ну Бановине Хр. ватске. Државни приходи у првих десет месецн о. г. остввренн су У сумн од 10.522,3 милиона динара

или 97,53*"« од суме прсцењене буџетом. Приходи су за 266,8 мн. лиона мањи него што су били процењени буџетом, али, калв се уЗме у обзир псзећање процене за око 93 милиона динвра у ме. сецу јануару, услед ступвња на снагЈ' Уредби о повећању посред них и непосредних пореза, онда се внди дв сУ приходи за првих десет месеци ове б>-џетске годи. не стварно подбацили за око 360 милионв динара. Вишак остварених држввних прихода над извршеним расходи. ма у суми од 752,4 милиона ди. нара искоришћено је зв исплату ванбуџетских расхода по овлаш. ћењимв фкнансиских и других закона. Повишење пореза треба да донесе око 1.100 мнлнона дннара годншње Кретање државних расхода н прихода у месец> јануару пока. зује да се у овом првом месецу примене нових пореских Уредби још нису показали њихови сче. кивани резултати. Премв предвиђвњима Министарства финан. снја порески прнходи, посредзи и непосредни, треба на основу нових уредби дв донесу држави вишак прихода од непгго преко 1.100 милиона динаре годишње. С обзиром на то пгго сада дола. зе месеци када су редовно порески приходи најмањи, треба ра. чунати с тиме да ће се прави ефекат пореске реформе осетитн јвче тек у другој половнни озе годнне-

СЕДНИЦА КОМИТЕТА ЗА НОРМАЛИЗАЦИЈУ Под претседништвом начел ника Индустријско - занатског одел.ен»а Министаретва трговине и индустрије одржана је прва седница Извршног одбора Југословенског нацибнал ног комнтета за нормализацију, на којој је извршен избор претседника, два потпретседника и благајника комитета. За претседника комитета и забран је г. Павле Васнћ, професор университета нз Београда, за потпретседника. изабра ни су г, г. Звонимир Павешиђ одЈелни претстојннк банске властн Бановнне Хрватске н др. Цнрнл Павлин, потпретседник Индустриске коморе Љубл.анн, а за благајника г. Емил Крик. инспектор Министарства саобраћаја.

За увоз терпентинског уља и нолофонијума пла^амо иностранству годишње око 20 милиона динара

Производ шуме није само дрво. I Један од важних производа шуме| је к смола. Она се добија првен-1 сгвено од црног и белог бора. За-1 сецањем оних дрвета отварају се | ране из којих тече смола. Та се' смола затнм сакупља. Али се она може добнтн и екстравцијбм из пањева заосталнх после сече дрвета. Сирова смола се обнчно сувом дестнлацнјом раствара на терпен' тинско уље н колофоннјум. Терпентинско уље се употребљава у| медицини, па за производњу сапу . на, масти за обућу, лака, фирнај-ј за, мазива за паркет, сннтетнчног камфора н каучука и за справљање експлозивних матери-' ја. Ово је нарочнто данао важно за народну одбрану. Колофонијум 1 се употребљава у производњи хар тије, сапуна, китова, лакова, каб-

лова, линолеума, штампарске бо-ј је, затим у пизарству и меднцинн. Ми увозимо годишње 60—70 вагона терпентинског уља и 240 ва-* гона колофонијума. За тај увоз мн| плаћамо иностранству годншње о ко 20 милиона дннара. За произ-1 водњу ових количина било би потребно око 430 вагона сирове смоле. Оснм тога мн у земљи произ-' воднмо 20 вагона. Тако се целокупна наша потреба у време мн-' ра може да цени на 450 вагона. За време рата вероватно да би била још већа. Из овнх података јасно се внди, да смо ми увозна земља за пронзводе нли дестилате смоле, а бнло би могуће да ц&лу потребу покрнјемо домаћом производњом. Наше шуме црнога н белога бора највећим делом су у Јужној' Србијн са Санџаком и у Боснн. По вољна је околност да те шума нн су много разбацане, него су ограничене на извесне области. Тако су те области Малешево код Беро^а, Морнхова до Кајмакчалана Пореч са планином Караџицом (око реке Треске), најзад у Санџаку око реке ЈТнма све до Прибоја, затим Плеваљски срез. Овај део око ЈТима везује се са оннм у Србнјн на Шаргану затнм са Вишеградскнм срезом. У Босни велнки је предео око реке Кривајке. Сама Јужна Србија моћн ћо при обазрнвом смоларењу да произведе око 160 вагона. Босна и Србија дале би око 110 вагона, дакле свега 270 вагона Но у Босни нма и других предела где би се

снгурно могло добнти још 30 ваго на. Свега дакле при врло обазривом смоларењу може да се добије око 300 вагона. Са евсгракцијом пањева н онде где се поред смола рења буде секла гора, те се може смоларити сна мртво» моћи ће се добити још некнх 100 вагона. Тако би мц при интензивном раду и доброј органнзацији посла моглн скоро да задовољимо нашу по требу својом смолом. За смоларење, каб нарочнти посво, треба нматн н нарочито нзучене људе. Ми и то имамо, истина не у оном броју који је потребан за смоларење у свнма ознм пределнма, али ипак довољан да самостално почнемо. Имамо шумарске ннжењере, који овај посао дрбро разумеју и сада га воде у Дирекцијн шума у Скопљу. Имамо смоларе — раднике у Поречу. који раде у државној смоларској режнји Смолподу на падинама Ка раџице и у својим шумама у Поречу. Па ипак ми производнмо свега 20 вагона смоле. Када би се сва смопа пронззодила код нас, зарада би највећнм делом прнпала сопственицнма борових шума, а то ће рећи снромашним људима. Борозе шуме су управо у оннм пределима где су људн јако снромашнн. То су људи којнма је динар голема и тешка пара н дојнма би зарада од смоларења много поправила жнвот. Министарство шума и рудннка је позвано као највећн сопственик боровнх шума и као, надзорна власт над свим шумама и шумском привредом, да развије ову привредну делатност. Саме државне борове шуме бн могле пронзвести полоаину до три четвртине целокупне потребне смоле. То пак значн приход за државну касу од најмање 1,000.000 динара годншње само од шумске таксв. Миннстарство шума већ смолари преко своје Дирекције шума у Скопљу. Посао ту.добро напредује. Само тај посао није даље разгранат на велнки предео Морнхово и на Босну. С обзиром на догађаје, који се сада у сзету однгравају, тај посао је већ морао бити потпуно органнзован и људн спремни Управа државннх шу ма морала је у овом правцу много више да уради.

Београдска берза На првом састанку ове недеље, на ефектном тржишту тендентгија је бнла нешто лабавија, то нарочито пада у очи са ратном штетом. Посла јв бипб доста. За време сасинка раднло се мањ.е, а после звона и ван курса било је вктпе закључака. На девианом тржишту тенденција је лабавнја У приватном клирингу Берлин је без промене. Бонови Грчке банке рађени су по 31.50. Софија је била у понуди само по 98.—. Промет је нешто већи. Код званичних курсева танденцита је исто твко лабавија. КФЕКТИ ПРОМЕТ: дин. 1.Л0.000 Рађено по кЈрсу: Колнчнна: 7Блер 91.7<% Б.тер п. з. 91 50 7<с Стабил. 58.а. 1921 в.к. 53 50 4«Г« а. 1921 вк 53.50 6«г бег. обв 77.б. о. в. к. 76.50 б^ дал. агр 71.50 6Сс ш. а. вк. 70.— " ј *иљ. Рат штета 429 — н 427.— 1649 ком. Р. ш. ул. ал. 428,— 100 ком. Поо>-да Тражља 7% Блер 8% Б лер 7^< Селнгман 4°Ј аграр 1921 Г. « 6бегл. ^обв. далм. аг-р. 6Г- шум. агр. 7°е инвест. Ратна пггета Народна банка

2 хн-в. 1 хил>56 хил>. 16 хиљ 16-хиљ. ,205 хнљ. 40 хиљ. 110 хнљ.

91.25 98.50 100.50 53.76.50 71.25

53.50 < 77 25 71.75 /0— 69 99.50 98.75 428 — 427.—.— 7500.ДЕВИЗЕ ПРОМЕТ: дта 9.590.000,Раћено по к%-рсу: Количина: Н>у»орк 3500— 1=) 95.040.Понч-да Тражња < Средњл) — Лондон ' 215.18 211 98 213.58 — Женеса 1238.18 1228.18 <1233.18. = Н»\"јорв К20.— 5450 — (5500.—) — Париз 122.12 119.82 (12097) 1=Брисел 938.28 926.28 (832.28) — Амст. 2930.78 2901.78 ( 2920.78) У приватном клпрпнгу Раћево по куроу: Катичнна: Бегрлнн 1480.— (—) 290 хпљ. Сат> н 31.50 100 хлљ. Повгч-да Тражња (СредЛи) Берлнн 1490,— 1470.— (1480.—) Солл-н 31.85 31.15 ( 31.50) Софија 98— —— (—.—) ЗПАНИЧИИ КУРСЕВН Пок\-да Тражња Б#јорк 100 ДОЛ 4485.— 4425.— ( = ) Лондон 1 фчтгга 174.80 171.60 (—) Женеза 100 фр. 1005 — 995 — (=) Милано 100 лнра 226.75 223 55 (—) Амст. 100 фор. 2387.50 2349.50 (—) Парнз 100 фран. 89 25 96.95 (—) Берлин 100 мар. 1796.38 1778.62 (=) Брнсел 100 белга 762.— 750.— (=) Датар за обрачув 4455.— (=) ПРОДУКТИ Тенденци а на продуктној бертг и даље ;е непромењена. Промет мапи н не достиже ни 50 вагона. КувурЈ-з: 8 3 ^ в. Вршац вештачки с-ушен 153. Овас; 1 в. Сава 163. ■ЈечМСи 1 з Барања 210 Меадше: 3 в Банат 116—130. 11а»>л.: 29'Г в. Јужно-србпЈансха (кр)-пнн) 500. Укупап промет: 42 вагона." Загребачва берза ЕФЕКТН Прнв. аграрна банка 200 траж. б^с Блеров зајам 98 тоаж. 7^0 Блеров за;ам 90—91 (90) ~<~с Хнпот. банка 100 траж. 7Те Др.. ннв. за)ам 98 траж. ~Гс Стабнл у Парнзу 95 граж. 6<~ с Бегл>-чке обвезннце 77 50 траж. б^с Далматннскн аграрн 60 траж. 4^е Севернн аграрн 50 трсж. Ратна штета 432 траж. Акцнје нндуегрпјскнх прелЈ-зећа Шећерааа Осек 170 траж. Изнс 30 траж. Трбовље 238—«0 ДЕВИЗЕ У слободпом промег\Амстердам 2901.78—2939.78 .2920 73) Брисел 926.28—838.28 ( 932.28) Женева 1223.18—1228.13 <1233.18) Лондон 211.98—215.18 (213.58) К»у}орк 5480—5520 (5500. — ) Парнз 119.32—122.12 (120.97) Ирнвашн клнрццг Берлнн чек 1470—1790 Ррчкн боновн 31.15—31.35 Промет 6.232.700 дннара Тенденција слаба.

Новосадс(за берла Пшеннцп: бачка окатнна Новн Сад 202—201. горњобачка 200— 202, сремска 199—201. славонска 200202, горњобачатска 21^ -204. бачка лађа Тнса 206-^208. Зоб: бачка. сремска н славонска 16-3—162. 1'аак: бачка. сремска н славонска 160162. Раж: бачКа 163—165 Јечам: бачкн н сремскн (64—65 кг > 172.50 175. К.моруз: бачкн н бачкн парнтет ИнТ>н<а н Вршац 148—150. Браижо; бачко н банатско Ог Огт 310—320.6 р 2 290—300. бр 5 270230. бр. 6 250—260, бр. 7 220—230. бр. 8 142.50—147 50; сремско н славонско Ог Огг 505—315, бр. 2 285295. бр. 5 -.'65—275. бр. 6 245—255. бр. 7 215—225. бр. 142.50—147.50. Насул,: бачкп белн без врећа п сремскн 415—421' Мекиље (V врећама од 1уте>: бачке 135-^-137 50. сремске 135—137 50. . банатске 32.50 —135. Тенденцнја за кукуруз чврста, за остало непромењена. Промет среднл. Стране перле Чнкаго, 11 марта Пшеннца: ма) 103 1/2, }УЛН 1011/2 септ. 100 7.-8. Кукуруз: маЈ 561/2. Јулн 57 1/8. септ. 57 3/4 Внннцег, ц мпрта Пнкинци : маЈ 39 3 8. јулн 90 Ч/4. окт. 92. Буенос Лирес. ц мирта ј Ншеипца: март 7.43, чпрнл 7 55. мај 7 75. Кукуруз: апрнл 4.73. ма) 4.73.

ЦНРИШКА

БЕРЗА

Београд.

10.—

Парнз

9.80

Лондон

17.29 1/3

Њујорк

4.40

Брисел

75-62 1/2

Мнлано

22.52

Амстердам

236.55

Берлин

178.75

Штокхалм

106.15

Осло

101.50

Копенхаген

36.15

Софнја

0 .5*1 !ОН.

Будимпешта

ге У' поа.

Атина

3.3( 10Н.

Царнград

3.55 |он.

Вукдоешт

ЗЛо дои.