Време, 12. 07. 1940., стр. 10

ПРДНТИЧНИ СДВЕТИ

Ученнпе Нуджлсвв школе у беспреиорннм униформама

Ш1М1 3« ■уЖКЈк« -— иакм с»гт-> зграда. Мнрисн« еаоро. У холовмма много оваКа, мкого суиа«. мвиа баапа— Типгина То ;• онра»а под жојвм ја јадма група ж«на развахв сао)у ■У >Т УР И У' соан;«пну н хукану данатност То ја н по ар«м»ну и во врадностн рада праа шиолв у Југоснаан^н за спрама»а стручног саннтвтсног особгаа. Оада са шнолују само жвнв, н аахва»ујућн томв што су првмлно схватнлв сво) мдвтав и ■■су жаонвв трува, шнола ја п даввтнввст годнна, од свогв поствнкв до данас, поиазала вндна разухтвтв Трабвпо јв доста времвнв н труда, да св од початна. од прва »рпв, дођв до Јвдне ованвв устадоав, иво што ја Шиопа за ну(цње данас Аацвју за етваран>а јвднв ожаава шису, во}а бн омогућнпв спрвмвке струнног свннтетс#ог оооб »в. ннсмо поиренупи мн. За иоправру посаарвтннх рђавнх ХНГНЈвИСКИХ прилнкв вод нас по старвла се Америнвнска мнсија др Рндера Овв мнснја јв почада оргеннзоватн рад на спрвмвау н органнзоваиу струнннх ну дтлл Уз сарвдгау Црвеног Крсп н Мнннстарства народног здрааља, пошло нм је за руком да раалнзуЈу своју замнсаО. Саа тарвт н брнгу преузепа ја на сабв гца Еннд Н>утн. Почела јл сноро од ннчага Распнсала је аонвурс, војнм ;е познванв учекнца да се прк;евв за нудн^кску шкопу Свим снламв се старала да ово) ноаоосновано) школи да ранг аојн нма)у таква школв у Енглвској, Амернцн н другнм аултурннм землкамв- И успела )в у томе свома иастојвњу. Стврвла ов затнм о културном поднзаку и нзграћнваку својнх пнтомкпе Нвдоств|1ло ја струч•ог особла. Гца Њутн јв успвла да одоброаоАн г-ггу Ружу Хелнхову да ода у Енглвску н дв твмо студнрв. КасннЈв )в гцв Хаанховв бнла дуго годнна дкрвктор оав шконв. Квда Јв Амврнквкска мисијв аавршнла не главнкж део посла, поаукаа се н оставнла отворено поие рада члвннпама којв су остеле иза к>нх. Рад ;е прввилно органкзоаак. Школован.в пнтомнпа за састра кудк&в )« тра;ало у почвтку четкрк гоеиие, в сада три. Прнмају св учаннце са пуна четирн рвзреле средм школе. Прим»вне учекнце су прве трн мвсвцв прнправнкце. Тек вада поле»у основне по^моаа нз мге боаасннка, хнгн)вне и домвћнкств« у само) школн, прнМв ]у нх вао ралоане ученице. Учвннце добн|в)у у школк ствн. хрвну н оде.ло, е пркмв)у ее нлн басплатко н се плаће, мћ прамв нмоаком сталу ■ ввоасвом успеху СедашмгК днрегтсгр ј е гђе др Даннца СтакараанК. У оаоЈ огрукк шене )е показака вопнво ворнстк момв дв допринесе друштву к соцкјвл-

ном напрвтку урођена мвнска брнга, иежиост, пвдвнтврнја и марљивост. Овај високн звдатак нкко бољв од жеие не би могао

да приввде у дело Жвиа јв још јвданпут показала да иожв много дв допрннесв као соцнјална радннца.

■ АКО ПАРККТ х

ЖБЛИТЕ ДА ВАМ \

ма тамХи/Џ бојV Д°Л а >- ј тв у тосан пометам са терп'нги- ^ мом, ј мало орахово« зе)тина који л • Кг обОЈиги восам ј В ПОЖУТЕЛЕ ДИРКЕ ИА ф КЛАВИРУ можете очистчти моло- ф Му танке крпе замоиене у алкохол. ф На тај качик с-чокова кост неће се ј ( покварити м дирке неће убрзо Со-2 жутети. Сасаим тамне дирке очи-ф стиКете мх ако их истрлате фла- 4 нелском крпом замоченом у коло Ввликв ПОШТвнскв НОЛв ску воду. ^федерима, звтворвив плвтном| МРЉЕ ОД ТИИКТУРВ ЈОДА ^КОЈИМв јв путОВвО »СуруПИЈвв ИА СВИЛЕИОМ РУБЉУ укло кМ-Ј са вМвНвТНОМ ПОШТОМ, билв Су Кете кад ставите три Д„ четири . нвлад „ у Ср6и ј и нвјбртв С вОкруме на шпркау ^ 6р в ћа , НО срвДСТШО. Али ив Зв де. Чим се шгирак растоии замо- . ' г \ите мрле у шолу са хигирком и Ј с »® ДилитвНСОМ Св МОГДО П У поновите неколнко пута то, догод ^ ТОВ8ТИ свМО нв ЛННИЈН БвО" штирак не остане бео, а затим ис-ј грвд—Алвксинвц, чвтири путв перите у хладној води. ' "

Модеран тип путннчннх аутобуса, којн прнма по 30 путнниа

ив

Еманципација је захватила и Чилеанке

ј»нвдвљно н Бвогрвд—Швбац јв ^данпут нвдељио. Ј Људн су св тешко рвствјвли ^од три грошв кв свт вожле, в^ли возипи су св дипитансом, а које до скора нису смеле да иду саме улицом;г:Ј;„Х"*Г. ,р -Г. гл .тжо у ч„л,у чттш-мж - су с. СОбо* ПОН.ТН Прнрода је ову нацију обда. рнла иевероватвом лепотом морем. стеновитом обалом. језе. ркма и високим планин&мв. Земла је богата житом, воћем, др. вом и другим минералима. тако да се од тога издржава. Звто није ннкакво чудо. пгто су Чн. леанпи красан свет. њихођ жн вот тако прнјатан. а Чнлеанке лепотицв и гостољубиве домаћипе- Живот у Чилеу видно је поде. лвн иа жнвот у граду и на фар. мама. Сезона у градовнма. а на_ рочнто V Сантнагу почиње оД «аја до децембра. То је град са 700.000 ст&иовника на виссрввни окруженој снежннм врховнма Ан. да Космополитски град св кафа. нама, позорнштима и два тркв.

Данашље Чилеанке нмају прав« да пооећују и кафвне и позо. риштв и тркалипгта у пратн.и својих пријател>а или пријатељи. ца, иако на сав твЈ н.ихов* про. грес старе чилеанске госпе уздншу и сумзкиво врте глввом. По лиховом иахођењу младе девој. ке не би смеле да излазе на ули. цу саме, в Још ман>е на тркали. ште. у биоскопе или да воде спортове. Некада су младе девојке имале само права да иду до цркве. и то у пратн.н какве ста. рије особе или мвјкеАли вРенеиа су се променила и еманципација жена захватила Је и ове црнооке лепотице, које су чиста раса и говоре шпањол. ски св благом. лељом интонаци. Јом. У своЈим пространим Јсу*ама у ВикториЈииои стилу оне приређуЈу честе игранке и забаве. бв. ве се свим спортовима, а погото. ву скиЈалем и по неке од н.их по. степено заузимаЈу вндне положа>е. коЈи ст Још пре десет годинв били наме>кеии само л»удафа. Алн већн броЈ Чилввики сУ Д°бре супруге и изванредне маЈке. Свака сматра за своЈу дужност да нма бар шесторо депе. и може се рвћи да Је породнчни живот код н.их светиња над светиљом

Ове четири днвне Чнлеанке прнпадају познатој породнпн Саксгои н саме раде н воде рачуна о својој фарми недалеко од Сантнага.

Поред шпвнског језика деца уче енглески и фрвнцуски Језик и касније долазе у Европу Иако с« често срећу енглеска имена — то не значи да су они Енглези. Денашњн Чилеанци пре неколнко генерација имали су у себи енглесме крви. и природно Је дв су задржали и имена сво. Јих даљних предака. Скоро свака иоле имућииЈа чилевнска породица има велнко пвл>ско добро ван града и те своје фврме иазиваЈу ,,фундо"На тим фармама сеЈе св жито. негује с? воће. као и читава ств. да стоке и коња за вучу и за трке. На многимв оД н.их сачу. вале су се Још простране виле из Х|Х века, које су пуив прозорв и соба за бетброЈ гостнЈу. Треба на. рочито подв>*ћи да су Чнлеанке ванредно љубазне и гостол.убивв домвћице. Друха карактеристнкв Чилеан-

^чак н амрвл, ручну торбу ^путничкв хвљине, до двсвт окв ^ тежине. Ј Ако би пртљвг био тежи од ^десет ока, за вишвк св нвппвф ћиввлв твкса као и зв поштвн^скв пошиљке: 10 пврв чвршиЈских т. ј. 5 пвра динарских од лсввве оке и нв сввких пет саф ти растојвњв. } Дуго јв дилижвнс код нвс гбио једино превозно срвдство. ЈЗими су пвхуљв улетале иза ^платненог застора и топнле св ^на крилу, лицу, и косн шћућуф рених путникв Ввтвр јв лвпр#шво плвтненим засторимв и це' пао их, коњи су посртали, звпв^двлн у снег, а првмрзли кочиф јвш јв псовво } ЈТети су облвци првшине зв^сипали уста и очи путницима, \ коњи су Св знојили- двхтали, ф застајали... Нвјбрже свобраћајк« ј. Л.)«,. пр.ма иузоти и т-ри { "° ср«дст.о пр.др.ти. Србнј. и њнхова национална игра „Ку.Јс мувом св пробијвло друмом. ека" не изоствЈе иза популврнихЈ Ввливи догвђвј јв био квдв јв фокстрота и румбе зв влвдв внвзв Милана донвт Што се тиче чилеанске сељан. * _ « • ке. њен је живот испуњен радом ^ Јакон ° грвђвњу желвзницв. као и живот других селлнки у#Али ипав јв требало много и свету. Поред домаћих послова, ј много временв док св од тв оне помажу мужевнма приликом ф , риболов« нли ведрв и опаљене # жвлвзии1 * в имало стварнв косуицем св Јасним смрдљевком} ристи. заденутим из а ува, на малим ма. ^ Међутим, појввило св јвдно 1 -°' 0 С.0бр.ћ.ј Н0 СР.ДСТ.О, ИОред тога оне копвЈу и раде по ви. ^)® ни 1® нмало запрвгу од три ноградима покрај мор а и допри. л коња. Кретало св само, готово носе производњн наЈчувеииЈег^ лао жвлв зииц в , још брте Био вина на свету. Напоредо с* љу. V дима оне беру. пребираЈу. гнл>чеЈ ,в Ј° ®У то ®УС и цеде вино А сем тога првве* У почвтку су аутобуси моГли изврсну Јабуковачу, коЈа са див Јда приме нвјвише по двсвт пуно п*ч*иии лоиаћии хл,6он иЈ гни Б ј сиром, коЈн има врло пикантаи г * 1 V, . г Јгкус, сачињава њихову свако. #°У с «нх лнни]в. Нијв трвбало диевну хрвну. гдуго па да св прввилно схввти

знвчвј вутобуског свобрвћвјв. 1930 годинв основан јв н Саввз вутобуских првдузећв. Успостввљен јв рвдоввн саобрвћај нв многим лннијама. Данас имамо у Југославијн 402 аутобускв првдузвћв. У Бв огрвду постоје свмо 5. Врло јв мали број аутобуских линија гда већ постоји жвлезнички свобраћвј. Пружнв линијв вутобуског свобрпћвја је дуга 17 524 км На првко 12.000 км вутобуски свобраћај постоји у крајввимв где уопште нема телвзничвих веза. У тим крвјевима аутобуски саобраћај јв нвопходвн. Исто тако аутобуске линијв омогућвввју туристички свобраћвј у лепим нашнм крвјевима. У аутобуском свобраћају путнички аутобуси превалв годишњ в првко 20 милионв киломв тара. Очвкивао св знатан развој ове привредне грвне. До развоја је и дошло свмо огромним звузимвњвм ^утобуских предузетника и самим тим што је

вутобуски саобраћај нвопходан. Међутим, услвд смвњења промета и повећвња погоиоких трошкова долази до сасвнм супротног рвзултвтв. РаввоЈ аутобуског саобраћаја је у звсто)у. мотдв н у опвдвњу, и порвд свегв што св указујв као нвминовнв потреба. Аутобусом јв путовао у прво времв срвдњи сталет. Каснијв јв билв приморана и сиротиња, јер у многим нашим крајввнмв нвмв телезнице. Двнвс аутобусом путујв свак. И они нз виших друштввни* кругова, јер бензина јв мвло, гумв још мањв, а вутобусом јв ипвк пријатно путовати, нарочито кад св рвди о модерннм типовима, који примају по 3040 путника. У нашим пасивним крајевнма у Црној Гори на пример. немв тих модврних типова аутобуса. Али тамо постоји нвшто што у другим крајевима нвмв: у Црној Гори су нвјбољи шофери-

Због колебљивости цена на грађевинском тржишту Београд ће остати без једне палате

Пицитација за грађење палвтв Пвнзионог зааода за службенике ннјв успвлв пв )в грвђвњв папвтв звводв иа углу Милоша Ввликог н Крвљицв Наталијв улнцв за сада одложвио. Прв изавсног временв Пензиони зовод за службенике у Бвогрвду одлучно јв дв подигнв рвпрвзентвтиану палату на углу Милоша Велнког н Крвљице' Натвлијв улице. Плвц јв авћ купљвн, ствра зграда биоскопа »Одвонс јв срушвна и расписана је бнла лицитацијв за поднзањв пвлвте. Услвд*твшких услоав обвзбеђвЊв доаољне количиие грвђеаинског мвтеријвлв и колебљи кости ценв, миогв грвђваинскв предузећа се иису усудила да поднесу своје понуде, јер нису

били сигурни да цвнв и даљв неНв дв скачу, што бн значнло за и>их матвријвлии губитак ипи раскид уговора. Због такве ситуације Пекзиони завод јв примио свмо јвдну понуду за градњу своје палатв По слв нвуспвха прве лнцитвције Завод још нијв рвшио далн ћв расписивати и другу лнцнтацију или Нв мождв покушати да купи нвку веН готову палату која би бар приблнжно одговарала њвговнм потребама За сада се још ништв снгурио ив може знати. У на|скори|в време ће о томе бити донесеив лвфииитивна одлука. Даклв, можв се врло лвко десити де услвд неповољних при ликв на тржншту Бвоград остаив без јвдне модерио пвлатв у центру грпдв.

НОВ РОМАН „ВРЕМЕНА"

Мсииа Кфисши

УБИСТВО РОЏЕРЛ ДКРОЈДД

— Не више од пола сата, сигурно. — Хвала госпоћнце. Погледао сам га пажл>иво, намсштао је неке стварчице на столу а очи су му сијале. — Добро је, рекао је инспектор. Урсула Бури је изашла. Реглеи се окренуо према мис Расел. — Откада Је овде. Имате ли обавештеља и препоруке које |'сте добили о њој? Не одговаг»ајући на прво пнтан* мнс Расел се упутила | једиом малом пнсаћгм столу, Оаај ители)вискн д*с«р преви г /творнла једну фијоку, узела

ЗА1АЉОНЕ

ел од пола аитра белот, |вког винв, три жумвиаа, к*е пеаа )а и 13 хреме ввћера. Прао се умуте трк жумаииа н ве^ет> а зетнм додалу јотв вва сека ,и восав краткот мућам саај крвм нвии)в се аииом. Цеве с« смесе гтраручи у шерпу и етааи иа се куаа иа пери, са« доџ ее ие де6н|в пеиаст крем Аии пр ИИИК9И куаам нвврестаио мечпети и ва дС^аолитн д« ироа%уча Када »а крем гофггџ сила с« у чаша ш саужн ов кммтши-

♦'.ањ писама, нзвадила је ■ пружила га ивспек-

једно гору. - Из1 Г оспоћ® Нсрби спођа ? — Прнпада Једиој породнцн из околжне, ла је мн': Расел. — ДоСро, рекао је ннспектор. пружај>"ћи ЈоЈ пнсмо, испнтвјм г, другу еад. Елзи Дејл. Елзн Дејл је бнла плана девојка нрнјатног лнка али и *ннт*-лнг<'нтжог. Рвдо Је одгомрала на слтвјм којв су

леда да је сне у реду. Ричарда Фолио из ■ Грејиџа, ко је та го-

доСрој изјави-

Јој постављана и била је очајиа када су ЈоЈ саопштили нестанак новца. — Нема у њој ничег подозривог, рекао је инспектор пошто јс девоЈци дао знак да иоже да изиђе. — Шта мислите о Паркеру? Гувернанта је стегла зубе и није ништа одговорила. — Имам утисак да има нечег ненормалног код тог човека. рекао је инспектор замишл>ено Не знам међутим кад Је могао да изврши дело, имао је посла после вечера а и за доциије има доста добар алиби. Сигуран сам Јер сам га до бро провериЛ. Хвала вам мис Расел. Оставићемо ствари аа сада оиако како су. Вероватно Је да је господии Акројд некоме дао тих четрдесет ливара. Гуверианта иас Је хладно пог-.лравила и орншла. Изашао сам из куће са Поаро-ом. — Питам се какве су то хартиЈе могле да буду коЈе је пореметила та млада девоЈка да се АкроЈд толико нал.утно, можда ту има неког трага. — Секр«тар Је нзјавно да иа столу иије бнло иикаквих значајних хлртнЈа, приметио је Поаро мирдо.

— Да, али... застао сам. — Изгледа вам чудно да се Акројд разбеснео због неке безначајне ствари. — Да, помало... — Јесмо ли сигурни да јо била посреди нека безначајна ствар? — Па заиста, и нс знамо ко Је су то хартијс биле. Ипак Рејмонд тврди... — Оставимо за тренутак оно што је казао РеЈионд. Шта мислите о тој младој девоЈци? — О коЈој ? О Урсули Вури ? — Да. — Изгледа ми врло приетојиа, одговорно сам двоумсћи се. Поаро је поновио моје речи, наглашавајући оно »изгледа* Затим, после малог таЈца који је настао, узео Је аз цепа једну хартију и пружио ми Јс — ПогледаЈте, пријател.у. хоћу нешто да вам покажем. Листа коЈу ми је пружао је била она коЈу Јс израдио Јутрос инспектор и дао Је Патону. Показао ми Је прстом једно име и поред п»ега малн оловком написани крст. То је било име Урсуле Вури, Сигурио ннстс прнметидраги моЈ, да постоји Једиа осоСа иа овој листи 'шјн

алиби ннје доказан и да је та особа баш Урсула Вури. — Не мислите ваљда?.. — Докторе Шипарде, ја претпостављам све. Можс бити да је Урсула Бури убила господина Акројда, ма да ие видим разлоге због којих би она то учинила, а ви? Погледао ме је пажливо, толико пажл.иво да ми Је то било непријатно. — А ви ? ГТоновно је. — Не видим никаквог разлога, одговорио сам одлучио. Скренуо Јс поглсд, набрао обрве и рекао је више за ссбс: — Пошто Је уцсн.ивач био мушкарац, ие може она да доћс у обзир... Накашљао сам се: ,,Што се тога тиче..., Рекао сам ово са сумњом у гласу. — Шта? Шта сте хтели да кажсте? — Нншта. Ништа... само ово: У своме писму гђа Ферар Је говорила о ЈедиоЈ особи ие одргђујући да је то мушкарац, само смо Акројд и Ја мислили да је мушко лицс у питању. Поаро ме ииЈе слушао, говорио Је сам себи: — Најзад а то јс могуће . да... али? Треба да срсдим своје мисли Ред и методп! Никада ми то није било толнко потребно. Све мора да се слаже.. ииаче сам иа крнвом путу.... Застао Је и иахло се окренуо према м«*иа: — Где Је Марби? — С друге страие Крсичестера. — На коликој далини? — Отприлике четрнаест ки лометара. — Да ли би могли тамо да идете? Сутра, рецимо? — Сутра ? Да, недела Је. Могао бих удесити. Зашто хоћетс да адем? — Да посетитс ту госћођу Фолио и да добијсте обавештења о Урсули Вуди. — Добро.. и ако нс оолим баш много ту мисију! — Сад није тренутак да правите тешкоћс, у гглтању Је живот Једног чоиека. — Сирома Ралф! Рскао сам уздишући. Ви га ипак сматрате невиним. Поаро мс јс погледао врло озбилно. — Хоћете ли да знате тачно шта мислим ? — Наравно. — Ево дакле: све Јс уперсно протнв њега. — Како, узвикнуо сам' Поаро потврдл. — Да. тај глуци инспеитор — Јер он Је заиста глуп Је проиашао иекс чшмиице Тражии истину... н стално морам да се враћам иа Ралфа< Патона. Мотив, при;гика, сред ство. Али иећс штедети труда, обећао сам то госпођици Флори... Та мала Је увсрена, нрло увереиа у његову иевиност. Ноаро нде у Једну посггу Вио сам помало уабућси кад сам зазвонио иа врата Ма1бш —' ГреЈииа, у понеде лак оосле подна. Питао гим

се шта се Поаро надао да откриЈе Зашто ми Јо поаерио ту мнсију. Је лВ зато. што јо желео да остане у позадини као и када ми је казао да по. ставлам Вланту питања? Али, ова идеја сасвнм природиа, у првом случаЈу нзглсдала уга Је сада неразумлива. Моје размишлањс било Јв прекинуто поЈавом служавке, која ми Јо казала дц со госпођа Фолио налази кјд кућо. Увела мс Јс у Јсдан велнкн солон н ја сам радознало посматрао око ссбс чекаЈућц домаћицу. То Је била вслика о. даја, доста празна са нешто фииог порцелана и сјгл ке, али су завесс и намештај били похабани. Гледао сам баш Јсдаи леп псЈзаж кад Је улазила госпођа Фолио. Вила Је оисока и имала јс диван осмсЈањ ГВена смеђа бујна коса била Јо нсмарно зачсшлана. —Доктор Шипард? — питала Је. — Да госпођо. Извињавам се што сам вас узнемирио али сам желсо да со обавестим о јсдноЈ собарици коЈа Јо слу жила код вас, Урсула Вури. Када сам споменуо то име, лице госпођс Фолио изгубило је своЈ лубазан иараз, било јоЈ Је очигледно неприЈатио. — Урсула Вури, одговорила Јс колебајући се? — Да, можда Је со сећато? — Како ла не. сећам се од» лично. (Нас.1мића сџ)

ВРЕМЕ

Петак, 12 1улш 1940

Од дилижанса до модерног саобраћајног сретства

ЈЕДНО ВМЕРИЧКВ НОВИНА ЈУоо вртунац ра4/>инираности америчка домаАица, клда вас иозове на ручак или всчеру. став.т>а преко беле сереиЈете, малу црвену марамицу, која служи за брисање уста. На тај начин н>ене ссрвијете никада нису изложене мрлама ружа за уста.

Преко 400 предузећа јодржава у нашој земљн аутобусни саобраћај на линијама дугим 17.524 нм.

Културна, социјална и хумана делатност Шноле за нудиље