Време, 23. 04. 1940., стр. 4

ВРЕМЕ

Уторак, 23 април 19^0

Г1РЕД БРИТАНСКО - СОВЈЕТСКЕ ПРИВРЕДНЕ ПРЕГОБОРЕ

Савезници траже од Совјета д да ограниче трговину са Немачком

Верује се да Москва неће пристати на овај услов него ће тражити да преговара само о привредној размени са Великом Британијом

Лорд Халнфанс Лондон. 22 априла. — У вези са претстојеђим совјетскоенглеским привреднзм преговорима у Лондону влада потлуна резервисаност. На меродавном месту данас је објављено само то да се очекује одговор Совјетске Русије на пре длог који је учинила Велика Британија и да ће тек после пристушгги стварним преговорима који ће имати у почетку приправни карактер. 5' круговима блиским лондонској влади каже се међутим, да би Велика Британија топло поздравила један привредни споразум са Совјетском РусиЈом. Каже се, да су Совјети донекле резервисани н да код њих британски предлог ннје наишао на најповољнији одјек, пошто се у Кремл»у сматра, да лондонска влада жели тиме да компромитује досадашљу совјетску политнку и да оваквом евентуалном споразуму прида полнтички карактер, против кога Совјетска влада устаје. Према том саопштењу, енглеска влада нарочито је подвукла преко лорда Халифакса г. Мајском да Совјети не треба да страхују од тога и да ће Енглеска бити задовољна, ако дође до споразума искључиво на прнвредној бази. У дипломатским круговима ова изјава личности која се налази у непосредној близини владе, наишла је на свестране коментаре. Указује се на чин»еницу, да се у политичким круговима иарочито говори о једном једином услову који је лондонска влада поставила Совјети ма, а то је да Совјетска Русија забрани превоз сировина преко своје тернторије из Тихог Океана. Исто тако, Велика Британија желела би да Совјети пгго више смање своју продају Рајху. Извесни страни посматрачки кругови тврде да је г. Мајски одговорио да Совјетска

Код људи који често пате од затвора уелед чега гааЈу вреља Т стомаку ■ ггревкма, поспеппМе св темељато чхшћеа>е целокупваг сгоовгввот прнбора 1влном чашом аритллн« Ргап2-|о8е{-оуе роркв водв узвт* ују ГЏУ НЈШГГ« српе. Уаотт^см Ргапг-ЈозвЈ-оув готже воде откл&јм се бозо талО! сж 'еокка, ко]а 1е иостао услед затвооа, & талође се аостизала в бо алетат. Огл. оег. С. бр. 80.744 т 28-ХЈ. 4011

Енглеске да Совјетску Русију увуку у политику блокаде. На тој базн Совјетн не би могли да преговарају, иако су спрем нн да проуче свакн конкретни лредлог Лондона. Због тог резервнсаног одговора г. Мајског, каже се у неугралннм дипломатским круговима, лондонска влада била је у току данашњег дана н то тако резервнсана, јер не зна какав ће одговор добити из Москве. , У Лондону се овај одговор очекује са великнм интересовањем, јер се сматра да ће он садржати не само став Совјета према конкретном питању прн вредних односа са Енглеском, већ и држање према целокупном проблему европског рата. Сматра се, да ће се нз тог говора моћи да донесе закључак по даљу политику Совјета у оквиру немачко-совјетских односа. Добро обавештени кругови у Лондону сматрају ипак да ће одговор бити тако саставл>ен да се из њега неће ништа моћн да разабере сем држања

Руснја не желн да учествује нн у ратној нн у привредној полнтнци бнло које земл»е, и да сматра да енглескн захтеп

Совјета према пнтању економ ских односа са Енглеском. Верује се, да ће одговор бити довољно учтив, да би бри-

у ствари претставл»а покушај . танска влада могла да присту-

пи претходним преговорима, али се сматра да од тих преговора не треба очекивати велике сензације, пошто се, судећи по одговору г. Мајског, не може очекивати да ће Совјетска Русија пристати да уђе у политику блокаде савезника, а то би био главни цнљ савезника. Што се тиче писања савезннчке штампе, у Лондону се нарочито указује на писање француске штампе која подвлачи да савезници не желе да уђу у непотребан рат са Совјетском Русијом. У лондонским круговима тврди се да писање оног дела француске штампе која је агресивна према Совјетима, треба сматрати као изазивање на дискусију у циљу рашчишћавања даљег држања Москве. Демантује се вест према којој се прнвредни преговори већ воде. До контакта је нстина већ дошло, али искључнво у вези са ставом очекивања совјетског одговора, каже се у Лондону. (Екшченџ Телеграф)

Енглесно - совјетски привредни преговори још су у припремној фази

Лондон, 22 апри.та. — Агенција Рајтер јавл>а да је њен дипломатски уредник примио са надлежног места следећу информацију: За сада се не дају ннкаква подробнија обавепггења по пнтању британско-совјетских трговинских преговора. Британски владинн кругови подвла^че да је цело питан>е у стању проучавања, како би се установило да ли су садашње прилике уопште погодне да се са успехом поведу привредни преговори између две силе. Уосталом, британски кругови очекују сада да ће Москва са своје стране учинити идући корак ка решењу овог проблема. „МАНЧЕСТЕР ГВАРДИЈАН" О НЕУТРАЛНОСТИ СОВЈЕТА Лондон, 22 априла. — Агенција Авас јавља: „Манчестер Гвардијан" и „Јоркшајр Пост" баве се данас у својим чланцима питањем закључења британскосовјетског трговинског уговора. Листови нзражавају мишљење да један такав споразум не треба ни у колико да смањи ефикасност блокаде, нитн да ма на који начин дозволи да се укаже Немачкој ма каква помоћ. „Ако Русија, каже „Манчестер Гвардијан 1 ' жели да отвори поновну дискусију која је била прекинута ратом, онда је потребно да нас убеди да је њена неутралност изнад сваке сумње, да ни каква роба коју би јој могли испоручити неће прећи заоколишним пу-

тем у Немачку и да Русија заведе строгу контролу над малим извозним количинама које сти жу у Немачку преко лука незараћеннх држава. То је једнни трговински споразум који би се могао прихватити, споразум који не бн штетно утицао на нашу блокаду." Дипломатски уредник „Јорк шајр Поста" пнше са своје стране да с обзнром на то пгго је садашњи циљ Велнке Бри-

но да главнн услов којн треба да послужн као база трговинског споразума са Совјетском Русијом води рачуна о војној ситуацији. Пмање спречавања немачког извоза из Америке преко Владивостока Лондон, >1 апркла. — „Финеншел Њуб"' дбноси да ће се ипак почетком идућвг месеца одржатн тајна свднкца Дон>ег дома, посвећена блокади. Као што јв позн—•> ова тајна седница звказана је била за 11 о. м. па јв у последњем моменту одложена. Опознцнја у Дољем дому тражи да се о блокади дискутујв, а поменутн лист пише да нвма смисла одуговлачити са свдницом у нади да ћв св на!*и погоднија атмосфера за н>у. Уоедник „Финеншвл Н>уса*' поново пнше о шпијуннма у савезничкој блокади, тврдећи да је Даиска уввзла пред окупацију од стране Немачке веће количнне мазнва из Сједнњвних А*»вричких Држава. Службвно је саопштено да у Данској ннте било већих количина мази«а, пгго значи да су мазива реекспортована у Немачку пре окупвциЈе. Лист мисли да нијв време плакати над »просутим млекомс, али тражи да се повед« озбнљније рачуна о увозу неутр^алннх земаља, које су у могућностн да реекспортују у Нвмачку. Н>егов закључак је да се блокада мопа пооштрити и стриктно примељивати, а то је могућв само ако се одреде следовања сировина □оједнннм неутралннм земљама, нз хојнх би снровине моглв бити нзвезене у Немачку. С друге стране „Тајмс" нстнЧе да је потребко што прв спречнтн согјетокн уаоз окровнна » Сјес »1ннх Амернчкнх Држава преко Владнвостока зв Немачку, нзражавајућн наду да ће н то питање моћн бнтн урвђено лрнлнком новнх трговннскнх првговора нзмеђу Велнке Брнтаннје н Совјетске Руекје, којој су кзве

таније у првом реду у томе да| сне снровнне нз Брнтанског Царпобеди Немачку, то је потреб- стте неопходне. Нормализовање односа између Совјета и Румуиије

БЈ-курешт, 22 априла. — Агенција Рајтер јавља: Према свим знацима, изгледа да су односи између Ру мунвје и Совјегске Русије иошли путем слшривања. Први знаци овога смиривања виде се на економском пол»у, где изгледа да ће по угледу на трговннске преговоре између Југославије и Совјетске Русије доћи до сличних разговора између Румуннје н Сов јетске Русије. Секретар за трговину у совјетском посланству у Букурешту, после два месеца проведена у Москви, вратио се у Букурешт. Како се сазнаје, приликом свог боравка у Москви, секретар совјетског посланства раз говарао је о грговинским проблемима и могућностн тргови« не са Румуннјом. Овде се мисли да Совјетска Русија моментално нема ни.

каквих ревизионнстнчкнх тежњи у погледу Источне Румуннје. СОВЈЕТСКА ФЛОТА У ХАНГЕУ ' Хелзинки, 22 априла.— Ација Авас јавља: Становништво Карелијског Земљоуза које је напустило своје куће и повукло се пре доласка совјетскнх трупа, добиће отштету од финске владе у државним боновзма. С друге стране сазнаје се да су прве јединице совјетске флоте већ стигле у луку Ханге коју су Финци изнајмили Совјетима за 30 година у цаљу успостављања совјетске поморске базе у Хангеу. Совјетски ледоломац <,Јермак" отворио је пут осталим бродовима. До сада је саобраћај вршен само ваздухопловним путем.

Совјетски амбасадор г. Мајскн са бритаиским министром К. Хадсоном

Пут „јапанског Самнер Велса" по Европи Лондон, 21 апрнла. — Агенција Авас јалља: Г. Тацуо Кавај, званн »јапаисжи Самнвр Ввлс«, сада св налазн у Енглеској, где ћв се задржатн мвсец дана. Г. Тацуо Кавај нзјаано ј.е претставницнма штампе да јв већ нмао прнликв да се вндн са нзвесннм лнчностнма, да вндн много сгтварн н да добнје општн отнсак о снтуацнјн, алн да »егов пут нема ннкакав спецнјалнн цнљ. Г. Кавај, којн ј« аећ посетно Северну Амернку, Јужну Амернжу, Италнју н Фражцуску, обнћн ћв сада Ввлгнју, Холандију, Нвмачку, балканске државе и Руснју, а заткм ће св, пре него што се вратн у Јапаи воново задржатн у Енглеској.

У Лондону и Паризу верује се апитањеЈугоисточнеЕвропе

ниЈе на дневном реду

а извесна оштрина у писању немачке штампе приписује се жељи да се скрене пажња са догађаја у Норвешкој

Лондон. 22 апРнла. — У лондонскнм дипломатским круговима коментарише се ново бављење немачке пггампе пнтањем реакције протнв савезннчке блокакоју западне снле желе да прошире на нзвесне европске неутралне земље, да бн преко њнх затвориле постојеће пукотине- Тачно је. каже се у Лондону. да савезници свим средсгвима раде на том да повећају размену добара са свнма неутралним земљама, како би смањили могућност снабдевања Рајха из тнх земал»а, као и пласирање не>гачких пронзвода на њнхова тржншта. Али исто тако је тачно, каже се даље у Лон. дону, да савезницн не мнсле да пређу одређену границу и да до-

нпстарству нностраннх послова, указује се на поопггрену акцнју савезника на спровођењу блокаде тамо где су досад биле највеће пукотине, а то је баш југонсточни део Европе. Савезници, каже се у ови.м кругОвима, траже од држава Југоисточне Европе да т! предају велики део извозног вишка, а по могућству да

зауставе сваки извоз у Немачку. „Берлинер Берзенцајтунг", којн такође говори о пооштреној савезничкој блокадн, каже да ће Немачка бити приморана д* предузме извесне мере у случају да нека од југоисточних држава изиђе у сусрет зах1евшта савезиика. (Екшченџ Телеграф)

Вести о изненадном одласку у Берлин немачког амбасадора у Риму

Фон Макензен ђу у супротност са незавнсношћу н територнјалннм ингегрнтетом било које земл»е илн са жељом поједнних земаља Да остану нзван сукобаУ Лондону се каже да је ова нова акција немачке пггампе нарочито у вези са државама југоисточне Европе. где немачка шгампа сматра да савезницн сада развијају јак>' акцију против Рајха, претставља у ствари само једну нову фазу >рата нерава<г. Ова акција сматра се у Немачкој као потребна у циљу да се пажња домаће н светске јавностн скрене са оитуације у Норвешкој која, после велнкнх савезничких искрцавања, постаје све неповољнија и често крнтнчна по Немачку. У Лондону и Паризу верује се да проблем Југоисточне Европе ннје акутан. н да евентуалну заошгреност у писању немачке штампе треба углавном припнсати пропагандистичким цнљевииа- Огпор на који Немци нанлазе у НорвешкоЈ од стране норбепгких тр&иа које сарађују са снажно механизираним савезничким трупама, главнн је узрок ове нервозе која влада у Верлину, као и новог проучавања других проблема европског континента од стране Министарства иностраних пословаУ лондонским војним круговима кажу да ситуација на норве-1 шком бојнтту постаје у сваком ' тренутку повољнија по савезни-1 ке и да ће Немци ускоро осетнги необнчно снажну препреку не само у напредовању, већ у снабдевању матернјалом и људством нз позаднне, што. међутим, не значн да треба очекиватн скори крај рата у Норвешкој. Што се тиче држањв Италнје, у Лондону данас преовлађује опште мишљење да Италнја уоп. шге не.Ча намеру да уђе у садашњи рат, и да с италијанским проблемом не треба рачунатн као са неким фактором који може да угиче непосредно на развој војних операција. Италија, као средоземна сила, тврди се овде. долази у будуће у обзир само на дипломатском пољу. (Екшченџ Телеграф) ШВАЈЦАРСКИ ЛИСТОВИ О ОДНОСИМА НЕМАЧКЕ СА ДРЖАВАМА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ Цирих, 22 алрила — Швај царски листОвн донОсе опширне извештаје својих берлинских дописника и указују на чињеннцЈ' да се у Вилхелмштрасе н дал»е много говорн поред норвсшког, углавном о проблему Југоисточне Европе. „Фелкишер Беобахтер", на својој ирвој страни, доносн великн наслов у коме помнње Норвешку н ЈугОистОчну Европу. „Берлинер Берзенцајтунг'', који је близ&к Министарству иностраних послова, на првој страни уопигге не помиње Норвешку, већ само Ј>тоисточну Европу а у напису Јтсазује на то да је у прошлој недел>и могло у ово.м сектору да дође до онаквог развоја ситуацнје какав Немачка ни у ком случају не би желела. У круговн.па б.шским 31и-

Базел, 22 апрнла. — Допнсник листа „Базлер Нахрихтен" у Берлину јавља да у Берлину кружи вест према којој је немачки амбасадор у Риму фон Макензен у петак специјал ним авионом изненада отпутовао у Берлин на хитан позив г. Хитлера. Вођа и канцелар тражио је од фон Макензена да му поднесе детел»ан извештај о ставу Италије према рату, и уопште, а нарочито у вези са затегнутошћу која је владала у прошлој недељи, а у чијем се центру, поред Немачке, налазила и Италија. Ова затегнутост, како се нстиче у Берлину, попустила је нарочито у вези са односнма Италије према Француској, ка да су неки утнцајни листови изјавили да и поред дубоког јаза који постоји између Фран цуске и Италије преговори између ове две земље ннсу немогућнн. На меродавном месту у Берлнну изјављено је дописнику швајцарског листа да се фон Макензен и дал>е налази у Риму н да се у Минпстарству иностраних послова нишга не зна о његовом доласку у Б«рлнн. У дипломатскнм круговима Берлнна Круже поводом ове вести, протнвречна мшшвења. Нарочнто су занпмл>ива она према којима је фон Макензен заиста отпутовао у Берлин, а.1и у највећој тајностн. У тнм круговнма његово позивање у Берлин тумачн се на два начнна: Прво се доводн у везу са самом ситуацнјом Италије и њеним држањем у прошлој неделл као и њеннм наглнм преокретом. Нарочнто се Ј-казује на чињеницу да се нз Москве вратно и совјетокн ам» басадор у Берлину г. Шкварцев. У вези с тнм, поново се помиње предлог о преговорима у циљу образовања тројног италијанско - немачко . совјетског споразума. (Екшченџ Телеграф) Италијажели да се у Југонстомној Европи очува мир (Од нашег сталног дописника) Рнм, 22 апрнла. (Телефонски извештај). — После јучерашње свечане прославе 2693 годишњи. це од оснивања Риме, данас у италиЈанској престоницн влада приметно затишје. ПосЈгедњи говор г. Мусолини. Ја, окарактерисан од стране италијааоке пгтемпе са: Рад и оруж је, нв праи поглед не даје ника. кав нови моменат којн би осве. тлио ситуациЈу. У римским поли. тичким круговима подвлачи св да је оваЈ говор шефа италиЈанске владе само потврда да Ите. лија неће нипгга изменити у свом досадашњем ставу у вези с европским сукобом. Ни у спољиоЈ политицн Итали. Је ниЈе било осетних промена. ИталиЈанска политнчке јавност не с.матра овеј рат корисннм. Али

пошто је већ дошло ово „нужно зло" које се ниЈе могло нзбећи, и ако Је то г. Мусолнни покуша. вао у септембру прошле године. ИталнЈа Је настојале да се таЈ сукоб бар ограничи. Желл ИталиЈе била Је да се сукоб одстрани с апенинског и балканско-подуневског сектора, а тиме и са Средоземног Мора. ТаЈ напор је до сада био кр>*ннсан успехом. Све вестн, коЈе су гово. рилв о неким ителиЈанским наро. читнм тенденцнЈама покезале су се као неосноване. Томе у прилог истиче се у Рн. му срдачност односа коЈа влада н' теђу Италије и Грчке, а која Је беш озих дане била подвучена у грчкој пггампи. Јутрошњи римскн листовн преносе писање грчке пггампе и истичу да сУ односи између две државе освештани изменом нота нзмеђу претседника грчке владе г. Метаксаса и нтелиЈанског по. сленика у Атини. Римски политичкн круговн су повољно примнлн све вести коЈе говоре о сигурностн балканско. под>*навског подручја, и у нстим круговнма се подвлачи да Је то жеља и Италије. Ште више у нз. весним римским круговима данас се развије и друга теза, у прилог италијанских настојања де се очЈ*ва мир на обалама Сре. доземног Мора. Према тоЈ тези У току акутне кризе У СеверноЈ Европи италнЈанска штампа је на једннствен начин манифесто. вала своЈу солидарност са- Не. мечком. Та манифестациЈа. је била тако снажна, да је нзазвала немир чак н у оба енглеска пред. ставннчка дома. Међутим, каже се даље у поли. тичким круговиме. Италијн ннје било потребно да и тим путем потврђуЈе своЈу солидарност са Берлнном. ПриЈатељство коЈе вла да између две земље Је такве природе, да су све даљне потврде сувишне. Међутнм, солндар. ност италијенске штампе биле је потребна, да бн се Једнодзтхшош. ћу италијанско.немачког става спречнла било каква нннцнЈатнвв савезника У италиЈаиским во. дама. ИталиЈаиска штампа пока. зала Је пацнфистички став у поглед>* Велканског Пол>х>стрве н Под>"навлл у тежњи д а с е онемо. г>*ћи покушаЈ какве авантуре у овом делу Европе. Римски званични кр>тч>вн да. нас кажу да Је ИтелнЈа у почетку рет а прокламовала своЈ став незараћене стране управо ради тоге да би сачувала Средоземно Море и Јадран од рата. А, де бн консолидовала такво стање, Ита. лиЈа Је тражила да се слорезуме се разним земљама објашњењем међусобног положаЈа. То Је до сада увек било остварено днпло. метским путем, насупрот савезничким тенденцнЈама да св с>коб прошнри. У погледу развоја односа Ите. лнЈе са савезннцнма за сада се не може ништа прецвзниЈе рећи. У Риму се денас у званичннм круговнма врло мело говорн о тоЈ теми. Први напор у том правцу тре. бало би да учини према ИталнЈи Француска. Колнко Је то тачно, за сада Је врло тешко рећн због недостетека потребннх еле\гената н дискрециЈе с којом би се во. днла оваква Једна акциЈа фран. цуске дипломатнЈе. Међутим. насупрот резервисаним званичннм круговима, ди. плометски кр>тови у Рнму сме. траЈу, да би било врло лако мог>'ћа Једна таква иницијатнва од стране Француске, а нарочито после говоре г. Реное коЈи је о. држао У сенату прошле сУботв. Како се цело ово питање сада налазн тек у развоЈу, прерано бн било даватн неки суд о >*спеху такве иннциЈетиве, кео н базе на којоЈ би се развио споразум о питањима Средоземног Мора. МИЛЕНКО ПОПОВИЋ

51ЕМЕИ5

ПРЕКО 900.000 Л>УДИ КОЈИ РАДЕ У СИМЕНСОВИМ ПРЕДУЗЕЂИМА САРАЂУЈУ НА КОНСТРГКЦИЈИ НАШИХ МОТОРА.

Стално стовариште Југосл.СИМЕНС а.д.^; с ™ 11СЗ.