Време, 05. 04. 1940., стр. 9

Петак, 5 апрнл 1940

ВРИМЕ

СТРАНА 9

ДЕЦА ВИТЕЗОВА ЈУ реаршги јунаци, борили се I*- на бојном молу, освајали. Гледали смрти у они. Тренутно билм побсђивани, али на крају однели величанствену победу. На грудима носе одликован>а. Висока одлииовин>а. Витезовн постали. Вите9ови победе, витезови иасти. Витезови отаџбине. После се изменила врсмена, изменили луди. Заборавило се мало на ш/хове заслуге. Заборавило треутнно, јср се велики .т>уди и велика дсла само трснутно могу да забораве. НаЈзад, отаџбина се одужила витезовима слободе: одала им признан>е, олакшала живот, Њиховим синовима и н>иховим кћерима олакшала школован>с: ослободила децу витезова Карађорђеве звезде плаНан>а иисоларине. Лепо }е то, похвал но. Заслужила су то деца оних, који су крвљу својом стварали слободу отаџбине. Али, догодиле се после немиле сцене: једног ученика једне музичке школе, на примср, прозвали „чуфташем". Зато што не плаћа школарину. Тешка реч за сина витсза слободе. Тешка реч. Неопростива. Забораеило се при додељиван>у овог подругливог надимка на минуле године борбе и крварења, на хероЈСтва оца детета, које је називано .~чуфта%иемИ заборавља се то често и у другим приликама. Заборавља се, па се са завишћу гледа на повлашћене железничке и трамвајске карте витезова слободе. А заборавља се, и то је још најгоре, да се у другом свету херојима дпју још веКе бенефиције. И нгиховој деци. Зашто људи тако брзо заборављају нечије в заслугеТ Зашто се с потсмехом, због новца, говори о деци еитезоваТ Зар је новац скупоценији од крви ? Зар је херојство мала стварТ Зар је наша бла. годарност заиста тако малаТ М. СР.

НЕИСПРАВНА Прв нбки двм, у ТРАМВАЈСКА »Двсвтки«, изм«ђу КОЛА остапих путника свди јвдаи и трза час јвдном час другом иогом, а богма и целнм твпом. Загпвда нешто под ипупу. Смешиа слика: Као да је пијаи. Наједиом скочи уплашеи. Вндн-

мо, трезаи н нормалан човеи. Кад, шта {•> струја. Каже: иао да су му се иоге залепнлв за патос- Гледао и проаеравао шта је, док се иије сетио: струја. Док су остапи путиици почели да комвнтаришу случај и да протвстују, дошао коидуктер и кажв: »Мопим, нв седајте на ову ипупу, ту ннје добра изопација, и мвни су паре мапопре испапе из руке, топико ме стреспо!« Докле ће се неиспрввна копа пуштати у саобраћај? ОПШТННА БЕЗ Наша Општниа,

ПРАВНОГ РЕФЕ- 1 Ју»»о) Срби

РЕНТА, ЛЕКАРА >" р ' иг Градског погла-

ШПЕДИТЕРСКА КО- Црква АпекПА ОКО ЦРКВЕ саидра Нев' " ског врпо је лвла н украс јв г краја око Бајпоиове пијапе. Неко је, мећутјгм , недавно издао нврећен.в да се око цркве порвђају шпедитерска и таљигашка копа, хоја су до сада бнла на Бајлоновој пијаци.

И ВЕТЕРИНАРА „р с „«. Међу тим, она нема правног референта, пекара и ввтерииара. Правни референт је напустио Општину нма већ годину дана. Пекара и ветеринара је пре неколико месели отерао претседннк »због непослушностн.« И, вво, ввћ годииу дана у нашој Општини нвма ко да обавља правне посповв/ нема ветеринара да прегледа и контролнше месо, којв се коље на кпаници за потребе вароши, нити, пак, има пекара за градску сиротнн>у (која је многобројка) и санитетску службу. Докпв ћв ово овако трајати незна се, али свакако још врло дуго, пошто још није распнсан, ннти се миспи да распише конкурс за ова три најважнија места.

ИЗ НАШЕ ЗЕМАгЕ

ЛИКВИДАЦИЈА Урбаријалне заједнице у Мартоношу вод Сенте

Досадашља пепа спика сад је потпуно покварена блатом, таљи- | гама и кочијашким објашњењима, која се, познвто је, не воде увек најбираннјим речима. НАШ УЧИТЕЉ Код нас у ШуИ ПРАЗНОВЕРЈЕ мадији простијн свет верујв да они којн патв од боловв у лвђима, трвба да сачекају прву грмљавину, па да св за врвмв севања муња добро изваљају по земљи и болови ће првстати. Што •у ово вврујв простији сввт није никакво чудо, али је неразумљиво и врло чудновато кад су празноверни интепвктуалци. Како иаш своски учитељ има болове у лећима, јвдва сачекао прво ваља-

Сентв, 4 апрнпа — Ових дана завршава св лнквидацнја Урбаријалне заједниив у Мартоношу код Сентв. По ввличнни посед* ова заједница је једна од највећнх у Војводини. Чланови Урбаријапнв »ајвднице у Мартоиошу на својо) скупштини 1933 године донепи су одпуку да међу собом извршв поделу цепокупног поседа и имовнне Ову одлуиу одобрипа јв Баиска Управа у Новом Саду. Поспв тога неколико незадовољних чланова' жалило се Министарству пољоприврвдв, које је поннштипо банску одпуку и забранипо подвпу посвда и имовине Против ове одпуке Министар ства пољопрнврвде управа Урбаријалнв заједнице поднепа јв жапбу Државном саввту. На велико задовољство апсолутнв ввћннв чпанова, Државни савет поништио је решење Министарствв пољопрнвреде и наредио да се оснажи одпука Бвнске управе у Новом Саду. Поспв тога Окружши суд у Суботици одредио је двојицу суди18 за парцепацију и комасацнју нмовинв Посао јв започет на тврвну 1934 годннв, а завршен је 1935 године, када су свн чпанови уведени у своје поседв. Остапо је још само да се добије отштета од држввног ерара за одузетих 1.500 кат. јутара земље у вграрие сврхе Ова отштвта Азносн 1,949.500 динара у готову и 458 028 дннара у обвезницама. Цео износ има да исплати Прнвнлегована аграрна банка. Претседник Општине у Мартоношу код Сенте г. Тоша Еремић, цео овај посао око примања отштете поверио јв једном адвокату нз Свнте, дајући му 80%, шт© износн равно 483.517 динара. Због ове одлукв нзбио је против г Еремића оправдан револт. Г. Мнта Вучић, поседник из Мартоноша, заједно са осталим незадовољним члановима, предузео је све да се поништи и обеснажи то решење. У претставци, коју је у нме своје н осталнх чланова предао Окружном суду, као Урбаријапном суду у Суботици, г. Вучић тврди, да је та одпука г. Еремића не само нв-

закокита. ввћ да такву одпуку, као првтсвдник Општине иије уопштв могао доносити, пошто се ту ради о приватној имовиии. На основу ове претставкв г Вучића, Окружни оуд у Суботици доиео је правомоћан завључак да се тв) новац и обвезнице доставе званичннм путем Сресном суду, као Звмљишнокњижном суду, у Сеити ради поделе према подацима, са којнма распопажв. По овој ствари г. Вучић )е посетно некопнко пута мнннстра саобраћа)а г Никопу Бешпнћа. Г Министар |в учинио све код Привнлегованв аграрне баике у Београду да се овај новвц достави Среском суду ради закоиите н правнчне поделв. На тај иачин спасено је чпановнма 483.517 динара изпишних вдвокатских трошкова. Поделу новца и обвезница нзвршиће овнх дана Срески суд у Сенти. Тако је пиквиднраиа једиа од иајвећих урбари)апних заједница у Војводини.

Јуче је у грушку луку допловила италијанска ратна лађа Јмериго Веспући" Дубровнми, 4 априпа. — Данас у 11 часова пре полне стистигла јв у грушиу пуиу лађа нталнјанске ратне морнприце »Америго Веспућпс са 300 поморскнх официра. Кад се лађа приблитилв обали неколико наших официра пошлн су јој у сусрет и укрцвли се на лађу, где нм )е билв одана почвст. Лвђу је дочекво нтвлијвнскн конзул у Дубровнику г. Алфред Делу и италијвнски војни втвше прн Итвлијвнском послвнству у Неогрвду г Висело Сабастијвно Марн. Чнм су сншли на обалу, нталнјвнсги офицнри рвзгледвлн су Војну поморску акалемију, Дуброввчку општнну и Срвско начество. Наше властн одмвх су им врвтиле посвту. У чвст гостију приређује се звкуска и нгрвнкв у Официрском дому, в сутрв Ке Дуброввчкв општнна приредитн вечвру у хотвлу »Импвријалс.

НЕВОЉЕ НАШИХ МУСЛИМАНА У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

Послао жену а он је ородао

Косовска Мнтровица, 4 а прнла. — Мустафа Чвзовнћ, рвдниг из Косовскв Мнтровнце, послво је пре три месеца своју жену Мелићу код њеног оцв Ризв Итреповића у Гн>илвне у гоств. Квко му се жена није враћала.Мустафв јој је, плашећн се дв јој се ннје што догоднло, написао једно писмо. После неколико дана добио је одговор не од жене, нвго од твств. У пнсму твст јв јввљао звту да св Мелнћв удвлв зв другога и дв му се ви-

Суђење радобојским убоцама у Вараждину

ке обпака. Пре нвколнко дана природв ввљда услишнла мопитве нашег уче докотрљалн се твшки, оповни облаци, баш у момвнту квд је учитељ био у школском дворишту, окружен ђачићима. Кад је прва муња севнула, уча, као по команди, леже на земљу и поче да се ваља по блату, не би ли болови уминули. А мали сељачићи да се погуше од уздржаног смеха: учитељ се ваља по блату, да би излвчио #сдест.

иуисеагоФсс

ИНДУСТРИЈА И РУДАРСТВО Год. I, бр. 3, 1»еогр*д, март 1МО. О смнш-т.еном снабдеваа,у наше нндустрвЈе снровннама. а пог.тавн_ то снровнм и старнм гаожђем и кокоом. др. Милал Витеа; Прнмена лакнх метала у индустраЈн. инж. Мнлан В. ПаЈевнћ. доцевт унив ; Однос државе према своне свуговорачу и оОратно у врем-му које пре.жиал.уЈемо. инж. Драгољуб В. Живкоеић; Потреба снстематнзовог проЈ'чававЈ» хемајсхих н тех. нолошкнх оообнна нашпх утљева. инж. М&рко Ж. Инђић; Пред тре. ћи међународнн пролећин саЈам у Веограду, ннж. Мнлосав Васнљевнћ; Данашн.и и вечитн проблем цепе у вашо] пронзводн.и и трговинн дрва, ннж. Иваа М. Дубрввчаћ; Троипсови евссплоатацнје на нашим путевнма са обичннм и мо дернкм коловознма.ннж. Драгутнн Копф; Белн метали-легуре за ле. жаЈе, ннж. Душан Исакоенћ; Вода ла пуљење оарвнх котлова. Ми лан Стогу. дппл. тех ; Метан н мо. гућност његове примене у нндустрнЈи и моторизацнЈи; ОдЈецн и мишљења; Статистнка; Техннчке вовости; ИндустрнЈа и Рудар=«а актнвност. Голишња преттата 400 дкнара. РедакцнЈа и адмннистрв. циЈа. Вев^рад (Зетска ул. 10). Тел. 27-5-75. КОЛПОРТЕР ЖУРНАЛ . Орган Удружен>а продаваца и ревнзора новипа, за к> лтурно-про^ветна н соцн ја.ша питцња. Год. Ш, бр. 12—13. Београд, 5 апрнли 1М0- У садржаЈу последњег броЈа овог меоечннха ови су прилози: Бор Џнвалнћа, Свнма продавцима нови на; Ј. Пантића-Лоле, Велихо зло ноЈе треба да се лечи; ,.Бисер" Је потамнно; Зар ое ово не би могло да оотвари?; Продавцн уме)у да цене своЈе прнЈатеч.е (поводом смр. ти Љ. Давидовића); Шта све видимо; Наш хумор; Говор друга Стевовнћа на схупштини; Мн ово нисмо зналн (о нздавачу АнатолиЈу Иваловићу). Муке Једног пролавац ноеина (позоришни комад у 3 слике); Ко све насрће на продајв це новина; „Фнлмски жураал ' филмуЈе; Правила Удружен* продаваца новнна за узаЈамно помаган>е. — Годишња прегтплата 10 ди нара. Уредништво. Веоград, :<ов. дина - л. 2. ГЛАСНИК. Службени лнст Срп. ск е православне нркве. Год. XXI, бр 7, 1 априла 1М0. — Поред алужбеног дела. садржаЈ чине и ови прилоои: Четрдесет година овештеннчке олужбе Њ. Св. ПагриЈарха Гаври-.а; ПатриЈаршнскн савет; ТрнЈумф прав е и истнните вере над заблудама; Прослача Иедел.е п равослаеља; ПатриЈаршиск^ биб.лиотека у Ср. Карловцнма; Хро ника; Дописн; Вести са свих страна; Из црквеносудске и админнстративне праксе; Преглед '<њига и ч&сописа; Нриложници за храм св. Саве. — Годишња претплата 80 дин. Уредништво: у ПатриЈатнпи Ји, ул. Кр. Петра 5. УПОЗНАЈ СЕБЕ. Год X. «р 1—2, Јан—фебр. 1040. — СадржаЈ чине прилоон: Р. ШтаЈнера. Ступњи мн. шега сазнанл; М. РадоЈчнћа. О златноЈ Јабуцн и девет пауннца како чух у земљи баЈке; Р. ШтаЈнера, Ко)а Јв мисиЈа ма.лих народа?; Имра Мадача <У препеау др. Св. Стефаиовића). Човекзва "Р а гвдиЈа, IV: у Египту; Д. МихчЈло. вића, О исламу; Ивери: 'Гомас Ринг, Биће живота у ритму коомоса (реферат др Жупић Дајчева. Годишња претплата Је овом двоме сечннху 60 динара Уредннштво: Београд, Кн. Павла ул. 22.

убио таста а затим извршио самоубиство

Славонска Пожега, 4 апрнла. — Данас по подне у кућн угледног грађаннна г. Матнје Стојановнћа у Славонској Пожеги дошло је до тешке трагеднје, у којој је младн свештеннк г. Новак Стошић, из Старчева, у Срезу панчевачком, једни^ револверскнм метком нанео" смртоносну повреду своме тасту г. Стојановнћу, а затим извршио самоубнство. Пре две године ћерка г. Стојановића удала се за младог свештеника Новака Стошића. У почетку, брак нзмеђу младих супружннка текао је нормално. Међутим, после извесног времена између мужа и жене долазило је све чешће до сукоба. Пошто су се свађе свакодневно понавл,але, млада жена је решила да напустн мужа. Она је отишла натраг

Суђење сељацима из околине Лесковца због убистпва једног роби аша Лоскоаац, 4 апрнла. — Првд већем петорицв судија Окружног суда у Лесковцу почвло је данас суђење звмљорадницима Петву и Грујици Бошњак, Радојнци Блвтићу, Миленку Глушцу и Спасенији Кулић због убиства Спасоја Купића, земљорадника из свла &рапца. Према оптужби, ноћу између 2 и 3 јануара ове године, на слави Драгомира Селчића, иепознато лице испалило је на Кулића један метак и на месту га убило. Критичне ноћи оптужени саљаци, заједно са Кулићем били су на слави код Драгомира Селчића. На слави је била и оптужена Спасенија, жена убијеног Спасоја који је отерао одмах по доласку са робије, пошто је чуо да га је варала Те вечери Спасоје је захтевао од своје жене и њене браће да му се врати. Мећутим, она је то одбила Измећу њих ја због тога дошло до свађе. После кратког времена гости су се разишли. Припиком одпаска кући Спасоје је убијен. На данашњем претресу први је саслушан Петко Бошњак, који пориче било какво учешћв у овом злочину. Исто тако и остали оптужени одбијају да су учествовали у злочину. Претрес се наставља сутра.

своме оцу у Славонску ПоЖегу. После тога свештеник Стоцшћ више пута је долазио у кућу свога таста и молио да му се врати жена. Међутим, г. Стојановић није хтео за то ни да чује. Новак је јуче поново дошао са истим намерама, алн таст је остао чврсто прн својој ранијој одлуци. Поред тога, замолио је полицију да цротера свештеника Новака, што је ова и учинила. Не зна се како се свештеник вратио натраг. Данас око 13 часова дошао је у стан свога таста г- Стојановић. Том приликом између таста и зета дошло је до жучног објашњавања. У једном тренутку свештеник је потегао револвер и испалио на таста метак, наневши му смртоносну повреду. Када је видео шта је учинио, млади свештеник је окренуо револвер ску цев на себе. Метак је погодио право у срце и Стошић се, мртав, стропоштао. У истој соби, лежало је мртво тело младог свештеника, док се његов таст налазио у агонији. Смртно рањени Стојанозић пренет је одмах у болницу.

тасту у госте за 7000 дннара

шв неће враћати. Мислећи да се његов таст само шали, Мустафа је телефовом позвао жену. Међутнм, на заказани тепефонски разговор није дошла Мелића. него н>ен други муж Срлим Рамановић. Разговор измећу првог и другог мужа био је вомичан. Мустафа је тратно од Селима да му врати жену, која је у другом стању, пошто сматра да његово дете не може припасти никоме другом сем њему. Али, Селим му је одговорио да ће му вратити дете када се роди и мало одрасте, али Мелићу неће ИЈГквдв вндетн, поштв ју је он купно од њеног оца за 7000 динара. Ово је Мустафу још више разљутнло, пошто је и он платио за њу 2000 динара. Кад је завршио разговор са Селимом, Мустафа је истрчао из поштанске г.абине н почео из свег гласа да виче: — Има ли још где у свету да се продају туђе жене! Алаха ми, ја или он. Један мора ово платити главом, јер је моје дете мој берићет и нико осим Апаха нема право да ми га узме. Тужићу свога таста докле правда достиже, а Алах је милостив и он ће наредити да ми се моја драга Мелића са мојим дететом врати, јер она мене волн. За Селима се удала из страха пошто је приморао њен отац1 Мустафа је одмах отишао у Доњу Махалу и из куће избацио шурака Абада и све његове ствари, а затнм пешнце отишао у Гњилане да се расправи са својим тастом и другим мужем своје жене, кога уопште не познаје.

Вараждии, 4 апрнпа. — Јуче (• прад Окружннм судом у Вараждину зааршен 16-дневнн пре тоес протиа радобојсхог тргоаца Ми]в Шлибара, који је оптужен да је заједно са саојом ж». ном Љубнцом и Слааком Јамбревом из Радобоја на овиреп начни убио саог брата Јаиха и снају Антонију. Тај злочин по саојој замршености и недостатку воивретних доказа спада у ред ивјзагоиетнијнх кримииапннх спу ча|ева. Гпавии оптужвни Мијо Шлнбар сае пориче, ма да њагов предживот, мржња према брату н материјапни интереси говоре јасно о његово| кривнци. Н>ега нв)више теретн оптужени Спаако Јамбрен, којн је у детаљима испричао како су њих троје, Мијо, Л>убица и он извели злочни. Критичиог дана око 9 сати увече оии су пошли из Митииог депа зајвдничкв куће у Јанков стви. Дов је Љубица чувалв стражу, Мијо и Јамбрек су упали у иутра и прво свршнлн са Јаиком. Јамбрек је несраћиог Јанка. иојн је спавао, ухватио за руке, тако да се није могао мицати, а Мжјо јв у исто време ударао свога брата чекићем ао глави тако дуго, дон ннје издахнуо. Поспе тога су на исти начин уби* ии Антонију. После зпочина »атражио |в Јвмбрен од Мије уговореиу награду од 30.000 дннара. Међутим, Шпибвр није хтео аа изврши обећањв, а кад му је Јамбрвк запретио да ће све из-

У Подгорици је јуче осуђен професор Трговачке академије г. ђлагота ћуровић по тужби једног ученина Подгорица, 4 априла. У Среском суду у Подгорици одржано јв данас суђењв профеоору Трговачке академи)в г. Бпвготи Ђуроаићу по тужби г. Стеваиа Ствпановића, ђака трећег рвзрвда Трговачкв вкадемије, зато што га јв 18 јвиуврв у учноници пред свима ђвцима назвао вуцибатииом, а затим позвао спужитеља и истерао га нз разреда. Саспушано јо много ђака и некопико професора, којн су >вшко теретнли г. Ђуровићв. Поспв завршеног судског поступка, суд је нзрекао пресуду, којом је г. Ђуровићв прогласио крнвим и осудио га иа 900 динара новчане казне или 15 дана затвора и да на име трошкова плати хиљаду динара. Професору г. Ђуровићу одржаће се суђење у овдашњвм Онружном суду због инцидента са једном ученицом Трговачке екадемије. Због овојнх поступвка професор г. Ђуровић укпоњен је из овдашње Академије и премвштен у Битољ.

дати властима, ои му је одговорио. „Само тужи Онда ћеш и ти ов миом на „штрки". Кад св нпупко почело одмотавати и стаар дошла иа вндело, Јамбрен ис 1счетка пред впастима ии;е хтео да ода Шлибара, већ |е према његовом савету изјавио да је ои изаршио зпочии у заједиици са наким Цигеиима. Кад се то поназало невероватним и неосиоваинм, пошто у оно време ни е бипо у том врају ннквввих Цигана, Јембрек је стапно давао «сте изјаве, које ни у чему нису биле коитраднкторне. На питање суда да пи је свествн како тешко терети Мију, ои |е одговорио! ,Ја хоћу да олакшам своју савест. Припрааан сам да пођем и на вешапа за то. Рвдобојсни грговац Мнјо Шпибар, ноји 1е поспе злочина зајвдно са наспећвним бротовњевим иметком нмао преко попа мипиона динара имовине, данас је окоро снромах. Шпибар је врпо бнстар и лунав човен. Његова непопуст»нвост, хпаднокрвност и снапажвње у свим ситуецијама првд судом, фрапирају. На питање суда иикад не одговара директио. Дугим окопишањем и препричавањем спооедних ствари, даје себи довољно времена да смнспи одговор. Шлибарева жена Љубица је досто1на пвртнвриа Мијииа. И она тврдокорно све пориче Интересантан {в био њен нзлив гивва против Јамбрека, кад јој |в прнликом суочења у пице добацио. „Тн си држала стрвжу, квд смо били код Јанка" Тада је она нидигнирано сночипа иа аг га. Сведоци нису много могли дв кажу. Из њихових исказа суд јв дошао до иеких индицијв, али ившто иоинретно св није могло сазнати. Најважнији је био исказ 1вдног затаореника. који јв у затвору спааао затедио св Шлибарем. Он {е чуо, иако |е Мнјо у сну говорио! „Славко! Немој ме одвтн". Суд 1в осудио Јвмбрвкв ив смрт, док јв Мију Шлибара и њвго* 4 жену Љубицу ослободно од оптужбе.

ДВЕ ХИЉАДЕ ДИНАРА КОШТАО ЈЕ ЈЕДАН ЗАГРЉАЈ САРАЈЕВСКОГ ПЕНЗИОНЕРА Г- ИМАМОВИЋА Сарајево, 4 апрнла. — На дрзак начин непознати врадљивац украо је 2.000 динара општинском пензионе^у г. Михарему Имамовићу, из Сарајева. Г. Имамовић је синоћ ишао својој кући. Кад је бИо у близини Трумбићевв улице, пришао му је један младић " врло га срдачно поздравио. Младић је рекао да је син једног његовог пријатеља. Г. Имамовић није могао да се сети тога пријвтеља, али је веровао да је заборавио и зато је пошао са младићем. У једном моменту мтадиће је загрлио г. Имамовића. Кад је г. Имамовић дошао кући видео је да му нема новчаника са 2.000 динара. Полиција води истрагу.

На једној прнредбн Сонолсног друштва за мис Блаце нзабрана је гца Снлва Повшнћ.

У САРАЈЕВУ ЈЕ УХАПШЕН БИВШИ СЕКРЕТАР ЈУГОРАСА Сарајево, 4 ацрнла. — Бивши секретар Југораса у Сарајеву г. Мухарем Диздаревнћ, ухапшен је наводно због неке проневере. Књиге Југораса, које је оставио у сефу Земаљске банке, узете су у његовом присуству и биће прегледане. Г. Диздаревић је задржан у полициском притвору, а истра га је у току.

НЕМАЧКА ТЕРЕТНА ЛАЋА „АНКАРА" ЈОШ УВЕК СЕ НАЛАЗИ У ГРУШКОЈ ЛУЦИ Дубровннк, 4 алрнла- — Јутрос Је брзим возом допутовао у ДЈ-бровник немечки ковсул из Сарајева г- Хуго Гердез- Он је посетио немачку теретну лвђу »Анкарас. коЈа се већ неколнко дана налази у грушкој лу ци. где укрцева боксит. Иако је лаћа већ спремна за пут ч очекује нарећење своје днрекције да продужн пуг.

СКУПШТИНА РОТАРИ КЛУБА У СУБОТИЦИ Суботица, 4 априла. — Синоћ је одржана годишња скуп штина Ротари клуба у Суботици. На скупштини је изабрана нова управа. За претседника је изабран г. др. Мнлош Павловић, начелник Железничке дирекције у пензнји, за потпретседннка г. др. Ђура Поповић, професор Универзитета, за секретара г. Милан Драганић, банкарски чиновник, за благајника г. Андрија Блажевић, прокуриста банке. За претседника надзорног одбора изабран је г. Јосип Пилиш, директор Кредитне бан-

СУБОТИЦА ИМА ТРИ И ПО МИЛИОНА ЛИТАРА НЕПРОДАНОГ ВИНА Суботлци, 4 априла. Градско Поглаварство у Суботици упутило је опширн> претсавку Прнзаду, у којој тражн да се у Суботицн отвори откупна станица за вино и ракију. У образложењу се каже да у Суботици има преко 6.000 катастарских јутара винограда. а непроданог вина 3,500.000 литара-

НА 20 МЕТАРА ОД АУ ТОБУСА КОЈИ ПРЕВОЗИ ПОШТУ ПОДГОРИЦААНДРИЈЕВИЦА—БЕРАНЕ СРУШИЛО СЕ ЧИТАВО БРДО Беране. 1 алрнла- — Услед топљења снега орушило се огромно брдо и затрпало држвзни пут у Трешњевику нв месту Гњили Поток- Аутобус, који саобраћа на путу Подгорица — Кодашнн — Андријевица — Беране. у моменту када сУ се орушнлн огромни комплекси земл>е. бно је удал »ен свега 20 метара и срећно Је избегао катастрофн. Пут Је највише опгтећвн на месту Гњили Поток. Власти су предузел* радове на успостаал>ан.у саобуаћ^ЈА.

Седам година робије за убиство оца Велико Граднште, 4 априла. Велико веће Окружног суда, •10Д претседништвом г. Добривоја Бранковића, одржало је данас претрес и нзрекло пресуду Ивану Јовановићу, земЈ _,ораднину из села Рама, којн је одговарао за убиство свога оца Илије. Према оптужници, Иван је 2 марта ове године у дворишту своје куће, после жучне свађе, убио свога оца. Критичног дана пок. Илија био је вод свог пријатеља на весељу, а затим је напит пошао са Драгутином Марковнћем. Код Драгутина се такође задржао извесно време. После тога Илија се вратио кући и ушао у собу, где је нашао снаху Душанку, која је дежала у креввту са новороћенчетом. Илија је узео дете. Душанка је скочила са кревета и узел од њега дете, а затим га изгурала из собе. Илија је тада почео да се свађа са сином Иваном. У једном моменту дохватио је једно дрво и хтео да удари Ивана. Иван је био бржи и ударио је оца другим дрветом по глави. Ударац је био тако јак, да је Илија убрзо умро. Оптужени дело признаје, али се брани да га је извршио у нужној одбрани. Испитани сведоци својим исказима потврдили су да је Илија био пијаница и да је често нападао своје укућане. Суд је донео пресуду којом је Ивана осудио на седам година робије и трајан губитан часннх права.