Време, 12. 07. 1940., стр. 14

СГРАНА

ВРЕМЕ

Од дилижанса до модерног

Петак, 12 јули 1940 саобраћајног сретства

ЈЕДНО ДМЕРИЧКП НОВИНА Ју ао врхунац рафинира1У ности америчка домаКица, када вас позове на ручак или вечеру, ставла преко беле сервијете, малу црвену марамицу. која служи за брисање уста. На тај начин њене сервијете никада нису изложене мрлама ружа за уста.

Преко 400ттредузећа јодржава у нашој земљи аутобуски саобраћај линијама дугим 17.524 км.

ПРДКТИЧНН СДВЕТИ

на

В АКО ЖБЛИТЕ ДА БАМ ПАРКЕТ има та,нНију боју додајте у восак помешан са терпенгином, мало ораховог зејтина који Ке обојити восан. | ПОЖУТЕЛЕ ДИРКЕ НА КЛАВИРУ можете очистити помо■ Ку танке крпе замочене у алкохо. На тај начин слонова кост неКе се покварити и дирке неНе убрзо по-1 жутети. Сасвим тамне диркв очи- Ј стиКете их ако их истрљате фла- 4 нелском крпом замоченом у колоњ- # Велика поштанска кола на ску воду. ^федерима, затворена платном' — Л1т ■мпгвиувч ЈО 1А $ К01ИМВ ; в ПУТОЕв'*,

Модеран тнп путничких аутобуса, нојн прнма по 30 путннка значај аутобуског саобраћаја.»аутобуски саобраћај неопхо1930 годинв основан је и Савез дан. рут^бускнх предузч-ћа. Успо- Ј Међутнм, успед смањења

асуоушцас

Ученнце Нуднљсне шноле у бесп

Шкопа за нуднље — велика светла зграда. Мирисиа скоро. У холовима много двећа, много сунца, меке белине— Тнигина. То јв.овриље под војим је једна група жена развила своју куптурну, социјапну и хуману депатност. То је и по времену и по вредности рада прва школа у Југославији за спремање стручког саннтетског особља. Овде се школују само жене, и аахваљујућк томе што су правнлно схватиле свој задатак и ннсу жалиле труда, школа је за деветнаест годнна, од свога постанка до данас, показала видне резултато. Трвбало је доста времена и труда, да св од почетка, од прве ирпв, дођв до једне оваквв установе, као што је Школа за нуПиљв данас. Акцнју за стварањв јвдне оааквв шко^г која би омогућила спремање стручног санитетслог особља, нисмо покренули ми. За поправку посператних рђавих хигијенских приликв код нас по старала св Американска мисија др. Ридера. Ова миснја је почела органнзовати рад на спремању н организовању стручних ну диља. Уз сарадњу Црвеног Крста к Министарства народног здравља, пошпо им је за руком да реализују своју замисао. Сав тервт и бригу преузела јв на себе гца Енид Њутн. Почела је скоро од ничега. Расписала јв конкурс, ксјим је позивала учекице да се пријаве за нудиљску школу. Свим силама се старала оха овој новооснованој школи да ранг који имају такве школе у Екглеској, Америци и другим културним земљвма. И успела је у томе своме настојању. Старала се затим о културном подизању и изграђивању својих питомица. Недостагбло је стручног особља. Гца Њутн је успела да одобровољи г-цу Ружу Хелихову да оде у Енглеску и да тамо студира. Каснијв је гца Хепихова била дуго година директор ове школе. Када јв Американска мисија завршила најглавнији део поспа, повукпа св и оставнла отворено поље рада чланицама које су остале иза њих. Рад је правипио организован. Школовање питомица за сестре нудиље јв трајало у почвтку четнри године, а сада три. Примају се ученице са пуна четири разреда средње шкопе. Примљенв ученице су прва три месеца приправнице. Тек када полажу основне појмове из негв болесника, хигијене и домаћинства у самој шкопи, примају их као редовне ученнце. Ученице добијају у школи стан, храну и одело, а примају св или бесплатно и са плаћањем, већ према имовном стању и шкопском успеху. Садашњи директор је гђа др. Даница Станаревић. У овој струци жена }в показала колико користи можв да допринесв друштву н социјал-

ном напретку урођена брига, нежност, педант марљивост. Овај високи нкко боље од женв не

ЗАБАЉОНЕ Овај италијански десер прави се од пола питра белог, јаког вина, три жуманца, два цела јаја и 15 грама шећерв. Прво се умуте три жуманца и шећср, о затим додаду још два иела јаја и после кратког мућења овај крем напије се вином. Цела се смеса преручи у шерпу и стави да се кува на пари, све док се не добије пенаст крем. Али приликом кувања треба непрестано мешати и не дозволити да прокључа. Када је крем го1ов, сипа се у чашв н служи кшкухтдои

Еманци! које до скс Жнвот тече глатко Природа је ову нап рила невероватном л« морем, стеновитом обаг рнма и високим планин. ља је богата житом, в« вом и другнм минерал1 да се од тога издржа није никакво ч>*ДО. пгг леенцн красан свет, н вот тако прнјатан- а лепотице и гостољуб* ћицеЖнвот у Чнлеу видн» л>ен на живот у граду мама. Сезона у грвдовк рочито л' Сантнаг>' почи. ја до децембра. То је 700.000 становника на ј окруженој снежним врх< да. Космополитскн град нама, позорнштима и лишта. Данашње Чилеанке в ва да посећују и кафа> рипгге и тркалишта з својих пријател.а нли п ца, иако на сав тај н>1 грес старе чилеанске гс шу и сумњиво врте г л њиховом нахођењу млр ке не бн смеле да изла. цу саме, а још мање н ште. у биоскопе нлн спортове. Некада су мл ке имале само права д цркве, н то у пратњи > рије особе нли мајкеАли времена су се 1 емвнцетгација жена је н ове црнооке лепосу чиста раса н говорс скн св благом. лењом јом. У својим простран у Викторијином стилу • ђују честе игранке и ; ве се свим спортовима ву скијањем и по неке степено заузимају вид>који су још пре дес бнли намењени само љ Али већи број Чилевбре супруге и изванре Свака сматра за свој да има бвр шесторо десе рећи да је породич код њих светиња над

НОВ РОМА

— Не више од пол. Г>фНО. — Хвала госпођш Погледао сам га намештао је неке на столу а очи су му — Добро је, рекас спектор. Урсула Бури је из глен се окренуо пре* сел. — Откада је овде. обавештења и препс сте добили о њој? Не одговарајући н тање мис Расел се једном малом писаћ отворила једну фијс је свежањ писама, и: једно и пружила п тору. — Изгледа да је с Госпођа Ричарда ' Нерби — Грејиџа, к( спођа? — Припада једн породици из околик ла је мнс Расел. — Добро, рекао тор, пружајући јој питајмо другу сад, ] Елзи Дејл је била војка пријатног ј. неинтелигентног. Ре говарала на питањ*

> о а 2 -> ^ ^ 5 4 ^ а а .' V » -« Ч К и * • 4 з - ■> - - . > - ч •> 4 ВРЕМЕ^М_ _ Петак, 12 јули 1940 РОМАН ВРЕМЕНА Ма^па^еп* Жимл

Прохујало као вихор

Културна, социјална и хумана делатност Школе за нудиље

станује у великој кућн, да јаше лепе коње, да чнта песмв, да даје упутства црнцима хако да раде. Што он ннје нмао ни господске куће, нн коња, нн црнце то нипгга устварн н у суштннн не мења. Ннје Ашлн створен да идв за плугом н да цепа дрва. Ннјв нн чудо што хоће да оде са Таре. Алн нз Георгнје неће! Ако буде потребно, она ће већ прнснлнтн Франка да га прнмн у радн»у, да отпустн оног младнћа што сада радн. Алн не. Место Ашлнјево не може бнтн нза тезге. баш као нн за плугом. Један Уилкс као продавац у дућану1 Не, то не може н не сме бити. Не : што друго то мора бнти, нешто друго... Па, наравно! Стругара! Паде јој камен са срца, тако да се чак и насмешнла. А хоће лн прнмитн њену понуду? Да не буде он н то сматрао као чнн милосрђа. Мора му она то тако објасннтн као да он њој тнме чнни усхгугу н љубазност велнку. Отказаће Џонсону, узеће Ашлнја на стару стругару, а нову ће воднти Хаф. Објасниће Ашлнју да Франк због болешљнвости, не може бнтн н У радњн н њој помагати. А н њено стање ће већ допрннетн да га убедн како је н»ој потребно помоћи. Мора тако претставитн ствар, као да је његова помоћ сада хнтна н неодлжна, да се без ње не може нншта. Узвће га за ортака, на пола, у стругарн, па нека је преузме н води. Бнла је она готова на све, све да учнни, само да га има у близинн н да вндн његов јаснн смешак. Све, све ће учнннтн, само да још једном, можда, вндн онај поглед, којн он скрнва опрезно, а којн казује много, да он њу ипак воли. Алн се завернла да га неће више никада нагонити да јој о љубави говорн, да неће внше учнннтн да он заборавн на ону глупу част до које толнко држн, коју внше ценн но љубав. Морала је наћн пут и начин да му ову своју нову намеру нежно и опрезно саошпти. А гласно ће рећи Вилу: — Могу му наћи место у Атланти. — Но, то је ствар ваша н Ашлнјева. Вил опет задену сламку за зубе и повика »Ђи, Шерман!с Па онда продужи-. — Скарлет, морам вас још нешто замолнти, пре но што вам будем прнчао о татн. Не смете напастн Свелену. Шта је урадила — ураднла. Па да јој сваку влас из косе, једну по једну, шпчупате, не оживе то више мнстера О' Хара. Уосталом, она јв чвстнто и искрено била убеђена да право чини. — Па то сам вас већ и

хтела питати. Па шта је то у ствари са Свеленом? Алекс мн је говорио као у загонеткама и рекао да она заслужује да се ишнба. Па шта је она то ураднла? — Да, овде су прнлнчво беснн на њу. Свн којв сам данас поподне срео у Џонсбороу, клвли су се да ћв р®скомадати чнм је видв, али ввћ... прећн ће онн преко тога. Ја неКу вечврас свађе н распрв на Тарн, кад миствр О' Хара лежи мртав у кућн. ј Обећајтв ми да је нећете напастн. Неће свађе у кући! Скарлет се наљутн: говорио је као да Тара већ припада н>ему. Али у тај мах сети се н речи: мистер О' Хара мртав лежн у кућн. Одједном поче да јеца, да плаче, горко, силно. Внл је обгрлн, привуче себн. Ннпгга није говорио, а она се умири мало по мало. Шешир јој се накривно на глави коју је положила на Вилово раме. Мрак је паДао, а кола тандркала. Скарлет је у ћутаау н сећању заборавила погцуно ЏералДа нз последње две годинв, слабоумног, старог, господина који је вечно буљно у врата чекајући Елену, која неће ннкада внше дођн. Имала је у души жнвог и веселог, сјајног тату, са својом чупавом белом косом као гривом, препуног животне снаге, којн лупа ногама о под. Сећала се њвговнх опорнх шала, његове велнкодушностн. Сећала се како га је, као дете још, сматрала за најднвљнјвк човека на свету. Тог њеног бучног и хучног оца, којн је днзао на седло нспред себе, умео да је нзлупа када је неваспнтана, прескакао са њоме на коњу внсоке ограде, а плакао када она од страха внче и давао јој златннке да је само умнрн. Сећао се како се враћао из Атланг^е нлн Чарстона пренатрпан поклоннма којн управо нису били ни од какве корнстн. Сузе јој навреше на очн када се, смешећн се. сетн како је у зору стнгао из Џонсбороа са суда н то мртав пнјан, скочно чнло преко ограде н из гласа певао омиљену своју нрску песмнцу, па када је сутрадан нзншао пред Елену, ах тако посрамљен н постнђен. А сада је опет код Елене! Зашто мн ннсте пнсалн да је болестан? Па да бих одмах дошла! — Није бно болестан нн једну мннуту! Ево, двтв моје, узмн моју марамнцу, па ћу тн све нспрнчатн. Она нзбрнса нос његовом шареном марамнцом, јер нз Атланте чак нн једне своје марамнце ннје понела. Онда се удобно наслонн на њега. Вил је диван човек. нгапта не може да га збунн. (Наставнће се)

139 — Не морате вн одмах по нрски да планете. Ако нко зна шта сте вн све урадилн •— ја знам, снгурно! Нн два мушкарца не бн скупа толико ураднлн! Мало умнрена, она прнпита: — Па шта онда све то значи? — Зацело, кров над главом и храну сте нам осигурали, то н не одрнчем, али нисте много размипзљали шта се збнва овде на Тари у нашим главама. Мирно је погледа н настаВИ: — Скарлет, не пребацујем ја вама. Такви сте ви. Ннкада вас није особнто занимало оно пгго је у другим главама. А хоћу да вам објасннм, да нисам мис Карнну ни пнтао, јер сам знао да то не води ничему. Према мени је она бнла као сестри ца, са мном говори отвооеније но и са ким другим. Али она погин^лог младог Тарлтона прежалити неће и не може, могу вам одмах рећи и то да ће она у Чарлстон — у манастир. — Шалите се!? — Знао сам да ће вас то запрепастити, па вас молим још сада, Скарлет, не противите јој се, не грдите је, не исмејавајте је. Пустите је, то је њена једина жеља. Срце јој је сломљено. — Ја, Боже мој! ^ноге имају сломљено срце па не јуре одмах у манастир. Гледајте мене, и ја сам изгубнпа била мужа... — Ачи то ваше срце није сломило I Вил мирно одговори, чупну једну сламку из кола, стави је у уста, па је полагано жвакао. Као увек када јој леко кресне истину уочи, она је, по својој урођеној честитости, била разоружана. За часак оћута, покушала је да се уживи у слику: Карин калуђерица. А он понови: — Обећајте ми да ћете је оставнти на мнру. — Но, па да, обећавам вам. И погледа са нзвесним чуђењем Вила, као неко ново биће јој се чинио. Волео је Карину, волн је и сада свакако, и то топико да је брани, заступа њену ствар, олакшава њен растанак са светом. А хоће да се ожени Свеленом? И упита: — Па добро а пгга је то са Свеленом? Па вн је не волите? Или, нпак, можда је волите? — О, па да, у извесном погледу, да! Он извадн влат из уста и посматраше је замишљено. — Није Свелен тако рђава као што ви мислите, Скар лет Ја верујем да ћемо се лепо сложитн. Свелени недостаје муж и деца, оно Што треба свакој жени. Кола св једно време климатала по разрованом друму, а они не проговорнше

ни речи. Скарлет јв напрегнуто размншљала. Има ту нешто дубље, важније, што је тихога Вила гонило да се ожени вечно незадовољном Свеленом. — Нисте мн казали прави разлог. Ако сам глава породице, право је да чујем све. — Имате право. И разумећете ме. Не могу ја са Таре, то је моја домовина, коју сам уошпте у животу имао. Сваки камен ми је ту драг. Радио сам ту као на своме, а кад човек од срца негде ради, онда то место и

он рођен за то, па му је тешко на срцу што он, мушкарац, живи на Тарн о мнлосрђу једне жене, а не може да јој враћа ничим. — Мило срце! Зар је он то казао? — Не, ни речи, ннкада. Вн позна1ете Ашлија. Алн ја то јасно видим. Јуче уввче, када смо билн крај вашег оца, причао сам му да сам питао Свелену и да је она пристала. Онда Ашлн рече како је то за њега велнко олакшање. Увек му се чнннло да је на Тарн

као некн пас. Али мислио је, како је сада умро мистер ОХара, да морају он н Мепанша остати на Тари да не бн свет оговарао мене н Свелену. А онда, том приликом, испричао мн је да хоће да оде и да ради. — Да радн? Где? Шта? — Не знам баш тачно шта намерава. Рекао је да хоће на Север. Има у Њујорку прнјатеља који му је пнсао да би тамо могао да ради у некој банцн. — Не, не! Оте се од срца Скарпетн овај очајнн крик, а Вип је погледа као човек којн све зна. — Можда 1в однста и боље да оде на Север. — О, не, то не верујем. Дух јој је грозничаво радно. Ашли не сме на Север. Па онда га она можда неће никада више ни видетн! Иако га већ месецнма ннје видела, а није ни говорила с њим од оног кобног састанка у воћњаку, није нн један једини дан прошао а да није на њега мислила и радовала св пгго је безбедан под њеним кровом. Ннје нн један једннн долар послала Внлу, а да весело не помнслн, тај ће долар Ашлнју олакшатн живот. Свакако. он није никакав економ, он је рођен за нешто боље. Бно је рођен да влада, да господује, да

заволи. Разумете ли пгга мислим? Разумела је шта мнсли и срце јој се загреја за њега. Јер он је волео оно пгго је и њој најдраже. — А ја сада овако гледам ствари: оца вам више нема, Карин иде у манастир, остајемо ја и Свелен, па ја, наравно, не могу остатн на Тарн, ако се не оженнм Све леном. Вн знате каквн су људн и шта све свет говори. — Али, Виле, па ту су још Меланија н Ашли... Када чу име Ашлијево, он се обрте и погледа је својим бледим, ненспитљнвим очима. Осетила је поново да Внл зна све о њој и Ашлнју, да сте разуме и да не каже на све то нн »дас ни >нес. — Они ускоро одлазе. — Одлазе? Куда? Па Тара је и њима домовина. — Не, она није за њих домовина. Зато Ашли н патн. Тара ннје његов дом н он нема осећање да ту зарађује себи хлеб. Он није никакав економ. И он то врло добро зна. Бог зна, он чнни све што може, апи ннје он за то створен. Када цепа дрва, право је чудо пгго га дрво не удари по нози. Не може да одржава ппуг у браздн, баш колнко нн његова беба. А књиге би могао написати о свему ономе што он не зна о марви, о нези и гајењу стоке. Није то његова кривица. Ннјв