Време, 12. 03. 1940., стр. 6

ђремб

Уторак, 12 март 1940

СРЕСКП СУД

ЗШШ

На 2000 динара новнане казне осуђен бифеџија чц/е /е „црно власотиначко" било — кисело

ВОЈНА ХРОКИХЛ

Учнтел=скн становн н

| У псслвдгкв време Срескн С72 леда и установа болвст, *од о- за град Бвсграл р&еправљао је оаино вепавог пацнјената бро^а =нше предлетз из Занона о внстанарнне ј 2—3 сата рала, то само ми знз ну Мало-малс, г:а св појавн нако -1>г-аз€ у ЈЕрекенус од 5 »гарта "О- Тв.чн случа.евн обозеал у- Сн -Ј^ е _ ко ј в ј в кафеунја прогза-4—7.',- >;з Зенжце, да су раднн-Ј пућују се обнчно у Скспље, ксд _ 2С за внно »Југосд свенсжог чеанкас до- спепнјалнста, алн је то скопча-1 =н логн=нду п .татв за 13-6*=.' нс " са аепком проаедуром. Кан-! оже&енн раднипи станарину ке, прво се повал >е предлог СДј 150 дин. кесечиг. Свакако да I с^ране овдашњег лекара. нека сдговор Тај одговор

Јуче I I вараз г. ! Нема&н

чесго пјоо јед.'

•скнх стансза н

Учн предв

гт>нка на свлу је Законом 'бн стан односно станарина. Мећу становима, ко;ин зрло ретко нма, праза су реткост хнгн;енскн. пролиснн н задсзоз.авајућн- Стаеоза има воао ретно и мано. Наравно, то употпун>ује станарнна- Алн- ту а*а много не правде. Има уннтел»а којн прнма;у СЈЕнарнну, али нгак стаиу• у у пгколском стант- Има иг, ко л сатнују код сасјнх роднтелл. Нвравно, н еднима и другима, станарнна је ннст приход. Дал=е, нма крајеза (у Јуданој Србији}, гдв се пела кућа нзнајми- за свега 50 дииара' док има крајеза (Вс> ■оаана} где мора да се т-тн за пгИ'ан, псродинан стан 400 до 500 динвра. Неправда је у овоме: 1) не правн се разлнка да лн је уннтел. «еаен н са децом илн је н 2) Ее прави се разлика ани станарине према месрилнкамч н скупоћи. ★

гражно да проба внно нз бурета | на коке ;е пнсало ,ДЈрЕО власо| тнначко". Кад је I намрпггно се — н рекао да јв струнаак. Тада се намрштио и ; власнак вина. Непрн:атнз ствар. ! Стручаак у кућа, а вано пикнуло. Цккнуће н пеп. — Лепо сам казао господану

гн, са *-љом да негатиаан, дуго се чева. а у мно ећв предузећа по- го слунајева и по некоаико мвсекерсм* Ала, нсто- ; °н- А, дотле. илн бопест про»;е. да дотакнем н 5ед ,па га после тамо у Скопљу пр> гласе за симуланта, а нашем аекару. »нвтрљају нос*. нли пааијен7 умре. О »стандарнзовании« пековнха, којв Еам Уред доје, не вредн нн говорити, јео се о томе толико пнсало често и много. Ме; ђутнм, још веће муке мучимо са =труча.му, преглвдајте ово вауредскнм просторијама. Канце- 1 но, немојте баш онс — об)аш&алаоија експозитуре налазн се у ■ ва при-азљени судијн. једној, а ордннадн^а у другој _ Пвзг _ богатг, кажв судн;а, згради, алн су обе власннштао ј ^ једног човека. То су неки мали, нскрпљени старн ћелвнцИ' мранни, зпалЈНи н теснн, врата н прозори толико рабатни, да се. просторнје уоппгте не могу за-ј " ле сзм га бацио у снрће... То грејатн. ; гнно сам баано у снрће, немој-*• . :в да маслате стручаака! __ I Буре је кзносало око сто лиНаша аљкавост , гар ^ и

Бнла јв пи;ана, тукпа му дете (наводн одбране). — Прнзна;ете двло, оптуженн? — Да. Звизнуо сам, не кажзм! — Кајвте св? — Не. Ствар ;е била заслужена, нека каже— Ствар нн;е бвла заслужене! Дете ма увраднло. Кад јђ сулаја прогпасио дело као вербалну н реапну увреду, уз казну од 600 данара н 700 за нек гуануо, | трсшкоае, туженн се ннтерессвао да ла може масто тога да иде маг.с у затаор. — Како? запитао је судија. — Могу ли место овога мало у затвор? Немам паре! Суди ; е је обећао да ће му нзићн у стспет.

1 за гакав спучај одгоМисдраг ?КнБковнћ из е 32. Код њега ;е наи!Ог дане чогек, који јз

Франоусни оротивавнонскнтоповиЗОн.м. браниЂе Иарнз

\ ала сн тн паметан! Да прегледа ј добро вино, а рђаао нгаа оставн на мнру! — Ја сам поштено мнслно. По-

том „врном ■-злаеста1нј« проЕгђено ннгде оградској жепезничко; станипи I НН1ЕТВ ОЈ . вннскнх састо;ака оснм ткоаш.на је ««"«> наикх по- ; сн рп. т „е кис.пипих и знаменитнх места, пред зе којнма се често путнипи држе и посматрају

се и днве. Али, њихово лив геае намах престане, кад =пусте погзед са слнка ва по- ј ,,СавеСНОСТ" ленаоа пепана седншта. нз којих вире готовс -езнво. редерн. Са ма здравствене станнце I - 0 зобое воље, ова би седишта У начелстзо среза V МладеноБ- могла да се поправе ; ео не смепу код среског саннтетског ре-

мо да заборавнмо да кроз београлску стаЕиау пролази велнкн број страЕада. ★

оерента (срдкЕааија у нворншту среза) долази жена из Младенозаа. саа огрезла у крзи, држећи; М1са:гсм запушену рупу на гла- . », ,с , !8 »естал. ,р„ Траж, ОшПТННЗ К0]3 не пошту лекара да јот укаже помоћ. Како &ега није бнло у ордннаанји, јер у време између 12 и 14 часова он Ее ординира. жена је упућена лекару Здранстнене станиде, пошто се ова валазн у непосредној бгизини Еачелства. Тамо је пе-ј к?ока одбила с мотивапн ; ом претхолно донесе уаерење о рсмаштву. После тога ова жезв уаућеиа ;е у стан среског саннтетоксг рехеоента, до кога је имала да пешачи пуних 15 згн-1 нута. Пнтамо се какаа ;е дужносаекара Здравстаене станнав. кад ј тако хладнокрвно моче одбнтн бслесник.а којн је од снлног изнива коеа могла брзо завршнти ј животсм? Нака од]екне озо у иароду

је наређења Свнма је псзнато да се ораховн трупаи ие смеју ваднти без нарочнте дозаоле власти. Сви то знају, само не наша Оппгтнна, у сезернсм делу Дунавске банознне. Неком ;е пало на памет и ј наредно је да се повади орахоао ! дрвеће а на &ихово место да се зосалн нек.о »племенито« багре&е- Срае нам се аепало од жај пссти, кад смо гледалн обавља&е озог посаа.

Казна је нзнепа 2.000 дннара плус 120 за аналнзу. За -у&а хиолмца 1300 Јјинара Шамарн сладају у прнзатну нннанјатнву, а њнхоз квалатет завнсн од ннднаидуалннх споссбностн. Шамара се обично компонују напамет, без ит.акге претходне внспарааије. Алн шамар се вншг не пени као обична стзар. Напротиз, врло је пропе&ен- Јуче је за два шамара одређена вредност од 1300 днкара. Тужнља. гђа Марнја Ђукнћ, Ђевђелисра 13» ТужеЕН: г. Станоје Стојеновић, молзр, Крааа АлексаЕлра 141. Догоднло се у Краља Александра 139: два шемара, тужиља пала на бетои, 2 опсована братска руска матушка (нззодн гужбе).

КЊИГЕ И ЛИСТОБИ ; ДИ1П1ТРИЈЕВИЋ ; а1атв» цгва » 12 бооја 216 - ла- с " в ШП1€С«

Од 1 априла посеЂавау се извесне поштанске таксе Реше&ем министва пошта. телеграфа н телефона изме&ене су поштанс:-:е таксе н то: 1» за штачпане посетнице у о. тзорензм завоју. којима се нзрв. жава жеља, честнтања, нзјазе саучешћа, захвалностн или другн взраз оазс&е илн учтнвостн се највише пет речн илн пет уо. бичејеннх почетннх слоза од 0.25 на 0.50 дннара. 2) за пре п оручецо рукова&е: А) унутогпЈЊИ лромет: а) меснн саобраћај ол 2 на 3 дннеса н б> међЈ-меснн саобрећај од 3 зе 4 дннара, н В) међународнн про. мет: а) за Грчку, РЧ- м ^- ннјј - 2 Турску од 3 на 4 дннара н б) за све остале зеиље од 4 на б дннара. 3) за поврапшце н нсплатне обав^ств; А) прн предаји попгел, кн: а) унутрашњн про>гвт. ме. сни сасбраћај од 2 на 3 дннара н међумесни од 3 на 4 дннара, 6) 5геђ>-народнн поомет: зв Грчку. Румунију н Турску од 3 на 4 дн. звра, а за све остале земл^од 4 на 5 дннара; В> после првдвје пошнл»ке: а) >"нутоашњн промет: меснн свобоаћај од 3 нв 4 динара и међуз^есни сасбраћај од 4-50 на 5.50 дннврв: б» иеђува. ооднн промет: з? Грчху, Рч-мл-нн. ју в ТурсвзЈ оз. 6 на 7 динада, в за сз« осталв лемл>е 8 дннара. 4) за потр»а:ннце: а> унутра. шњи промет: месна саобрвћвј од 3 на 4 дингсв г међумеснн од 4.50 на 5.50 динара 7 б) међународни Гл*>. Р}7 «>ЗЈГ]Т и динара, а за

_ _ _ ЈЕЛЕНА . г- . _ и .— . . иаоситоета1го1иитттп~Мла I ..Ола* »°Р а ■ ТР" океана <пу*г* наоа: за 6 бооја 120. —дннаоа: за ! 5) з® загтев за п»враћај по. око светаI". — Гђа Јелена Днмн- з бооја 66 — дин. Реданција н а_;- пгнл.ке, адр^се,. сма&ење трајевнВ. Јелна од наЈзадннЈнх м ' цинистоацнја Беогоад. Штоосма- ј нли потпуно укидање откупног сггар^^^преко' пел^ет г:инна. ' с;>:>Еа '• . ј износа: у унутозшњем саобраћа. нзла_-.а ;е ових дааа нову кадгу | СЛУ.-КБЕНА САОПШТЕЊА ТР п ' °3 4 00 на 5.50 динвов. а У месвојих ннтересантеих тг.-гопнса. ; ГОЗРШСКЕ КОМОРЕ У БЕОГР а ! ђународзем од 8 на 9 дингрв. Иасаиа тоало. са подетон. у прн- ДУ. Год. VI. бр. г, фебр 1М0. — 1 Истим гешењем нзмењен је позедачком облииу. ом де- Поат«ља 6р ој Саошпте&а. која ( чл . 70 Пр&ВИЛВПСа зз унутрашњу

деноЕпа зна каквог пвкара нма у свсјој здравственој станици. ★ Пример за похвалу Псзнато је да је ПријепОд,е место ко;в има и сувншв сиротиње. Ниједна варош у Сандаиу нема топико сиротиБе конико Пријепоље. Како је Пријвпољска општина врзо сиромашна, то је у немогућностн да сироти&у збрине и да јој помогне. Пре извесног .времена организован је Одбор за знмсву помоћ у Пријепољу. Интепектуалци нз овог мадог места нису жалили ни трула ни времена да сктлљају припоге за сиооти&у. Нарочито се иставле некопико дама. Овај &ихов рад је свакако за похаалу За врпо кратко време. даме су скупнле близу 8.000 динара и саз новап \ е раздељен сиоотињи. Ова; поимео је за похвату. Свака

попгганску слудвбу | део н поши.

лује као ннз зрнјате.т»скнх писама престаЈу излазити као засебно гпа . упуђених днректао читаосу од не- сило услвд поноввог покрета&а I ес-г драгог створе&а. воје га се Грговинског гласаика. доносн у (лотпу наместо 50 динара пов«. сећа на дзлекнм иутол-лљтп., и салржају: Меморанд>-м л»убл>аасхе ј пгена је нв>звја ве 200 днзгоа у ■оје жви да ху на што непосред- , коаферевције комора о лоследњој ј случају губитка препоо\-чеае поннЈа и што заДадаији аач;ш саоп- пореској нозелн. Бројно станл чга ј пзнљг:е у гнттрашњем саобга. шти све ово пгто је зндело н до- воза удружеал н &иховог помоб- * а *у хнзело на путоза&има од Ђезозе ног осо6л>а у г. 1939. I * до АтехсаалрнЈе. по земл-н Фарво- « Горње нззтеЕе СтупаЈу нз снагу на. по Палестинн. Скркји и даље ГРАДСКА ОПШТИНА- Стр>-чин > 1 аорила 1940 године. ого сзета. ЗалаааЈу&и на там пу- лнСт С ав«а градова Кра.ве«.нн'е Ју ' тозањнма нарочиго жену н сзе с.,авнје Год. I*. бр. 3, -март 1М0. оао пгто }е^охЈ>уху]е. &уторкл Је ј у последњем броЈу озн су члааци

Емина Богдааозића: Градовн и р«алничко пита&е; Рад. М Дра' шковнћа: Обртни капнта.- у град-

много л»у6ави н раз; ла дело које ће саапако наићи на одушеа.-мн прнјем ваше читалачке публике. нар>чнто жена и леао Јака. као што је бно случаЈ и с &е Про&леми циви.-не заштите од енм д&опарниу делима. К &а.-а Је ре.та;гх несрећа н нашн гралови: анж Рад Новаковића: Поглед ва наших гралова: Б-а: Ор-

Ееваметл »иго. а.тн веома

штампааа техв -аг~јгж

поааатом : .-р« ће _ Државне г-аанзација опигтина штампаризе У Бесград>- ва среко 4€0 стуаннпа фи^» беле харткЈе. 30 нлустралија &а посебиој хар

ШМЕНА ПРОДА-ЛГЕ ЦЕНЕ ПОЈЕДПНИМ ПОШТАНСКИЛ1 ВРЕДНООННЦАМА Решењем миннсхра лоштв, те.теграфе н телефонв нзмењена :е продајна цена поједвнизг поттанским вредносницама и то: 1) За поштаисне \*п>тнице за

свим већим ха>агара-

во да случај нијв усамљен. Али' тиЈн .К&ага ..Седам мора а три оима места V унутрашњости: где 1 " моа;е °е добвти уз цеву од су се многе даме одреклв скуггљг&а помоћи за сироти&у. Нека пос-ту!*в за пример госпођеј СЕУ13Д МЦГИСЕ гге*е&1! Гп» га ших! из При1впоња_. 1 пј , рохогШ« I «1т. СоО 1. ћг. 2. Вео★ I дгжЈ. 1940.

Хооанд^а | >"н>-трашњн сафбрећај од 0.25 нз . I 0-50 дивврв. НОВИ СРЕДЊОШКОЛАП. ВР- 2- За псшт*нске упутнице за Ш лП. — Иднтпао }е из штампе , ннсстранегво ОД 0-25 на ,0.50 динфевруарска &рој оаог нашгг сред- ј 3) з а телефонске упутнице за шв пвд. школе: Наша плолска о- ј , Ј^звра. млалина; Д. Дветсоенћ: Сред&о. ј 41 За сдрозодне листове зв Ушко.-ац као органнзатор; А Де- нутрвшњн саофраћај од 0-25 на маЈо-^Јадно гло код дулњопткола- 0.50 дтгаара.

Каш Уред — наше муке

Овај бро} изишао је са I г - Поои: Народна н ошпте ј 5, З а сароводне листозе зр I >-10 | јнв собмћ.ј ол 0 25 ка ј по,жа савршево штампанв всгте на ^ Јованозић- Завег покол-пл• О ! 9-50 динврв. У н» -ем месту (Еардарска ба-; Богдаа: Одушевљени пооетилал: I 6» За отнупн« спроводне лнстоиовина) има нас лреко | И хо « Хт,'.: СЈећаш лш се »о- 1 Ј ^~ рашњк саобоаћвј оД чланова Окргжног уреда. Мале ™5!" &: д 52кг& , аж ! i- : •««1г.ј2к р ; надннде, слаба нсхрана и д^га нат. Ивкнно *оло». Ноте су лито - ; лим . б К\-змансенЛ- Сал зимске | царннске декларацнЈе од гоа'ЈЈн:ане у овом броју нотооеоом но ђи ; р КовачевиН:" Ми н алко- 010 1,3 050 ДИНара, и (Мо1втсЛ!1сћ). Осам тнх нота. доцо- хол; В. Бугар^нћ: Чеж&а: Срел- | 8) з« зеноје за новчена пнсма' сн лист на 16 стоана илус трова не | ношкатскн хнаот; Анкетча пнта- 1 од 0.50 на 1. —динар н од.0.75 на оепоотаже о м%-знлн. позориштг н'^; Забаваи део; Такмнч-тл Ј)ач- 1.50 дннара филмг. а наоочнто оепотгт&же о ј ких лружнна. ,.Нози сред&ошко- ^ ИЗИ е^е стл"паП" на снаг\- 1 свечаноста о-лјдом п&еноса кости- лад* оаоврев Ј« од валлежаих м.т 1 ° 1-.- КорнелиЈа Станкоагћа! Лнст се , нистарстава за сее \-чесаике сред- I ^ЈЈ^-а г^дине. може добнти у свнма к&нжарама [ њих и стр%-чних школа. Власннх ј Поштанске вредзосннхге сада у мдњажа *%"зикалн;а н_кн;-тцима [ н уредиик Је Дам&ан Морачнћ. [ течају понмаће се н после 1 впр:

ова зика, учинили су да је број обопелнх радиика и члаиова &ихових породипа врпо вепикиСваводневно се јавп.а за пенарску помоћ по 50—60 пипа. ЈТекара имамо само једног. и то зз све бспести. Додушв, ои упве много труда, апи како може да пре-

Поједниачна пеаа днн. 25.

■ Прет- '

УПИСОМ б\ ОБВЕЗНИЦА ЗА 1АВНЕ РАДОВЕ И ЗЕМАЉСКУ ОДБРАНУ, \Ђ ЕМИСИОНИ КУРС ОД 951, КОД ДРЖАВНЕ ХИПОТЕКАРНЕ БАНКЕ И ЊЕНИХ ФИЛИЈАЛА

ДОПРИН ЕТ\ЕТЕ

одбранбеној снази земљх трасирању нових железница изградки савремених путева извоћењу мелиорационих радова унапређењу пољопривреде извођењу асанационих радова

А ТИМЕ И 0ПШТЕМ НАПРЕТКУ ЗЕМЈБЕ

лв т. г. с тнм. да ће пошиллоцн на старим обрасцим 5 битн д?"ж. | нн да у поштанским маркама на. I лепе разлнку взмећу нозе н ствое продаЈне цене попгтвнскнх ј зредносница.

Колика је опасност од непријатељског дејства бојним отровима из ваздуха Авионске бомба са бојнкм I Међутки оввј начни дејства .^.""ГТпрГлтотровима нису употрвбљаване условљава нисво пете&в авно- Ј°ЈЈ„ ш „ а , лвр 1938 госннв и иаУ светском рату, а такођв нн у на, што је код саврекене про- ^ е Ј ен е за обалсну ваздушну јапанско-кннеском, абнсин- тивавнонскв одбране нскључе- од б ран у. Он првтставља савршвн ском нн шпансвом рату. но (> упротивном трпе св велн- даиаш н, е техннке у нзради Главнн недостатац за упо- кн губнди # у апаратнма, а на "протнзавнонског матврн-апа. Са требу бојннх отрова у ^ ву . ои - отровну прашину утрчу атмо- овнм топовнма нзвршена је орсфврске прнлнке. ганизаиија противавнонске одс Према овоме »тровааес бранв Париза. Ови топови имају почетну бр-

дејством нз ваздуха ннтн . пака ннтн опасна операдија, знну од 820 м- у секуди, тв се савремвннм средствима

јлзлнјакска накадна авијација Напад на земљу је карактери-Ј Резуптати који св могу оче/и стнчан облик напада из ваздуха ' евтн од ивпаднв авиацизе, бнћв одмах Он св »Рпхи с® »рло мапв виси-' по мишљењу Итаиијана на ииљеве разлнчите приро- ;о већн<

толиколико напади буду

де, в нарочито против жиалх циљева и нвпријатељснкх аеродрома. При овоме, највећа снага напада лежн у нзненађењу, а главна му је карвктеристика брзина и једновременост акци е , Према итакијанском мншљелу ; ови напади наћиће најширу и' најчешћу употребу у почетку Да сукоба- кад су циљевн најмвон гобоојнији и најнвспремнији, , развученн дуж комуникацнја. Итадијанска нападна авнапите се >*способљава за нормално дејство на стратегиском пољу. доцу&ујући дејство бомбардозан>в- Више иего авиација за бочбардовање, насадна авиацнја је V стању да искооистн изнвнаћен>е и постигне значајне резтзтате. Располажући великом брпрнмер зином авиони нападне вввакоде

одлучнији. апарати подвсннЈи, а изабрано време и час акцијв што брјакљивкје извршенл.

скнм бомбама је тај, да онн велнкнм делом сагоревају прн ексшхознјн бомбе, док се остатак обнчЕо растура без нкак- _ г вог илн са врло спабнм деј- 7в се савременнм средствима им > е У в * с 12 "" а ством. Коднчнна бо ЈН их отро- (маств к оруђа) к0же рвЛ атив- ^^„Д^^Лв^рв^в аутомвт ва ВО]IV моше )една есгадри- ао п „ 0 олбранитн. I " »,,р 0 » *. ла за бомбардовање да понесв Такви су нзгледа бар за сада, _ ланнзо -ано Тв*ина топа је ока н бацн Еа протнвннчке градо- а нн ј е искључено да к у томе ј 3.000 вгт. ве, не може својнм дејством да погледу дожквимо нзненађв- ј ,Знача;но ;в да тежина метка ооправда чак нн утрошено го- ње ј зог _ опа ИЗНО ск 20 килогр» м ®рнво. Један амернчкн стручњак за ратну хемнју нзјавио је да иаука још ннје успвпа да пронађе такав бојни отров, који би прн нападу на велике градове могао да нанесе велике жртве. По теорији двадесет грама иперита, ако се удишу у плућа, довољнн су да убнју човека,- значн, да би једна тона нпернта могла да убије око 50 мнлнона људн. Међутнм у рату, у праксн, забедежен је један случај да је једна тона идернта избаченог кз специјалннх цеви у гасовном стак>у, на војннке растурене по рововима, успела убнје свега једног војника озледн н>нх 29. Према томе, бојазан од опасностн дејства бојннх отрова путем бомбардовааа из ваздуха, која данас свуда влада, нзгледа да је претерана. Протнвннк ће узен тежнти да прнбегне употребн рентабклннјнх борбеннх средстава, те према томе ако жели да збрише са географске' карте бт>ишућим летом прилазе пиљу. Лондов, он ће у томе случају доЈтезећи нзнад &ега нзненада радије употребнтн експлознв- и пое нвго што те непритвтељ не н запаљнве бомбе, које су имао могућностн да и* примееЉккаснше н рацноналније за ги » напада;у га. Петећн ва ма6о«6врдован,е 'г Р адова, н при I »=■ »»"»"• " _ , снгурношћу да напају и ч И| еи дезству мсе протнв _

ма-.е _ : - - , - . _ ::ил.вве Они могу пако да избоЈНкх отроба неће нн најм - х. егВ у Н апад нвпријатељских- по ње помоћн. ааца пвте ћн Н а малој висини. Постоји ндеја да се бојни о- .ц ТО их ЧН ни готово невндљивим тровн бацају нз авкона посн- аз висине. пааем »отровне прашкнес, Нападни авнонн примењују у сднчно ономе прн сузбија&у овнм нападима митраљнрање и лнсннх штеточк.Еа у шумама. I бомбардовање.

Формипгње пилота воног вазрухопловства С. Д. Д.

Формирање пнлота војнот ваз- | рнодсД« којн трајв трц меседа, а духолловства Сједињених Аме- . изводи св у Келн Фипду {Тексас} ричких Држава траје укупно 9. у школи за летачко усавршавамесеци, од којнх прЕа трн слу- ј ње. У овој шкопи Јуандидатн може за почетну обуку која се вр- ј рају нзвршити 175 часова летеши у девет пивипних пилотских ј ња, за које време се н спепнјалншкола намењених за ту сврху. | зују у трима секцијама: извиУ овој обуцн какдидати морају I ђачкој, повачкој и за напад. имати 35 часова летенЈа са дуп- ( лом командом наставника, а 35 сами. Други период обуке обухвата 75 часоза летења, од којнх | две трећннв ввше сами кандидати — пилоти. Обука се завршава трећим пе-;

Британска ппотивавиоисна опбоана Метпополе

Све британске противавнонске ;едннице за одбрану метрополе устројство и бројна ?«спо Р еЦене су по протизавнонјачина швајцарске лш " груп ""- 3 " ловдобојске на сл ^ жв 26, ^ 7, 28 и 29 03

■укупно 9 тешннх н 2 лака противавнонска днвизиона н 10 рефпекторскнх чета. За одбрану Средње Енглеске

Швајцарска војска има 9 диви-' знја и 3 самосталне брдске бригадв. Бројна ;ачина дивизнје износнј 750 официра, 15.000 подофнцира, 1 служв 30, 31, 32, 33 и 34 група са капаара н редова, 4.500 грла сто-, 4 С тешких и 2 лака дивнзнона а .. . 350 моторквх возипа. Ол »»-, „ реф с «„ 0 о=„х тата. оружања днзизијз има укупно., . 5000 пушака, 350 лакнх мнтраље- Зугозападну обалу Енглескв за и прнкомнтраљеза, 148 мнтра-' брани 35 група са 3 тешка против љеза, 32 пешадиска топа, 38 ба-, аанонска дивнзнона и 1 резз.пеЧпача и 44 артилернских оруђа. ттт - торском четом, а Шкотску гоу Све наоругка&е ]е иа)савршени- т ј ( па са 1 тешким и 1 лаким проБројна јачина брдскв брмгадв; тнвавнонским днвнзионом и 1 рв је 600 официра, 12.000 подофнци- ј фпакторском четом. ра, каппара и редова, 2400 грла 1 г сто.. „ 500 „о?ор «кх .о ,и».. о с ' Р,,у " " =■ Е .гп.с. од. наору»ања има увупно 3.500 пу- 6 Р ан Т свог острва има око 73 шава, 245 лакнх митраљеза, «П0'тешке противавионскв батеријв митраљ.зв, 25 пашадис.а топ«, I « „„„ 10О р.фл..торс.их ч.т. . 28 бацача и 16 артлврискнх ору-, . _ ђа. И .аоружан* о.и« бр.г.д.! сфе "" »Упст.а је пстпуно савремвно. | За ОЋ У стгужбу нзноси 100.000 вој: — — ; •"ннка. • I

италијански митраљез„бреда" М. 36 Овај нталнјансни митраљвз јв калибра 8 мм. Техничке и балистичке кврактернстнке овог ору ђа овговарају на иајбољи начнн захтевима пешадиске борбв. Тежина оруђа износи 19-5 кгр. Цев може испалнти око 20 000 метака Брзнна гађања износи 450 метака нз минут На даљини од 4000 м Зрно пробије јенову даску дебљине 12 см. Транспортовање митраљеза врши се на пећнма послуге, или на товарно 1 стопи. Ормће послужује пет вој ника и вођа. ★ оклопни аутомоби ли совјетске војске ^овјетска војска има у наоруЛање спедеће врств савремених оклопиих аутомобипв: 1) Оклопнн аутомобнл »БА 27« ол 4.5 тона, са мотором од 36 КСпокреће св помоћу задње осозчне, гази вој гу дубннв 0.5 м. Наотгужање му јв 1 тоц 37 мм и 1 иитраљез. а дебљина окпола 6 до 13 мм. Посада 4 чсвека. Брзнна му те 45 км. на час. 2) Лаки окаопнн аутомобнл аБроиеј>орд« од 3 5 тоне, "гази воду 04 м, брзнна 85 км на час, дебљина склога 9 мм. Наоружај &в му је. 2 митоаљеза н 1 ауто. ма^ски пиштољ. Посада 5 човека. 3) Троосовнн оаполни аутомобнп од 7 тоне, са мо'тором 85 КС. брзине 70 км на час,дебљнна оклопа 19 мм, каоружање 1 тол 37 или 45 мм и 2 мнтрвлеза, посада 4 човека. 4) Троосовин пливаујКи окдопнн аутомобил од 9 тоне. боаина 65 км. на час, наоружан 1 топом 37 мм и 2 митраљеза. лебљнна окпопа 14 мм, посада 4 човека. Ова ; агтомобил успособљвн је н за пповљење. ★ румунгкв, артиле. рија У румурској војсци свака пешалиска днвнзија има у своме саставу 1 артилвриску бригаду од 2 мешовнта артилернска пука. Артнлвриски пукови имају 2—3 дивизиона од по 2—3 батернје. Коњичка днвиаија има 1 лук коњичке артипернје од 3 ди визнона по 2 батерије. Тешка артнлерија састоЈи се од 7 артилернских пукова, свакн од по 2 дивизиона по 3 багеријв. Противавноску артипврију сачињавају 2 прстивавносјка пука од по 3 дивизиона (сваки по 2 до 4 батеријв). Према морнодопској формацији, румунска артнлерија броји укупно 323 батеријв топова и ла ких хаубица, 42 тешке батернје и 16 батерије противавионсхе ар тнлернјв.

делегација задруга ра са цетиња долази у београд Цетнае, ц марта. — Поводом ј нвсташицв жита и кукуруза у планинским селима Црне Горе, I која иемају никакве хранв, управни одбор Свљачке задруге ' »Самопомоћ« одржао је јучв седницу, на којој јв донесена одлуда лретседни* Задругв г. Бпај жо Марисвић, свкретар Црк|ввног суда, и чпан управе г. Васнљ Радуловић, чиновник, отпуТ У)У У Београд и да посете ми! нистра пољопрнвредв г. др. Чу! -зриловића, мннистра социјалне ■политике и народног здравља г"ј др- Будисављвшнћа и друге меро' давне факторе и да их обавесте о тешком положају, сиромашних планннскнх свпа Црв Горв. Управи одбор Задругв двлвгатима ;в дао Днструкцијв да умоле надлежне мииистре, да се помеиутој задрузи ставн на расположење већн број бесппатних уаутннцд лк превоз жмт« ш #

Цадцоицн бриха^сАМ и^охллаллоисжи пхшмоџшџласш