Време, 05. 04. 1940., стр. 8
I
СТРАНА 8
ВРЕМЕ
Петак, 5 април 1940
ИРИВРЕ ПАч8 »ИН АНСИ ЈЕ • Д ЕРЗ Д.
Ноитрол а цена н скупоћа Потрошачке масе,траже ефикасну борбу против скупоће Прошла су сдоро двв месеца [сввга да св нв изузму баш они |дам месеци Расматрајући кретаод доношвља Уредбв о контроли артиипи који су предмвт најши- н.в цена у нашој земљн, не мопена, док је на )зад формиран [ рв потрошњв, нарочито животнв жв св ствћн увврвње да су код нас уистину првдузвтв мере против скупоћв Управо, оне су прв
Урвд и дои је он показао првв намирннце Затнм, требапо јв да анаке жнвота Двби наше инсти- у том Одбору подједнако буду туци)в за ионтролу, управо за првтстављенн сви приврвдни рвдирнговањв цвна нв можв св сма- ,дови, а најзад, трвбало јв да св трати нарочито срећним. На о- обвзбвди ватност тв контроле за снову Урвдбв израђен јв прв из-|целу земљу. Бановина Хрватсиа јтв мврв првдузвте само да би аесног времена спнсак артнкала, ј спроводи своју контролу цена'дао вид иао да јв нешто урађвно. који ћв подлежатн коитроли цв- | потпуно нвзавнсно и на други иа. Тај списак садржи 31 арти- ; начин нвго што св она спроводи *ал. Мвђутим, Одбор за контро- ј у осталим двловнма државе. Да 1Т» пвнд илм:лп та пч г»гт тиг <* ...■ ... ., п ».
дузетв али на такав начин да су моралв остати неефикасне. Могло би св скоро помислити да су
лу цена нашао је да баш од тих артикала ниједан нијв нарочнто важан. сем парафина, коме је одмах утврђена цена, него је наккадно унесен у списак један (Иови артикал, плави камен, и једнно за тај артикал предложека јв Министру трговине и индустрије цаксимапна цена. Нв улазвћи у оцену прввипности и оправданости капкулације на основу којв је предложена максимална цена за ппавн камен, од начелног |е значаја да се почело баш са једним артикпом који тек не може да се сматра артиклом најшире потрошн>е ни жквотном намирницом, док досада иије ни прнступљено коктропк цена хлеба, меса и других основних животних намнрница. У начелу се уопште не може сматрати контрола цена за срећно решење проблема скупоће у нашој земљн, али када већ постојн та контрола, онда се могло претпоставити да ћв она почети са онкм артиклима, чија цена највнше задире у жнвотне ннтересе широкнх маса. Цене хлебу и месу не могу се максимнратн У Одбору за контролу цена било је, како смо обавештени, до-
у таквим приликама не може бити успеха, сасвим је јасно.
II поред контроле скупоћа расте дал.е Широке потрошачке масв грцају под несразмврно високим цв-
- , , , " 1 . — г . Уредба о контроли цена већ (на ма најважннјих
скооо два месеца на снази, Урвдба о сузбијан>у скупоће и несавесне спекулације пуних се-
Осигурано снабдевање наше земље нафтом из Румунше Приликсм боравка мнннстра трговине и индЈ-стрије г. др. Ивана Анлреса у Букурепт* постнгнут је споразум о дал>ем снабдевању наше земље нафтом н њеннм дериватнма нз Румуннје. Још прекјЈ-че у румунским дунавским пристаништима почели су већи \товари снрове нафте зе ЈЈ-гославију. Одмах после отварања Румун ско-југословенске трговннске коморе у Букурепггу, чим је свечвност бнла завршена. повукли су се наш министар трговине и нн дустрије г. др. Иван Андрес в румунскн министвр за спол»нУ тр> говину г. Јон Кристу на конфе рисање о актуелннм питањима нз области трговннске рвзмене и душв говора о контроли цена ' платног промета између Румунихпвбу, апк сб жонстатовало оа је Јг * Ј>-гослмије. Конфервсељу г. нвмогуће максимирати цену хлв-
бу, ако се не максимнра цена брашну. А цена брашну нв може се максимирати, јер се не може какснмирати цена пшеницн пошто је она уопште изузета нспод контроле. Па када је то тако, мора се поставити питање зашто је уопште хлеб стављен у листу артикала за контролу цвна. Исти )е случај и са месом, пошто се не може максимирати цвна стоци. У замену за то, у Одбору за хонтролу цена сетили су се сада — у апрнлу, да треба макснмнрети цвне горивом дрву н угљуСамо је штета да то максимира»е, ако услвди, неће моћи да има повратно дејство, за ввћ прошлу зиму. Састав Одбора за контролу цена је неправнчан Што Одбор за контролу цвна радн овако, томе ће главни разлог бити у томв што је он састављен тако да су у њему порвд првтставника звмљорадничкнх организација само још државни чиновници и сввга јвдан претставник индустрије. Сасвим је разумљнво да државни чиновници у Одбору не могу да заузму нвки борбен став у одбрану ннтвреса привреде. Одупирући се двмагогији они би дошли у сумњу да бране »капнтализам.с И то је један парадокс нашега врвмвна да се одбрана грађанског поретка сматра одиозном. Када је већ прихваћен систем хоктроле цена требало је пре
г. др. Андреса и Крн,стуа присуствовали су н нвши стрЈгчњаци, који су у Букурешту били као чланови наше привредне делегације, г. г. Коств Љ}-бисављввић, лнректор Девнзне дирекцнје На родне банке и др Драгослав Михајловнћ, вишн саветннк Мннистарствв трговние н индустрије. Заткм је одређена р>-м>*нска делегација која се у >торвк састала са нашнм стручњацнма г. г. Л>\-бисазл>евићем н др. Михајловићем. Од стране Румунн>е учествоаали су у преговорнма г. г. Свдну, директор једног одељењв Министарства за опољну трговину, Думитреску. нвчелник једног отсека тог Министарства, Парамбелу, претставник Народне банке и Георгиу, трговннскн аташе у Беогрвду. Ови преговори дали су добре резЈ-лтате. Рум>-нија је приствла да нам под поволлим >-словима лиферује нафту н њене деривате. Стога се може очекивати повећање увоза озих производв из Румуније н ублажење оскЈ-дице у бензину и петролеју у нашој земљн. Постигнут је опорезум и о повећању нзвоза наших производа у Румунију, којима ћемо делимично моћи платити увезвну нафту. Доднрнуто }е и пнтање преноса капитала наших печалбвра из РумЈ-ннЈе, што ће се омогућити чнм се рашчистн салдо који се повлачи од укндања клнринга. Прнлнком ових преговора регулисана су и друга питања, па је звто престала потреба за новим специјалним преговорима са Румунијом, којн сУ бнли авизирани за крај овог месецв.
Конференција виноградара и угостнтеља са територије предратне Србије у Крагујевцу тражн унидгње државне трошарине на вино и ракују Крагујвввц, 4 апрнл«. — Уго- баш данас морају омогућити
ститељи и произвођачи вина са твриторије предратне Србије одржали су велику протвстну скупштину у дворани Заиатског дома- поводом последње Уредбе о увођењу државне трошарине на вино и ракију. Састанак је заказан на нницијативу чачанског угоститељског удружења чији је претседник г. Милош Јовановић. Скупштину је отворио у 10 часова г. Јовановић који је предложио да се упуте поздравни телеграми Њ. В. Краљу, Њ. Кр. Вис. Кнезу Намесиику, претседнику Краљевске владв и министру војске и морнарице. што су присутни прихватили. За претсвдника збора изабран је г. Александар Вукомановић, претседиик Крагујевачког угоститељског удружвња, а за свкретара г. Радета Максимовкћ из Смедерева. Збору је присуствовало првко 420 двлегата. Развила се жива и опсежна дискусија па је после тога донвсена рвзопуција, у којој св кажв измвђу осталога: Ниједна привредиа грана иије толико оптврвђена као угоститељска нити св поступа као са пасторчетом од стране меродавних као што је случај са угоститељнма. Угоститељи и произвођачи у миру и рату потрвбни су и корисни чланови ове земље. У реезолуцији се тражи: да св одмах укине државна трошарииа на внно и ракију као и реги стар који јс непопуларан и катастрофалаи како за угоститеље тако и за произвођаче, нарочито због тога што на овом подручју произвођачи искључиво живе од вина и ракије. Угоститељи и вроизеођачи свесни су да с«
приходи државе у свима правцима па би зато требало и увести специјапан прирез у виснни иепосредног пореза а не овако да само један дво привредника и сељака буде са овом трошарином сасвим упропашћвн. Угоститвљи ћв бити принуђени, ако св њиховим захтевима нв изађе у сусрвт, да затворе своје радње, а винограде и воћњаке да униште, не у знак протеста, него да нв изгубв капитал и не дођу до просјачког штапа.
животних накирница које несметано расту даље, и порвд контроле. Њима је сасвим свејвдно на који начнн ће се сузбијати скупоћа, оне имају само једну жељу — да ту скупоћу не осете. Тешкб ћв бити убвдити потрошачке масе да ће максимирањем цена парафину н плавом камену битн у нашој земљи решен пробпем скупоће. Неки доконн статнстичар је израчунао да ће на основу снижених цена плавом камену внно моћи да буде јевтиније за једну пару по литру. Иако није много, ипак је нешто. Ако наша контрола цена буде и даље дејствовапа у започвтом правцу, можв се очекивати да ће у року од десет година стићи и на то да снизи цену хлебу и месу можда чак и за две паре по килограму. Можда ће наша контрола цена с временом и боље функционисати, али: по јутру се дан познаје. Е М.
БАЊАЛУЧКИ ОКРУЖНИ УРЕД У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ ПОСТИГАО СУФИЦИТ ОД 300.000 ДИНАРА Баа а Лука, 4 а прнла. — У бањвлучком Окружном уреду зв осигурање радника одржана је седница. Управник Уреда гОсман Куленовић поднео јв исцрпан извештај о раду у прошлој години, из кога се види да је Уред бројао 19.887 чланова. Број чланова смањио се са 786. То је дошло услед тога што се код шумских предузећа и стругара смањио број радниг.а. Приходи осигурања за случај болести износилн су у прошлој години 10,176.657 динара, а расходи 9,951.814 динара. Уред је на име потпоре издао радницима 7,409.363 динара, а за хранирину 2,367.347 динара. Према томе, суфицит Окружног уреда у Бањој Ј1уци у прошлој години износио је 300.000 динара.
НОВЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ ЗА СИЛОСЕ Привилеговано а. д. за силосв расписапо јв лицитацију за машннске инстапације у сабирним силосима за жито који ће се подићи у Куманову. Смедеревсаој Паланци, Крагујввцу н Јагодини. Ови силоси имаћв капацитет свакн 200 вагона. Лицитације ће се одржати у просторијама Привилегованог а. д. за силосв, Београд — Обилићвв Венац 2 четврти спрат, и то за силосе у Куманову и Приштини 31 маја у 11 часова, а за силосе у Смедеревској Паланци, Крагујевцу и Јагодини 1 јуна у 11 часова.
Румунсни петролеј и бензин Пад цена петроле/а. — Румунске и америчке цене. — Немачка као 1 лавни купац. — Извоз бензина
Вт*УР*шт, 3 апрнпа. — У овдашњнм прнвредним круговима последњих дана се доста коментарисао пад цена пвтролеју. У другој половини месвца марта цвнв румунском пвтролеју су палв за 6 до 8 % . Овој појавн коу данашње време када се толико говори о борби за пвтролеј, може нзгледати мало чуцна, ипвк св ©вде длјв објашњењв Цене румукског петролеја кре-
У Румунији, истина, купују пвтролеј, сем Немачке, Француска, Енглеска, Итали)а и бапканске"ћржаве Мвђутим, те куповинв Лемају ни из далека таква утицаја на цене као немачке куповине. Француска и Енглеска највећим делом набављају петролеј из Румуннје на основу уговора који св склапвЈу-иамвђ^-РУмунског дро--!- 1 извођачког др-ДОгва и центрапа петролејског котшерна, којнма су
талв су св последњнх година тседншта у* ПарКзу и у Лондону. прилично независно од цена аме- На тај начнн ове куповинв св рнчког пвтролвја- Ова незави-: врше ван дневног тржншта посност румунскв пронзводњв у \ нуде и тражњв пвтролеја у Рупогледу цена |ош се појачала од ! мунији. Тражња бадканских н почетка рата у Европи. У прво ; средоземних земаља, којв плаћа-
XXI велесајам у Милану од 12 до 27 априла прикаваће моћ и квалитет италијанске продукције
По закључку првог циклуса од двадесет година, а послв изванредног успеха прошле године, Милански велесајам улази у нов период рада и обновљене организације. Први приказ резултата рада у духу новог проширеног програма обавиће се приликом XXI приредбе Велесајма, од 12 априпа до 27 априла, а после једне традициоиапне церемоније отварања изложбе. Овогодишња приредба имаће нарочити циљ да се прккаже једна лепа панорама италијан-
Између одличних приредаба, двадесети Велесајам имаће такође и нарочите приредбе за зем љорадништво и земљорадничку механику, индустрију хотепа, изложбу хранљивих продуката, спорт, мотоцикле, аутомобиле и њихову опрему, домаће ствари, хигијенске производе, специјалну изложбу занатства, боја, грађевина, елвктрике, канцелаоиског намештаја, играчака. пластичних материја, тешкв механике, текстилних машина, графике и карта, медицинско - санитетске струке, намештаја, сатова, зла-
ских израђевина, хармоничне 1 тарија, мнриса. радио, фото-оп-
и моћне креативне снаге, којој се одао цео тај народ са великом вером у своју будућност, а под јаком дисциплином снажне организације. Сада, када се Италија претворила у читазу мрежу радионица и предузећа створених са духом аутархичге обнове, оригиналних и генијапних изума, тешких експеримената као и сјајних техничких пронапазака, сада када се индустрија, земљорадништво и минералогија уједињују у манифестацији органске продукцијв, сви ти процеси синтезе, нови начини рада којима се стварају сировине а уједно и готови продукти који су св некада увозили, сада, када трговачки путеаи за иностране пијаце траже нове правцв услвд ратног стања у Европн — потребно је да све те економске промене нађу свој правилан приказ и нсправну примену. Да би се прилагодила овом тешком задатку, управа Сајма већ одавно је мобилисала све своје техничке могућности којима располажу поједина одеље-
тико-кинематографије, коже, пепа, крзнарије, текстипа и одеће, вина и италијанских ликера. Велики пораст приказаће Хемиска изложба, која је нарочито организована од стране Хемиске корпорације а уз сарадњу Федерацнје индустријалаца за хемиску Продукцију. Изложба бнће удешена тако да ће имати засебне штандове и обухватиће не само фармацеутику већ и индустрију алкохола, органских киселииа, инорганских киселина, вештачког ђубрета и све машине н апарате тих индустрија. Између новитета за ову годину особито се има напоменути Изложба шкопе материнства, која је приређена уз припомоћ Министарства народне просвете. Изглед изложбе неће се измекити никаквом новом зградом, јер је та ииицијатива одложена до комплетног реновирања целог сајмишта. Најад, треба споменути велики пораст упита и тражења информација. које стално долазе канцеларије Пропагандног у-
Београдска берза На јучерашњем берзанском састанку код ефеката јв преоалађивапа готово нвпромвњена твндениијв. Сем ратнв^ штвтв н акције Народне бакке који су чвршћи, остали ефекти су иепромењени. Промет је прилично велики јвр св доста радало са 6% беглучких обвезница. На девизном тржншту ситуација није била много жива. После прекјучерашњег општег скока дзвиза јучв је тенденција била лабавија. У приватном клирингу Берлии је без ' промене. Бонови Грчке баике су мапо чвршћи. Бугерске клириишке упутнице биле су само у понуди 98. Промет је мали. Код зваиичних курсева генденција је очито лабавија. ЕФЕКТИ ПРОМЕГГ: днн. 1.850.000.Рађено по курсу: Количина: 7% Влер 93. 50 2 хиљ. 4 <Гс агр. 1934 51 25 100 хнљ. 6<~с бег. обв 77.75 110 хиљ. 6% б. о. вкс 77.— и 77.25 192 хнљ. 6Г« Д. а. вкс 71.50 45 :с вљ. в^е ш. а. вкс 68 .50 45 700,74, ннвест 100 — 900 хиљ. Р. шт. п. зв. 443.25 и 445.— 773 ком. Нар бвнка 7ЕМ.— н 7850 — 20 ком. Паб (ситни> 190.—
Днрекција Миланског велесај- Р в Да приредбе Ово доказује да ма покпања нарочиту пажњу у-1 пошто се пореметило светско кусној опреми павиљона и на о- "Ржиште, многе земље између снову стеченог искуства стара се, којих у првом реду стоји Југода свакв године побољша њихов источна Езропа и земље Ближвг Истока, показују тенденцију да
изглед.
годишњи ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА 6 априла,- Београдска фабрикв асфалта и катранских производа а. д._у Београду. _ т . 12 апрндв* ^Пуи?афаруд« д д. у Вршцу. 24 апрнла: Прва југосповенска кемнчка фабрнка д. д- у Новом Саду. 30 априла: Барско друштво а. д. у Риму.
задовоље своје потребе на италијанском тржишту. На Миланском сајму учествује ове године већи број страних земаља него икада раније. Своје званично учешће пријавило је досада 15 држава и то: Бепгнја, Бразилнја, Бугарска, Естонија, ФранцуИнт- ,јв . Југославија, # Манџуко, Холиндија, Румунија, Шпанжја, Швајцарска, Турска и Мађарска. Од овнх звмаља први пут учествујв Бугарска, Естоннја и Маниуко, док је врпо значајан повратак Шпакнје, која )е бипа отсутна од 1931 годнне.
Паб (кр.) 7<% Блер 89» Блер 7Г« СепигЛаа 4% ахрар 1921 г. 4 с 'с аграр 1934 г. 6% бегл. обв. б^с далм. агр. в% шј - м . агр. Народна баака Паб (ситнн) Паб (крупки)
100 ком. Понуда Тражња 94.- 93101 50 100.50 —.— 102 —53— 51.50 51.78.25 77.50 72— 71.50 72.25 71.444.75 443.75 — -850.191,— 190.195.50 19450
време по избијању рата знатно је порасла тражња румунског петролеја особито у суседнкм земљама, којв су осећале потребу за снабдевање не само за текуће потребе, већ и радн стварања залиха услед ратног стања. У овом правцу највише су дејствовале потребе Немачке, која је од једном би"ћа упућена искључиво на румунско тржиште, да би могла подмирити своје потребе у петролеју, пошто је енглеском бпокадом била отсечена од главних
ју румунски петролеј у слободним девизама, појављује се на румунском тржишту, али, с обзиром на много мање количнне које допазе у обзнр, не може имати знатнијег утицаја на цене. Што се тиче Итапије, она плаћа за румунски петролеј. према италијанско-румунском споразуму о плаћању тоји је ступио на снагу 25 марта, само половину цене у девизама по курсу 8.25 леја за једну лиру. Образовање цена петролеју у
пронзвођачких области с друге ; Румунији налази се и под утистране Атлантског Океана. Тако цајем мера којв власти предузису цене у Румунијн показивале { мају у сврху нормалнзовања цетвнденцију пораста, и то незави-| на. Комесар за петролеј прописно од цена у Северној Амернци. | сао је тако зване нормалне цене. Опадање цена румунског пе- На количине извезеног петролеја тролеја у току последњих неде- плађа се нзвозна такса у износу ља настало јв услвд опадања 13*« првма нормапној цени. Ако
тражње од стране земаља ко)е се из Румуније снабдевају петролејвм, сем Немачке. Те земље у главном су већ образовале свој <ћа од нормапне, плаћа се на тај вишак повећана нзвозна такса од 80*"°- Прнвредни кругови мисле да је н ова врста
резерве и више се не појав- државне ннтервенцнје утнцала ују као купци на румунском на обарање цена. тржишту у већим размерама- Недавно су објављене тачне Сем тога, знатна разлнка у цени цнфре извоза румунског бензирумунског и америчког петропе- на. Према тим подацима, извоз ја навела је некв неутрапне зем- бензнна је од 1938 до 1939 године купују петроле) у Аме- опао од 4,495.000 тона на 4,178.000 рици. ; ИЛН за 7 с «. Учешћв Нвмачкв у уРазуме се да Немачка, због возу бензнна из Румуније повебпокаде, остаје и даље везана за ћапо се у истом пвриоду од 999.000 румунско тржиште, али изгледа тона на 1,285.000 или од 22*"° на да она жвли да се користи да- 30% целокупног румунског изнашњом ситуацијом, у којој је воза. опао извоз румунског петролеја Карактеристично је да овај подруге земље, и да утиче на раст нзвоза румунског бензина у пад цена пре нвго би приступи- Немачку у току последњв годнне ла новим већим зекључцима. Не- долази само од повећања извезесумњиво је да Немачка, која да- јних количина у току првнх осам нас купује највећи део румун- |месеци, док од септембра месечског петролеја, има могућности 'не извозне квоте опадају према да утиче на кретањв цена. претходној години.
Мнланскн сајам — павкљон електрнч^е нндустрнје
Румуцслн оетродејскн изворм
Вучење срећаха I класв 40 кода обавићв се 12 апрнла овв године са премнјом од днн. 300.000.—. Ово коло има 42.,000 добнтака у вредности од дин. 65.000.000.—. Молим поштоване нграче да се за нову срећку обрате мојој фирми. Да би учествовалн у нгрн овог кола нзволите одмах приложену поруџбину нсећн и мени доставнтн, како би Вам тражвну срвћну на време послала. Цене срећкама: цео лоз дин. 200.—, половина 100.—, четвртнна 50.— дннара. ОВЛАШЋЕНА КОЛЕКТУРА Д. Д. Колаковић, Београд I КРАЈБА МИЛУТИНА 33, телефон: 25-660 Чековни рачун 54-654 ПОРУЏБИНА Овлашћеној колвктурн Д. П. КОЛАКОВИЋ Београд I Изволитв ми послатн за I класу 40 кола срећкв Државнв класне лутријв: — — ком. 1/ п срећака по 200.— днн. » 1/ 2 » » 100.— » > */ 4 » » 50.— » Са срећкама пошаљите мн и Вашу чековну уплатницу, да Вам уплату пошаљем чим срећкв примим. Ово Вам је моја обавеза да ћу новац пре вучења послатн. С поштовањем, Име и презнмв: Занимањв: МвСТО: Бановина: —
Молим читко н јасно попуннтн
ДЕВИЗЕ ПРОМЕТ: дин. 4,650.000.Рађено по куроу: Количкна: Н»уЈорв 5500 — (=) 43.257Женева 1234.56 10.382 Брисел 938 88 37 000,Лондон 196.04 128.Амог. 2919 73 4.409.Покуда Тражља (Срадшн) — Лондон 197 64 194.44 (196.04, 4- Женева 1239.56 1229.56 (1234.56. — Њ.фрв 5520— 5480 — (5500.— , — Париз 112.26 106.96 (111-11) — Брнсел »44 88 932.88 (938.88) — Амст. 2938 73 2900.73 ( 2919.73» -|- Оото 1260.34 1239.64 (1243.98) — Стокх. 1317.75 1300.75 (1308 25; — Копенх. 1070.82 1052.52 (106172) У прнватном илн^ннгу Рађеао по курру: Количина: Берлин 1480,— (=) 110 хнљ. С<хт>-н 31.75 Поигч-да ТрвЈкња (Сраонл) Бертнн 1490— 1470.— (1480.—) Сопув 32.10 31-40 (31.75) СофнЈа 98— -.— (—.—) ЗВАНИЧНИ КЛРСЕВИ ДовУД* Траарм. 100 дол 4480,— 4420.— (—> 1 фгнта 160 40 157.30 С—) Жанеаа 100 фр 1005— 895,— (=) Мнлано 100 лира 226-55 223.45 (—) Амст. 100 фор. 2384 — 2346 - (—) Паркз 100 фрон 91.15 88.55 (—) Берлнн 100 мар. 1784.88 1777.12 (—, Брисел 100 белга 766 50 754.50 (—) Долар за обрачун 4450.— (—) * ПРОДУКТИ Код продуката тенденпија је и даље непромењеиа. Промет је веома малн. Пшенкца: 4 в. СрбнЈа Дузав 212.50; лава Сава 210.50 Кукуруз: 19 в. ИнђнЈа п. е. 170; Банат п. с. 165: Вршац п. с. 167.50. Слаха: 3 в. Босаа 34.50. Укупан промет: 26 вагова.
Загребачка берза Е«ЕКТИ Народна банка 7700 траж. Прнв. аграрна банха 197—188 (187) 8% Блерое заЈах 100 траж. 7% Бтеров зајам 93 траж. 7% Хиггот. бв_нка 101 траж. 7% Држ. инз. заЈам 96 траж. 7% СТабвл. у Парнзу 85 траж. 6% Датматннски аграрж 70.50—71 4°е Аграрне обвезкнпе 30 траж. 4<=с Севернн аграрн 30 траж. в°4 Шлтсске обвеоннце 69 тре Ратна штета 440 траж. ДЕВИЗЕ У сдободном прометт Амстердал« 2900.73—2938.73 2318.73) Брисел 932.88—944.88 1938.58 • Жевева 1229.56—1239.56 (1234.56» Лондон 194.44—197.64 (196.04) Ниујорк 5480—5520 ( 5500.—) Париз 108.96-112.26 (1П.П) Прнватнн клнрннг Берлнн чек 1470—1490 Грчкн боновн 31.75 пон. Новосадсра перла Пшеннпа: бачка околнна Нози Сад 218—220. горњобачка 220—222. сремска 217—218, славонска 218220. горњобанатска 218—220. бачка лађа Тиса 223—225. 3»6: бачка 172 —174. срекска 173—175. Раж: вачка 180—182.50. Јеча*: бачка и ореосокв (64—65 кг.) 190—192.50. КуКуРУ^: бачкн н бачкн ггарнтет Инђнја н Вршац 168—170. Брашно; бачко н банатско Ог Огг 325—335. бр. 2 305315. бр. 5 285—295. бр. в 265—275. бр 7 235—245. бр. 8 165-170. Ла«ул,: бачкн батн без врећа и сренскн 440—445. Мекни>е (у врећана оЈутв): бачке 150—152.50. орехск« 15о —152.50. банатске 147.50—150, ТенденцнЈа чврста. Промет с*>ед.
Стране мерле ЧикаГо. 4 апрнла Пшеннца: наЈ 105 1/8, Јула 104, септ. 103 3/4. Кукуруз: маЈ 56 5/8, тулн 57 7/8, септ. 58 5/8. Внннпег, 4 апрн.та Пшеннда: мај 89. Јулн 901,4, окт 91 7/8. Буепос Апрее, 4 апрнла Пшеннца: април 7.80, маЈ 8.10 Јуни 8.28 ^ Кукуруз: маЈ 4.61, Ј јнн 4.35. ^Т1 в ЦИРИШКА БЕРЗА Београд 10Парлз Лоидои Н»ујорк
9.011/2 15.91 4.45 1/7 7622.50 236.50 178.60
Брисел Мнлано Амстердам Бертнн Копенхагев ОофнЈа 5.50 Б>-к\-решт 2-25 Будимпешта 78.50 Атнна 3 20 ДарнЧ-ед 850