Време, 12. 03. 1940., стр. 5

Уторак, 12 март 1940

ЗБ0Р0ВН И КОНФЕРЕНЦИЈЕ

!!■*&.

НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЈРЗ У КРАГУЈЕВЦУ ДОНЕСЕНА ЈЕ РЕЗОЛУЦИЈА О ПОТРЕБАМА КРАГУЈЕВЦА И КРАГУЈЕВАЧКОГ ОКРУГА Крагујевац, 11 иарта. — Присталице ЈРЗ јуче у подне у кафани »Тополас одржали су конференцију за Срез крагујевачки, којој су присуствовали делегати из свију општина. Конференцију је отворио сенатор г. Каменко Божић, адвокат нз Крагујевца, поздравио учеснике овог састанка и пошто је у дужеи говору изнео економски положај сељака у Шумадији, а нарочито у Срезу крагујевачком, г. Божић је прочитао резолуциЈУ» «оју су делегати прнхватипи. Затим је изабрана делегациј^ од 40 чланова, која ће претседннку владе г. Драгнши Цветковнћу предати резолуцнју у којој се, између осталог, каже: »Молн се бан Дунавске бановине да исплати градобитину оштећенима од града на територији јужнег дела Дунавске бановине, спецнјално Округа крагујевачког- Ово утолико пре што ^арод уплаћује свој улог у фонд за градобитнну, а где то н ннје учињено, њему се та наплата принудно вршн, те народ нма права да му се из роменутог фонда штета од града накнадн. Јужни део Дунавске бановине, а нарочито Округ крагујевачки, запостављен је у погледу јавних радова, а нарочито путева и школскнх зграда. У последње време на путеве у овоме крају није дат ни минимум ол 25 мнлиона динара, колико је Дунавска бановина узела на петогодишњи зајам, за изградњу и оправку путева у Округу крагујевачком, а нарочитр у срезу, није предвиђен ни један метар за оправку нити у те сврхе ни један динар. а у старим гимназиским зградама, зиданим још прошлог столећа, туберкула коси и трује пренатрпану нашу децуМоли се-интервенција претседника Краљевске владе код бана Дунавске бановине да из горњег зајма од 25 милиона динара предвиди и одреди потребна сума за изградњу н оправку путева у нашем крају и најхитније учнни са своје стране да дођемо до бар једне гнмназиске зграде у граду Крагујевцу, која је неминовно потребна за смештај наше деце. Ово утолико пре, што су школске прилике у погледу недостатка гимназиских зграда у Крагујевцу такве и тако рђаве, како то нису ваљда ни у једном граду у нашој земљи.с• На овој конференцији уоппгге није говорено о политнчкој ситуацијн. КОНФЕРЕНЦИЈА ЈРЗ У РИЈЕЦИ ЦРНОЈЕВИЋА Рнјека Црнојевнћа, 11 марта. Данас по подне одржана је овде конференција «ЈРЗ под претседништвом г. Ђока Јовичевића, банског већиика за Срез цетињски. Г- Јоаичевић говорио је о значају споразума и о унутрашњој и спољној политнчкој ситуапији, као и о досадашњем раду Краљевске владе. После тога извршена је темељна реорганизација странке у овом крају. Извршен је и избор нове управе Месног одбора странке За претседника је изабран мннистар у пензији г. др. Перо Шоћ, а за потпретседнкка г. Ђока Јовнчевић, бански већник. Са конференције' послати су поздравни телеграми претседнику странке г. Цветковићу и претседнику Бановинског одбора гЂуои Чејовнћу, мннистру на раслоложењу. РАДИКАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА У СРЕЗУ ИЛОЧКОМ Нови Сад, 11 марта. — Јуче је у Планннском Грабову, у Срезу ипочком, одржана конференција Радикалне странке у гостионици. Мнлована Милића, на којој су узели учечшћа и делегати месних одбора из Черевића и Баноштра". После поздрава, који је присутнима нспоручио у име поменутих месних одбора г. Богдан Цвејић, апотекар, г. др. Јован Живковић одржао је говор у коме је нзложио став и гледиште странке на сва актуелна питања. ЗБОР СДС У ПАНЧЕВУ ПанчсЕО, 11 марта. — Данас пре подне одржао је Месни одбор Самосталне демократске страике збор у кафани. »Црна мачкас. Збор је отворио -г. Миленко Ргјковић који је после поздрава дао реч г. Васи Угљешину- Г. Угљешин је у свом говору истакао потребу отварања пољопривредних школа. Затим је у име радника говорио г. Миша Михаиловић, који је нстакао потребу бољег здравственог осигурања радника- После гово{Ја г. Михаиповића говорио је о политичком уређењу државе г. Радивој Перц. На крају збора говорио јк г. др. Стеван Пурковић, Јадвокат и бивши народни посланик. Г- Пурковић је између осталог рекао: Хрвати су двадесет година радили на оснивању једне опште националне организације зато и ми Срби треба да се угледамо на њих. Није политика луксуз, већ треба да се удружимо и да заједннчки пођемо на претстојеће изборв. Нисмо ушли у парламенат 1935 године, за то, што смо хтелк да сломимо тадању диктатуру- Ми данас тражимо само једно: а то су избори. На њима ће се показати права народналол,а, зато је потребно да све поритичке партије буду заступљене у владИ' КраЈ свог говора г. Пурковнћ Је завршио речима: Много је до данас за последџу годину учињено, и наша је џчлл Д« влада ж даље ради на

сређивању унутрашњих прилика и да нам земљу спасе од рата. Збор је у потпуном реду закључен после дванаест часова. СРЕСКИ САСТАНАК ХСС У ЦЕРВЕНТИ, ГДЕ ЋЕ СЕ ИДУЋЕ НЕДЕЉЕ ОДРЖАТИ ПРЕДАВАЊЕ О ЦИЉЕВИМА ^ПОТРЕБИ ОРГАНИЗОВАВА ХРВАТСКЕ ЗАШТИТЕ Дервента, ц м арта. — У Хрват ском дому у Дервенти данас је одржан срески састанак ХСС на ко:ој је било заступљено 56 месннх организација. Састанак је отворно претседннк соеско оргвннзацнје ХСС г. Дејо Равлић. упознавши присутне са госадашњим радом сресхе оргактацнје. У Дерсентн заказано је преда вање г. Паве Јемрића. учитеља из Загреба, о теми »Бопба стубич кнх кметова за соцнјалну поавДУ и човечански живот у вези Са "огнбггом Мвтк1в Гупца н пасни?нм делоч боаће Ратића«. Поили ком овог поецавања заповеднчч "оватсг.е гап.ачке заштнте из Загоеба, г. Пипичнћ. говооиће о инљетшча и п"то«бама оргрнчта —к"в Се--ачкч заштнте. -ЗАСТАНАК пч "*"' г * "ННКА ХСС У СПЛИТУ Сплнт, ц м?!* т а. — Данас >е о7ђ?гач заједгтички .састанак ^оет с-авннка градскв органи?ације ХСС и поедставннка сеос^чх органнзаци|а иств странке. Нћ овом састанку узели су ^чеш^а и чланози .паои-^етног одбора за комунална питања. Спс-анк^ 1е постседачао поет седник градске органн^апи-е ХСС г. Славко Роње. а решаванв су оазна актуелна кочунална пи тања, која нчтечесу'^ сплитску општину и околна места. ЗЧМЉОРАПНЧЧКЕ КОН*ЕРЕНЦИЈЕ У ОКОЛИНИ КН»АЖЕ!5"\ Каа-;:е В ац, ц марта. _ Г. Ву нца Мнлојевић, упоавник Житарске задруге у Књажевцу и

бивши посланкчки кандидат Зем љорадничке странке са г. Мила ном Чарапићем, адвокатом, одр жао је »уче чбтири земљораднич ке конференције н то у Горњој и Доњој Каменици, Штрбцу Жлну. Онн су у својнм говори^^. _ овиц, конфврвнцмЈама "изнели потребу ' органнзовања ЗемљорадничКе странке КОНФЕРЕНЦИЈА МОНОПОЛСКИХ РАДНИКА И РАДНИЦА Јуче по подне одржана је у Дому организације Урса, у Зориној 9, општа конференција радннка н радница маркарнице и цнгар - папира. На конференци ји 1е секретар Главног радничког савеза г. .Милорад Белић. образложно захтеве и примедбе радника на нове правилннке о заоади и пензноном фонду, којв је Управа монопола доставила ових дана Савезу монополских радника на мишљење. Уједно је г. Белић говорио о значају и задацима радничких снндикалннх ,органигацнја и њиховоч кочисном оаду на ' заштити епононскх, сопијалннх к културних интереса радннка. На кпају г. Б«>лић је нагласио да снндчкатн Ут>са мора V остати јединствени и ванпартиски. У истом СМКСЛV говооили. су !Ош поетставннци • организгЈције г. г. Бранко Јовччовић, Рудолф Белтрам, Ђока Јовановнћ и гђа Љубица Јаношевић. радннца Цигар - папнра. Затим је једногласно усвојена оезолуција која ћв се доставити Управи монопола. КОЧФЕРЕН'ТПЈА Г- Г. ПР. ДРА ГОМИРА ЛЧМЧТРИЈТИЋА И РАДЕ ЛУНГУЛОВА У МОЛУ Мол, 11 марта. — Г. г. др. Драгомнр Димитрнјевнћ; адвокат из С^ботице, и РаДа Лунгулов, бнвшн народни посланик одо>«али оу велику конЉеренциј^ у Молу. Говорници су осудн"и акцкју извесних елемната у Војводини.

Комемораоије Љубомиру Давидовићч

Шабац, 11 марта. — Месни одбор Демократске странке у Шап цу данас пре подне у дворани >Касинес приредио је комеморативну академију покојном Љубо мноу Давидовићу. Пред пуном двораном академију јв отворио г. Живорад- Поповић, професор у пензији, којн 16 претставио присутнима г. др. Божидара Марковнћа, професооа УниверЈитета, кво најинтимнн јер сарадника покојног Давидовић%. ■ _ •' • Г. Божа Марковић јв*у своме говору евоциоао своја сећтња на, покојног Давидовића као наиноналног^ просветног н полнтичког борца, истакавши да се политичка активност покојног Да видовића протеже на период од 50 година, у коме је увек био руковођен идејама народне слободе и соцнјалне правдв, оличеке V његовој великој љубави пре ма човеку и народу, а ношен увек истинским и правим демократизмом. — У својнм полнтнчкнм Схватањнма остао је до краја ндеалан н бескомпормнсан, нмајући поед очнма вазда прв^ мнсао : ЛРжвва пре св®га пР е тпОставп,а. јућн ау партн!н н попитици, је 9 политика и партја су за то да служе државн. П°с пе ослобо^в. ња он је првк ^внд®о да наш е унутрашње урвћ в п.е није задоЕОЛ.ИЛО сва очекивааа н <>н ј е бчо пови од политичара који ј е ^видво да тпеба понћч и чутн оне иоји су незадовољнн. По заврш е ној комеморатнвно; ркадвмкјн г др. **1рчовчћ |е от. п^товао у Богатнћ. КОМЕМОРАЦИЈА ЉУБОМИРУ ДАВИДОВИЋУ У СВРЉИГУ Сврљнг, 11 марта. — Овде је јуче одржана комеморација^ поч Љубомиру Давидовићу, коју су организовалн претставннци Месне организације Демократскв странке среза Сврљишког. Помен је одржан у црквн у 10 часова пре подне, на коме су чинодејствовали г. г. Благоје Поповић, свештеннк и бивши народни посланнк, Живко Костић архијерејски ' намесник и Михаило Поповић протојереј. У нме Главног одбора Демократске странке као делегат присуствовао је г- Милан Мршевић, адвокат из Београда, а као делегат Месне организацнје Демократске странке из Ниша г. Благоје Ристић, учитељ По извршеном помену г. Костић одржао је говор у цркви у коме је истакао заслуге Љубе Давидовића.. Затим јв поиређен комеморативни састанак у хотелу »Њујоркс, на комв јв г. Благојв Поповић говорио о животу и раду поч- Давидовића. Потом јв говооио г. Благоје Ристић, делвгат из Ниша, па је комчморацнја завртена. КОМЕМОРАТИВНА АКАДЕМИЈА У ЗАЈЕЧАРУ Зајечар, Ц марта. — У сали биоскопа »Тимокс одржана јв синоћ комеморативна академија Љубомиру Давидовићу. Академи ји је присуствовао велики број грађана н истакнутих чланова Демократске странке, као н двлегати из свих срезова Тимочке Крајине. Академију је отворио г. Добривоје Марјановић« адвокат из Зајечара, који је поздравио присутне. Затим је добио рвч г. Илија Стојановић, адвокат и члан Главног одборћ Двмо кратске странке. Г. Стојановић је одржао дужи говор у коме је изнео живот и рад ввдиксг бор-

Ца за демократију. Измећу осгалог г. Стојановић је рекао ; — Љубомир Давндгвић је велнчина свога доба. Та његова вредност огледа се'И у идеји споразума и равноправности свнх Југославена. Са подјвднакор љубави пок. Давндовић волво је и Србе и Хрвате и Словен це и сваки коај наше др^каве био му 1е мио. Уввк јв ишао једннм лу.тем к нкје скретао од свога правца. што г«, је наоочито чи кипо популарвнм род нарбда.' Ок је апостол који је проповедао слободу и љубав. Он је умро телом, али његов дух у сваком Југословену живи и жнвеће.с После тога је приказан живот и рад пок. Давидовића, па је академнја завршена. СРЕСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ГРУЖАНСКИХ ДЕМОКРАТА НА КОЈОЈ ЈЕ ОДАТА ПОШТА ~ ЉУБОМИРУ ДАВИДОВИЋУ Крагујевац, 9 марта- — За последњих неколико дана присталице Демократске странке у Срезу гружанЛом одржале су низ конференција ради организовања странке- Тако су готово у свима селима овога среза конституисани месни партиски одборн. Јуче у подне у варошици Книћу, У кафани г. Миливоја Михаиловића, одржан је срескк састанак који је у првом реду био посвећен успомени бившег шефа Демокоатске странке, покојног Љубомира Давидовића. Пре почетка ове комеморације, присталице Демократске странке из Кнића одржале су конференцију на којој је говорио демократски првак г. др- Мнлош Радосављевић, члан Главног одбора Демократске странке, па је одмах затнм извршено конституисање Месног. одбора на челу са г. Александром Дачовићем. Среску конференцију отворио јв г. Дачовнћ, па јв дао реч г. др. Радосављевићу У свом дужем говору г. др. Радосављевић је евоцирао успомене на покојног Давидовића и његов политнчки рад па је између осталог, рекао: — Смрћу Давидовића нестао је са југословенске политичке позорнице највећи син слободарства. Губитак је огроман у томе, што није успео да за свог живота види остварене идеале за које се залагао и борио- Он је умро, а наш народ још није добио слободу. Додуше данашња влада својим изјавама дала је основа нади да ћемо слободарске законе ускоро добнти. Са овог места и целе Шумадије тече жеља, као лавина, да нам се слобода што пре врати. Даље је г. др. Лдосављевнћ говорно о споразуму са Хрватнма и о омеђавању српске јединице у нашој домовини пре посланичких избора Том приликом са задовољством је констатовао да је влада народног споразума преко нзјава претесдника владе г. Цветковића н миннстра • грађевина г. др. Крека увидела оправдане захтеве. На крају је г- др. Радосављевић позвао присутне дв )едним минутом ћутања одаду дуж^у пошту свом бившем вођи, покојном Љубомнру Давидовићу, па је потом обавестио скупштину о избору новог шефа Демократске странке г. Милана Грола, истичући да је он био друг и сарадник покојног Скерлића и најбољи ученик покојнОг Давидовића. Са конференције упућен је поздравни телвграм шефу странке г. Гролу.

»»

ВРЕМЕ" У НЕМАЧКОЈ КОЈА РАТУЈЕ

Ноћни живот у замраченом Бечу жив је као и пре садашњег рата само што смокинг уступа место обичном дневном оделу и вотичког униформи Рат [е отерао из Беча доларске милионаре и индиске махараџе

По позиву немачких привредних организација, једна група југословснсних новинара, прстставника највеКих лџстова Београди, Загреба и Љубљанс, обилази ових дана главне привредне центре у Нсмачкој. Од стране „Времена" путује г. др. Данило ГрегориК, ко;и у низу чланака и репортажа, џзнети нагиим читаоцима утибке из данашње Немачке, зсмље која ооди рат. Данас објаољујемо преу репортажу г. др. Грегорића, из Беча. Беч, почетком марта. — ЦаринсКе и девизне формалности- Преглед пасоша. Позната питањ.а: Колико и каквог новца носите, шта имате за царлњење? Чиновници у зелено-сурнм униформама, хладнн и учтиви. Воз полако креће из станице Хеђешхалом на мађарско-немачкој граници. Са суседног прозора један сапутннк брзо још купује мађарску саламу од станичног продавца. Ко зна како ће с рне стране бнти са јелом.. Прича се свашта... Као н с друге стране границе... Један малн железнички прелаз- Воз убрзава. Звнждук локомотиве, — прешли смо границу. Налазимо се у земљи која ратује. Радознало путници стоје на прозорима. Очекују, потсвесно, да ћ! вндети војску. униформе, ужурбаност која прати рат. Мало разочарење- Очекивања се не испуњују. Земља, насеобине кроз које воз пролази, куће поред пруге, — све је то као с оне страгранице- .Ништа наро^ито се не види. Као де* нисмо у држави, која је упела све своје снагв у немилосрдној. борби џинова. Прва немачка станица, Никелсдорф. Једина. разлнка према мирнодопскоц нзгледу: два војннка у шлему на излазу- Једна група младића у уннформама пење се у воз. Иду на отсуство у Беч. - - ' Станица нма^нормалан изглед. Уобичајена ху^а, без нарочитв

Дворац Белведере у Бечу

импозантних фасада палата на Рингу угашене су. Скелети на којима су монтиране назиру се на крововнма. Велнки излози, хотелски портали кроз које је некада куљала светлост застрти су. Куће мрачI. Ни зрачак не пролази кроз црне завесе на прозорима и огромним стаклима излога. Аутомобили имају црне завесице преко фарова- Само кроз мали прорез прамен светлости. У хотелу, међутим, живо. Као и раније, готово. Ипак, послуге мање. Старији људи само. Мањб странаца. Нема више доларских милнонара и индиских махараца са вагокима кофера и секретарима, слугама, дактилографкињама- Рат их отерао из великих бечких хотела, којима су' рапије давали свој печат. У једној групи, у холу, чује^л звуке енрлеског и л -анцуског језика-. Зачуђено глђдам у то друштво. Брзо долази об^ашњење: Амерички и белгиски новинари. Јеловннк смањен, чаршавн — од хартије Вечера у мерцерној трпезврији луксузног хотела- На столови-

|Програми су у знаку рата и режима који је он наметнуо. Безбројни* се вицеви сипају са позорница на рачун маркнца за је| ло, рационирања и, нарочито, на рачун смишљеног система нз поене, којн јв уведен за. текстилне производе Публика се забавља и одушввљено поздравља СЕаку досетку, | која се односи на њене свако; дневне сусрете са ' рационира| њем намирница и одевања. То , није • злобан смех, ^вдти су до! сетке. злобче. То.јв извртање озбиљних проблема, које је наметнуло озбиљно време у смешно, у весело. Лакше се подноси ограничење, које је народу од 80 милиона наметнур рат, акд се тего.бе схва*6' са Комичне стране- Ако се строга ^рганизацнја ксгја регулише живот сваког појединца отуда досетком. Ако се критицизап/ који је урођен сваком човеку, упути да нађе одушке у шаџн. И нгра се. Много и неуморно. Униформе младих војника," кратко потшишане плаве косе и ру- ј мених образа, измешане су са I но грађаКск^г» цдрпт кгса; дирц? 1 »с ннм, весеАм » хаљибама .«№вз'а*а?ен ка и жена. И да нема тих униформи ^и дооетки 1<онферакс»ијеа на рачун рацконкрања, ибНхедало би .као да на ; улицама киЈе 4 за^ мрачењв, као да напољу не!с*'оји сва озбиљност тешкога рата. Безбрижност н весеље су основна нота бечких ноћи' Но са.мо до једног час^ по поно^н. Полнцнјски *сату ( У 'једрн, локали морају да "се затворе. Само два-три још могу да задрже своје госте до два часа ' Но после тога је и ту крај. И једва осветљеним улкцама, трамвајима н аутобусима, чији су прозори застрти непровидннм завесама, хита се кућама.

"удубљени у свој роСао. Посматрамо: има ли изгладнелих, бледих лица? Има ли много жена? Наша очекивања се не испуњааају. Људи лзгледају нормално храњени, жене раде само оне послове које нм је мирно доба додепило.

Бечка опера

ноте. Сапутници, Немци, ваде из џепова своје значке са кукастим крс/ом и намештају их у рупици од капута. Пребиру по новчаницима и ваде мале "маркице, сређују их. Картице за хрануВратнли су се у своју земљу, у којој су доручак, ручак н вечера под режимом рационирања. Будимпешта са својим богатим ресторан^ма лежи за њимз. Беч у мраку Беч, Источна станица. ВечеДелимично аамрачење. Нема великих, сјајних рефлектора. Мале сијалице бацају несигурну, жуту светлост. Тек толико да се види оно што је најнеопходније. Перони се губе у мраку. Велике плакате: Ћути, непријатељ слуша И једна велика глава, строгог изгледа, која држи кажипрст преко затворених усана. Предострожност од шпијунаже. Из мрака се појављује носач. Мало их има- За цео воз можда три иди четири. Остали су у врјсци. Ко зна где. Све је тнхо, без вике и галаме. Брзо се перон празни. • Пред станицом мрак. Мада се тек ноћ спустила на милионски град . Високе лампе жмиркају кроз таму. Једва свака трећа, четврта даје светло.т, застрту, слабу. Предострожност. Фијакери, чувени бечки фијакери, које је са улица био ,потиснуо ауто, ;опет су дошли до уважења- Коњ не троши бензнн. А бензин је потребан за авионе, за тенкове, за моторизоване одреде. Милиони н милиони литара. Нема доларскнх милионара ни индиских хахараџа Раскршће код . опере. Центар грвда. Саобраћај жнв, готово као у мнрно доба. Ипак, слика је друкчија Мање светлости. Велике џиновске светлости рекламе, које су раннје црвеном, плавом, , аелвном светлоџЈћу играле око

ма, уместо белог дамаста, чаршави од хартије. Платна, истинаТ још има у огромннм магазннима рубља у хотелу. Али сапун је рациониран. Не могу се сваког дана прати сервијете и чаршави, као некад. Јеловник је мањи но раније. Ипак, избор је још увек доста велик. Једна новина пада у очиПоред цене још једна рубрнна. Свински котлет — 50 гр. карте за месо, 10 гр. карТ"е за мастСир — 50 гр. карте за сир. Не зависи само од новчаника, шта ћу јести. Зависи и од маркица којима располажем. На крају јеловннка засебна рубрика. Једно јело без марака Сваки ресторан је обавезан да држи и једно јело, за које маркнце нису потребне. Карте за јело Када испуњавам бланкет пријаве при доласку у хотел добијем маркице. За онолико дана, колико ћу се задржати у Бечу. И при сваком доласку у другуварош то исто- Сем тога, добијам и маркице Уа путовање. За ручавање у вагону, за куповнне на успутним станицама. Келнер белвжи поручена јела. Истовремено скупља маркице. Хоћете већи котлет, онда ми дајте све маркице.'Можете добити свега, у колнчннама које желите. Али морате имати довољно маркнца Организација исхране функционише ка^ сат. До у најмање село. Ноћнн локалн препуни Кафане, ноћни локали, опера, позоришта, варијвтен, барови пунн. Једва добијете место, и то само ако сте резервисали раннје- Са замрачени* улица свет хита у сјајно осветљене локале. Весепи се бучно, безбрижно. Рат је збрисао разлике. Нема више ексклузнвннх локала, нема више прекорних погледа ако дођете у светлом, уличном оделу у скупи бар. Ако је уннформа за све иста, и цивил је укинуо днференцирањ*. Унутрашњи фронт Фабрике раде- За НемаЧку постојн проблем продукцкје. Она ј мора да производи, мора:да извози производе, да би у замену могла да дслије храну. Отуд, без обзира н§ рат, машине су у пуном погону. Не само оне које служе непосредно или посредно ла произвоДњу ратног" материјала- Већ н све оне које. избацују производе намењене потрошњн и извозу. То је унутрашњи, привредни фронт. Исто. тако важан као и фронт на Западу, на Сигфридовој линији. • * За Шушнигову Аустрију постојао је проблем незапосленостн. Тежак, готово нерешив. Сада је Аустрнја, као Остмарк — Источна Крајина, укопчапа" у општи немачки привредни процес. У онај захукталн, џиновскн то-«чак који се окреће вртоглавом брзиНом Темпо — рад — журба — напор, ознаке немачког привредног живота, постали су обележјем аустриске привреде. Ннје та привреда била научКла на тај темпо и тај интензитет рата. Алн од »Аншлуса« је прошло већ доста времена. Аустријанац се при; викао темпу- * Обилазимо фабрмке. Хука Заглушује. ^адницК за "машинама 4

Показују нам социјалне устанозе. Уз сваку фабрику радничка кантина, купатила, просторије за одмор- ЈедноставКо и чисто. Али удобно. Спортски терени леже поред фабричних зидова. Међу раднициМа многи, готово већина, којн би по својој старости морали да буду у униформи, у прзој линији Објашњава нам се: Они су ту важннји него у униформи. Они воде битку за машином, онако .исто као.што је рнај на фронту води са пушком илк мк.траљезом. Великн натписи. декоративни и упечатљизи, по фабричннм дворанама потсећају радника на важну улогу коју игра у народу и његовој привреди- Истичу врлине које он треба да има: Вредноћу, вер^ос^, понос, издржљи^чрвлв^ повезаност нацнсталежи чине делове неразрешивв целнне. Много цитата-из дела и говор1 Адолфа'Хитлера. И увек опет плакате: Ћууи, .капри-јатељ ослушкује! Велике, ћгарене, усадљНве. ДР. ДАНИЛО ГРЕГОРИЋ ПОСЛБ ВИШЕЦНЕВНОГ БОРАВКА ЧЛАН МАЋАРСКОГ ГОРЊЕГ ДОМА Г. КОЗМА ДЕ ЛЕВЕНД НАПУСТИО ЈЕ БЕОГРАД Г. Никола Козма де Левелд, члан Мађарског Горњег дома, бнвши мнннетар унутрашњих послова, претседннк управног одбора и главни директор мађарске новннске агенције М. Т. И. напустио је снноћ Београд после четвородневног боравка. На-железничкој станнцн су г. Козму н његову супругу поздравилн барон Бакач-Бешењеј, мађарскИ посланик на нашем Двору, претставн ^ши Агенцнје Авале, београдски дописник Мађарске новннске агенције г. др. Болгар и известан број личних прнјатеља. За време свог боравка у Београду, г. Никбла Косма де ЈТевелд чмао је прилике да дође у доднр са веџнким бројем југословенскнх личности. У првом реду се упознао са делатношћу наше новинске агенције, нашег радиа н нашег филма, п^ је са претставннцима тих установа измењао мисли од раду на бољем међусобном упознавању две суседне землуе.

ЗНОТЕ ЛИ КО ЈЕ БНЦ ЉУБОМНР ДОВИДОВИЂ велнкн народнн трнбун к апостол демократије Набавнте Још- -ланас од Уредништпа нлН вашег продаоца новпна књнгу. взаСшлу Под нстнм нменом! Несме бнтн 1П1 Јадног слободара н родољуба ко]н је не'бц прочнтао! Дена саадо дјш. 5. Живот н дела — Величина борбе — З &штитшјк потлаченнх — Тајна успеха — Далекосежност смрти — Анегдоте, карактеристнчне само Чика Љуби, ојкривају дј *шу његовуСачувајте успомену на великог; државника и првоборца демократије. Уредннштпо — Његвшева 11- "54.1-1