Време, 05. 04. 1940., стр. 4

ВРЕМЕ ПЕУСПЕХ Ј Е Д Д Осећао сам као да смо се вратили у доба Валенштајна и рд есетогодиш њега рата Фон Нојрат ми је рекао да је господин Хитлер наклоњен споразуму са Енглесном више но инада „Пустрија ј^е наш први и последњи захтев. Судетсно питање може се цфшити споразумом, под условом да се Чеси одренну сарздње са Совјетима и своме немачном живљу шоезбеде стварну равноправност" Лшие за сгц Не&ил Хенддреон., мслеџњи &рипјански амбасаџцц у Т>циш.ну.

Петак, 5 април 1940

Писац Вечера под великим игатором господииа Химлера у Нирнбергу била је веома ; нимљива. За време вечере хороци црних кошул>а певали су разне песме. Муз**ке и све остало било је у ванредном стилу. „Овај мрачни логор, тако сам ја описао вечеру, са слабим осветљењем, са црним униформама у тихој позадини, са мртвачкнм главама на добошима и трубама, све је то имало израз нечег мистичног". Уистини, осећао сам се као да смо се вратили у неко мистично доба, у доба Валенштајна и тридесетгодишњег рата. Вођа РаЈха сматрао /е да прво тпреба да се промени став ентеске штампе

тан у расправи, 'а у приватном разговору даје утисак ван редно трезвена и разборита човека. Сваку прилику која ми се пружила за разговор са. овим човеком искористио сам, и то ми је увек чинило задрвољство. По изгледу и каралтеру, он оставља утисак типачног ирског агнтатора, и врло је вероватно да је келтског порекла. Пореклом је са Рајне, и био је ученик у једној језуитској школи. Овај мали 4 човек дао је доказа своје велике храбрости за време борбе пд»отив комуниста. и он је помогао да националсоцијализам победи у престоници Рајха. НиЈе имало смисла супротставп>ати се немачком Јединству ако нисмо оили спремни да уђемо у рат Фон Нојрат, тадањи мини- 1 стар иностраних послова, с којим сам се састао другог дана конгреса, показао је према мени више сусретљивости него господин Хнтлер. Рекао мн је да је стекао утисак "да" је господин Хитлер наклоњен споразуму са Енглеском, и то више него икада. Додао је ипак да не треба да се надам да ће господин Хитлер поново узети у расматрање питање његове посете Лондону.

* I

Садржа / ранијих наииса ВРЕМЕ од 28 марта до 3 априла Као амбасадор у Буенос Аиресу депешо.ч сам наименован за амбасадора у Берлину. Изнад сеега био сам убеђен да мир у Европи зависи од споравума Енглеске и Немачке. Стога сам одлучио да се што више дружим са националсоцијалистичким .вођама и, ако је могућно } да стекнем њихово поверење. Између 1933 и 1938 године, ми нисмо увек били правични према Немачкој. Тиме смо ослабили свој положај а ојачали положај националсоцијалиста. Препород немачког народа дело је личног надахнући Хитлерова. Истина је да је немачки народ то платио скупом цеџом: потпуним губитком слободе. Немачка је до 1937 године остварила толики напредак да се није могла принудити на попуштање без употребе оружја. Немци су се тешили веровањем да је Хитлер чаробњак који може без рата да остеари све што жели. Вођ Рајха ми је изјавио да питање колонија можв да чека четири, шест или десет година. Морам да признам да је енглеска штамиа^ знатно ометала моје мирољубиве напоре, али јв држДње немачке штампе било много горе. Ко није видео конгрес у Нирнбергу, не зна шта је националсоцијалистичка Немачка.

прем

а Немачкој

У поређењу са ранијим конгресима у Нирнбергу, ево шта би се могло рећи за овај: прво, да је атмосфера била мирнија; друго, да су постојале наде да националсоцијализам улази у једну мирнију фазу; треће, да постоји могућност за споразумевање са Енглеском; четврто, да је конгрес давао слику најсавршеније организације. Никада господин Хитлер није био толико љубазан према мени као за време овога конгреса- Он је очигледно био задовољан присуством амбасадора Велике Британије, Француске и Сједињених Америчкнх Држава, и то присуство приписивао је мени у заслугу. Искористио сам ту прилику да му кажем на питање посете фон Нојрата Лондону остаје отворено. По овом питању, међутим, господин Хитлер био је врло мало сусретљив. — Бојим се, рекао је, да би та посета могла дати повода неоправданим и претераним надама. Додао је да је претходни услов за ову посету промена става бри. .ске штампе према Немачкој. хАотребно је, рекао је, да се у Енглеској покаже више разумевања за добре стране националсоцијализмаИстог дана имао сам дуг разговор са доктором Гебелсом о енглеској и немачкој штампи. Тај разговор није дао ништа ново. До последњег дана моје мисије у Берлину овај проблем остао је нерешен. Став доктора Гебелса у разговору са мном био је врло пријатељски и разуман. Овај телесно мали човек, по умним способностима несумњиво је најјачи међу вођама националсоцијализма. За време нашег разговора, доктор Гебелс није покушавао са тирадама. Схватао је о чему се говори и држао се предцета. Он је уопште врло окре-

Доктор Гебелс Сећам се да сам тада упнтао фон Нојрата какви су коначни цнљеви Немачке. Он ми је одговорио: — Аустрија је наш први и последњи захтев. Судетско питање је ствар која се решава споразумом и може се решитн на пријатељски начин, под условом да се Чеси Одрекну сарадње са Совјетииа и да своме немачком живљу обезбеде стварну равноправност. Немачка тактика у оваквим случајевима била је: признати да постоји неки стварни циљ, са додатком да ће остварењем тога циља бити постигнуто све и да се после тога никакви нови циљеви неће постављатп- Било је међутим сасвим истинито да је у томе тренутку Аустрија била непосредни циљ господина Хитлера. О томе није могло бити ни најмање сумње. Подносећи извештај о конгресу националсоцијалистичке странке у Нирнбергу 1937, ја сам писао: „Немачка данас осећа да можс чекати, јер ће времен«ом постати не само јача него и сигурнија да ће остварити свој циљ. Тај циљ је немачко јединство".

О томе није могло битн сумње. Да смо намеравали да се супјоотставимо томе, ми бисмо мордли да се упитамо: како ? Тада. је било већ сасвим јасно да ннје имало смнсла рећи „не"Чако нисмо спремни да пођемо^У рат. Пиггање присаједињења Аустрије било је дотакнуто н у разгоа^ору који сам у то време имао <-а маршалом Герннгом. Он ми је рекао да то присаједињен*> сматра неминовннм. Додао ,је да је пре неколико дана о^ворено изјавио господину ГЧшду Шмиту, аустриском мвнистру спољних послова, д^. ће за све заинтересо®ане битЈи утолико боље уколико се аустрнсЈСа влада брже помири са том неминовношћу. Моји разховори са маршалом Геринхом били су увек охпворени и при\атељски Највећи део овог разговора са маршалоц- Герингом односно се на мој[ захтев предат у јулу те године да мн се одговори пнсмено- на питања: прво, која су кошкретни докази о томе да Енглеска омета напредак Немачћ е; и друго, који су коначни ^циљеви Рајха. Никада ницам добио одговор на та пицања, иако је маршал Геринг^ говорно да је „спреман да разпзвара и изложи став Рајха пјод условом да то господин Хишер одобри." Маршал Геринг је и тога пута избегао одгуовор на мој захтев, као нгго је то уосталом учинио и у јулу, ( рекавши опет да ће по тој отвари татати господина Хитљзра. Додао је да се нада да ће^бити у могућности да мн о^говорн у Роминтену у Источној Пруској, где ме је позвао да дођем почетком октобра у лов на јелене. Био сам очаран овим позивом. Као и увек, марши.71 Геринг био је одређен и јасан, а моменте и ратоборно- расположен. И поред потпуце 7 отворености с његове као 11 са моје стране, наши разговори текли су увек у пријатељском тону. Он је био много мање подложан личној осетљивости. До последњег тр^енутка веровао сам у искреност његове жеље за споразумеваЈње Енглеском. Он је то подвукао у Ннрнбергу, иако је тада додао да Немачкој, ако Енглеска

одбије сарадњу, неће остатз ништа друго него да све сво;" напоре усредсредн противу Ве лике Британије. Том приликом маршал Геринг поменуо ми је могућност; да Немачка буде прануђена; да изврши реаиззју британско - немачког поморског спо-| разума Ја сам му одговорио, а то сам му и поновио после неколико месецн, да би такав корак на крају неизбежно до-; вео до рата са Великом Британијом. Маршал Геринг је додао да је господин Хитлер настојао да дође до закључења тога споразума, ма да је он лично о томе споразуму имао друго мишљење. Фон Нојрат потврдио мн је једном приликом ову ствар. И он је сматрао да је закључење тога споразума требало одложнти и држати као адут у руци радн постизања коначног споразума о свима проблемима. У томе погледу, и маршал Геринг и фон Нојрат били су веома искрени. Судећи по поменугом одговору маршала Ге ринга, ја сам закључио да го-

Гвндо Шмнт сподин Хнтлер већ мислз на отказивање споразума. Моје доцније искуство уверило ме је да бн он задржао тај споразум у важностн све док буде одговарао потребама Немачке. Било је тешко, чак немогућно, обновити ратну морнарнцу у тренутку када се најинтензивније радило на стварању моћне војске и ваздухопловства* Главни циљ поморског споразума, по мишљењу господина: Хитлера, био је да се сузбије британско противљење плановима Немачке у Средњој Европа. ВОЈНА ХРОНИКД Неутралне државе и привредни рат

Поспе једва протеклих двадесет година мнра, рат, и то прави рат, поновно је међу нама. Данашњи ввропски рат ограничвн је на један део европске територије, али у привредном погледу ми у ствари имамо светски привредни рат, пошто се исти води поглавито на привредном пољу. Блохада је најмоћније оружје овога рата. Директно и индиректно, савезничка бловада и немачка одбрана од н>е изражују се у 1 јавој мери и на привреду неутралних држава. Снабдвван>е ненеутралних држава савезници ограничава)у на њикове потребе и контролишу их како се Немачка не би могла путем н.их снабдевати. Неутрапност за воеме јвдног рата, нарочито данашњег — савремвног, који се води у суседству- не значи мир. Рат у сусед|ству намеће теоетв и жртвв и неутралним државама. Због тога је данас и неутралност — ратно стање своје врсте. Неутралне државе у рату који се води у суседству, принућене су да предузимају мере вожичке и привредне природе које се мапо разликују од мвра зараћених држава. Због тога 1в и приврвда неутралних држава приморана вепиким својим делом узме облик ратне привреде. Све људске делатности у савременом добу, па и рат који је најстрашнија мећу њима, постаје све интензивннји. Због тога он захтева да св у њега уложе све мооалнв, интвпвктуалне и материјалнв снаге једнв нацијв. У колико ових снага она ви;ше има и што их више уложи, тим Ке већи бити и изгледи на успех у рату. А пошто од успе;ха у рату не завнси само про;сперитет него чвсто н вгзистен:ција државв, то св у ратно пре;дузеће улажу безпоштедно све јснаге једне нације. што се нази|ва тоталним ратом. кош захтв;ва аигажовање свих њених сна|га. дозвољава борбу свим средјствима и налаже борбу против :свих снага непри1'атељскв држа;вв. Улогв привреде у овом страш

ном' тоталном рату је да задовољи свв ратне потребе ратујуће нације. Управо код неутралних држава да задовољи све потребе незарећене нације. Због тога се прелаз мирнодопскв привредв мора извошити на ратну, што ннје лак посао. Овај прелаз у великој мери принуђене су да изврше и неутралне државе у данашњем рату, јер само на тај начин могу одржати своју неутралност или незараћеност. Он захтева велике напоре и жртве, а проузрокује и велике потресе и поремећаје у струк тури како народног благостања, тако исто и у делокругу сваког појединца. У овом прелазу оспособљавања привредв за што бржи прелаз на њену ратну улогу јвдна јв од најглавнијих брига свакв државв која 1в свесна да може бити умешана у рат. Ово оспособљавање привреде у мирно доба за њену ратну улогу и брз прелаз на ратну функцију, најважнији јв задатак данашње привредне политике неутралних држава.

Под притиском опаснеаги }вдног светског или потпуног европ ског рата, све државе осетилв су св угроженим V своме интвгрнтету и почеле су свв.више да посввћују пажњу земаљској одбрани и приггремама за ввентуалан рат. Како јв привреда један од најважнијих елемената за вођење рата, све државе настоје да своју мирнодопску приврвду организују тађо да бвз твшкоћа и што брже може прећи на њене ратне функпије. Рат претставља огромно поввћање потрошње добара. јвр што се внше добара стави у службу вођења рата, то су и већи изглвди за успех у рату. А .пошто јв успех у рату 1вдини пиљ који себи поставља зараћена држава. то према њему сви други циљвви ишчезавају. У оваквој ситуанији. а слично и у неутралној, сва народна привреда ставља се потпуно у службу воћења рата и постаје ратна привреда, тв у мвсто народном благостању служи народно) одбрани и војсци. О.

Употреба немачких лаких и тешких бацача

Ангажовање немачких лаких и тешких бацача у борби врши се тек онда, кад митраљези не могу више дејствују. Ограниченост у муннцији и тешкоћа снабдевањ- муницијом бацача, захтевају што већу уштеду у муницији, што се може постићи само њиховом смкшљеном употребом. Због тога, употреба баиача сматра се оправданом само и тек онда, кад друга оруђа отказују а извесан отворан циљ мора бити безусловно сузбијен да би пешадија могла кренутн даље. Зато се од -бацача захтева тачно н брзо гађање и погађање цнља, што изискује непосредан заједнички рад бацача са стрељачким водовнма у првој линији. Паки бацачи су обично у непосредно) близини тих водова, док се тешки бацачи с обзнром

Састав швајцарских брдских бригада

Артнлернја у саставу швајцарскнх б^дскнх брнгада

Швајцарске брдске бригаде имају слвдећн састав: штаб, 2 пешаднска пука од по 3 батаљона, 1 моторнзована чета пе-

РАТНА ФОРМАЦША КОЊИЧКИХ ДИВИЗИЈА С. А. Д. • По ратној формацнји коњнчке дивнзије С. А. Д. имају 465 официра и 8.890 подофицнра и војника. Њихов ратни састав је следрћи: 2 бригаде на коњнма (свака од по 2 коњичка пука), 1 пољски артилериски пук 75 м.м. на коњнма, 1 есг.вдрон оклопних аутомоОила (36 кола) и 1 чета брзнх борннх кола. Укупно наоружање састоји се од ; 5.000 карабина, 8.500 аутоматских пиштоља, 400 мнтраљеза, 15 топова 37 м. м. и 24 топа 75 м.м. Коњичке дивизнје С. А. Д. претстављају моћну н ефнкасну снагу која има одлнчну покретљнвост, велику моћ ватре, независност дејства н могућност доласка у непосредан додир са непријатељем, у борби хладним и ватреннм оружјем. * Четврто стручно предавање за резервне официре На дан 5 апрнла 1940 године у 19.30 часова у сали Клуба резервних офнцира н ратннка Ратннчки дом, ваздухопловни ма јор г. Коста Симић одржаћв предавање Савремена гледипгга о раду и >ттотреби авијацлје Позивају се друговн резервнн офицнрн да на ово предавање до ђу у што већем броју и на тај начнн и овом прнлнком ман» фестују својв интвресовање н жвљу за употпуњвње својнх знаМЈ војк« К4У&«.

шадиских пратећих оруђа, 1 моторизована мнтраљеска чета, 1 чета велосипедиста, 1 моторнзовани дивизион од 3 батерије 105 м.м. »Бофорсс, 1 моторизован днвнзион од 2 батерије 75 м.м., 1 дивнзион од 2 батерије брдскнх топова 75 м. м., 1 чета извиђача брдске артилерије, 1 моторнзована телеграфска чета од 3 вода, 1 брдска телеграфска чета од 5 водова, 2 чете пноннра, 2 болничарске чете, 1 хируршка болница, санитетсг.а колона, .труп на и колонска комора. Бројно стање брдске бригаде износн: 600 офнцира, 12.000 подофицира и војника, 2.300 грла, 550 моторннх вознла. Укупно наоружање брдске брнгаде нзноси: 3.400 пушака, 245 лакнх мнтраљеза, 118 митраљеза, 25 пешаднских топова, 34 бацача и 26 артнлернских оруђа. Ове бригаде нмају велнку ватрену моћ и покретљивост по брдском земљишту, што се јасно може закључити и из нзложеног састава.

на њнхову тежину и величнну циља коју пружају непријатељу, распоређују на нешто већој дубини. Начелно, немачка одељења бацача следе^ непосредно позади предњих стрељачких водова. Предвићено је и придавање одељења бацача или пак појвднних оруђа стрељачким водовима прве лнније. Изузетак чине тешкн бацачи који се од самог ступања у акцију до напада ретко придају. Бапачи су конструисани за сузбијање појединачннх циљева и претстављају изразнто офанзнвна оруђа. Једноставност нншањења и гађања омогућују бацачима помагање покрета пешаДије која се бори у предњим лнннјама, те на тај начнн потпомажу исту у свим њеним задацима иојн* јој могу пасти у

Брзина азиона и брзина маневровања Ваздухопловни стручњак „Тајм са" пкше да је досадашње нскуство, стечено у рату у ввздуху, показало да су фразцускн апара*. тн, нако спорнји, увек бнли надмо ћниј и наа лозачкнм јеаноседнма. тапа „Месершмнт 109". Скоро у свима сзгкобима у ваздуху између ловачкнх апарата фраицускн ловци су Тукли немачке ловце. Стручњак „Тајмса" пише да се то ииа прнпнсати брзнни и присебностн фраицускнх пилота, алн каже ла је делимично озај усггех постнгнут због тога што су фрвнцуски апарати бол>и н бржн у маневрнса&у. Он до дзтпе истнче да су францускн лозвчкн апаратн, ако се цене по сличннм бри танскнм апаратнма, врло спорн. Чак н да су слабо наоружани. Али, ввко су француош лозци много спорији него „Месершмити", онн се могу окретатн много брже и баш зато пгго су спорнјн, францускн пилотн могу ове своЈе ловце искорнстнтн до макснмума, а нарочнто њнхову споообност за брзо окретаае н маневрисање. ★ БРЗИНА АВИОНА И ПИЛОТ Ловвчкн авиони су двнас све бржн н нема, кзгледа, граница псвећању брзнне авнона Једино ограничење бнће у будуће пснхолошка ограннчења самогв пнлота. Способност меневрнсања у будуће ће завнснтн не толнко од машине, колико оа човека, који љоме у П разл>а. Завнсиће од тогв колнко центрнфлталне снле пнлот може да нздржн у обрту, а да при томе не изгубн свест. То је мншл>ење ваздухопловног стручњака „Тајмса" којн при мећузе да се дошло на најннтересантнију тачку у везн са најнозијим нацртнма за ловачкв авноне. Изгледа де данвс сметн>а напретку на овом пољу ннје нста, која Је била до ланашњега ратв. Ннје важно имвтн усавршеннје и брже типове ловаца, нлн бар не толико, колнхо до сада. Најважннје је да ли пилот може да нздржн, што значн да ће у будуће ннжењерн којн двју нацрте нових ловвчкнх апарата, моратн да сарађују нај^-же са фнзнолозима. Морају се пронвћн средства, ако је то могуће, којнма бн се омогућнло аанјвтнчарнма да нздрже окрете по највећој брзиии и на вајмањнм рвздаљннама. Терет центрнфугалннх сила позећева се де®етостр\-ко V односу на тежт. Г>-бљење свестн убија борбену опособност пилота. Апарат издржаза бол>е него пн■лот. ДОВ1Ц11 Сшгц^аЈр