Време

Л1 %

Уторак, 23 април 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 5

Н ЕУ СП ЕХ .1 Е .1II Е »1 И С И .3 Е Као што је била велина погрешка Шувжигов плебисцнт у марту 1938 исто тако била је велика погрешка чешка нитервевдија у Б ратиславн у марту 1939 Госттодин Хитлер 1е Аустријанац, а позната 1е особина његових земљака да много остављају случају и срећи

"Јуче је у Сремским Карловцима ПОЧЕЛО ВЛРЕЊЕ п | 200 ЛИТДРЛ МИРП ЗА СРПСК^ И Б\ГАРСКУ ЦРКВУ

Сремски Карповци, 22 апри▼ па. — Данас пре подне у СремЈскнм Карловцима, у патријар^ шијском храму Св. Николе, по^ чело је варење Светог мира за Јсрпску православну цркву. а Већ недељу дана у КарловI цима се врше припреме за ову ^ свечаност, која није свакоднев' на, нити свакогодишња. Јер ми-

Све је зависило од

розвот богађа а Ни данас, после догађаја, не могу да верујем да је господин Хитлер припремао как ву акцију за март те годиие. Ои се није тачно придр^авао одређених датума и само једнрм, а то је у случају , Чехословачке, одредио је већ на дан 28 маја 1938 да мора за-

^ роварење се врши према црВерујем да он није имао утврђен план у погледу;" ввнимпотрв6ама ' вдавп * т *

Чешке и Моравске, али је чекао да му грешка| Вели " ваедеље

неколико година, увек у току

Први пут је извршено мироварење за уједињењу српску

његових противника пружи прилику да ове земље,* које су биле у састзву првог РаЈха,укључи и у трећиГ равосла,ш Гкиие $а „Вцеме" сец Ме&ил Хен^г\илн, пмлеџнм ј^ипмнски ам&асаџоц & Иецлину

Садржа/ ранијих наииса ВРЕМ^ од 28 марта до 22 априла

Писац Још једна ствар доприносила је веровању да ће мир бити обезбеђен, а то је чињеница да се шпански рат прибтижавао свом крају, тако да је сасвим уклоњена могућ- ^ ност да би неки инцидент у ) том рату"- г^(^о~ комшгак;овати 0 европску ситуацију. С?ем'тога, Ј дознао сам да маршал Ге- в ринг, чије је присуство у случају рата било неопходно у земл>и, намерава почетком мар та да оде на дуже лечење у Сан Ремо. Његов одлазак, као и његове речи о потстрекачима рата које је назвао лудама и његова изјава да данас и диктатори морају да воде рачуна о жел>ама свог народа, све је то утицало умирујуће на мене. С друге стране, у то доба у питањнма спољне политике главну реч водио је фон Рибентроп, који је уживао пуно поверење свога господара. Чак и с обзиром на његово држање, за које сам знао да је само одјек става његовог господара, нисам имао разлога да се узнемирујем. Као амбасаЈор у Буенос Аиресу депешом сам на- Ј именован за амбасадора у Берлину. Нзнад свега био ф сам убеђен да мир Европе зависи од споразума Ен- 4 глеске и Немачке. Стога сам одлучио д а се што више ф дружим са националсоциЈалистичким вођама и, ако ]е 4 могућно, да стекнем н>ихова поверење. Између 1933 и Ј 1938 године, ми нисмо увек били правични према Не- Ј мачкоЈ. Тиме смо ослабили свОЈ положпј а оЈачали по- л ложај националсоциЈалиста. Вођ Рпјхп ми Је изЈа- ј вио да питање колонија може да чека четири, шест 4 или десет години. Морам да признам да је енглеска ) штампа знатно дметала моје мирољубиве напоре, али Ф је држање немачке штампе бгсло много грре. Фои Ној- Ј рат ми је изјавио да је АустриЈа први и последњи захтев • Немачке, а да се судетско питање може решити споразумом. Историја ће показати да је маршал Геринг септембра 1938 одлучно интервенисао у прилог мира. Велика Британија није могла одбити начело самоопредељења за 2,750.000 судетских Немаца. Претседник британске владе први пут у животу путује авионом. Опасност да избије рат само због питања дана и начина предаје судетских крајева. Догађаји у Берлину 27 и 28 септембра 1938 када је решавано о рату и миру. Разговори у Минхену између четири државника трајали су тринаест часова. Сматрао сам да питање Ме, Ј^ела и Дацциг^. неке бити такс тешко као то је било судетско питање.

посести ову земљу до 1 октобра. Не верујем да је у фебруару 1939 имао неки одређен датум до кога ће уредити одНосе са Чесима. Сигурно је да му је крајњи цил> био укључење Чешке и Моравске у трећи Рајх, ма у којој форми, исто као што су те две земље биле саставни делови првог Рајха, али није имао одређен план како ће го спровести. Истина је да се много нервирао због јачања противнемачке струје у Чехословачкој. Међутим, његов коначни план још није постојао. Све је зависило од развоја догађаја. Господин Хитлер је Аустријанац, а позната је особина ње гових земљака да много оставл>ају случају и срећи. Увек сам осећао да господин Хитлер носи ову карактерну црту својих земљака. Он је имао у својој гаави пуно различитих планова, али сумњам да је имао одређену слику о начину њиховог остварења. Његози планови постајали су временом све већн. и он је ослањање на случај срећу комбиновао са ванред-

Братислажа

но великим опортунистичким смислом, другим речима са великом способношћу да добро одабере начин и тренутак за извођење својих намера. Господин Хитлер чекао је са-

бођења године 1922 у Сремф ским Карловцима. После две I 0 године поново је варено миро ј Ј у Београду. Трећи пут у Пећи I ^ 1927 године. Сва три пута под ■ ) патријаршством Патријарха 0 Димитрија. За све време патри\ јарха Варнаве миро је варено ј свега једанпут, и то 1931 гоф дине. * Припреме за мнроваЈ рење 0 Припрвме за мироварење нису Ј обичие, јер је црква прописала *тачио прописе и начин варења. л Сем тога није у питању само ^уље, већ и разни други састави, ^који се не могу добити пако. \ Протојереј г. Васа Бранковић Ј нз Београда већ недељу дана боф рави у Сремским Карловцима, ^ припремајући све што је потребф но за миро. У састав улази око ^тридесет разних трава, коренова ^и етеричног уља, затим неколиЈко врста смоле и цвзћа. Цвеће, Јкорење и траве претходно се потопе у воду и вино и тако треба да отсгоје извесно време, а затим сз та течност сипа у уље, када почне варење. За Свето мнро узима се најфиннје маслнново уље. Потребан број великих канти са уљем већ је био приПремљен у ђаконнку из* олхара.^Ту су б|у!н и великн казани, тек калаисаии. После службе, тачно у једанаест часова дошао је Њ. Св. Патријарх др. Гаврило у пратњи епископа вккара г. Валеријана Прибићевнћа, а пред сам почетак стигао је и епископ бачки г. др. Иринеј Ћирић. Према утврђеном реду, прво је Њ. Св. •— Ваш углед је много ПО-лПатријарх извршно освећење ворастао У Немачкој. ^дицз, којом је, затим, пошкропио Одговорио сам да ми је вр-^ материјал за миро и казане у ло пријатно што то чујем, али#којима ће се варити. бих желео да знам зашто. ^ { Мешање етеричних Мир 1е био у инте- ј у Ља Немачке *ао(

ружиног уља, које је послала бугарска православна црква. По завршеном мешању мириса, миро се разлије у нарочите судове за чување мира. Један од тих старих судова, у коме се доносило миро из Цариграда, док га наша црква није справљала, показао нам је прота г. Бранковић. Овај се суд чува у патријаршији и употребљава и сада за миро. Сада ће се справљати око две стотинз литара мира, чија вредност, с обзиром на састојке, износн преко 30.000 динара. Освећење мира На Велики четвртак обавља се главни део церемоније око справљања новог мира. Нарочита литија доноси миро из ризни1*6 у цркву, обилазећи око храма. Миро се носи у судовхма, у којима ће се чувати на нарочитом месту у патријаршији. Када је миро већ донето у цркву, почиње велика архијерзјска литургија. За време литургије врши се и освећење мира. По завршеном освећању на исти начин, са литијом, миро се односи у одељење за чување. Први пут откако постоје тесне и срдачне везз између наше и бугарске цркве, бугарска црква се обратила нашој патрнјаршнји са молбом, да се и за њу припреми извесна количина Светог мира. Псводом тога, Њ. Св. Патријарх Гаврило био је љубазан да нам изјави: — Раније је бугарска црква

Прота г. Васа Бранковнћ са судом у коме је доношено миро из Цариграда за нашу цркву набављала миро од других цркава, које су имале право да га саме освећују. Сада овај посао ми вршимо и за бугарску православну цркву, што је дошло као природна последица наших срдачних односа. Као свој прилог за справљање мира браћа Бугари су нам послали пола литра ружиног уља. Сазнаје се да ће бугарска цркза добити десет до петнаест литара Свзтог мира, колико је довољно за њене потребе до новог мироварења и мироосвећења. Љ. ВОЖИНОВИЋ

Хитлер давно била на ручку код ње га. Њене прве речи биле су

ЧУВАЈТЕ СЕ непријатељсш шпијуна и агената У последње време страна о-. интереса државе, па следстве-

бавештајна служба настоји свим силама да унесе забуну у војску, да пољуља поверење у нашу државну управу и да, прикупљајући податке о нашој војној снли, радн против интереса народне одбране н безбедности земље. Сви родољубнБИ Јутослове ни, од најмањег па до највећег, дужни су да буду на опрези и стално да будннм оком прате

но томе и протнв сваког Југословена поједннце. Родољубнвн Југословенн, Ваша је света дужност да све оно пгто Бнднте или сазнате, а што посредно нлн непосредно може да пггети општнм државннм ннтереснма, интереснма народне одбране и безбедиости Отаџбнне, најхнтннје доставнте — најбоље лнчно — Командн Београда, у којој постојн бнро

све појаве око себе, обраћајући I намењен спецнјално за сарад-

оесу и Етлеске

Тисо мо да његови противници учине неку тактичку грешку и тада је приступао плану који је био најпогоднији у томе тренутку за остварење цнл>а Чеси обара/у впапу

1 ис

оа

Као што је био фаталан Шушпигов плебисцит у марту 1938 године, исто тако била је фатална чешка интервенција у Брагислави у марту 1939 године. Истина је да су неки пророци предвидели да ће се 15 марта нешто догодити у Чехословачкој, и наравно ти л>уди су доцније били веома поносни на сврје предзиђање, али ја ипак верујем да имају да захвале само случају што се њихово претсказлвање испунило. Да су Чеси били паметнији и да је посета бритаиских државника Бер ллну била предвиђена само за десет дана раније, дакле пре него што су Чеси срз'шилиј мл>и у којој се налази. С дру-;

Затим је Њ. Св. Патрнјарх узео вино, в онда уље и насуо у казане. После тога је пламеном —Као што знате, рекао је>" ™ ећ ;- "°' а ' е г< " >вл * " вре ' мој познаник. V септембру,'" по, па л«о »ватру испод казана. пожелевши прошле године постојале суф ■ * Асрећу у послу. две струЈе: Једна за рат а дру- г га против рата. Ваш углед КОД^ Паљење ватре за други каза.ч противника рата био је увек. изв р шко ) е епиксоп г. др. Иринеј врло велаки, али сада је ј 0 шЈ Ђ »!> ,Л ' • ,а 'Р 6 "" в »"' већи код поборнака рата. Рат-)Р"1»» Прнбићевић. Потпали.ши на странка вас оптужује даГ" ру ' еп »™ оп » су сте блефирањем успели да » молит«. • >•»» ч бедите господина Хитлера да ><">«о преузелк с.вштеииц. Свеби Енглеска ушла у рат дај -Р»- у "рђеио„ ра ссмо ми напали Чехословачку.Ј порвд1 '' у «•»<«■Та струја је сада бесна, твр-? пана » дећи да Енглеска никада не, би ушла V рат, ма шта се до-1 годило. Њени поборници го-| аоре: „Проклети британски 1 . ' . Јсе наставља и на зелики уторамбасадор: изблефирао нас ЈеЈ до поко|1и до „ на својим прнчама у НирнбергуЈ јв д0 у септембру и са својам спе-> „ са поподн ,. ци.,алним возом у мају. То Је> Кјдј с< _ с , е10г и11ра маЈстор у блефирању. Ј Јав рши. онда се у»., у иоме иеОва прича Је добар 0 дговорЈ иа , аша ин мап0 ос1авн мојим критичарима који твр -Ј н „^. н0 >рем , ДЈ „ охладИ| . де да у септембру 1938 годнне.^ затнм са - сипа ; у ет» Р ична уљ», за време конгреса у Ннрнбер-, мириси . Ту доћн н пода литр1 гу .нисам био дозољно енерги-^ чан. ) Има још једна ствар која се^ заборавла, а то је да ће л>у-* ди лакше послушати приго-Ј вор ако долази од чозека којиЈ је настојао да схвати њиховоЈ гледиште и онда када се оно> не сл^же са његовим личним^ погледима. Званичнн прет-^ ставник једне земл>е у ино-^ странству не може много ко-* рнстити својој з?мл>и ако се, зна да је мало наклоњен зе-Ј

молитве, и мешати уље у казанима. Варење првога дана траје до поноћи. По исгоме реду посао

нарочнту пажау на страна лнца међу којнма нма највећн број страннх шпнјуна н агената, којн раде протнв внталннх

Уредба о боравку и кшању страна! а важи и за подручје Бановине Хпвзтсчз Загреб, 22 апрнла. — Бан Бановнне Хрватске г. др. Иван Шубашнћ потписао је Уредбу. којом се Уредба са законоском снагом Министарског савета од 17 априла о. г. о боравку и кретању стра наца протеже и на подручје Бановине Хрватске. У овој Уредби, која је идентична са Уредбом Министарског савета, измењен је само чпан 1, који гласи: »Страни држављанин може становатн у месту на које гласи улазна виза, односно у месту које је у дозволи за боравак означено. Промена места становања на подручју Бановнне Хрватске можс се извршити по одобрењу Банске Власти. Боравак страних држављана у Бановнни Хрватској преко рока трајања улазне визе одобрава Банска власт.с

март 1939 године могао је да протекне без важних догађаја, оставл>ајући будућности коначно решење чешког питања. Мада ћу прекинути нит своје прнче, морам да изнесем нешто што сам чуо по свом повратку у Берлин у фебруаару 1939 године. Састао сам се са једном личношћу која је стално у додиру са госпојџшои Хлтлерои и која је не-

да имају много већег утица-Ј ја ако се зна да је настојао' да послужи не само ннтереси-Ј ма своје земл>е него и државе^ ј код које је акредитован. Та-^ кав став не значи да човек) не служи интересима своје зе-ј мл>е. јер не треба заборавити^ да се интереси двеју земал>а* не сукобљују баш увек. На-' против. Сигурно је да је било > у интересу и Немачке и Ен-^ глеске да се сачува мир. I

н>у са грађанствоу у цнљу сузбнјааа непрнјатељске шпнјунаже н ште~не агнтацнје. Имајте на уму, да често на очнглед н безначајнн подацн могу бнтн од огромне вредностн, зато обавепгтавајте о свему, пгго мнсднте да ће бнтн од корнстн. Југословенн, не заборавнте да је то Баш дуг према Отаџбннн н буднте у овом погледу крајње савеснн н педантни. (Из Ко$Јанде Београда, Миша Великог улица број 7). Олуја над Загре&ом и Загор!ем Загр е б, 22 априпа. — Синоћ је над Загребом и целим Хрватскнм Загорјем беснела олуја са обилном кишом и местнмнчним провалама обпака. На многнм местима пуцали су громовн и причиннли вепике штете нарочито у Бјеловару и околнни. Града није било али је пљусак био тако јак, да је нанео пољскнм усевима н воћу велнку штету. Сем тога и громови су нанелн велике штете. Један гром према извештају нз Бјеловара ударио је у зграду Дирекције ђурђевачке имовне општнне. Један гром је ударно у Телефонску централу у Бјеловару. Услед тога покварени су многн телефонски водовн н 30 телефонских апарата. Прекинуте су телефонске везе са многнм местнма у Хрватском Загорју, а покваренн су н многи електрични водови, којн снабдевају крајеве Северног Загорја олектричном струјом нз Загреба.

Казацн у којима се кува мнро

КОД КАШЈћА

ГУАЈАКОЛ-СИРУП % „РЕМЕДИА" (Ои«ја<Јр1-Реп1упа1П11^ за одрасле и децу. Добнва се у свим апотека.ма Огд. р*г. С. вр. од 6.11,1У10 / ;■ •'