Време, 15. 04. 1940., стр. 12

СТРАНА12 ВРЕМЕ С5ГУПШТИНА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ СТРЕЛАЦА

Понедељак, 15 апрнл 1940

■РОМАН ВРЕМЕНА

Стрељачки савез истиче потребу доношења закона о стрељаштву

А1ајпареш. Мимл

Прохујало као вихор

гина омкље--

на ]в у нарочт на, уче!

;гн.ен

дочн земљл има 1741 стрељач! жкна, са велнннм бројем члзнсва. Овај релвт;знс ввлнки ј број стрељзчккх друж-*на по-1 везан ,е преко четрпесет л девет својих округа у Стреплчки савез Коа-ћввине Југосла-

зашто Ашлн није

— И

] таво штогод?! Да изда своју нччно раднпе су врло вредно, ј ро ђ вну домовнну лажном заЈеиљи. 3» н,у св апи поввзавостн вије било у , ц Лет »ом па онда да погаЈИ ервсује омчапл- аовољној мери, теио да ћвпи- , рвч в Ј' внви „ а | Вмше бих воовом послу од | *и број стрелачкн* округа кн-ф лвЈ1а аа умре у р ок Ајпенду сгарнх и ::грусн ;!х ,угсстовен- е одговорио својој обавези. У » него тмо да се , аклкн ,е! Када свкх ратн -.-а Ца ;е тако сее- то .у прошле године организо-Ј 6и у заро 6љевиштву нашо] вано )е 52 нове дру.ине, а' поносила 6нх се д вада у-, пиввћд^фале су свој рад 93 дру . 6и оваво не што учинио, не «нно Поред свега тога не 6и} 6ух га „ огла видвт1 , ВН ше1 се могло рећл да ннтересов.>-л _ н>е за ову вештину опада. У-ф Када ]е атлер п . , права ј, интервевисапа вод ) Сварпет суну на н,ега: - А да надлежвих, да се уневици.«! с,е ■" """■ « а лк 6нств ви *' гвшшнја одобрн слободно у-' винили днаво? писнвање у месне стрељачие *. — Па, разуме се само по седружнне. ј би1 Сматрајући да спортскн у -Ј — Па зашто Ашл спе* на пол>у ове вештане# хтео? најбоља н>ена пропаганда, У -ј _ Он је пентпмен! права је прошле годнне по- Ј Сварлет се зачудн што се у ту слала екипу својнх стрелаца^ ле пу, часну н поштену реч мона међ>"народна стреллчка^ жв унетн толико дубоког претакмлчења у Луцернн, у Швај # зир ааа. Тај Батлер! царској, где су нашн стрелцн, кн,ИГА показалн лепе резултате. Уј 1гћћА л»И1А везн са прошнрењем активно-^ Х\ Ш стн Управа је настојала да до- 4 Дошао је мај 1864. Сув, жарбнје од надлежннх што взше^ ки мај месец, који је спржно матернјалне потпоре. Истовре-Ј мено се од стране Упразе ин-^ снетнра на пгго скорзјем доно^ шењу Закона о стрел»аштву,^ што је једно од најактуелни-/ 1тх пнтаља нашег стрељаштза' данас. У томе смнслу већ јеЈ поднет нацрт, којн је изради-Ј ла сама Управа. Овај се на-л прт не разлзкује ниуколико^ од старог Закона о стрел>а-# пгтву. 4 У 1939 годннн испаље- / но 352.854 метка \ Из извепггаја се види, да је^ у току прошле годнне на^ сгрелиштнма Савеза испаљеноЈ 352.854 метка. Од овога бро- * ја највише су метака испали-Ј цвет пуП ољву. Јенви, под ли београдски стрелци. После^ геН ералом Шерманом опет су Београда на лнста Је Крагује-ј Георгији, овога пута изнад вац па Краљево. Оппгга про-Ј Далт0 аа сто миља тевер . сечни резултат гађан* у про -Ј но од А т Л анте. Говорило се да шлој годинн задовољ&заЈући Ј је тамо ^ аа граннцн нзме . ^ е " 4 ћу Георгије и Тансија, дошло После днскусије решено Је,, Д Ј ого кх 6итки Јенви ^ да дза следећа савезна стре-Ј савушЂалн трупе З а напад на л>ачка танмичења буду у Ско-Ј железннчву пругу воја спаја пљу и у Приштаии. Истовреме Ј Ат ланту са Западом, ону исту ало Је реча о извеснзм из-'

Г. др. Иван Рвбар виЈе у Ееограду. Јуче је овај Савез одржао своју редовну годишњу свушптину, у просгорнјама Официрског дома. Значај стрељаштва за земљу Поздрављајући присутне: делегата миннстра војске н корнарице дивкзиског генерала г. Стојака Милорадовића, претставнкка Инспевцкје земаљске одбране пувовника г. Мнлију Рнстановића, као и остале претставнкк! к делегате, претседник Савеза г. др. Иван Риб^р је рекао: — Стрељачве утакмице су витешког жвравтера, али оне имају и своје пЕтриотско значење. Снага оружја извојевала је слободу Швајцарској. Снага оружја к вештина бсрења извојевала Је слободу Србијн и Југославији. Стрељаштву данас, код нас, треба да се поклони бар тодика пажн>а, колику је оно имало у малој Србијк. Организовано, дксциплиновано, морално /и материјално јако, свесно и борбено стрељаштво једно од подршки за оружану неутралност и у одбрани наше земље... За доношење закона о стрељапггву Поднесенн су извепггаји управе, из којих се вндн дв ]е рад у прошлој годнни био 4ктиван до граница могућности. Стрељачке дружине поје^и

56 којих је уопште завнсио сдв — Како смеш и помнслнтн жнвот Јужних Држава. Зато нико ни1е био особито узнемирен. А и Далтон је далег.о, близу границе чав. Тамо се већ три године борило и Атланта је навикла да бојиште сматра као нешто што је врло далеко, нешто као Вирџннија, Мнсиснпн. А онде, тамо је старн Џое, највећи ратннк поред генерала Лија, после погибије Џексонове!... Једног тодлог мвјског вечера, доктор Мид је овако формулисао мншљење цивилиста, на веранди тетка Питикиној: »Атланта се нема чега бојати. Генерал Џонсон стоји као гвоздена сдбрана на планини.с Слушали су га уз различита осећања. Сва лица гоја су се тамо љуљушвала у столицама, у сутонској светлости, гледајући како пролећу први свитци те године, носила су тешке бриге на срцу. Мисис Мид ставила руку на Филову и надала се да јој супруг има право. Јер, приближнли се рат, Фил мора нћи. Шеснаеста -му је, у последњој је одбрани. Фани Елзинг, од

дечка, што је чудо. Обкчно би дете нервирало Скарлету, алн вада би било на Батлеровим рукама, бнло је увек учтвво и тихо. Тетка Пити се трудила свим снлама да не подрхтује, јвр је -петао, сервнран за вечвру; био жилав, старији господин.* Батлер отигао у поси^дњи минут у мало друштво« она га нијв ии очевивала ни желела. Баш кад се мирис печења рас» прострео по кући, он заиуцао на врата. Враћао се са 1едрог од његових тајанств^них путовања, са великом, увијеном гутијом са слаткишима црД руком, а првпун љубазних гомплнмената за твтку. ^ ј Нијв се могло друго, но позвати га на обед, иаво је Пити знала шта о њему мисле ј Мидови и како је Фани огор, | чена на сваког мушкарца који не носи униформу. На улнци ни Мидови не Елзингови не би са њиме ни речи прозборили, а у пријатељској кући наравно морали бити учтиви према њему. А стајао је сада, више но икада раније, под заштитом Меланијином. Отг.ако

во било Је реча о извеспш нз-» војом је 6иле п 6а . менама самих стрељачких пра' чвне ков ф едераТ с*е трупе ковила. коЈа су у последње вре -Ј је однвде онда по6вд ме саображена војннчким стре\ ' . л-ачким захтевима. ПретресГЈ Алв ' Атпанта остала ипав на су дегаљно и исцрпно сва| м,! Р на Јен " и м ° сту , с " пнтања, која се тичу развоја} кога с ? већ )едном 6или 0 «?°и пропаганде стрељаштва код * чени па им ни сада неће 6онас ф ље нћи. Знала је цела ГеоргиСкушптина је закључена са' 1 а ' да "-енерал Џонстон не моистом управом, којој на челу{ же т Р пети Јен " е ДУ»/Р ани Д е . стоји г. др. Рибар. Ј тако важне \ Неће старг Ј једног јвдиног л ко Датлона на * — -- зависило

Гетисбурга бледа и са модрином под очима, испијена, трудила се дн истисне из свести слику, ко^ 1 је мучи за последњих месе5и: поручник Далас Мек-^1ар ^ли^>е иа воловсвим колима при тмурном повд^ењу из М^ридизда,-уз-гишу. Укрућеић рука капетана Керија Ашберна" оиет почела да га боли, а- још уз то мучило га што му ннкаво не иде са просндбок* Скарлете. Откако конфедерате. Ј Ј® стигла вест о ропству у во ' је је пао Ашли Уилкс, А

НОВИ НАЧЕЛНИК УПРАВНОГ ОДЕЉЕЊА '» ВАРДАРСКЕ БАНОВИНЕ ' Георги]а " шви несметано и ра

Џое пуститивиП® 1 е пао лшли уилвс , ствар војника пре- | ни " а мавне. А никаг.о није југ Исуви- | могао д а разјасни какве везе од тога

то има! И Скардет и Меланија миу »суишја тпоп ас^мсЈОпи п ма* I . 1 ди на миру. Није била дирну-1 С7,нле на Ашли]а. Прва ,е. С к 0лљ е , 13 априла. _ Ноии) та од непри ј ател>а па ј е прет -1У »естово| туви, МИСЛИла: на,елнвв Упра.вог олел.евл пиљала жи1 ницу, машинску >Мо Р а 5н * н да > е Умро, кад, { "»Рчииу и гобна сместишта ет0 ' не ^1ем° вишга « Мела-

3 _ I нија је непрекидно савлађива-

бановине .. ....... .■. гч «. В ц, » , _ садашњн упс.нн* полвциј. у 5 за вонфедерате. Овде се из- ла ах , >Не моше 6итн да је Нишу, прииио јв јучв дужност ^ рађивао великн део барута и паггт „ тигта ТГ1 в од свога првтходника г. Михаила ^ оружја, потребног за војску, и ,в "* « Јагп "' ти,Т!> део памучне и вуне 9 не ро б,

ДВВ ВЕЛИК1 ИЗЛЕТА ДРУШТВП „ПУТНИК" 1 Од 24 до 30 вприла излет у ГРЧКУ са посетом Солуна. СВЕТЕ ГОРЕ и Атине Прнјаве До 17 априла. Цена до Сслуие. и натраг дин- 520.—. . 2- Излет у ЈУЖНУ" СРБИЈУ са Асетом Скопл>а. Охрида. Св Наума. Битоља. Прллепа и Велесв. Првјаве до 20 априла. Цена од Београда до Скоплв и натраг 160 — дин . од Ниша 75.— дин. 1158, 2-2

робе. Између Атланте и

мртав. ја бнх наслутила то.с Нешто по страни опружио св у стодицн Рет Батлер, пре

4 „ 1 т> крстио удобно сво1в дугв ноге * Далтона 1в град Ром са топо- г ' 17 ф I у елегантним чизмама, са мр\ лнвницама и другнм инду- ' к 9 _ _ - ' , иог лица ни1е св ништа мол стријама. Па Етовах и Алату- I г ' . » гпл пппцитати ј на, јужно од Ричмонда, са на)

ф већим лнвннцама гвожђа. У самој Атлантн било је џиЈ новско сабиралиштв свега и Ј свачега. Атланта је и чвор све

гло прочитати. На рукама му мирно спавао Вад. Скарлет је редовно дозвољавала Ваду да дуже увече остане, г.ада је Батлер био у посети. Плашљиво дете волело је јако Батлера,

^четири железничке пруге, од изгледало јв да и овај воли

је све учннио да дозна истину о Ашлију, она је јавно рекла да му је њена кућа отворена у сваво доба па ма шта људи о томе говорнли. Пити се умирила када је видела *ако је капетан одлично. р^сположеН и приказује се са своје најббље стране. Тако је био пун прштовања и саучешћа према Фаники, да се ова једном чак и насмешила. За столом ишло све не може бити боље. Права гозба. Кари Ашберн донео мало чаја, нађеног у дувањари једног Јенкија заробљенига. Свак је добио по шољу тог чаја, који је мирисао помало на дуван. Свак имао по парче жилавог петла, сос био од кукуружжњег брашна, зачињен луком. Било и пиринча и сушеног сочива. За десер слатки кромпирн, уз њих Батлерови слаткиши. А кад је Рер понудио господу правим хаванама уз чашицу ликера од јагода, сви су се сложили да је то лукуловсга гозба. Онда на веранди отпоче говор о рату. Као увек. Ратна судбина, ратна венчања, смрт у лазарету и на бојном пољу, анегдоте из логора, о биткама, маршевима, храбрости и кукаквичлуву. Хумор и јад, оскудица и нада. А увек нада,

чврста, неповолебљива нада, упркос сввму ... Када капетан Ашберн саопшти да је предао молбу да буде премештен из Атланте у војску у Далтон, као и да му је молба примљена и одобрена, даме су очима миловале његову вруту руку Н говориле, кријући свој понос, да о* не сме, за Бога. па во ће им ~стати од обожавалаца? Млади Кери се збуни када то чу и од старијих дама, као мисис Мидове, па н озбиљних, Мвлан^ је. тетва-Пити и Фаннке., Покушао онда да се понадада каво то Сгарлет озбиљно мнсли. — Но, ево њега пре одон ^д него одовуд! — Доктом Мид га обгрли. — Једна мала чарва н Јенки беже за Тенеси. А тамо ће се већ генерал Форест побринути за њих. Немате .шта да се плашите, поштованв даме, јвр гвнерал Џонстон и његова зојска стоје као гвоздена одбрана на плаиинн. Да, гвозденв! — Доктор то поновио н са задовољством осећао ту своју фразу. — Шерман неће проћи. Ништа он не може против старога Џоа1 Даме се, умиренв, назмешишв: Свека реч докторова била је неоспорена истина. Па мушкарци те ствари и знају бољв. Када је доктор рвгао да је генерал Џое гвоздвна одбрана, онда је то тако. Само Рвт Батлер св успротивио. Свдео 1в после обеда у сутону ћутљиво, слушао свв то нроничним свемшвом на уснама, а на рамену му глава заспалог детета. — Не беше ли оно Шерман имао прево сто хиљада људи. откако му стигоше појачања? Доктор је и иначе осећао недагодност што мора да буде у друштву човева који му је из дубине душе одвратан. Једино га обавеза према домаћици задржавала да не плане. И зато одговори вратко: — Но, па шта онда? — Уколиго свм разумео капетана Ашберна, генерал Понстон има само четрдесет хиљада људи, ако ту урачунамо и. бегунце који су се после последње победв охрабрили н опкт ступили под заставу. — Господина! — Сад ^е јетјво упала миснс Мим. — Господине, у вонфедератској војсци нема бегунаца! Рет одговори извештаченом скромношћу: — Опростнте, мислио сам на оне хиљаде на отсуству, који су заборавала да се врате у лувове и на оне који су, има већ шест месеци, залечнлн своје ране, па ипав седе код г.уће и врше своје рвдовне послове! Мисис Мид се уздржа да не плане гласно, а Скарлет доби вољу да се гласно смеје. Рет јв Мисис Мидовој жвстоко одбрусио. Стотинв су се криле по мочварема у шумама и по брдима и нису ни мислили да се даду одвућн од жандармерије на фронт. Говорили су да је ово »рат богатих са сиромашнимас и да им је доста свега тога. Било је пуно њих који се у четним списвовнма водили кео бегунци.. (Наставиће се)

разомоде ХОЛЕВНЕВА РВСЕЈВНОСТ Кад јв Халвви компоиовао својв »Краљичинв мусквтарвс за оривстар зачу изивиада како ивво у дворишту пвва јвдан мотнв № њвговв новв партитурв Ои спушаше изнвнађен, мвлоднја је била н>егова. Из изнвнађења западв у право очајањв: — Ја сам изгубавн. рвчв он, и више немам талвнта. Мнслио «ам да јв то моја мелодија међутим то јв успомеиа, управо реминисиениија иојв је у мени остала нз нечиЈвг туђвг дела .. Ја не могу више да номпонујем... ја само копирам! Дубоко св замислио и покуша на пронађв певача воји га јв тако првстрашио. То бешв зидар којн је нвшто на кући преправљао Халеви га позове и дрхтећк запита за порвкло пвсмв, коју је уз посао пввао. — Ах, рвчв радник, то сам чуо кад сам прв неви даи преправљао ложе у опери Била је баш проба са оркестром. То 1в бнла Халевивва опврз, која св пробапа н он падв »идару око врата — пресрвћан. НЕМОГУЋЕ Давно прв рата у јвдном друштву се жнво расправља о најновијим подвнзнма технике. Измвђу осталог пала је реч о Ла Маншу и о пројвкту тунепа који ће испод њега спајати Еншеску са европским копном. — К&ко, тунел испод ЈТа МаншаI — узвиккуо је на то )вдаи конзерватнваа — Али, господо, то ввм је зидати кулв по заздуху! Цццшшт /ш«ш

Водоравно; 1 и тако даље овамо, 2 мала тамбурица — покрајина код иас, 3 потврђен, 4 арабљански поглавица — обрнуто: Танасије, 5 највише планине у Азијн, 6 завој — н поред тога, 7 нме књиЈкевника Франса, 8 филмска звезда — најмањи двлић материје, 9 умивај — врста врбе. « 1

I*

*1

зЈ

и

1

-

—

"

Г"!

ј УспрввнО; I обрнутО) грчко гслово — одјек — сантнмвтар, 2 #тешко покретан — поседовати, 3 {одушевим — тај тамо, 4 мене гтежак, 5 својеручно — отмвно # друштво, 6 попрнште борбв ^зноји (провинцијализам), 7 црогмена — нвплодан, 8 (вдиница еглектрнчног отпора — сасвнм до т узвик. { РЕШЕН.Е УКРШТЕНИХ РЕЧИ \ БРОЈ 307 . Водоравно. 1 барнтон, 2 салаш, АЗ бик, 4 ћ« 5 мипа — м — Адам, 4 6 ало — јер — има, 7 дв — звнит 4— ен, 8 атар — е — Нори, 9 Ма4ра — обрнуто: рана. ф усправно; 1 мадам, 2 бипета, 3 >сапо — зар, 4 баријера, 5 ћилнм ф— енв, 6 Катарина, 7 шоди ^тон, 8 намвра, 9 манир II шш

Шах > Чешко - моравсхом

РОМАН ВРЕМЕНА

Х&р&улч Ауалч

Тајна леди Бранои

— Не, ја га збила волим, реч^ЈДоан тихо. Учинила сам велику неправду кад сам раскинула веридбу и хтела бих то да поправим. Волела бих да му кажем да сам увидела дл нисам била у праву. — У том случају учинићу све што је могућно, одговорн стари судија. Ја се бојим да ће он имати још много тешких часова али се надам и за таоЈУ љубав желим од свег срца да се све добро сврши. Ја не знам много о овом случају. Само оно што је писало у новииама, а по томе се не може створити суд. Говорнћу са управником затвора. па ћу да ти јавим шта се може урадити. ★ После два дана Џоан се возила кроз Лондон у правцу оне тмурне зграде у којој се Рол налазно иза катанца. Својој породици је тек у последЈМ.М тренутку саоцштвла своју одлуку, — Татице ти верујеш да је он невии? запитала је оиа на крају. Њен отац је један тренутак ћутао. али је затим положио руке на н* на рамена, пољубио је у чело и рекао:

— То само Бог зна, девојчице. Али, ако је шевин Бог ће му помоћи. * Овом старцу је вера разведравала и најтеже хренутке у животу. Показало се да је мајор Кенарди био много пријатнији и љубазнији но што је *о Џоан очекивала према н»зготом положају. Он јој је насмејан изашао у сусрет, срдачно се руковф са њом и рекао да је са својим пријател>ем већ све уговорно. Она ће моћи да се види са лс^>ј дом Ролом за који трзнутак а I да разговара читавнх четврт : часа. Затим јој је објаснио ! дрописе за такве посете, којв | су стеорени да се не би дала ; могућност да се хапшенику дотурн неки недозвол>еи пред! мет. — Хоћу ли бити подвргнута ј претресу ? запнтала је Џоан. ! — Не, одговори јој он са осмехом, али ће за време вашег разговора бити присутан један чиновник. — Ја ћу врло радр пристати да ме претресу ако после могу неколнко минута да разговарам са њим насамо, објасни она збуњено. — То је нажалост немогућво, али ћу ја личио Оиги тај

присЈтни чиновник, а ја више не чујем сасвим добро, додао је на крају са шеретским осмехом. За једног оптуженог истраж ни затвор је велико искушење. Крив или не: његов сраман положај, бриге и неизвесност о његовој судбини утичу врло иеповољно на његове живце. Ако је при томе човек још оптужен за убиство, ње гов је положај много тежи. На човека као што је Рол, који је навнкао на кретање по ' свежем ваздуху, на спорт. I голф и лов, овај притвор утиче још много више. Јер, оно #!ало телесне вежбе што му је Лозвољено, није довољно да замени ни половину оног на што је тело навикло. Шеђутим све је то ситно према оним душевним мукама које проузрокују дуги монотонн данн и бесане ноћи. Уз то |ош долази и страх да су ове ноћи последње што му је остало од живота. Једкн чувар је откључао вра та од ЈЈелије и стао крај њих. Мајор Кенарди је први ушао у ћелију. Џоан је била запрепашћена променом која је наступили после неколико недел>а< хапса на њеном бнвшем всренику.

Његове очи су сасвим изгубиле сјај, а коса на слепоочницама почела је јако да седи. Рол се необично обрадовао кад је угледао. Пружили су једно другом руке, и њивох стисак је рекао много више но што би се икад могло речима изразити. Џоани су се очи напуниле сузама. У првом тренутку није могла да проговори ни једну реч. Мајор се окренуо на другу страну и са великим интересовањем студирао једну маг^' на зиду. — Брус ми је причао шта си све учинила за мене — рече најзад Рол. — Како да ти захвалим на свему? — НиШта нисмо постигли. Покушали смо све што смо могли, али без икаквог резулта та. одговори она. Опет су заћутали. Ималн су врло мало времена на расположењу да би све рекли једно другом што су имали, па ипак је било тешко наћн речи. Џоанин поглед је прешао по скромно намештеној одаји и прозору са решеткама. Како да му каже што јој је на срцу* На путу према зат вору је прнпремила речи утехе и наде. Речи које је требало да му објасне да она верује у његову невиност. Сад јој, међутим, од свега тога ништа није падало напамет. Кад су се последњи пут ви дели разишли су се у свађи. То је било пре неколико неде л>а.

Како је судбина страшна кад су после, тако кратког времена морали да се нађу на оваквом месту. Њој се чинило да се на њу спустио неки облак који је гуши и не да дође до речи. Сви догађаји који су се однграли нису могли да мењају ништа у њиховом односу. Само је једно било важно... — Хтела бих нешто да те пнтам, рекла је она најзад тихо. — Шта? — Волиш ли Лнлу Гајтон? — Тако ми Бога, Џоан, не. Никад је нисам волео. Био сам луд. — А волиш ли мене? — Тебе волим изнад свега. — Хоћеш ли да се ожениш са мном... чим будеш опет на слободи ? — Џоан... Они су потпуно заборавили да нису сами и бацили се у загрљај једно другом. Овај загрљај је збрисао све мучне успомене и сву тугу коју су преживели од дана њихове свађе. Мајор Кенарди их је погледао испод ока. То што се сад одигравало по затворским прописима ннје било дозвољено, али може бити да га његов слаб слух преварио. Он се тихо накашљао и померио за један корак. — Одмах ћу сутра преко новина да објавим да смо се опет верили, рече Џоан озарена срећом. — Не драга моја, то никако.

То смеш да урадиш само кад све будв прошло. — Али.Ја бих волела да то учинимЈСвет нека мисли и каже ш*а хоће, али нека зна да ја, која те најбоље познајем, верујем у твоју невиност. — Не» Џоан, то морам да ти забраним. Твоје поверење је за мене велика утеха, али ја нећу да се твоје име доведе у везу са мојим пре то што ја I скинем лагу са свог имена. Обећај ми то. -т-' Али Рол, ја бих тако волела № сарт сазна... —јОбећф ми Џоан то што траЖиЉ о^тебе, иначе ће моје мук^ бнти још страшније. Оад је најзад обећала што је оН" захпевао и опет је прошао једак скупоцен мину« у ћутаау. •— Рол, да си ми прнчао о свом "изуму ово се све не би двсидо, прошапута она најзад. Ј— 8нам, драга, сад већ знам. Али мој изум може да се објаснн в као један погрешан покушај. Брус мн је причао да сЈПонн други, који су пријавили патент, дали да се он вепроба и да тек има да се види да-лн ће у пракси моћи да Н<Л|0РЈ1СТИ. — рКо јсу ти други људи ? , — Јефш инжењер по имену Фри| -и рош један човек по и'мен$Тарриел Џолет. —Ха(|риел Џолет...? — 1Да... зар га ти познајеш? —јНе... то јест ипак... и>егово м име доводи у везу са догађ^има... (Наставиће сеЈ

* протекторату # Шаховски маЈстори у Четко-мог р&оском протекторату првтстАвљж т Ју ставилну и уједначенв снаге ' цглпну, од коЈе вндно отскачв Је/ днно велемаЈстор Флор. ПлсЈада Г чешкословачких маЈс^>ра: Фо.тшс, 4 Гнлг, Опоченски, Поликан. РеЈ{фнрж, Шулц. др. Скаличка. Зннер г и Зита постнглн су низ одличннх ^ кнднвндуалннх успеха, а као це* лвна пстакли су се на шаховскни ' олимпн]адама На олнмпиЈадм у ' Праг>- 1931 заузели су треће меЈсто, у Фолкестону 1033 друго меЈ сто и т. д. показуЈући сталаа и \сигуран напрсдак. \ Особито Јв =аннмлива и значаЈЈ на фигура шаховског велемаЈсто\ ра Флора. Иако млад <рођен 1000) Ј улвлн у ред десет наЈОаљих шај ховских маЈстора на свету. 'Га ранг лнстах коЈу су саставнлн најнстакнутнјв шаховскн стручнлии, обухвата гјорсд Флора Још нмсна Ал>ехина. Капабланке. др. Ласкера. др. Евеа. Ботвиника, Фа;ва, Решевског, Кереса и Бого/ћуОова. Ова листа ниЈп састављсва на ос> нову субЈектнвких процена вЛ1 обЈективно математичкн на оскову сувнх Оројева рсзултата туриира и мечева Велики таленат Флоров доОио Јв и лванн'шу потврду од иаЈвишсг г шаховског форума: Интернациог па-чнс и1аховске фсдерације (Ф.И. Д Е I. На свомв коигресу у Шток. холму 1»3-. Ф И Д.Е. Је прогласилп Флора »као маЈстора, коЈи има највише права да И1 ра с Ал.ехином меч за првенстао света. У међувремену коло среће окренуло св у корист јестонског велемаЈетора Кервса, ааЈмлаћег »елемаЈстора <рођен 1911), али то нн иајмни>« н* укањуЈе Флорову шаховску велвчину, коЈи и дале остаје у првомв плану св1пс догађаЈа 1п» <М полл. Од периодичних шаховских пувликација аг Чешко-моравском проескторату'••аЈ.жачаЈнија Јв * часопис ,.Чви|ко-сдовачкн шах", којн Је • 1ала-- "ро.јлсср К ЗнаШТА? НЈАНН1