Време, 05. 04. 1940., стр. 11
Петак, 5 април 1940
СТРАНА 11
ПРИРОДА И НДУКА
■■■■■■■ 11ЧИ1М1И111 I , Борба за ниске температуре '
V/
Жичана железница за млеко Бпо*. | вприпа — Жичвна тв-| св нсппвтилв. Рвт јв п овом при.. к. ј пиком понвзво дв св много што-
пезннцв св употрвбљавв нв)8>с шв по рудницнмв ипн прнпиком ввспловтвцн)в ввКих шумскнх помплвксв, јвр )в изградња таквих жвлезннцв припнчно скупв, в и потрвбно јв да прввпачи већв колнчинв мвтври1влв дв би
Температ)-рна колебања у природн варарају у доста пшрокнм граннцама. Просечно >*зев, ова колебанл топлоте у току дана н ноћн, лета н зпме у разннм географскнм пшрннама н крајевнма крећу се отпрнлнке нзмеђу плус 50 н мннус 50 Целзнусовнх степенп, ма да ова гранзца често може битн прекорачена. Тако, например, у извесннм пусти н>ама за време лет&шв дана тле некн пут достиже температуру од 65—70 степенз, а у чувеннм хладннм регнонзма око Верхојанска у Снбиру, време знме топлота ааздуха може се спустнти испод >ш нус 70°С Човек је, међ\тнм, разнпм средствнма успео да границе температуре >*велзко померз навише и наннже. Веће температуре постнгнуте су ватром још у пренсторнјским временнма али ниже температ\фе од оних које постоје у природп почеле су да се добијају тек у 19 веку. Према ономе што се зна о топлотз, ова гра ница се може померити навн ше скоро бескрајно, уколико се за то буду нмала средства на расположењу. Тако, напрнмер, нзвеснн научници сматра ју да температура у центру СУнца износн 50 милиона степенл па можда н знатно внше. Таква топлота се не може, наравно, добнтз на Земл>и, попгго би се свака материја и сви апарати још пре него што бн се достигло само 5000°С претворнли у пару и гасове. Са ннскнм температурама стојз сасвим друкчзје. Ту постоји једна граница која се уошпте не може прекорачнти, , тако да никакви напори н ннкаквн АЛАР ■ихл. да се хермомехар. ...одусти " "нзже. Та граинца је аггсоллтна нула и лежи на минус 273.2*0. До данас чак није достигнута ни апсолутна нула н ова цнфра је добнјена само ' теоријскзм прорачунавањнма. Молекулз гасова, исто тако чврстих и течних тела, налазе се у сталном покрету н треперењу. Од степена овог кретања завзси и т^мпература, а код гасова притисак који онн врше. На температури апсолут не нуле ово кретање потпуно престаје тако да је јасно за-
ЛЕ 7 ОАО ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ Лнма, 4 апрнла Приликом свог прнјател.дал.е> ског лета око Ј. ужне Амернке, ескадрила перуанских војнпх • авнона прешла је јуче етапу Борба за достлзаше апсолут к ЈГ Паоамаоаво ко!а • нуле још х-аок се води. Го- , ћаракаС , 1 ирамар.ГОо, која
што се не могу добатн ниске температуре.
I још увек се води. Годнне 1935 де Хас је успео да У Лејденској лабораторнјн за
нзносн 1500 кнлометара н која је врло тешка, за шест ча-
ннске температуре добнје нај-Ј
ннжу досад постигнуту темпе-
Амернчка штампа, нарочи♦ то пггампа Јужног контзнента,
да се постзгне апсолутна ну-
Ј I ИндустриЈа хлеба
ратуру која износн 0,0044 ап-. ) поклања велнкл* пажњу томе солутнетемпературе; потребно, Листоан истичу веднкз је дакле још само 44 десето-. е1> лист л " нстач > клнкл ШЈкаднтих делова степена па СТО Р ТСКИ - успех перуанскнх авнона и подвлаче да још ни^једна јужноамернчка ескадри"Т, _ . ла није ззвршила толзкн лет. млекв. Методе за добнЈање овзх веома ниских температ>*ра врло су сложене и стално се усавршавају. Дебај, ч\*вени ло- ^ реат Нобелове награде за фн-^ знку, пронашао је нов начин^ да се помоћу магнета добзје^ веома ниска температура- Он' је пови \тврдио да се темпе-Ј ратура намагнетнсаних мате-^ рзја нагло спустз ако се пре-/ кнне електрнчна струја н пре-^ стане да постоји магнетско по-(> л.е. Ово дејство је нарочито' јако код нзвесних солн при. ннским температурама. Ако^ се таква једна со охладн теч-^ ним хелзумом у магнетском пољу што је могуће взше, а^ затим нскључн магнетско по-Ј ље, може се добити темпера-\ тура ннжа од оне која има^ течан хели>*м. Ова метода јел прнмењена први пут 1933 го-Ј дине. Најнижа температура лој> стзгн\*та са течним хелзумом^ 1933 била је 0,71 ^псолутннхЈ степенн тако да је даљн успех? са прнмеиом Дебајове методел бно заиста велики. ф За спуштање апсолутне тем-Ј пературе од 1,15 алсолутнихЈ степени до 0,71, било је потреб ? но 22 годзне интенззвног ра-Ј да, усавршавања метода н^ конструисања нових апарата.<1 Извесни Лстражнвачи тматра-Ј ју, мећгтнм; да Се - алеолутна' нула неће никада добнтн и даЈ човек не може својим апара-
штв можо много првнтнчнијв при меннтн нвго што св то обично мнслн. У окопннн Блоа (фронцускп Јурв) нма много свлв, која св баве нсиључиво сточврствомОд млекв се справљв сир и маспо, којн св извозв. Квко јв свда зв војску потрвбно много светвг млека, то су се свљвцн Јурв оргвннзовали и подигли иврочиту жичвну желвзницу за спуштвњо судовв са млеком до цАнтралне ствнице, одвкпв се млеко транспортује даљв. Овв јв тнчанв тепезницв са електрнчним погоном и везуја неколико селв. Станарнца свмо заквчи на спвци|влну куку калв ту са мпвком, окрене првкидвч, н за нвкопнко мннутв канта са топлим и свежин мпеком стите у цвнтрапну ствницу. У исто времв јој се враћа празнв и стерелнзоввнв новв канта зв млвко. Овим системом св добијв свако вечв и јутро за непуна два чвсв око 30.000 литара свежег
Мешење стотнне хнл>ада хпебова за војску претсгатља џнновскн посао за војне пекаре. Испеченн хлебовн преносе се одмах у магацнне, док се у пекарама непресгано месе н пеку новн хлебовн, тако да цео тај рад лнчн на неку огромну нндустрнју.
Изложба слика у париској душевној болници
4 апрнла Ускоро ће се отворитн у т зилу за }-мно оболеле, у болни тзма, маколико онз бнли моћ-^ ци 'свете Ане у Парнзу, излони, успеги да умртвн молеку-# ж б а слика. које су израдзлн
ле матернје и да заустави пот|Ј болесинцн ове и још некзх болнида за умоболне. То није прва изложба ове
пуно њихово кретање. 1 Ова теоријска нспитивања ( нмала су и не.-пкн практзчан, таква „зложба •.чопо 1 т. 19ТР9 тт .г -1\-ПТТ ЊИ'.МЈ
значај н захвал,>ј>ћи њима^ П риређује за радозналу публн данас је већ узелико развнје-# ,инд>*стрнја хладноће"*
1ку, ма да је прист>*п свакоме Јдозвол»ен. Оне служе поглавз добиЈања леда од >тл,ене кзсе^ то психн ј аТ р Има и студентима ли не, затзм компримовање^ ме д И ц ИНе радн озбиљних про-
разнзх гасова.
X У М О Р
РЕФЛЕКТОРАЦ ЏЕНТЛМЕН
ИСКРЕНОСТ I — Звмисли. данас сам добила*
учавања. На овој изложби ће бнти, како уверазају лекари, з неколнко правих ремек - дела, поред вел^ког броја цртежа з слика какве могу дати само неуравнотеженн умови. Ипак се код већине радова опажа
анонимно писмо, нвко ми шппе дв сам страшна уображвнв, неза^ звестан уметничкн смзсао, наспитвнв. ксквтв! Ко би то могао{ Рочито у орнаментима.
да будв! — Сввкако добро познајв.
Ј „Портретнсте" већ ггоказују нвко ко тв врпо^ фантастнчне зли апсурдне
ЈЕВРЕЈСКА ПОСЛА '
ХИГИЗЕНСКЕ МЕРЕ У ПОЉСКОЈ 1 Варшава, 4 апрпла ф Немачке власти објавиле су } извештаје о хигнјенским н са1 нитарним мерама које су до ^ сада спроведене у Пољској. Са Ј званзчннм установама сараЈђује добровол.на организацир ја лекара у коју се пријавило Р 1.300 лекара. Поред оправке ^болнзца подигнуте су нарочиЈ то епидем^рке болнице, попгго Јје у току првих месеци прз— Не »ИЛ..М нннаио, нз дана, Ја^гсно 2.000 случајева тнфу
, у дан све мн је | већ и памћеае.
теже. Губнм
^ са и 5.000 случајева у којзма
^је постојала сумња обол»ења од тифуса, з ва дизентерв пегавог тифуса.
#од тифуса, затим 226 случаје«*'ва днзентерије, 400 сл\*чатева
— Ах, то је немогуће, па вн' ва дизентерије, 400 случајева , пегавог тифуса. Против сте здрав човек... пего, да лн» , ' г Јфекционих болести пелцовано бнст. хтелн да мн позајмнтеЈј е до сада 853.437 лнца, а од
хнљаду дннара?
тога 66.216 поново.
производе болегне маште, мада н ти радовн, како рече један духовнти пснхнјатар, могу „са успехом да конкурншу многим и многим модернистима зз доба после светског рата." ПРИЧА ВРЕМЕНА
Бели голуб изнац , — Св. Оца Папе—\ с* а старом з ° бнш, ° м ® е ' ле и црне костретн обе-
А&џџлпх. Ш. Лли(а1ић Иван Млино
Ватнкан, 4 апрнпа Јсдац интсрссантиц случај, који је изазвао живе коментаре у Ватикану џ де• сио се за врсме скупне аудијенције коју Св. Отаи, ПаТ1 даје сваке среде за младе супружнике и ходочасникс, који оу у пролазу кроз Рим. Када је Св. Отац Папа ушао у свечану салу за благослрв и сео на Свој престо, један голуб улетео је у салу и зауставио се на врх балдахина изнад Св. Оца. Голуб је остао на овом месту за све време док је Св. отац држао благослов и тек потом излетео из дворане.
црне кострети \ шеном о раме, сваког дана » чпм би се окренуло ићиндији » нзилазио би он, Иван „мли• но", из своје радионице, застао бн часак на вратнма, а затнм бн спустио обадва чефенка и навукао преко њих 1 тешки мандал. Из торбе, која ' му је висила о левом рамену ' нзвадно би два тешка катана ца, један за чсфенски мандал, а а др>ти, јачи и тежи за тешка I храстова врата с огромним ба} гламама и ерезама. ) И силазећи низ чаршију ла' гано и тромо Иван „млино" \ гегао се с ноге на ногу. На чеј фенцима су седеле старе аге Ф п>*шећи и пијући црну каву.
соз и почео састављати млин. Ја и отац гледамо н ћутнмо. Затпм се подигао мајстор са шилтета н дохватио са полице фишек пржене каве, сасуо у млин и почео млети. Под његовом руком мел>е млин као да је нов а кава, густа и ситна пнда на прострти папир, а затим мп пружи млин. — Готово! — Готово? !' — Ама, Иване... покушава
проншна непознвш МОЦВРТОВВ делв Праг, 4 апрнл* У једном манастиру у Страхову код Прага пронађено је ^ у музичкој артиви шест дела т са потписом ,,Волфганг Ама- Ј деус Моцарт ". Два од тих де-\ ла досада су непозната. Једно л од тџх дела је композиција за | гудачке инструменте, а друго} је ,Д.дур-соната" за клавир. 4 Ова соната изводиће се у нај- г скорије време у прашкој ра-\ диостаници. Ј Производња вештачне ' вуне у Неиачкој { Бсрлин, 4 апрплаЈ Према званзчном саопште-" њу повећаће се производњаЈ вепггачке в>*не у НемачкоЈ уЈ години 1940 за 50 од сто пре-Ј Иван је бно популаран газда
чувен мајстор н свн су га поштовали. — Да није рано, Иване? пнта га Ахметага Дервић, гледајући у тешки златан сат. — Вакат је, Ахметага. ИВнлкисдер (с. д. ПенснлванИ- * ћинднја је већ поодавно проја), 4 апрнла.— Река Сусквеана ^ шла, а мој вид отанч'о. алахеманет, Иване! сахадиле! — отпоздрав
ма годнни 1939. ПОПДДВЕ У АМЕРИЦП
почела је данас полако да опада. У међувремену чнтаве чете. људи продужнле су да граде ^ ља Иван по турски
* Ф пхла, а 1 -Е. — Еј
■Ј
насип од џакова са песком земљом да бн на неки начин сачували своје куће од штете у
Таки је вакат и таки је земан бно онда. Ја га се добро сећам још из детињства. Био је ахбаб моје-
случају да вода почне поново. . 1 1 4 га оца И лесто .смо навраћали да надолази. Један део државе* папнпннп ^ „
Н>у Јорк, у околинн бани, Бннпсемптон
АлСирак, V
његову радноннцу, у којој Иван по цеи дан седео на четвероугластом излизаном
јуза, поплављен је од реке Су-^шнлтету подврнутнх ногу погкиван« и миив п«*« Чинаго." да се н правио млинове за ме-
сквеане и мале реке Чинаго. Водостај на обема рекама сада стагннра.
л»ење каве. Над очима о крупном црвеном носу внсела су му зехом завезана два пара наочара, ' алн мајстора ннје било који Јби с њнме направио кавени Ј млин. Једнога дана пошао сам а с оцем код Ивана „млине". ф Требало је поправити млнн, ^ којн сам носио у руцн. ^ Ушли смо у радњу. Мајстор { је седео и спретном р>*ком гра# вирао један леп узорак млина. Ф Отпримившн селам од мојеI га оца, понудио му је троноФ жац да седне. ^ — Којн хајир ага? ' — Знаш ли, Иване, колико ( нма година, откако си мн проЈ дао овај млин ? пнта мој отац Ф и пружа Ивану млнн. ф Иван подигао наочаре на че|ло и гледа: * — Биће ваљда једно двајеЈ стак.*.. \ — Двајестак и пет, Иване. ^ — И ннкад се не поквари? ф — Никад! I — Па гата му сад фалн? пита Иван и окреће млин у руци. — Па ето веле мн кућани да слабо н тешко меље, па кажем да погледаш, мајсторе. Узео Иван млин, расклопио га и гледа, гледа и врти главом, а онда каже оцу: Ј — Оправак кошта једну круну, јер посла има доста... Мој отац извадио плетену
Ф д 1 ој отац извадис Ф кесу и вади круну} — Ево, мајсторе, < ) опрел ' Узе
ГИЛЕ И РИЛЕ
За вр-еме отсуства тата - војннк са задовољством уступа порцнју чаја своме сннчнћу, којн се родно док је он бно на фронту. ЗАВИЧАЈУ, МИЛИ РАЈУ !...
само добро > опремн. Добро, безбели добро... Узео мајстор Иван крпе в Јчетке и стао чиститн и брисај ти млин. Очистио челичне Ф жрвњеве, купац н унутрину ' Истресао заосталн и збијенн стрнп од в. фишера
ТРЕБД ТИ ЈОШ ШТА ?
мој отац да разЈасни маЈстору Ивану да млнн треба поправити и наоштрити. — Готово, прекида га Иван. Пре дваест пет годнна направно сам ти млин и од тада на њему нико није зарадио нн крајцара. А да је мој покојнн отац код којега сам изучио занат правио овакве млинове, његов син Иван липсао би већ давџо од глади. Синко, обраћа се мајстор менн, пружајућн круну коју је добио од мојег оца, ево ово теби на пешкеш, па кажи мајци, да су сви млннари, који су овакове млнногла- бно мајстор Иван ,,млнно". Али: имао је он једну стрвст, која је била послович' на. Био је најопаснијн коцкар наше касабе. У торбн зобницн обешеној о раме носио је увек два нова млина н једну врећу, а у џепу од чојаннх богато нзвезеннх чакшнра две мале четвероугласте коцкице, зарове, опасне хазардне игре „барбута". Овом коцком у црно је завијао многе породице. Није бнло коцкара у касабн којн би с њиме сео да игра „барбута", а када би сели да играју бацалн бн из филџана плл чаше, али опет у пет пута. Инлн је бацао три „дубеша" или трн „душеша" н односио паре, чнтаве иметке. Никада ннје тражио играче, јер то је био његов принцип. Онн су га самн звалн... Шемспбег Кадрнбеговић слао му је често момке, па чак и фијакер и када би Иван „млино" улазио у беговски конак, након мало речи говорио му је Шембисег: — Ивићу, да бацимо! — Да бацнмо, бег — вадио је Иван врећу и зарове, а Шем снбег стааљао у „банак" пун замотак дуката: — Ево за ово, па колико буде... * У плодним низинама реке Укрнне лежалн су богати шљнвици, ораннце, коснпце, кућа н зграде Ивана „млине", а он ј "е често говорио познаннцнма: — Када бн знао, да у овој кући има само једна цигла, која ннје стечена на коцки, ја би целу кућу разрупшо, само да пронађем и избацнм ту цнглу. Живео је сам, одвојен од рођака н родбине н сви су држалн да је богат човек н да има ( Грдног злата. ( А када је након кратке боГлести умро, уз њега ннсу на\шли ни пребијене паре- Под ја| стуком нашлн су само зобннЈцу. а у њој врећу са једннм Јпаром зарова н нншта внше. Понекада у ноћн у облнж^њој планини Марковцу указао Јби се тајанствен фосфоран Јпламен, указао би се само на Јчасак и нестајао. ,1 — Горе Иванове паре! , говорнлн су сел>аци н по .1азнгли да забележе места рде је тпламен залажен. А сваке ноћи уочи „старе \благовести" сељацн у Марков( ШУ чувају стражу, јер предање ^каже, да паре горе уочи „ста<|ре благовести", али Ивановог гблага нико до данас ннје на-