Време, 05. 04. 1940., стр. 7

Пвтак, 5 апрнл 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 7 ]

Положај Сплита и Далмације у Бановини Хрватској

Сплнт, 4 априла. — Најновијн број „Гласа Приморја", који нздаје бивши народни посланик г. др. Нико Ћипико, доноси чланак под насловом „Сплит и Далмација у Бановнгнн Хрватској", где каже, поред осталог: ,,У последње време куда се год окренете нашим крајем

у коначном уређењу Хрватске?'' „Незнамо пгга и како се мисли извршнти стварно преуређење у Бановини Хрватској, али дужност пред овим народом и пред будућношћу је бар у томе да овнме упозорнмо на незгодности н нетактич ности оног стања, у којем би

говорн се о проблему Сплита ј Сплит треоао да постане н Далмације у Бановини Хр- селендра. 4 он, иако стварно ватској, тј. о њеховом поло- то бити неће, али у многоме жају н значењу у њој. Не по- [ ће, евент/алном лнквидацијом

стоји , тачно Је, још отворених наступа у том правцу, да би ое положај Сплнта н Далмације пгго бол>е заштитио из простог разлога, пгго појединн немају куражн да о томе нешто кажу, јер знаду да би встог часа били окрпггени од загребачког „Обзора'" и њему сличннх, аутономашима, који ремете ред п мир, те слогу нзмеђу Загреба и Сплита". „Бановина Хрватска готова је ствар, коју свако треба да као такову призна и третира. Огвари се развијају у правцу формнрања бановине Србије и Словеније. Бановину Хрватску успоставили су политички чин беницн који су претставл>али већнну народа у њој. Али, оног часа, када су Сплићани и Далматннцн на изборима давалн своје гласове тим чинбеннцима, онн су им то давалн у дубокој зерн да ће њихова победа значнти слом једног централистнчког система и стварање једног новог живота којн ће у Сплиту и Далмацијн створити веће могућности н путеве развитка и живл»ења. Снн су веровали, да ће победом њнхових политичких одабраннка власт у хрватским бановинама доћи у руке њихо ве, али да то неће имати ннкаквог пггетног одраза у прак тичном смислу. То је онда тврдио и г. Душан Мангер у счрјин ЛЧЈпрче., ..ДкмР Сшгат", наглашуЈућн. встш; хорист н полнтичку и економску за Сплит што пристаје уз ту полнтнку. Прилике су и политички фактори сматрали потребу формирања Бановине Хрватске са замашном слободом развитка у њој. Првн часовн овог новог стања одјекнули су лепо и прихваћени су. Данас на прагу стварности. на прагу извршавања потребитих коректура које изискује ново стање чују ое речи приговора. У сукобу са стварношћу, већ се чују првговори, како овај не може да селн у Загреб, јер да у Сплиту има к>%у, како ономе другом за то нема смисла јер да је свој положај у служби потпуно искористио, како онај нмаде у Сплиту своју бројну обитељ, па би то за њега значнло пропаст... И тако редом чују ое приговори људи који воде политику ХСС, у часу када је стварност новог времена баш међу првима погодила — њих и њихове интересе. Не радн њих, јер су они малн атомн у великом проблему, кап у мору, већ ради добра Оплита н Далмације дижемо свој глас по питању које инте ресује народ овог краја: как&в положај, пгга и како ће Сплит и Далмацнја изгледатл

Банске управе у њему, томе личитн. Наша је дужност сада при почетку рада на томе, да упозоримо н скинемо са себе одговорноет, да смо срцем п душом за Бановнну Хрватску, алн да смо противни од- I лучно ликвидирању Испоста-1 ве Банске Влати у Сплиту". ) „Централнзација послова по | казала се у 20-годишњем животу фаталном. Верујемо, да се не жели, и поред постигнутог искуства од толико годнна, сличним путем и начином, а само са различитом фирмом. Тим уверењем надахнути, подвлачимо: ранији бановинскн центри, па бнли они где му драго, не смеју постати селендре. У данашњој ситуацнји не сме се заборавнти на вековин значај Далмацнје н Сплнта и на положај који је недавно имао". Суђење католичком жупнику г. Бошидару Брали по тужби министра г. др. Шутеја Сарајево, 4 априла. — Јутрос је Срески суд завршио доказни поступак против сарајевског жупника г. Божидара Брала, кога је оптужио министар финансија г. др. Јурај Шутеј због личних увреда. Данас је саслушан сведок г. Јосип Непомучки, који је при суствовао разговору о путу министра г. др. Шутеја у Сплит. јер Ј-у том приликом изречене инкриминисане речнДруги сведок г. Јосип Стројер није присуствовао суђењу због болести. После тога дали су завршне речи г. г. др. Здравко Шутеј и др. Никола Андријавић.

После распуштгња организација ХСС у срезу Славонски Брод Загреб, 4 апрнла. — »Сељачки дом« бележн: »Послове распуштене Среске организације Среза Славонски Брод, водиће до даљњега у споразуму са секретаријатом ХСС у Загребу г. Иван Кларић, сељак из Славонског Кобаша, јер се г. Фрањо Кватврник из Бучја није прихватио сарадње код тога.

Г. ДР. КРИЗМАН о смутњама и смутљивцнма у Бановини Хрватсној

Вараншнн, 4 апрнла. — У последњем броју »Вараччдинскнх новостис написао је првак СДС, бивши министар г. др. Хинко Кризман чланаг. под насловом »Смутње и смутљивцис, у коме, поред осталог каже: ђУ народној политици не нде увек лако. Док је борба иде још некако, али када се постигне успех, када се дође до позитивног рада и одговорности, онда се јављају слабоће. Лакше >е приговарати и порицати него радити, владати и одговорности носити. Зато је увек тежак прелаз из бор бе и отпора на рад и одговорност и зато се 1ављају толике смутње и смутљивцн. Тешкоћа и слабоћа има природно у сваком вовом стању и послу. Много паметн и напора треба да се оне савладају, али може постати народном несрећом када се ове тешкоће повећавају смутњама и изгредима, лажима и насиљем. А овакве смутње почеле су су на жалост код нас и у граду И на селу. Народнн су редовн још сложнн н добронамернн, алн смутл.нвцн рују н заводе. Шапћу се најлуђе и најружннје стварн, разбацују лажнн летцн, врше атентатн дннамнтом, шнрн дух снле, потстрекавају неупућенн на самовласт н наснља н тако прнправљају хгутове сваком о-

ЈЕДНА ПОЛИТИЧКА ТУЧА У Бивши

ПЕТРОВГРАДУ

посланички кандидат и првак СДС

г. Е. Јоцић напао н корбачем нстунао бившег посланина са листе г. Б. Јевтића ,|г.~ др. Војислава Дошена

у НОВОМ САДУ осноВАН ЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ Нови С«Д, 4јвприла. — У Новом Счду одржана јв оснивачка скупштина Југословвнсиог културног клуба, на којој су усвојена правипа и изабрана приврвмена управа- Ових дана правила ћв бити поднесвна надлвжним »ластима ради одобрвња, а чим св она одобрв, привремена управа аутоматски постајв стална. У прнврвмвну управу Клуба ушли еу< првтсвдник г. Васа Стајић, иљнжевннк и дирвктор гимназије у пвнзији, потпрвтсвдник г. др. Павле Богдановић, лвкар, свкретар г. Младен Лвсковац, кљиЈкеаннн и професор гимназијв, благајник г. др. Димнтријв Јвнновић, профвсор гимназијв, чла■овн Управног одбора г. г. дрМирко Савић, адвокат, др. Васа Лрстић, лвкар, др. Никола Вучвовнћ, лекар, др Крвшимир Гворгијввић, књитввник н профвсор гимназијв, др. Антун Гргннчввић, судија Касационог суда, Тводор Грбић, кројач, прота Стеван Поповић и др. Ствван Симеоновић-Чокић, адвокат из Срвмских Карловаца. У Надзорнк одбор изабраии су г. г- др. Тома Јоввиовић, лвкар, Стојан Радовић, судија, и Влада Вишошколски надзорни*.

Петровград, 4 априла. Јуче по подне дошло је до необичног догађаја у кафани ..Војводина" у Петровграду. Г. Евгеннје Јоцић, адвокатеки приправиик и бившн посланнчки кандидат за Срез петровградски, изударао је кожним корбачем бившег народног посланика и адвоката г. др. Војислава Дошена. Туча у кафавн „Војводнна" Према причању сведока догађај се одиграо овако: Г. др. Дошен је седео у кафани у друштву г. г. др. Боже Анкића, адвоката и овдашњег радикалског првака и проте г. Благоја Веселиновића. У кафану је ушао г. Јоцић и одмах пришао њиховом столу. Говорећи нешто г. др. Анкићу, добацио је неке погрдне речи г. др. Дошену и почео га немилосрдно ударати корбачем док нису присутни прискочили и спречили г. Јоцића. Повод за ову тучу била је изјава г. др. Мирка Дошена. која је објавл»ена у јучерашњем броју новосадског листа „Дан". У тој изјави између осталога стоји да је г. Јоцић отпуштен из државне службе пошто је потегао револвер на свога среског начелника. Како сукоб претставља г. др. Дошен... Г. др. Војислав Дошен после овога догађаја дао је следећу изјаву: — Седео сам у кафани са г. г. др. Божом Анкићем и Благојем Веселиновићем, протом. Читао сам новине. Видео сам да је г. Јоцић пришао нашем столу и да је нешто говорио са г. Анкићем али нисам обраћао пажњу, пошто г. Јоцића лично не познајем. Чуо сам само толико да је г. Јоцић рекао г. Анкићу: — Никада неће да ми одговори под својим именом већ друге подстрекава да ми одговоре. На ово сам окренуо главу и видео како вади из капута кожни бич. Почео ме је ударатн. После неколико удараца подигао сам се да га дохватим за руку. Међутим је прискочио г. Славко Бајић и задржао га. Мислим да је повод за ово дело изјава мога брата др. Мирка. На питање због чега је настало непријатељсгво између

њега и г. Јоцића одговорио је: Ја нисам непријател> г. Јоцића, тим мање што га уопште не познајем. Што се тиче мржње г. Јоцића, она датнра још од пре 10 година, када је био намештен код прекоокеанског паробродарског друштва „Холандски лојд". Г. Јоцић је тужио „Холандски лојд" због одштете за отказно време. Ја сам био правозаступннк паробродског друштва и г. Јоцић је изгубио парницу. Од тога времена он је л>ут на мене. Сем гога прошле године пријавио сам га Адвокатској комори за надриписарство. То је, у главном, разлог због чега је почео да води против мене оштру кампању. Међутим нисам никада одговарао на његове нападе пошто ни његовој личности, ни његовим изјавама не придајем важност. Г. Јоцића ћу тужити суду... ... А како г. Јоцић Г. Јоцић је такође поводом овог случаја дао изјаву: — 1935 године, када сам се

пуштен из државне службе, потписан његов брат. Међутим, ја имам докуменат Министарства унутрашњих по слова од 16 септембра 1930 Бр. 49.709 према коме ми је уважена оставка на државну службу. Због клевете, нанете ми у „Дану", хтео сам да се обрачунам са г. др. Дошеном. Потражио сам га у кафани, а успут свратио у једну радњу да купим за 25 динара корбач за псе. У кафани сам нашао г. др. Дошена у друштву г. Боже Анкића и једног свештеника. Пришао сам њиховом столу и показао г. др. Анкићу докуменат Министарства унутрашњих послова и запитао сам га, да ли тамо пише да сам дао оставку на државну службу. Када ми је то потврдио, окренуо сам се према г. др. Дошену и рекао: — А, видите г. Божо, ова битанга вели да сам отпуштен из државне службе. Међутим, ову своју изјаву није потписао, јер зато није имао смелости, већ је под ову клевету подметнуо друго име. То је разлог, што сам морао с њим на овакав начин да по-

вратио из интернације, добио 1 СТ У ПИМ - Извадио сам корбач и сам налог од вођства СДС да' задао М У око Д есетак УДараца, реорганизујем странку у Пе- 1 Д° к ме г - ДР- Анкић није у тотровграду. Тада је г. др. До-1 ме сп Р ечио - Затим сам му решен, који је раније иступио из као: т „ - — То Је почетак, а у будуће после сваке овакве клевете добићете још више батина. У Петровграду је овај случај изазвао огромно интересовање, с обзиром на то да су оба актера познате политичке личностн у граду.

СДС и био у међувремену члан свих могућих партија, поново пришао СДС и покушавао на сваки начнн да омета мој рад. Прошле године г. др. Дошен је сазвао у име СДС збор у хотелу „Централ". Збору је присуствовало око 30 лица. У исто време ја сам одржавао збор у другој гостионици, на којој је учествонало преко 200 присталица СДС. Када сам чуо за збор СДС у „Централу", прекинуо сам свој збор и са свима присталицама прешао у хотел „Централ". Одржао сам говор и донесена је резолуција, којом се г. др. Дошен и његови пријатељи искључују из странке. То је прави разлог што ме г. др. Дошен нападе. После тога настала је оштра полемика између нас преко штампе. Међутим, док сам ја потписивао своје изјаве г. др. Дошен никада није имао смелости да стави потпис, већ су те изјаве увек потписивала друга лица. Тако је у јучерашњој изјави у новосадском „Дану", коју је дао његов браг г. др. Мирко, а према којој сам от-

Забрана растурања „Жуте књше" и летока Мартина Франекића у Зшребу Загреб, 4 апрнла. — Државно тужиоштво у За^ребу забранило је растурање и продавање књнге ,нздане у Загребу под насловом »Жута књига« 1938/39 год. — увод и главни документс. Државно тужиоштво забранило је такође растурање летака, које је издао г. Мартин Франекић, члан Друштва хрват ских политичких осуђеника, под насловом »Хрватском народу, сељацима, радницима и свима осталимс

свајачу н непрнјатељу наше наредне слободе. Зато је и сам др. Влатко Мачек морао својим прогласом од 5 о. м. упозорити на ове смутње и смутљивце, који су се запрегли у копа реагције, помогнуте вањским непријатељима хрватског и српс"ког народа. Ове смутње и нереди имају служити за доказ да хрватски народ није способан управљати сам са собом, да није вредан своје слободе и та тако туђа сила добије право с народом владати и ред правити. Опасна су времена, па зато свака смутња и неред могу имати тешке последице. А смутљиваца* биће све више, колико ће ратна погибељ у свету дуже тарјати и на наш живот своју црну сену бацати. Смутљивци су гаврани који навештују рат и народну несрећу. За сада још нису погибељни и неће постати погибељни, ако ће их народ на време препознати. Они се г.ао тати увлаче у душу народа ласкањем и именима. Ј1ако их Се позна, ако им се скнне масна народннх прнјатеља и велнкнх Хрвата, јер друго оснм отрова н ропског духа у себн немају. Смутљивцн се познају по том што увек гсворе, да су само онн правн Хрвати, а свн другн — издајице. Н>има је свака реч Хрват и Хрватска, а ннгде нх није бнло кад се за хрватство страдало. Окнћенн тробојницом внчу где треба н не треба »Живела Хрватска«, а не прнзнају н не дају живот Хрвату-човеку. Смутљивцн су свн онн, који хвале туђнна, славе његову снлу и обећавају н>егову помоћ. Ј1ажу хрватском народу, да му од ннкога не прети погнбељ, да су му свн прнјатељн, а непријатељ да му је само његов сељачив брат — Србнн, којн с њнм у нстој кућн жнвн н нсту судбнну дели. Смутљнвци су они, који завОде народ на изгреде н самоснлу н којн га варају, да може одмах све сам извршнти. Уче га силн и суровостн, непоштивању закона н народне властн. Наводе га на лнчне освете, мржње н пљачке. Смутљивци су сви они, који се сами намећу народу, који не питају његову жељу и не поштују његову вољу. Хоће заповедати и диктиратн. Силом и батином сузбити сваг.у слободну мисао и поштени приговор, а у духу народа убити смисао за народну владавину, демокрацију и човечност. То је реп и траг смутљиваца, по коме се познају ма каивим се именом покривали. Открити их и са народног посла уклонити, мора бити прва дужност свих поштених и добронамерних.«

„Проблем поступности у политици"

„Самоупрввв", главни орган Југословенске радикалне заједнице. у последњем броју доноси уводни чланак „Проблем поступности у политици", који гласи: »Поступност у развоју политичког живота несумњиво је ретка врлина. Има момената у историском ходу народа, када проблем поступности игра спасоносну улогу по државу. У циљу срећног преуређења наше државе, баш данас имамо пуно разлога, да опрезно водимо рачуна о томе проблему поступности. Држава није кула од карата, нити може бити искључнви плод партиских интереса. Градити на погрешној идеји државну заједницу Срба, Хрвата и Словенаца, није више могућно, што нам показује и искуство из прошлости. После једне дириговане политике у тој прошлости, приступнло се споразуму на основу дубоког поверења према националном инстнкту нашнх народннх слојева. Било је неопходно, скоро у задњем часу, да се тај инстинкт изнесе на први политички план, управо да се подигне до крмила државне политике. Тиме је томе, раније постигнутом, народном инстинкту дата пред ност, да би се најпре разгранао у своја природна народна лежишта, а затИм сажео у заједнички државни организам. I Али, нзмеђу осеке и плиме тога полнтнчког обрта, нзмеђу запта н слободе, појавнла су се нзвесна претерана превнрања н међусобна хушкања, која заслужују пажњу у колнко су заблуде, нарочито ако се те заблуде дотнчу чак и народннх слојева. А демагогнја водн н до таквнх случајева. Зато је данас, внше него инад, потребна прнмена методе поступностн у нашем полнтичком жнвоту. Не само из политичких разлога, већ из психолошких побуда, потребно је, историјским геслом реда по ред, продубити наш цели државнн и племенски комплекс. Тај комплекс није једноставан, јер стабилност државног облика који градимо није потез само дневне политике, већ вечита дијагонала политнчке мудрости свију наших фактора у садашњости. И баш зато, проблем поступ

односима, други потржу застареле политичке осетљивости, у циљу да заварају и себе и друге. Међутим, сви ти »емоционални гресис из наше политичке прошлости, не играју више пресудну улогу, и морају уступити места новом схватању државне суштине о чијој се судбини данас решава, Унутрашњи склоп наше нове државне суштине, може се прнродно кристалнсатн само методом поступностн н у етапама, чнје се решење постепено намеће из државне и народне потребе. На томе политичком путу има још доста и опречних мотива и разнородних елемената, који се час међусобно укрштавају а час поклапају, док најзад сами по себи не нађу заједничку линију. Били они економски или духовни, ти елементи не могу се више посматрати само површински, већ мора да се мери њихова дубина и корен у народу. Није довољно, с једне или с друге стране, провернтн нзвесне патриотске тнраде, нлн извесне професорсне теорије о могућностнма државног уређења, па вероваТн да се прекоиоћ може илузија претворнтн У стварност. Најчешће до правнх народннх шнрокнх слојева и не допнре таква интелектуалпа настава. Народ се нзражава најприродннје кроз своје полнтнчке људе, кроз своје днректне политнчке таленте, којн као такви треба да служе државн, бнло на властн, бнло у опознцнјн. Нестрпљивост теорисања често је одводила у странпутице. Ритам народног живота јв спорији, али сигурнији. Тим ритмом народ је достизао до свога циља увек, вођен методом поступности у политици, поучен законима природе о нормалном развоју и сазревању ствари. Народно искуство, изрвжено кроз такву поступност, надмудрује често и оне који га воде. Зато они који га воде знају, пре свију, пут којим иду и у коме правцу упућују државно крмило.с

РАДНИЧКИ ПОВЕРЕНИЦИ РАДИОНИЦЕ ЦИГАРности се данас намеће неми I ПАПИРА КОД ГЕНЕРАЛновно у интересу наше народ- ј _ _ не будућности. НОГ ДИРЕКТОРА ДРПротивннци методе поступности, у својој нестрпљивости намерно премашују меру, циљајући на макакву пренагљеност при решавању акутних политичких питања. Многи од тих политичара мисле да се још ради о каквој јефтиној политичкој лицитацији из прошлости. Једни још полажу наду на устајалу логику међесобне обмане у племенским

„Хрватски днебник" о самосталном социјалном осигурању у Бановини Хрватсној

Загреб, 4 априла. — »Хрватски дневннкс донео је у својој политичкој рубрицн ове информације о социјалном осигурању: »Банска Власт нзрадила је пројекат Уредбе о оснивању самосталног носиоца социјалног осигурања у Бановини Хрватској, који ће бити предмет дискусије. Жеља је и хрватског и словенског радништва да се спроведе ликвидацнја СУЗОР-а, која би могла да траје око четири месеца. Нарочито је важно питање поделе имовине. Радништво са територија Бановине Хрватске суделује у Сузору са 34 од сто чланства, па је овај процвнт најоправданији основ за деобу имовине између СУЗОРА и самостзлног носиоца социјалмог осигурања Бановине Хрватсле. Према томе би део имовине, који ће се пренети на самосталнн институт Бановине Хрватске, износити преко триста милиона динара. Са српске стране истицало се да су неки окружни уредн на територији Хрватске пасивнн. Хрвати желе да избегну прнговор да други крајеви државе сносе дефиците радничког осигурања у Хрватској, па се сада Србима пружа прилика да и на делу виде хрватску несебичност. Кад се Хрвати не боје за соцнјално осигурање радништва из Хрватске, не трева ни I

Срби да се забрнњавају. Уосталом ствар није тако црна како је приназују. Истина код неких окружних уреда у па сивним крајевима постоји дефицит, али до њега је дошло због тога, што је народ из тнх крајева, када је наступи ло доба глади, тражио хранарину и онда када за то ниЈе било законских услова. Нако Бановина Хрватска обраћа наЈвећу бригу исхранн пасивнил крајева, то ће и овај разлог отпасти. Занимљиво је, да се у дискусији о пасивноссти окружних уреда у Хрватској радило са сумом од педесет милиона динара. Код тога ое, међутим, поткрала мала грешка. До суме од педесет милиона динара дошло се због тога што су се сабрале помоћи СУЗОРА паснвним Окружним уредима у годннама када су стварно били пасивни, а нису узети у обзир суфицнти тих уреда у активним годинама. Када се, међутнм, одузмо «.уфицит од дефнцнта долазп се до суме од свега девет милиона динара, која би бнла дефицнт свих паснвних урепа на подручју Бановине Хрватске у току од двадесет годнна. Реорганизацијом тнх уреда нзбећи ће се ова пасива. Свакако се оснивањем самосталног носиоца социјалног осигурања Бановине Хрватске неће моћн приговорити да му помаж^ други кра]еви.с

ЖАВНИХ МОНОПОЛА Г. Љубомир Митнћ, секретар Београдске радничкв коморе, предводно је јуче законске радничке поверенике радионице цигар-папира Државне маркарнице код генералног директора Управе државних монопола г. др. Јосипа Марковића. Г. Митић и остали изложили су ситуацију радника фабрике цигар-папира и замолилн да се радницима омогући плаћени годишњи одмор. Г. др. Марковић пажљиво ]'е саслушао излагања и изјавно да ће се свима радницима, који су стекли право на годишњи одмор, исти исплатити н да ће Управа државних монопола Министарству фннансија предложити решење по коме ће јој" се дати овлашћење да се радннцима услед поплаве исплаћују предујмови које ће они кад се Фабрика оспособи за рад одужитн на тај начин што ће свакога дана или празницима раднти извесан број часова преко радног времена.

ОДЛИКОВАЊА НА ПРЕДЛОГ МИНИСТРА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА НАРОДА У име Н>. В. Кратм, Указом Краљввспих Намесннка, на предлог мнннстра фнзнчког васпнтан.а народа, одлихованн су> Ордеиом Југословенске Круне четвртог реда: Панчевачка савезна стрел,ачка дружина у Паичеву, др. Нипола Драгићеанћ, лекар нз Панчева, Орд'но м Светог Саве пругог реда: Васа Исајловић, претседнкк општнне I Панчовв/ Ордсном Свстог Саае чегвртог реД>: др. Јоснп Шмвт, лекар нз Панчева, Ђура Лакић, апотекар нз Паачева, Иван Луканц, прокурнота Грчке баике из Пакчева, Радосла« Павловић, професор 83 Панчевв| Орденом Светог Саве петог реца: Ернест Салтер, приватни чиновник, ин1к. Ћорђо Шулц, бродовласиик нз Паичева« Зпатном модалом за грађанск« лајслуг«; фран>а Бан, прчсдтии члш^зиик