Време, 12. 03. 1940., стр. 7
. Уторак, 12 март 1940 СТРАНА 7
и
Отац нетркаесторо деце добио нагараду од б милиона франака
Торонто, Ц марта Пре неколико година један богати одвокат оставио је тестамент, којим је установио специјалну награду за најмногобројнију и најнапредннју породицу. Ова награда се састо^јала од
дна и стара на1мање шеснаест година. Ових дана нарочити здравствени жири доделио је ову необичну награду неком г. Тимлеку из Торонта, оцу четрнаесторо деце. СреКни добитник ове награде прилично
целскупне н>егове заоставшти-1 је практичан човек. Суму од
не, г.о]а износн преко шест милиона франака. У тестаменту је наглашено да награду може да добије само онај отац који има највише деце, која на првом месту мора да су зДравствено сасвим напре-
Ј-сии. {еџна ?.аф-лело(уа слика
шест милиона 125.000 франака уложно је одмах у једно предузеће. Купио је један велики ресторан са хстелом у коме 1е запослно сву своју децу. Један само од његових синова неће моћи да ради у очевом ресторану, јер је пре кратког времена, гао члан канадских експедиционих трупа, отпутовао за Француску.
ГИзјава елископа г. др. Иринеја' ^ | о споразуму српске и бугарскс цркве за заједннчко штампање црквених књига
Навала страних новинара; V Шведску и Фикску \ Стокхолм, 11 марта ' Поводом последњих догађа- *. ја и преговора, који се воде \ између Финске и Русије за ^ закључење мира, последњих ф дана допутовао је велики број ј Но В н Сад, и марта. — Као што новинара из целог света. До-^1 е ве ^ јављено, пре два дана вра
писници и фоторепортери ве- V ликих светских листова и генција долазе спецнјалним авионима, и док једни покушавају да из Стокхолма добију потребне информациЈе, други продужују авионима за Хелсинки и поред неповољних временсг.их прилика. За последња три дана кроз Стокхолм је прошло преко 300 иностраннх новинара.
^ се у Новн Сад епнскоп г. др. ^ ^Иринеј, којн је бно у Бугарској ј>где је по мандату наше Патрифјаршије свршавао црквене посло-
: Г
АМЕРИЧКИ ХИДРОАВИ- , ОИИ НЕ ПРИСТАЈУ ИА ' БЕРМУДИМА Ј Н>ујорк, 10 марта. — Аген- Г ци Авас јавља: Амерички хидроавиони који врше саобраћај преко Атлантског Океана неће више пристајати на острвима Бермуда нН при поласку ни при повратку. Ова мера ступа на снагу 18 марта.
Еписког др. Ирннгј
Францусна помоћ Финсној Парнз, 11 марта Врховни одбор за помоћ Фин ској издао је саопштење о досадашњој помоћи која је учињена Финској. Француска је до сада послала Финској 175' авиона, 496 топова, 795.000 топовсг.их граната, 400 мина, 200.000 бомби, 5.000 митраље- Ј
за и 20,000.000 така.
пушчаних ме-
^ве са представницима Бугарске цркве. Тнм поводом данашњи »Данж објављује нарочиту изјаву епископа г. др. Иринеја о његовом боравку у Бугарској. Она гласи: »Наша званична дужност била је да у Софији наставимо саветовања са претставницима Бугар ске цркве, како да се приступи заједничком издавању богослужбених књнга на црквеном словен ском језику. Позната је ствар да су како наша. тако и бугарска
У Папуннјн (Карара) пронађена је недавно ова слнка славног нталнјанског мајстора Рафаела Пензије пород !!Ц8 Нелззн стају Енглеску Кмперију ского 200 ммпквна дкнара зону и његовим наследници1ла. Почев од 1806 године па до данас на испату пензија наследницима славнога поморца исплаћено је до данас 770.000 фунти стерлинга. Адмирал Нелсон примио је од те пензије свега 15.000 фун ти. Како није имао деце, титу^ лу лорда и право на пензију наследио је његов синовац. Последњи потомак породице Нелзон, коме је сада 82 године, живи повучено на породичном имању у Витшајру и прима годишње 5.000 фунти пензи]е каО прасиновац највећег хероја енслеске морнариЦе. Лондон, 9 марта После битке на Трафалгару енглеска влада 1е одредила сталну пензију адмиралу НелЗа време ускршњнх празнина Немци неће путовати Осло, 11 марта Овдашњи листови објављују вест аз Берлина да је немачко министарстзо транспорта упутило јавности наредбу, оо којој прнзатна лица неће моћи да путују државним железницама за време ускршњих празника. Возови су резервисана само за војнзке који одлазе на осуство. Т ФИЛМОВИ КОЈИ поУЧАВАЈУ СЕЉАКЕ НОВИМ МЕТОДАМА ОБРАДЕ ЗЕМЉЕ Славонснн Брод, 11 марта.У свим селима Бродсгог среза одржавају се последњих дана филмска предавања, на којима говори г. др. Вннго Вандекић, познати пољопривредни струч н>ак из Загреба. Филмовн, који се приказују, врло су поучни и у њима се износе најновије методе обрађивања земље и узгајивања воћака. ▼ Нгтиои Немиа моле да иду за Финску Пондон, 9 марта Четири Немца из цивилног интернацноналног логора у Енглеској предали су на надлежно место молбе да им се дозволи да отпутују у Финску где би се ставили на расположење добровољачким одредима гоји се борв против Руса. Занимљиво је да су сва четири Немца интернирани иво чланови нацноналсоцијалистичке партије. ▼ НОВ СВЕТСКИ РЕКОРД ИА МОТОРНОМ ЧАМЦУ Мип»ио, 10 марта. — Позкатм итвлпјаисим во«ч моторижп чамаца г. Кастолдм поставло (• и -г» смт к р«*орд саојим мотгриим чамцвм фтагори)* чамаиа од 400 *г Квстолф ја постаано бршиу од 129, »65 им^киа^! и« ш
т црква до рата набављали цркве^не књиге из Русије. Г После рата то није било више Тмогућно. Међутим, указала се твелика потреба штампања нових тцрквених књига, с обзиром на то Тда су многе књиге по нашим *храмовнма већ дотрајале. Сплнт, Ц марта. — Данас су » Пошто се ту ради о веома ве. пиким тоошковима штампаља,
ИЗВЛАЧЕЊЕ ПОТОИУЛОГ ИТАЛИЈАНСКОГ РИЕАРСКОГБРОДА
почели радови на извлачењу т ликим трошковима
пао је предлог да наша н Бугарштампају ове књиге. Тако осим чисто прак тичког значаја, заједничко штампање црквених књига доказ је духа пријатељства и љубави међу двема црквама. То управо не би требало ни истицати, рекао је Иринеј. јер где ће впадати љубав, ако не међу црквама .с У другом делу своје изјаве г. з. Иринеј каже да је том пои<ком посетио и секоетара бугарског националног савета Свет ског савеза цркава професора г -Стефана Цанкова, поводом одржавања регионалне конферен ције националног савета балканских земаља, која би имапа да се одржи у Југославији у Дубровнику, у дургој половини маја. На тој регионалној консберенципретресаће се о задаћама
Жена једног надничара у Београду РОДНЛА ТРСЈНЕ
Канадске петорке постигле I ријег брата. Најмлађи има 1.450 ' грама, и зато живи под спецлјалним режимом. Отац београдских тројки, Карло Нол, надничар је. Славне канадске петорке зарадиле су милионе. Малим београдским тројкама треба омогућнти бар правилан развој. %
су завидну славу: прексиноћ је петоро деце, која још ништа не знају, бацило.у засенак чувене и славне људе. Тројке, истина, нису светска сензација, али су велика реткост. За последњих двадесетак година у Београду су само двапут рсђене тројке: пре петнаест година и прексиноћ. Обадва порођаја била су тешка, обадва превремена, обадва уз асистенцију г; др. Ставре Хрнстића, шефа гинеколошког одељења у Општој државној болници. И обадва — срећна. Елизабета Нол, тако се зове друга срећна мајка београдских тројки. Сва три мушкарчића су здрава. Најстарији, ро-
ђен у 11 часова, у]едно је и и ' најтежи: 2.65(5 грама. Средњм, методама рада Тш^ог ~савв- ј рођен око поноћи, ланши је за та у данашње време. четврт килограма од свог ста-
И ЈЕДНА СЕЉАНКА РОДИЛА ТРОЈКЕ Дервента, Ц марта. — У селу Лужанима Шемсибеговим код Дервенте синоћ је родила тројке 30-годишња сељанка Луција Ивушнћ жена Амброзија Изупгаћа. Породзца Ив>тпнћ веома је снромашна, а поред ово троје новорођенчади имају још шесторо деце.
СЛАВА БЕОГРАДСКИХ Б ЕКРИЗА Уместо на колицима беђрије су свега претседника одвезле кући аутомсбилом
потпретседннка „шпедитером
италијанског рибарског мотор- ј ног брода »Артуро Помелос, ?ска црква заједнички који је пре неколико дана по- ^ тонуо у непосредној близини ј ' отока Виса. 9оо р ™г„и т на Р р г се цени на Јпихвара сппов с ден|е ■ { У нетлинл цеш'
ЈУбица стапог гпчног \т\ јуче Суду
Вукурешт. — У часу кад су хтлли да пренесу златав новац у вред ностн од око 3 милиона леја нз Бу гарске у. Румунију. румунскнн пограничним властима пошло Је за руком да ухапсе бугарског трговца Бличнлкова и његову жену. Парнз. — Сви париски биоскопи одобрили су специјалну повластицу за војннке коЈи долазе на от' суство са фронта. • П»> јорк. — Међу ругкии емигран тниа у Америцп повгдгиа је акциЈа за помоћ ФпискоЈ. Ускоро ће отпјтопатп за Европу група од 100 руских добропол.аиа. • БРнсеп. — У ииљу да се брисепскн грађаин бо^в упознају са слнкарским депима која с« налазе у поједнннм музв|има у уиутрашкости отворена је у Музеју модерне уметностн у Брв- А слу тложба ремек - дела сакупгкв- Л ннх у Лнјежу. ф
I Четипи жене и тои { мушкарца пуштени Ј су на слободу ^ Поспе извршене реконструкцигје убиства Танасија ПоповилагЦујаса, Кривична попиција је ју гче изјутра спровепа Суду Ћорђа ^Маневића - Драскачевића. У и-
Претседннн бекрнја за време вожаз
Вцници <се>
За време карневалскнх дана брнтанскн н францускн војнндн приреднли су на фронту некотнко маскенбалова у свошм кантннама
Ђорђе Маневнћ-Драскачевић Суд су пренети I
\сто вррме сви списи. \ Пре него што је убица спрове\ден Суду, на слободу су пуштеЈни настојник зграде у Ј\у БогЈдвновој упици број 22 Андрч)а ЈЛамуов и »егова жена Софија, \кројачица Бранка Анђепковић, Јштампарска радннца Хермина »Папарић, чнстачица Катица УрЈбан, и мпекар Аквса Цветковић Јса својим сином Цветком. Они су дпровели у затвору по десет даип. а О ни су пуштени. јер' се показаЈпо да немају никаквог учешћа у Јзпочниу Ђорћа Маневића - Дралскачевнћа. Убнца је цео зпочии дпрнпремио и извршио потпуно ♦— сам...
Убрзанн темпо жгвота. нови обичаји и- што кажу. »рат неравао који је обухватио цео свет. нису нзгледа псреметили и искореаили код Београђаиа сне обичаје. које су они наследили од својих »старих«- Тако се још увек прославл>а 'Чигтн понеделшик« који су бекрије узели за своју »славу«. Београдски прнмаши прославили су код „Струге" Бекриска славз н ј>-че је у Београду проглављена уз шалу и смех. Највеселије је било на Чубури. где староседеоци. нарочнто Цнгани- љубоморно чувају све старе обнчејеУ кафани »Сгруга«. за једним дугачким столом. на коме је уместо славске свеће стајао забоден струк празилука у пепулу, седели су београдскн свкрачи и певачи- Домаћин »славе^ г Душан Стојановић — >Комарац«, дочекивао је гостеТу сУ старн примеши: Стева »Солунац«. који је виолину пренео чак н преко Албаније. па чика Јова »Вла« и Љуба »Цвикераш« • • • — Фал инам само старн претседник. од лањску годииу: Миле >Крн>а* — објешњава домаћин— А где је он? — Море напио се још ј>-трос. па заборавио да му је слава! Пред подне одржао је говор Стева »Солунац«- У смокингу. са белим прслуком, сав звеничан. устао је и рекао: , — Добар дан вам свима! Дај Боже да славимо годинама. па и наша омладина да славн! Као стари ратник. Солунац, Стева је говор завршно речима: — Дај Боже. да се опет вндимо! .. — Лсо се мора! — поправља га чика Јова ?Вла«. — Па дабоме. вко се мора! Тако сам и ја мнслноУз песму и свирку. домаћин је поручно и двадесети лнтар ракије. — Кад ће да се изабере претседник? — питамо— Е-хеј! — одговарвју- Четсај-
Претседн>лч бекрнја док још ннје пао под сто те. још је рано! Могу ове калаштуре н читаво буре да попнјуКод „Табора" претседиик је у три по подис пао под сто Најинтересантннја •»слава« бнла Је у кафзнн »Табср« на Ка-
ПОРОДИЦА ТАРАНА
МУКЕ ЖИВЕ СА УНУКОМ
(?АДД ГИОРАГИ
т ИУОДА
сч:-
из
УСЈЕГИ Е ©И
АА
про
6удмо
ленића Гувну- Ту су славнли онн сгтунраннји. Улаз у кафану био је сав нскиђен црвеним паприкама- Пред вратнма био је постављен сто, на коме је >*место славске свеће забоден у папулу стајао празилукНа врху празил>-ка била је издубљена ротква пуна зејтина из које је пламсао упаљени жнжакОвде је госте дочекизао сам каф^џија г- ЈБ >-бомнр Томас. звани -Бога«. У госте му је дошао и колега. највеселијн београдскн б:'феџија г- Рада Ракон»ацНа столу у кафази било је свега и свечега- Од најразноврснијих посних салата. до гурманског рибљег ђувечетаДомаћин >славе« г Милорад Марјановић — Вашарџнјас. служи све редом. па чак н оне којн улицсм пролазе. — Наш домаћин. каже г- Сибин Дељајнћ. може сем да попнје дванаест литара шљнвовице- — Тако је! — упада домаћннАко је мање нећу да пнјем! •. — Море пи. бре. -Вашарџнјас. и онако ко зна где ћемо до скора битн! — филозофира Рада Ракоњац- Испод стола стоји празна кофв. — Шта ђе вам кофа? — А. то је спремљено за претседннка- — Вала. Радо. ако те са овом кофом не провоззм преко Теразаја. не био ја ко сам! — каже газда Љуба- > — Вндеђемо • •. Око 11 часова приступа се сечен>у »колача«- Ракоњец уноса хлебац у кафану. кнда га н свима' делн по комаднђ Газда ЈВуба зв то ^реме »кадн« сто »лнтрењаком« и ракијом шкропи присутнеНапољу се скупно свет и врншти од смехаОко подне неко пркметн да се напољу :Свеђа« угасила— Нкј® се мени свеђа уг-гаснла! — заплиђе језиком' домађнн. — Јер. ја ви-нше во-олнм свеђу него . - • не-его • •. не-его ра-акију! А кад дође вечс • • • Алн вече домађин >Вашарџија< није дочекао- Око три сата пао је под встал— Живео претседник.' — заорнло се громогласно клнцањеАли претседцнк веђ ништа није могао да чује • •. Са венцем паприка око врата и кепом на глави окиђеном паприкама. провезлн су га а\-гом преко ТеразиЈа. и едвелп куђн да се нспаваУ0рзо је још један бекрнја пао под астал. кога су присутни изабрали за потпретседника. н шпеднтерсккм кол?ма отпремили иа сплвање ^ко су ове године. први пут откако славе своју »славу«. бекрије поред претседника добили и потпр.^теедннка Хвада Бо!>ч н.нје би.:с мрпал.