Време, 12. 07. 1940., стр. 13

ВРЕМЕ

п,анас, пеСпак 72 џли, Биоскопи: БЕОГРАД, КОЛАРАЦ: С15) 11 Спалкг-нн птт у пола црнв (Пал Јавор, Ирена АгаЈ, Ђула Кабош). КАСИНА: (15) Час хумора (11 ванредно вфектннх и успелнх премијера). ВРАЧАЈ 5 : (14) Спадбенн пјгт у пола цене (Пал Јавор, Ирена АгаЈ. Ђула Кабош); (10) Час х >иора (11 ванредно ефектннх н успелнх премнјера). ИМТОСЕУМ: (15) 1) Жужт (Жан Габен, Жооефнна Бекер); 2) Журнал; Специјални додатак: Дочек совЈетског пос л апцк а у Београду. ЛУКСОР: дон,а сала: (15) Торпедо 48 (Отокар Корбелаж, Јарослаз Марван). ЛУКСОР: горња сала: Хусарска лубав (ТТал Јавор, Ђула Кабош, Ирена АгаЈ). УРАНИЈА: (3, 5. 7.10, 9.30) 1) Данашње девојке (Сепеш Лиа, ДаЈ. ка Маргит); 2) Журна.1.

НОВИ КОРЗО: (15) 1) НнднЈскц

БЕОГРАДСКА ПОЛИЦИЈА ЈЕ РАСВЕТЛИЛА ЈОШ ЈЕДНУ МИСТЕРИЈУ

Студенткињу г-цу Олгу Жухину напао је на Топчидерсном венцу и тешно повредио Рус Балентин Душински После живог трагања Кривична полиција успела је да открије и ухвати дрског младића, који је напао и повредио чекићем осамнаестогодишњу студенткињу Високе комерцијалне школе гцу Олгу Жухину. Ухапшени се зове Валентин Душински, родом је из Биборта у Русији, стар 25 година. Он је изразито патолошки тип, већ привођен суду због насртања на малу децу и девојке. Своје недело не признаје отворено, симулирајући настраног човека, који се сећа само оних детаља што му се помену. Међутим, опис и друге околности доказују да не може о некој заблуди бити ни речи. Гца Олга Жухна изашла је из болнице тек пре три дана, и још носи на глави велики завој. Она је једва остала у животу после тешке операције. Нападача је познала на улици, сасвим случајно.

Валентин Душннскн још који да« моћи да изађв жиаа и здрава... Београдска полиција је дуго водила иетрага у близини где се одиграо мучки напад. Према о-

Личне и Породичне весШи Читуља — Пдрис Хурић, експедитор управе Двора. премииуо је 11 ом. Сахрана 12 о- м. у 5 .ч. после подне- Спровод креће из капеле на Новом гробљу. — Ожалошћени син Оулејман. + Арон М Дивлћ, фризер, премннуо је после дугог н тешког боловања. 11 о. м. Сахрана данас. 12 о. м., по подне из капеле на Новом гробљу. — Ожалошћена супруга Живка са породицом+ Катарина Маричић, пензионерка, преминула је после дугог боловања 11 о. м- Сахрана данас, 12 о- м. у 15 часова из стана: Хаџи Мустафина 38. — Ожалошћена породнца, + Драга И. Вукићевић. учитељица, преминула је после краћег боловањв 11 о. м- Сахрана данас, 12 о- м. у 17 часова у Драгиње • (Бошњак). — Ожалошћени: су пруг Илнја, учитељ. са породицом- + Даница Ј. Сенић, преминула је после краћег боловања 11 о. м. Сахрана дана. 12 о- м.. из кап^ле на Новом гробљу. — Ожалошћени: мајка Љубнца и отац Јован, са породицом. * Јуче су сахрањеЈ.и у Београду: А.'1ександар Радаковић, дете, две

СТРАНА 11

Данашњи програм На кратким таласшиа У1ЈА 49.18 т. 6.100 к». (1 КУО 6.45 Прве вести. 7.00 Јутарши коацерт. 7 45 Преглед штампе. 13.30 Радио дневник. 13.50' Вестн на француском језику. 14.00 Концерт *(Ркдпо Београд). 14.40 Подневне вести, УЦВ .49.18 т. 6.100 кЈ. (10 К\У) 19.00 Југословенска музика. 19.10 Вечврње верти. 39.20 Наццоналнн час. 19.40 Вести на словеначком. 19.50 Арбдоски час. 20.35 Руму«скн час. 20.50 Мађарски час. 20.05 Грчри час. 20.20 Турски час. 21.05 Нем^чки час. 21.20 Музика са плоча. 21.55 Француски час. 22.10 Италијанскн час. 21.40 Вести. 22.25 Енглескн час. 22.40 Последње вестн. УЏР 19.69 т. 15.240 (10 К\У) 1.55 Бмиснја за Јужну Амертоу. УЏО 19.69 т. 15.240 к*. (10 К\ИО 3.00 Емисија за Сев. Амернку. На средњнм таласима 6.00 Музика са плоча. Вести. 12.00 Народне песме. Нева гђа Јелнца Ннколнћ уз пратшу тамбурашког ралпо оркестра. 12.36 Забавнп коКцерт великог радно оркестра, днрнгент г. Селннскн: 1) СЈ"пе: Банднтске шала, уаертира, 2) Лехбр: В&села удовнца, потпурнц ЗЈ-Орељ: Фантастнчне 4У Келер §сла:"Лов на, лепДЈестн. ? . ' •

13.80 Песме. Пева г. Павле Холотков, члан Веогр. опере: 1) Рахмаливов: а) Кра1њи час. б) Како ми 1'е болно, в) Христос воскресе, 2) Чајковски: а) Опет Ја сам, б) Ноћ. 3) Гречанннов: а) У затвору, б> С»грт, 4) Подгорецки: Елдорадо. 14-20 Народва кола и маршевн (плоче). 14.40 Вести. 17.45 Роснни-Респиги: Роснннана, селекцнја (изв. Лоидонски фнлхармон. орк.. диригент Бичем) (п-точе) 18.00 Брнга родител,а при судбопосном избору запатв, предаваи.в г. Мкловапа Ристнћа. 18.20 Народне пвсме п иузика. Нзв. г. Војислав Петр>тпевнћ н народнн радио оркестар. 19.10 Вести. 19.20 Напиона.тли час: Један буџет Загреба пре 400 годнна, предапање г. Срђе Ђокнћа (пренос нз Загреба). 19.40 .Народиа музика. Изв. г. Сте ван Јуришић, гајде н тамбурашкн радно оркестар. 20.10 Концерт радно-хора, дирнгент г. Мнлан Бајшанскн. 20.30 Народне несме. Певају гђа Ната Павловић и г. Решад Бешлагућ уз пратљу иародног н тамбурдшког радпо-оркестра: 1) а) Род родила шљнва ранка, б) Дођн дико, 2) а) Ој девојко, ашик душо, б) Гледа1 ме драга, 3) а) Мене ма1ка негује и глвда, б) Имала салг дилбера, 4) а) Акшам мраче, б) Бејтуране, 5) а) Ко ти шћери поккда ђердане. б) Што то бруЈи. 6) а) Кахве Ајка. очи има, б) Чекала ме моЈа драга. 21.40 Веоти. 22.00 Коицерт Да.тке триа. Г. г. проф. Јудиус Далке, клавпр: Алфред Рихтер, кла рииет; Валтер Шу.тц. че.то: 1) Бетовен: Трио оп. 11 Бедур. 2) Гроварман: Трио. 22.40 Вести.

Петак, 12 јули 1940

ВРЕМЕ заШтнћ

ПЈРИРОДЛ ИГ 1И Ж^ЈКЖ У селу људождера

Данас, у доба радиа и авиације, постоје пространи делови света, чувени по своме природном богатству, у којима се уопште не зна да се на нашем континенту већ 10 месеци води највећи рат у нсторији света под чијим ће се непосредним дејством извршити огромне промене у начину живота и схватања не само појединих држава него и читавих континената. На Новој Гвинеји, огромном тропском острву северно од Аустрапије, не само да живе људи до којих није стигла данашња модерна цивилизација, него постоје и хиљаде села и засеока у којима се још живи како се живело у тајанственим временима каменог доба када људи још иису знали ни за бронзу. Професор В. Берман, директор Географског института у Франкфурту на Мајни, описује у једном интересантном приказу свој недавни сусрет са Папунцима, становницима села Малу на Новој Гвинеји, код којих уопште нико нијв видео никакав метал а сва оруђа, зграде и остали прибор били су од камена, дрвета и кости. Ово насеље се налази на обали велике реке Сепик дуж које је немачка експедиција била дубоко продрла у унутрашњост Нове Гвинејв. Дрвене зградв подигнуте су на високом кољу и заштићенв су на твј начин од поплава, нарочито страшних јвр често наступају изненада. Под ових зграда накут јв земљом и на њему се налазн велико ог»иште/ на зграду се пење при митивним степеницама. Кров је марљиво израђен од палмо вог лишћа, греде су мвђусобно повезане нарочитом ликом, тако де ове куће, ма колико изгледале слабе, лако одолевају и иајјачим олујама. Иано су становннцн насеља Малу љу.дождери, експвдиција је провела више дана у непосредној близини села и

спријатељила се са Папуанци ма који су били нзванредно љубазни и предусретљиви. Професор Берман могао је том приликом да детаљно испита начин њиховог живота и обичаје, и да констатује чи тав низ изванредно интересантних чињеннца. Жене села Малу доје своју децу све док ова не напуне 4 године. То чине јер их је тешко одгајити на други начин пошто од питомих животиња у овом крају постоје само једна интересантна врста пса а затим свиња. Због оваквог начина гајења деца су врло напредна али их жене много ређе рађају него што је то случај код других урођеничких племена. Жене се баве искључиво ра дом у кући и само неки пут помажу људима у риболову. Сав остали посао обављају мушкарци, који су нарочито вешти ратници и ловци. Најннтересантније откриће којв је извршио проф. Берман јесте то да се ово папуанско насеље састоји од многобројних типова који би се чак моглн издвојити и у засебне подрасе. Поред људи са чисто папуанским цртама, постоје мушкарци који невероватно личе на извесне афричке црн це, затим мушкарци са нзвесним јасно наглашеним семитским карактеристикама. Ова констатација је од необнчно великог значаја јер се до недавна сматрало да се Папуанци одликују многобројним особинама по којима се јасно одвајају од свих раса овог дела света. Стреле и копља ратника и ловаца насеља Малу израђеие су од кремена и потсећају донекле на врхове стрела преисторијских људи нађвних у разним пећинама Јужнв Француске и Шпанијв. То ннје нимало чудно јер ови папуанци живе данас, годиие 1940, иа исти начин као што су европски становници живе ли пре 50.000 година.

АУТОР И ИЗДАВАЧ Енциклопедиста и философ Дитро оде једног дана Панку ј ку, књижару-издавачу, да би извршио коректуру своје »Енциклопеднје«. Било је јутро, и Панкук се управо облачио. Како је то ишло доста споро, због књижареве велике старости, Дитро узе старчево одело и поможе му да се обуче. Панкук се, ипак, бранно-. — Оставите то, забога, г. Дитро... — Само дозволите, рече фи лософ, ја нисам први писац који облачи издавача. Мислио је на корист коју издавачи имају од писаца. ДВОРЈАНИН Политичар де Малзерб рече једном министру де Морепа да би требало замолити краља да посети Бастију. — Не, тога се морамо чувати, јер после неће смети никога да баци у Бастију. ТАЈНА Неко је хтео да дозна неку тајну од сенатора Метелуса. — Кад бих знао да ту тајну зна моја кошуља, одмах би је спалио, рече Римљанин. ЛИЦЕМЕРСТВО Руј Гомез је задобио наклоност краља Фнлипа II тим што

је, кад су били у Фландрији, дозволио да краљ заради на картама знатне суме. Гомез је погрешно играо и кад је имао боље карте од краља, само да би изгубио. ПОХВАЛА Академнк Седен, који је писао рђаво и у прози и у стиху, слушајући приступну беседу једног новог члана Академије, скочи и загрли новог академика, рекавши: — Ах, гссподине, и сам већ двадесет година пишем галиматијас, али нешто слично ва шој беседи још нисам чуо1 РАСЕЈАНОСТ Чувени Бонтам, први дворјанин Луја XIV, имао је обичај да каже онима који су за нешто молили: — Говорићу о томе са краљем. Када га је једног дана абе де Шоази запитао колико је сати, Бонтам рече по навици: — Говсрићу о томе са краљем. ОПРЕЗНОСТ Један опрезан новинар написао је у свом листу, поводом проношења вести о смрти министра-претседннка кардннала Мазарена: »Једни кажу да је Мазарен жив, други да је мртав, што се мене тиче, не верујем ни у једно ни у друго.с

Од свега по мало за свзког по несто

ж: ж м о ж®

ТАЈНА ЖЕНСКОГ СРЦА

— Надам се да ћете, господиие, цешгги моју љубазиост, кад пред вама открнвам тајне мог живота. Вн сте прва лгаост коме то говорим, изузев једиог поручннка бојног брода, чије саи нме заборавнла.... (»II 420« — Фиренца)

УТЕХА — У тестаменту оставио сам сву имовину жени, али под условом да се преуда у року од годину дана. — То је збиља чудан услов! А јзашто? —• Зато што желим да за мном искрено жали бар један једини човек. • ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА — Не могу вам помоћн. Мн се старамо само о жнвотн&ама. — Зато сам н дошао. Имам глнсту у стомаку.

• Двадесетпет мнлиона ли« нара накнта носнла је гђа Ир. харт Гроткоф на Ј'едној дру* штвеној забави у Њујорку. Ова млада жена супруга ј« најбогатијег јувелира у Њу* јорку а муж јој је поклонив најлепше примерке из свој« збирке. • У трн маха истога Д аа * у гОдинн роднла је по ј е дн* Д®те Немица гђа Шверт, иа Хамбурга. Трећег јула 1934 родила је сина. Две годинв доцније истога дана кћер, ■ 3 јула ове године опет сина. На тај начин је 3 јули поство општи празник у породицв Шверт. • С е дамдесвтогОдишаи °в« ш те ннчкД јубнлеј прослави# је у Ф°Рест Хилу, у Енгпвској, деведесетогодишњи Џов Лин. Он је у деветнаестој г». дини проглашен за свештен»> ка и од тада је неуморно вршио своју дужност. Његов« проповеди омиљене су у Енглеској и у Америци. • Правн Р е "ор д у развОду бракова забелвж е н је прошл* годнне у Н е ма,ној. Развед*. но је 57.409 бракова на тер»> торијн Немачке, нв рачуна )у> ћи Протекторат н Пољсиу. Процентуално је број разв^ да бракова порастао за 27 оц сто према ранијој годинн. • Нова в,, сцентрнчна « ан * ја обуз е ла је високо друштвв у Н>ујор*у. Прввило дани захтева да позваии на зв»> ничннм ручковима или банкв тиманос е намнрисане рук^ внце. Ко то не чнни грешш против бон-тона — по ми» љењу америчкнх снобова.

ПОРОПИ11А ТАРАНА

САМО ОТМЕНО

МДЛД ХРОНИИА

ИЈАШ СЕ ПОСВАНА ЧЕСМИ СА ПЕ :ким помоинии ТЕШКО ГА П0ДИО СТУПЦЕМ ИЗ КОЛА ксиноћ, око девет часова, чесмом у улици Краља Адра број 303, дошло је до . на једног младића. Жрпекарски помоћник Стоиливојевић. 1 н Мнливојевић, запослен декари у улици Краља Адра број 303. Да би замејСто, послао је шегрта да 'ме донесе у бакрачу еоа чесми је дечко затекао човека са коњима. Непоје гурнуо дечка са бакра•ко да је пао. Онда је притиже коње да их напоји. иегртово запомагање, из је потрчао Миливојевић. 1 1е свађа. Али нико се тдао да ће доћи до крвоЛа. Са ступцем из кола које полетео на младића и

ЈАЦЕ 1ЕСА р велика бе

Фло вепнка (бутер) 1 36—40, бељски ма50,_ кајмак 28—32, павлака » (обрст) 20, павлака кисечлерам) 20, мед 20—22. рћ®: пасуљ: тетовскн бели градиштанац 6, пасуљица #, шаренн словеначки 8, србијански 6, сочнво 10—16, ■' боранија 2—4, венац супапрнке 4—5, салата 1,50, к у зрну 10—16, обичан .к у махуни 4, млади кром4-2,50/црни лук 3, бели лук мпади лук 0,50—1,50, зелвн "), страни парадајз 14, допарадајз 8—16, плави пат2—5, сладак купус 2, киибанац 5, кељ 2—3, колера-1,50, карфиол 2—5, крастав-.0—1, ротквице 1—1,50, шарл "1—1,5б, цвекла 1, тиквипаприка бабура 1,50. >: баштвнскв јагодв 12—16, че јагоде 16, беле трвшње чф трешње 8, огроз 10, овишње 3—5, мареле 10, пе 6—8, кајснје 6—10, бреД0—16, нове крушке 6—14, е 14, шљиве џанарке 6, о-а љуском 10.

треснуо га њиме по гдави, затим по руци. Стојан Миливојевић је јауккуо и срушио се на земљу, крвав и онесвешћен. А кочијаш се са колима и коњима дао у бекство. Неки људи потрчали су *а њим, претећи му, али нису могјји да ,га стигну. Тешко повређени пекарски помоћник пренет је одмах амбулантним колима у болницу. Од снажног ударца по глави изгледа да је добио и потрес мозга. Он не зна име нападача. Радник жртва своје непажње Радник Петар Васић шетајући се јуче по подне у Топчидеру сео је на једну клупу и почео да чисти свој рвволвер калибра 6,35 мм., не знајући да се у шар жеру налази метак. Одједном, револвер је опална Метак је Васићу прошао кроз грудни кош. Повреда је врпо тешка. Судар трамваја и аутомобила - На земунском друму између Сајмишта н трошаринске станнце дошло је синоћ око 16Ј0 часова До судара трамваја бр- 14 и луксузног аутомобила број 1 - 1072Трамвај са прнколкцама ншао је у правцу Земуна, а такође и аутомобил само испред трамваја. У супротном правцу наилазно је један камион, којн је обнлазио сел>ачка кола- Возач аутомобила г. Павле Гаврнловић. приватни чиновник из Београда са станом у Престолонаследника Петрв бр. 27/111 хте 0 је да се мимоиђе са камноном н се.љачким колима. алн како му је остало мало простора скренуо је на трамвајску пругу. Иза леђа Је наишао трамвај и гурао аутомобил внше од 15 метара док се ннје зауставио окрену 0 га за 360 степенн и пребацио на ивнцу насипа Аутомобил је сав сломл»ен, док су возач и једвн радннк којн је био у колнма остали неповређени Саобр>аћај је био закрчен цео час.

и риианобе ■ СЛАВА ТОПЧИДЕРОКЕ ЦРКВЕ Топчпдерска прква славн данас, 12 о. м., сво>у славу Св. Петра и Павла. Архијерејсжа литургнЈа почеће у 8 часова СЈдужи внкарни епископ Његово преоовештенство Г. Арсеннје. После службе резање колача. Вашар око цркве трајаће трн дана. ■ СЛАВА ПРВЕ ВЕОГРАДСКЕ РПБАРСКЕ ЗАДРУГЕ Прва београдска рибарска задру га професноналннх рибара ,,Дунав" као сваке тако н ове годнне славиће свог патрона Св. Петоа 12 о. м. Сечење колача у 11 час. у лока-цу кафане ,,3латвн шаран" (Цара Уроша 71), где се на. лази и задружна канцеларнја. Домаћии славо г. Д\1шш Прокнћ, рн бар нз Београда. ■ ПАЖЊА ГРАЂАНСТВУ Код ДирвкцнЈе трамваја н освет љења налазе се заборављенн предметн у трамваЈима и аутобусим«. којима Је рок лежања протекао. те ће св изложлтп ЈавиоЈ продаЈн. ПозгааЈу се заи.чтересоеана лица да до 25 о. м. закт>учно подигну своЈе предиете, иошто претходно докажу сопствеиост нстнх однесно њнхово обележјв.

УШ/Ј

ПОЗОРИШТЕ ..САН-СУСИ" Вашта ..Нгциар" Позориигге ..Сан.Сусн" срнрећу. је свако вече ево1е успеле поетстаио V новоотвореноЈ башти ..Ненмар ' (Преотолонаследннка Петра 50). Поред ооталнх оуделуЈе иаЈпо 1Т)-ларниЈн орпоки комичар г. Власта Рнстић. Улаз боаплатан. Почетак у 21 час. У <*»учаЈу> кпше претотава Је у сати. ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ „ГАНЕ" Кафана „Вашннгтои" Свако вечв у кафани „Вашивгтон" (преко пута Бајлонове пијаце) вселе претставс. Програм са. стављен од прворазредннх комеднЈа, скечева. фарса, дуета кло н балета. Наступа поггуладжц комичар г. Таодрдо, Улао Оесџлатаи