Време, 05. 04. 1940., стр. 10

Успела добоотворна продаја и чајанна Материнског удружења

Сто гђе Вјере Перовнћ са претседннцом друштиа гђом 3. Влајнћ н чланнцама

У просторијама Француског клуба пркредила је управа Матерннског удружења једну од најуспелијих чајанкн у овој сезонн. У оквиру чајанке приређеиа је и добротворна продаја са концертним делом у коме је суделовала први пут уметннца гца Ивона Марковић.

Посета је била велика и приход огроман. Ову успелу приредбу Материнског удружења посетнле су гђа Штајнер супрута г. Штајнера швајцарског посланика, гђа Томић супруга г. Томкћа миннстра за физнчко васпитање и много других госпођа из најистакну-

У дну сале један врло инте- тијег београдског друпггва. ресантан сто са разноврсним ускрпгњим јајкма лично је наместила г-ђа Вјера, супруга намесннка г. др. Перовића. Поред овог стола било је још неколико укусно намештеннх столове са луткама, јајима и ситним порцуланским стварчицама од најфинијих, па све до наше грнчарије. Овде су продавале гђе: Зорка Андоновић, Мара Стефановић, Дивна Павловнћ и Флајшер. Госте су дочекнвале на челу са претседницом гђом Зорком Влајић и управне чланнце гђе: Драга Максимовић, Ела Хаџић, Ружа Панић, Тадкћ, Олга Гаврнловић, Загорка Јанушевић и друге.

Блуза од 30 кожа рибе сомон Франкфурт, апрнпа Зедна модна кућа у Фанкфурту завепа је ннтересантну новнну /у погледу одевања немачких жена. Од кожа рибе сомон у поспедње време нзрађују се дивне блузе и жакетн. За израду једне такве блузе потребно је око 30 рибљих кожа, које су тако мајсторски сашивене да шавови стварају изгпед најлепших декоративних мотива. Издржљивост једне такве бпузе ипи жакета, разуме се, надмашује ношење нстнх таквих артнкала од штофа нли свиле. Ако би се мода ових блуза од рибље коже пренепа и на други контннент, не би нас зачудило ако би трапери из Апаске и остали радннци из фабрика свиле напустили своје пушке и разбоје и посветили се искључнво пецању сомона.

РДТ У УМЕТНОСТИ Лондон, апрнла. — Мис Силвна Гос, енглеска сликарка послала је за овогодишњу изложбу у слнкарској краљевској академији у Лондону своје три слнке, које претстављају бродоломнике са холаидског брода >Симон Боливарс, којн је новембра 1939 године на путу за Амиреку наишао на мнну.

Нада БранковиЂ примљена јв на Конзерваторнум у Бечу -Недавно је 25 свршених ученица музичких школа полЕгало испите на внсокој музичкој школи — Мајстершуле — у Бечу.

Наследство од 2,500.000 динара млада глумица улон-сила у оперету у нојој је менаџер и глумица

СМРТ НАЈСТАРИЈЕ ШВАЈЦАРСКЕ АЛПИНИСТКИЊЕ

Лондо н , апрнла. — Мис Дави-1 своју позоркшну ревију, у којој на Грифитс, којој је тек 21 годи- је она и глумнца и менаџер. на, уложила је своје наследство | Урадила је то тајно, да не стваод два и по милнона динара у ра брнге својој мајци, »јер је једино њено размањено детес. Ова ревија је у ствари једна оперета и зове се »Сребрна патролас. Већ пуних десет дана даје се у Њу театру у Лондону н то са пуно успеха. Млада Давина Грифитс, која игра субрету у овој оперети, кћи је негдашње чувене аустрапијанске певачнце, која је припиком премијере седела у првим редовима партера, срећна због првог успеха своје кћери у Лондону. Али још те исте вечери она ни слутила није да је сума, коју је приликом пунолетства предала својој кћери, уложена у приређивање ове оперете.

Нада Бранковић са професором Сауером Међу кандидаткињама налазила се и наша земљакиња Нада Бранховић. Она је полагала испит пред чувеним европским музичким педагогом професором Сауером. Свирала је Ђакону од Баха и Сонату од Бетовена. Када је Нада Бранковић дошла иа Конзерватнум да се пријави за полагање испита, гледали су је са неповерењем. Тек, када је рекла своје име и показала програме где је концертирала, врате Мајстершуле била су Нади Бранковић ртворена. После прве отсвиране тачке, професор Сауер честитао јој је на успеху ж рекао да је испит положила. Нада Бранковић ће остати на студијама у Мајстершуле годину дана. По завршеном школовању стнче право професионалне пианисткиње.

КОЛАЧИ НА БРЗУ РУКУ Ставите у чинију две шоље од беле кафе брашна, једну шољу шећера у праху, једну шољу Јмлека, једну кашичицу бикарбоне содо и 75 грама сувога грожђа, или ситно исеченог ушећереног воћа. Добро измешајте и снпајте у модлу, помазаиу бутером. Пецкте на тихој ва1ри чн>и с&т.

Жена ноја се у 78 години скијала Женвва, апрнла. — Из Фекстала јављају за смрт гђе Хубер, најстарнје Швајцарске алпинисткиње, која је умрла у 78 години у Горњем Енгадину, где је живела окружена снежним ппанинским врховима, које је толико волела. Ова стара дама испела се на све највише врхове око Енгадина и никада се иије разметала тим својим подвизима. У својој 63 години била јепрва жена, која се попела на најнеприступачнији врт Аго ди Сциора и то у пратњн чувеног алписког вође Кпукера, коме је тада било 73 године. На три недеље пред своју смрт гђа Хубер пустила се скијама са Муот Ота и толико је волела скијање, да изгледа није била свесна своје страсти. Шта више прошле зиме узимала је часове из скнјања и врло брзо је научила тајне нове швајцарске скијашке технике.

Изванредна пословна жена 1 Њој је само познато да њена кћк сваког дана седи у менај џеровој канцеларији- да исплаћује рачуне, да бира костиме, I купује завесе, потписује уговоре са новим глумцима и да сваког часа понавља да обожава свој посао. Мис Грифитс успела је да запосли 77 особа за своју оперету. Сем тога додаје, да је од своје 11 године цео свој живот провела на позорници, али да јој то ништа не смета да истовремено буде глумица, менаџер и изванредно пословна жена.

ШЕШИР ОД МРЕЖЕ ПОАЕСАН ЗА ЛЕТЊЕ ДАНЕ Овакав ше- д . шир нма вред- Ч ност, зато пгго ' можете да га направите сами шш&/-^ А ^ и то за врло ^^Нвј^^1Ј кратко време. За шешир је по* : - - > ' ^ требан овај ма- ^НВ9В^Ннт||^ тернјал: мрежа ТјШмШр У боји коју хо- 4ДИ > ћете, н коју ако ~' не можете да ? купите готову - ,У V |'' на метар, искуленог фула, за- ' тим 10 сантиме- - 1 Чј тара крупног |платна од кога ^ НВН и Ш ^ Н ^ дм К ј Р у Ш ј ћете направити ^ : јмали испупчен * Т.\ У ''Јј обод око главе. Тај обод је основа за шешир. Пазите да не буде ни сувише велики, нн сувише мали. Пошто сте саставили ивице тога обода, омотајте га мрежом, тако да се крупно платно не види одоздо и ушите. Затим исеците округло парче мреже, које служи место темена, а које не сме да буде постављено. Пошто сте све брижљнво ушили и направили малу току, можете је двојако украсити преосталом мрежом/ или да од мреже направите машну, нији се крајеви кокетно спуштају на лево раме, или направите овалну мрежу, провуците узан ластиш по ивици, пришите горњи део за току и ставите преко потиљка сву косу у њу. Ако вам је мрежа сувише млитава, ставите је мало у ушећерену воду и потом исдегладв. Убнца Петановнћ

У Државном суду за запггнту државе, на Адн Циганлијн, јуче пре подне настављено суђење Јакшн Петановнћу, бкфеџијн, убици члана Једанаестог ^ кварта Мнодрага Јанковића Француза. Колегијум је јуче прнступио извиђању кривице оптуженога, пошто је прошао законски рок од дана када је последњи пут прекинут претрес. Стога је државни тужилац г. М. Стефановић прочитао оптужницу у којој се износи ток целог догађаја. „Златан орао" Бнло је то 27 новембра прошле годнне. Мнодраг Јанковић је дошао у свој кварт и позвао дежурног писара г- Јована Јовановића, да пођу да обиђу реон. Отишлн су у кафану „Златан орао'\ око трн часа нзјутра. Ту је било доста гостију, а свирала је и музика. Душановац је још бно будан. Ушавши у кафану, члан Јанковић је захтевао да се престане са свирком и да се кафана затзори. У исто време он је легитимисао присутне, међу којима се налазио убица Јакша Петановић и његова невенчана жена Десанка Ристић. Јанковић је наредио пксару г. Јовановићу, да поведе Десанку Ристић у кварт, а Јакша се истргао н побегао. Нешто доцније, Јакша је на#1пао на пут и зауставио фијакер,--«ојим је писар г. Јовановић спроводио Десанку Ристић у кварт. Ту је настала препкрка, али је одмах затнм стигао и члан кверта Јанковић. Хтео је да узме Десанку у аутомобил, којим је дошао, али је у томе трвнутку иззадио реводвер и испално два метка на Јанковића и овај је на месту остао мртав. Затим се Петановић сам пријавно впастима. Исказ оптуженог Петановнћа — Нисам ја, господо, крив. Убно сам човека, тачно, али нисам крив. На питање претседавајућег, оптуженн Петанозкћ објашњава догађај према своме сећању. Целога тога дана, вели, радио је и ишао по Бзограду. Ујутру је ишао преко Земунског моста у Нови Београд, а затим се вратио. Тражио је свога ујака, али га ннје нашао. Тога дана обишао је, како каже, неколнко кафана свуда понешто пко и мезетио. До вечери, већ је био пнјан. — Када сте отишли код „Златног орла"? — Не могу тачно да се сетим, — одговара оптужени Петановић. — Знам да је већ било касно. Отншао сам кући и позвао своју жену, да пође са мном. Отишли смо у кафану и ту селн да пкјемо. Било је још друштва. Затим објашњава како је у неко доба дошао члан кварта Јанковић и зачудио се зашто се још свира и држи отворен локал, када је прошло одређено време. Тада је наредио писару г. Јовановићу, да тражн легитимацкје од свих присутнкх. Сви су се легитнмисалн, а нарочито је обратио пажњу на Петановића и Десанку Ристић. — Да ли сте билк раније у свађи? — пита претседавајући. Оптужени Петановнћ објашњава, да су се Десанка Ристић Јанковкћ судили и да је Јанковкћ био осуђен на неку новчану казну. Из исказа оптуженога, сазнаје се да је Јанковић у више махова кажњавао Десанку Ристић, која је такође држала радњу, зато што се огрешавала о прописе Закона о радњама. Сусрет са фајакером Најзад је извршено легитимнсање и члан кварта, Јанковић, наредио је писару да поведе Де* санку. Пред кафаницом се налазио један фијакер, чији је кочијаш такође седео у покалу и пно. Писар г. Јовановић је сео са Десанком у кола и кренули су ка Кварту. — Ја сам, међутим, отишао. Код потока, после, недалеко од саме пијаце, видео сам фијакер, а у њему Десанку и писара. Зауставио сам кола и позвао Десанку да пође кући. Међутим, кочнјаш ми је пришао. Мислим, да ме је ударио неким ножем и одгурнуо. У »оме јв стигао л

члана XI

СТРАНА 10 ВРЕМЕ Петак, 5 април 1940 ТСУЂЕЊЕ У ДРЖАВНОМ СУДУ ЗА ЗАШТИТУ ДРЖАБЕ

Државни тужилац тражи

да се убица члана XI кварта строго казни

Први јв од предложвннх сввдока саслушан г. Видак Рашовић, који се био срео поменутог дана са оптуженим и заједно су били свратили прво у један бифе, а затим код „Руднг.чаннна". Према његовом исказу, оптужвни је био доста „загрејан*. Исто тако и сведок Владимнр Нововић говори о томе, да је Јакша Петановић био пијан и као и претходни, углавном, објашњава догађај код „Златног орпа''. „Осредња напнтост" Пошто је саслушање свих свЧдока завршено, суд јв прочитао и акта, а између осталог и протокол обдукције убијеног Миодрага Јанковића. У протоколу се, поред осталог велн: „У тренутку умнрања код Јанковића је констатовано стање варења 8 осредње напитости". Тиме је било све завршено, па је државни тужилац г. Стефановић дао реч. У својој речи г. Стефановић подвлачи, да је Миодраг Јанковић убијен у тренутку вршења своје дужности а због тога дело оптуженог постаје теже. Истнче, такође, да оптуженн ннје био толико пијан, да није знао шта ради. Државни тужилац је на крају тражио строгу казну за оптуженог. Суђење се данас наставља речју браниоца оптуженог Петано* ваћа, г. др. Радоја Вукчевића. ПРОДАВАЦ ЗАБРАЊЕНИХ КЊИГА И БРОШУРД ОСУЂЕН НА ЧЕТИРИ МЕСЕЦА СТРОГОГ ЗАТВОРА У фебруару месецз прошле године ухваћен је Чедо^нр Огојић, незапослени бр&вар како продаје забрањене брошуре н одмах је спроведен у полицију. Јуче се судило по овој његовој крнвицн. Државнн суд је ову ствар делегирао Окружном суду за град Београд. па је претрес одржан у Другом крнвкчном већуДржавни тужнлац г. Миодргг Стојановић прочнтао огггужннцу. Он налазн да се оптужени огрешио о члан 1 Закона о запггнти државе. Пред већем петорице (г-г- Војнслав Ђорђезић. Димитрије Хрн отић. Тихомир Васиљевић. Дра* гослав Ђорђевнћ. Петар Вучковић) оптуженн Чедомир давао је своју одбрану. — Не осећам се кривим. Књиге сам продавао- Да су забрањене ннсам знао. — Зашто си продавао те кљнге? — Бно сам незапослен- Проценат од продатих књнга бно је добар. Зато сам продавао. — Да ли сн раннје одговарао пред Државним судом? — Јесам- Због нзбора- Прнпадао сам опозицији— Којој опознцији? — Била је само једна. Ннсам осуђен. ОСлобођен сам тада— Којој си радннчкој органнзацији припадао? — У. Р. С-у. — Знаш лн пгга је комунизам? — Не бих умео да вам дам дефиннцију. Чигао сам у новннамв. Знам од прнлике шта је. За време образложења опт>-жннце. државнн тј -жилац г- Огојановнћ цитнра поједина места из инкримнннсаннх списа- Бранилац оптуженога био је Дрвгол>уб Исаковић. После одбране, суд се повукао на већање да би донео пресудз*. Нађено је да је Чбдомнр Огојнћ крнв. Проценат од продевања тих књига ннје довол»но сретство за издржавање. Осућбн је на четирн месеца строгог затвора. И државнн тл-кнлац н бранилац оптуженог улажу ревизију н прнзив. Бранилац оптуженог г. Исвковић предлаже да се оптуженн пустн на слободу до нзвршења пресуде- П 0 овом ггредлогу суд доноеи решење да Огојић мора да остане у затвору.

МАЋАРСКА ТУРИСТИЧКА ДЕЛЕГАЦИЈА ДОЛАЗИ У БЕОГРАД У ПЕТАК 5 АПРИЛА Делегација мађарских турнстичких функционера, "која долази у посету нашој земљи, стиже у Београд, услед поплава које су прекннуле саобраћај нзмеђу Суботицв и Београда, тек у пвтак 5 априла, у 3 часа по подне, преко Вннковаца. Програм боравка у престоницн предвнђа у петак по подне званични пријем. Увече ће у част делегације приредити черу претседник општнне. У су« боту у 11 часова пре подне дв« легацнја ће се одвести на Авалу. После тога делегати иду на сввчани ручак, којн приређује мнннстар трговнне и индустрнје г. др. Андрвс. У последњем моменту билн су прнсиљени да откажу своје учвстовање г.г. др. Карафијат, др. Немети, др. Пвлод н др. Вврвш.

аутомобил са чланом кварта и... ето... тако се све одиграло. — Да ли сте кмвјјк капут? пита претседавајући. — Био сам у капуту. Исказн полнцнског пнсара Као сведок је саслушан и полициски писар' г. Јован Јовановић, који је био са чпаном кварта Јанковићем. Г. Јовановнћ, углавном, објашњава догађај као што је напред изложено. — Ми смо били у кафани и члан ми је наредио да је водим у кварт. То је сигурно било због тога, што није имала легитима* цију. У копима, већ успут, Десанка је спазнла Јакшу и повикала за њим, а он је пришао фијаквру. Из речи се види, да је писар посаветовао Десанку да сиђе с кола, али је у том наишао аутомобил са чланом Јанковићем. Дошло је до расправе и писар је упозорио члана: „Пазнте, има револверГ После тога, одјекнули су пуцњи и члан је био мртав. Саслушање Десанке Рнстнћ Из притвора је доведена и Десанка Ристић. Кажњена је са десет дана затвора ц већ седам дана је у затвору. И она објашњава опширно и веома сликовкто догађај, иако, с времена на време, нзјављује да је збуњена н појвднннх се тренутака не сећа. — Када се све то десило у ка* фани и када је дошао старешина, он је наредио да се свн легитимншу. Затнм ме је лупно по рамену и рекао мн: „Ти ћеш сада да пођеш са мном". Јакша је, међутнм, показао легитимацију, али његову легнтимацнју нису хтели ни да гледају. — Да ли је дошло до сукоба између Јакше и члана? — Јесте, старешина кварта бно га је ухватив за груди, али се Јакша истргао н побегао. — А-ко вас је ввзио? - « — Јусуф, фијакернста. — Шта је било после, кад стб бнли у колима? — Видепа сам Јакшу из кола, али не знам, да ли сам му нешто рекла, била сам јако узрујаиа. — Да ли је Јакша знао, да идете у кварт? — наставља са питањима претседавајући. — На знам. Даље сведокиња објашњава: — Знам, кад је Јакша рекао писару: „Г. Јовановићу, пустите ми ДесуГ', а г. Јовановнћ је одговорио: „Не могу, ЈакшеГ Пошто је изпожила објашњавање између кочијаша и Јакше, Деса Ристић прича о доласку Јанковићевом. — Члан је стао аутомобнлом крај нас н ухватно ме за руку да уђем у еуто. — Јесте ли чули, да је писар

рекао старешини о револверу који има Јакша. — Јесте, пнтао ме н старешнна, али је нисам смела да кажем ништа, јер сам св бојала да га не казне, што носи бесправно револвер. — А где је нађен онај метак у стану? — Нађен је под његовим јастуком. Ту је Јакша увек држао револвер. — Да ли је тога дана револвер извадио из кредвнца? — Не знам, вадио је нешто и видела сам да св сија у његовим рукама, али да ли је то бно револвер или не, не знам. „Туншла сам члана, јер ме је тукао" Не пнтање претседавајућег да ли је сведокиња тужила члана Јанковића, она одговара ; — Тужила сам га, јер ме је тукао. — А што те тукао? — Зато што ннсам имала да платкм таксу за један увиђај, који јв он вршио. Требало му је ппатити дневницу и таксу две стотине педесет дкнара. Саспушање се наставља: — Пошто се све то тако одиграло, наставља свој исказ сведокиња, — Јакша мн је рекао да кренемо кући. Затим, кад смо дошли кући, он је рекао да нде да се пријави сам суду. — Је ли Јамиа био пијан? питају судијв сведокињу. — Много је био пијан. „Сви су &НПН пнјанн" Пред судијв ста]е човек развијених плећа и великих, увијених бркова. Зове се Јусуф Шарић. По занимању је кочнјаш, а то се види и по целом његовом изглеДУ- — Сви су били пнјани: Јакша, члан, ја... — Па откуд знаш да су сви бнли пијанн, кад сн и тн био пнјан? Поз#а1в' св то: Алн ипак ИИсмо сасвнм били пи-јеии, јер кад је човек сасвим пијан, онда он падне на земљу. Келнер у кафани „Златан орао'\ Слободан Маринковић, у своме исказу истакао је да је члан кварта ушао у кафану н одмах ставно замерку што се још радн, кад је прошло три часа ујутру. — Код нас је десет до три, одговорно сам члаиу, вели сведок. Јанковић је уопште ушао снлеџнски. Кад је ушао баш се свирала она црногорска „Сердар Јоле'. Предлозн бранноца Бранилац оптуженога г. др. Радоје Вукчевнћ предложио је да се саслушају још два сведока. Суд је усвојио предлог о саслушању сведока.

Р-у1иен>е Ирм*ан<ЖиАе&о1 ,,паса&са"

Јуче је Општнна почела да рупш страћаре на Кузмановн. Кевом нмаау, у пролазу нзмеђу Коларчеве и Дечансне улнне. Срушнће се свн иућерцн у лнннјн повученој према основној школн Крал.а Алевсандра I. Јуче су почелн са ру. шеаем зграда у унутрашаостн нмаиа, а зграде с лнца (нз Дечансне улнце) бнће срушене тев после првог маја, поцпо дотле траје задуп локала.