Време, 15. 04. 1940., стр. 11

•ч %

Понедељак, 15 април 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 11

ПРИРОДА И XАУКЛ.

Гњурци ваде дијаманте

I I | "ТГ"'™^ ј ,Пешачио 249 миља да 6и Vпло пипр у Риг ПРГ^Н\/\ л \ даодобровољанприлог Ј' »Оо ЈЈуДс у С.НГЛоОКу,д

ПРИЧА ВРЕМЕНА

Нина Нони

а ј к а

оц 100 фунти Ј Внган, апрнла } Седамдесетогодлшњн Томас ЈВ1Шстенли, фармар из Ланка^шајера пешачио је 240 миља да би предао сто фунти као добровољан прилог болницз у Вигану. Предавши овај новац управнику болнице, стара Томас Винстенли рекао је: ,Молим вас примите ово за сећање на моју ћерку п мога и а морској обали дуж нека-ј љнм деловнма клнсуре и упла-Ј сина * жавим потпуно сам, дашње немачке Југозапад- шене од гњураца појуре на/пошто ми је жена >-мрла пре не Африке откривена су пре с »е стране. Како је простор-^месец дана. Једини мој друг не^олико годнна нова велика ј малн, јвдно ввће јато бвих ри -Ј сада ј е мо ј пас , ко ј а ме ј е вер днјамантска поља. Ииновски I ба може да налети на човека н \ таласи за време бура избацу- ј га обори, озбиљно озледи Ј Н0 п Р ати0 за све в Р еме п>това ју на обалу поред осталих ва- нлн да прекине црево којнм^н^ Д° Вигана. лутака и крнстале дијаманата ' се доводи ваздух. ј ' ■ којн су на та места донеде I г, 1урв ост , јв сатим , под { — , _ _ • старв г. м за,.„но С а шл,у. ■ . водр - Кад „„„ на под Д ' ||ОМОћ СЛвПИМ ВОЈНИЦИМЗ св °"1 ва- ве нзађе ва * 6алу и отшраф ' 1 «1У.11И| I "ЧППЦГН 1и ди и нсп, ра велнким багери- шпем> чује да ли је штогод ј Установа Св. Дунстана у а и > њрму се несто наће по : на ђ вно у оном многобројном Енглеској основана 1е 26 гларшнг Н " ЗНОеДН ° КРУПаН ДИ,а " ; ШЉ У КР У којн је он с толиком^та 1915, са задатком да чува и муком покл/ггип нв пнпвка. *

Са дшамантским шљунком ' н^кГп^Гт^п г« М« >' СПРвМв 38 "° В ЖИВО К Т ° Вв РЗТ " међ . много је познатн^а Ц УТ ТРУД с ^ СТОС Т Р **° * никв и во,нике Британског ' иггппати впи го нашаптио по , ... «...

1>жно»».о™ а река Рно Араг- 1 ■ """ " на > ч9шће нв ^Царства, војн су нмадн ту ^ н наће ниЈедан кристал днт-Ј несг > е ћ^ ва]а у чу^ем се горњем току ; мпнта , Ј нес Р еп У ; —. мстша. г озледа остану слепн,

још н данас веома ннтензнвно - експлоатттшу днјаманти. Дос. жорђ с%' најбоЈатнја лежишта бнла у саЦом речном кориту и у деловнма велнкнх и дутешко услед рана или слепн. Преко ЈВуди око ових нудних ди-} 3000 Љ УД« Д° са Д а 1 е прошло јамантских лежишта ЖЈ-Јве под^ к Р° 3 н>ихову школу за слепе, веома тешкнм условима, изло-^, женн жутој грозницн и напа'

бокнх, тешко прнступачних ј дима москита, слабо се хртне клнсура. За време ннског во- , и рђаво су обучени. М^оги од^ достЕ!~а днјаманти су вађени [ н>их, пошто ннсу ималн среће ^ — л. —•_ са дијамантима, постаЈу раз- ф бојници који нападају дија- ф

;| сппкв ње ккна|

мантска поља или . г групе # које носе већ извађене Ф дијаманте на пијацу у' велике градове. Извесни Ј дијаманти прешли су не- ^ колико пута кроз разне руке ј пошто су разбојничке банде ф нападале друге конкурентске ( банде. Због тога крупнн бра- ^ зилијански дијаманти имају Ј страшне нсторије и скоро су Ј сви прошлн Кроз крваве аван- ^ туре. ф

из удуб.т>ек.а која су вртлози направнли у чврстом стеновитом дну. Оваква удубљења се зову >пиновски лонцис, јер често* лкче на праве лонце дубоке по неколико метара и шпроке 2—5 метара. Да би се доспело до џиновскнх лонаца са дијамантима у деловима клисуре који су практично недоступни због стрмих обала, брзе воде и великих дубнва, употребљени . су правн гњурачки костими. Гн.урац нма на ногама тешке " оловне ципеле, наоружан је Гњурци којн ваде дијаманте , великим бодежом који носи на остају само кратко време на Ј кајишу, а помоћу нарочнтог свом послу јер су напорн у- Ј конопца додају му се јаке ме- жасни. Туберкулоза н реума- ■ далне корпе у које он ставља тизам брзо их исцрпе а на-1 шљунак и муљ са дна џинов- гра^Ј ^есто слих лонача. ' јер се у хад>аду џинодсеих \ Посао бко' сКупљања дија- лонаца на дну Рно Арагваје^ мантског шљунка у теснаци- често не нађр ни најситнији^ мд са вртлозима веома је на- днјамант, док се неки пут у * цоран и опасан. Водена стру- једном удубљењу извади из Ј ја је често толико јака да за- шљунка неколико крупних ј| несе гњурца под стене и пот- крнстала који претстављају ј капине, покида ужад и ника- баснословно богатство тако' да ^ .кви напори нису у стању да се се дугогодишњи рад читаве ' ■човек спасе. Поред тога изве- 1 једне екнпе људи многостру- * сне рибе, од којих неке врсте ј ко исплати. Збвг тога ова об-^ достижу дуж1!ну од 2 метра, ласт још увек' привлачи ру- ф +

Британскн слручњак нспитује механнзам магнетскнх мнна у једном морнарнчком депоу

а у њиховим домовима и шг.олама и сада налазе око 2.000 људи. Ови људи данас су захвални установи Св. Дунстана што им је омогућила да поново постану вредни чланови друштва. Садањи претседник ове установе сер Јан Фразер био је један од првих њених пацијената. Он је ослепо на Соми 1916. Чим је почео данашњи рат управа друштва донела је одлуку да се њихов дом претвори у болницу и два нова одељења за операције дозидана су, тако да данас ова установа има најмодерније уређење за указивање помоћи пацијентима са изгубљеним видом

прнл 1939. ^ * " ЛешквреКи у мвкој поф стељи, она је миспила, шта све ф тога дана мора да уради: „У десет часова код фризера, у један час ручак у Булоњсхој шуми, за* тик, после подне две посете код пријатељица, око седам код кројачнце и најзад, увече, опера' . Пошто је тапо утврдила распоред часова за тај дан, она је устала и дуго се посматрала у огледалу. ,Како в-и красну линију имасетила се да јој је нзцо јуче ренао, али више није зиала ко јОј је учинио та) галантан

Хиљаде тона гвоздене руде у једном британском прнстанншту. Енглеска увозн гвоздену руду у велнкнм колнчннама упркос акцнје непрнјатељскнх подморница, мнна н авнонскнх напада. Даниела снима нов филм После великог успеха ко медије „Куцање срца", у ко-' јој су пожњели успех ~л Да-^ ниела и њен муж, режисер, Анои Декоан, продуцент фил-< ма одобрио 1е Декоану да на-1 ђе још један саже у овом« роду. Декоан је нашао већ једну' комедију, V којој ће згратн^ хомплимент. Стварно, она се саДаниела, Жорж Риго, Андре^ да осећала некако подмлађеаа. Много хумора, лакбг^ Шестомесвчни режим неге тела

а моја собарица је исувише радрзнвпа. Сем тога, нико не зиа $а си ти ожењен ... Знаш, ја свима причам да је мој син још у колежу у унутрашњости. Замисли како би то изгледало, кад би свет дознао да сам ја баба к да имам унука! Нико ми не даје више од двадесет пет година, а у том случају одмах бих бнла старкја за двадесет година. Људи су тако пакосниГ' Април 1940. Ноћ. Тишина. У даљини се чује само бру;зн>9 неког аутомобнла и лавеж паса. Она се пробудила и мисли, ми-

Необична изложба слинара самоука

Пондон, апрнла Ових дана је отворена једна веома необична изложба слика у Лондону. Изложбу је отворио Лорд де Ла Вар. претседннк Британског просветног савета. Све изложене слике су радови обнчних људн са улице, који нису уметннци по пробесији, . већ

Потрошња масти у Мађарсној Буднмпешта, 14 априла. — У Службеним новинама објављена је наредба о рационализовању потрошље масти и шећера. Потрошња мастн биће рационализована само у Будимпешти. Сви ови прописи неће се односити на маслац и гушћу маст.

скупљају се баш у тим најдуб-1 даре и авантурирте. М О Р

валн су радницима да нм се плате неће смањивати за цело време трајања рата.

Радници се одричу празника Нотннгамшнр, апрнла Око 10.0о0 рударскнх радника из Нотингамшира једногласно су донели одлуку да у будуће раде и суботом, која је досад била као празник. Исто тако решили су да укину велики број празника преко лета, само да би се што више повећала производња угља за време рата. Ови радници су запослени у шест разних рудннка, који припадају једном истом друштву. Своју одлуку су одмах привели у дело. За време Ускршних празника нису радили само два дана, уместо четири, колико им је прнпадало. Сопственици рудниза гаранто-

— Хм... нијо лоше, само нема довољно живота. — А знате лн вн шта стаје жквот данас? (Шс е« Кас) ★ ★ ★ ДЕЧЈЕ ПИСМО »Драги тата, сви смо здраво и добро. Миле може већ сам да седи на столици.. Надајући се исто н од тебе, поздравља те срдачно Цица ...«

ДОБАР ЧИНОВНИК

— Где журиш тако? — На погреб моме шефу, он не трпн чиновннке који задоцњавају. <М1го!ге) * ИЗГОВОР — Па ти си, Јоцо, ако св добро сећам, пре годину дана тражио осуство, јер с,и сахрањивао бабу? Како то да данас опет наводиш исти разлог? — Зомислите, господине директоре. твда је умало нису жи■у сахранили.

Велини пожар у Нолону ф Панама 14 апрнла Прошле ноћи избио је велики пожар у Колону, другој највећој луци Панаме на Карибијском Мору. Пожар је уннштио 6 блокова кућа. То је ^највећи пожар г.оји се памти лу том граду за у последњих #25 година. Ватрогасци су морали да се ограниче да локалнзују пожар и да обезбеде железничку станицу и железничка постројења.

Лиге и ведрог, авантура монденска,^ и лица учинио је своје. Свакога Режија у стилу амерачкихЈ дана воће, бисквити, прокувана бурлески, то ће бити нов? вода и само микроскопски мало 1илм Ланиеле и њеног мужа. парче меса. Сем тога редовно купање, масажа и гимнастика. Кад је тог јутра завршила н доручак, није било вишђ од осам часова. Било јој је досадно. Међутим, свтила се да мора да напише једно писмо. Додуше, она не воли да пише, али ако то што воле слике.Ј не би учинила сад, пропао би јој излагачима се нала -Ј цео дан> ј е р ј е најзад било крајзе рудари, физички радници, ко -Ј ње В р емв да одговори и објасни чијаши, новачи, један препродв -Ј сво , е ћутан>е . 3ато је у, ела хар . вац и једна нудиља. Ниједан од излагача се много 1 не брине да своје слике продаЛ сем у спучајевима где му је по-. требно неколико шилинга да ку-^ била прззаузета. пи ново платно и боје за слика-^ гао си ме ти предухитрити. Ја ње. Већи број изпагача уопште^ сам, иаравно, помишљала да би није имао прилнке да добије ка-^ 1Н моје писмо донело радосгги, кве инструкције у сликарству. ј алН1 Јр агн мо ј, с друге стране, О.а нзпожбв ,» у ствари до«м/ СИВ1 р,. п> саи д , с ,д, да л.„.с постој. могућности, ко-# с10ј ЖИВ0Т1 „, ш10 и „ 0 „ оипла -

слнка]у зато Међу

своје ћ^ј Ј тију и ■ а г „Драгс

села да пише. аго моје дете, нисам могла I дуго да ти одговорим јер сам Уосталом, мо-

1е скоро ништа не коштају, ко-Ј јима се сваки британски грађа-/

кован, али са својим особнтим радостима. Јер, тн си још веома дирати и упражњавати умет-* а о*вн>ен си (премда се ја ност. Ова изложба ће показати' нисам слагала с том идејом) н

ни може користити

у колико се у томе досада успело и шта би требало евентуално 1 предузети да се у будуће уметност на овај начин што внше разЕије. Правоспавна црква у Индиш

ГИЈ1Е И РИЛЕТ

Последњнх годнна у Инднји се нагло шнри хришћанство, нарочито православље. Сада тамо међу Индуснма има око 36 од сто хрншћана. На слнци се види гђа Бартељева, руковатељица женске православне заједннце са једном групом Индуса пред прнмнтнвном црквом у Траванкору.

ШТА СВЕ ВОДА ИЕ ЛЕЧИ

имаш, нз]зад н сина. „А поред свега тога ти једноставно желнш да седнем на воз и да месец дана провздем код тебе. Ти треба да схватиш мој садашњи живот. Ти више ниси дете и то што желиш, просто је немогуће. Ја бих нвобично волела да се видим с трбом, али мислим да је много једноставнијв да ти дођеш овде у Парнз на два-три дана. Ах, кад би ти знаО| колико сам заузета! Свн мојнј дани су окупирани на три недеље унапред. Шта могу да радим, кад мв цео свет тражи и во'ви. Госпођа Ксавер баш јуче ми каже: „Ви сте као шампањ. КЗд уђете у неки салон, сви п^&сутни се развзселе''. „Драгн мој дечко, извини, алн ти ме засмејаваш својхж питањима о млеку, теју од нане, пеленама и другим стварима, које се односе на бзбу. Смео си са ума да си ти одавно био ббба и да је све то далеко од меке. Заборавипа сам све. И виднш, баш кад бих и дошла код Тдбе, не бих ти била од користи, како ти то наивно замишљаш. Не треба да ми пребацујеш, што нисам никако стигла да вас-видим. Рекла сам ти већ, то је скоро немогуће. Ја имам толико пријатеља, обавеза и друштвених дужности, а ни тренутка спободног времена. Треба да ме разумеш. „Не кажеш ми ништа о себи? Радиш ли још гимнастику онако, како сам ти саветовала? Да ли а сн се нзменно? Радиш лн много? ф „Молим те, драги мој, пиши ми # убудуће на пост-рестант. Ти знаш 'да-ја никада не склањам писма,

СТРЈШ ОД В. ФИШСРД

штл ТАЈ I БРЛ?Ив«0 Г 1 ЈУРИ ?

IШТАЈеЛ -I ' ?

456-

сли непрестано о истој ствари, која јој звдаје бригу, која јој већ данима не да мира. „Где ли је он сада? Спава ли овог часа, нли чува стражу на фронту? Да ли је сам нлн са друговима? Снгурно му је зима? Можда је и болестан. Да ли је прнмио данас писмо? Она му сваког дана пише и јавља му сваку појединост о породици. — Буди спокојан, драги мој шапућу њене усне, а њој се чини као да њен син стоји поред ње и смеши се. — Буди безбрижан, све је добро у твојој малој кући. Ја сам овде са твојом женицом н твојим синчићем. О, ти сада н'е би нн познао свог мали* шана/ ои је румен, дебељушан и веома живахан. Она се подиже при томе у постељи и напрегну слух. Малн спава. — Како ме он воли1 помисли она. — Више него све остале. Кад заплаче, {& га узмем у наручје и он однах ућути. Ах, кад сз рат сврши, остаћу код њих још годкну-две. Неће онн моћи да однегују дете без мене. Детету треба пуно неге, а и мајка н отац су угкоро још деца. Шта они знају1 Дабоме, мораћу да останем .. 1-Објаснићу им то лепо и онн ћ^ разумети. Наравно, ја не желим да им будем на досади, али док дете не ојача, то ће бнти г!#гребно ... „Кроз двадесет дана он долази на отсуство..— помнсли мајка и сву је обузе радост. Али ноћ пролази лагано. Мајка затвара очи и по хиљадити пут замишља тај срећни тренутак, кад се њен драги ^ојник врати и загрлн је уз нзжну, једину реч „МамаГ... Не, не, она ће се појавити тек пошто се буде поздравио са својом женицом. Појавиће се са његовим сннчићзм на рукама... Сузе, једнз за другом, клизиле су јој наз образе. Она их ннје осећала. — Господе, дај ми снаге да сачекам! — прошапутале су њене усне, а потом, скоро несвеснб, почела је да изговара побожне речи, речн најдубље молитве, најтоплије материнске љубави. — Боже, учини да се ово што пре сврши! Боже, преклињем те, сачузај ми и врати сина! У страху и нстннској љубави за сином, она се дуго крстила, упереног погледа у тамну ноћ и мислн упућаних Свевишњем. Потом, она св сети да сутра треба бобн да спремн кашу од крнза и да опере пеленице. Сем тога, мораће нешто да помогне и у кујнн, јер њена снаха ннје сасвим добро са здрављем. Тужна је последњих дана и некако малаксала, а неће да се чува... Да, да, сутра ће моратн посладњи пут да испере и своју косу, тако кад се њен син врати, да он^ буде потпуно природно црна као некада. Дабоме, сада ће бити и мало проседа, И пре него што је савладао сан, она још једнсм ослушну. Малишан је спавао блаженим сном. Мајка ослушну на другу страну. Спавала је н њена снаха, али њено днсање с часа на час бнло је пре.чидано тнхим уздасима. Мајка као да осети те уздахе у себн, насмеши се и некако сва разнежена н задовољна спусти главу на Јастук. Мапо затим, кроз титрање чудесннх слнка уморног сна, она осети како тоне у неку бескрајну милнну. И свим својнм бнћам она схвати да ће с тим новнм осећењем жи* вегн у будуће, схвати да је то у ствари сада њен жнвот: живот њеких драгих.

■