Време, 12. 07. 1940., стр. 12

Петак, 12 јули 1940 Од дилижанса до модерног саобраћајног сретства

СТР.АНА

Културна, социјална и хумана делатност Школе за нудиље

ЈЕДНП АМЕРИЧКП НОВИНА ту ао врхунац рафинира1> ности америчка домаћица, када вас позове на ручак или вечеру, ставља преко беле сервијете, малу црвену марамицу, која служи за брисање уста. На тај начин њене сервијете ни• када нису изложене мрљама ружа за уста.

Преко 400 предузећа ^одршава у аашој земља аутобусии саобраћај линијама дугим 17.524 км.

ПРДКТИЧНИ СДВЕТИ

на

И АКО ЖЕЛИТЕ ДА ВАМ Ј ПАРКЕТ 11ма тамнију боју додајте у еосак помешан са терпенги- Ј ном, мало ораховог зејтина који ј Ке обојити восак. В ПОЖУТЕЛЕ ДИРКЕ НА } КЛАВИРУ можете очисгиги помо- (| Ку танке крпе замочене у алкохоп. | На тај начин слонова кост неНе сеј покварити и дирке неНе убрзо по-Ј . жутети. Сасвим тамне диркв очи -) Модеран тип путннтких аутобуса, којн прнма по 30 путннка "^ п °«° 3 " лоу " но Р « у КОЛОМ .-Ј Велика поштансиа иопа нвјзнача) аутобуског саобраћаја , аутобуски саобраћај нвопхоску воду. ^федерима, затворена платном- 1930 годинв основан је и Савез дан. — Л1т ч.оггц-гув*: јо ! а '* ојимз ; в тлтова«-. »суоуиијас| рут^буских предуЗк -ћа. Успо-ј Међутим, успед смањења

Шиола за нудиље — велика сввтла зграда. Мирисна скоро. У холовима много цвеКа, много сунца, меке белине... Тиигина. То је окриље под којим је једна група жена развила своју културну, социјалну и хуману делатност. То је и по времену и по вредностн рада прва школа у Југославнји за спремање стручног санитетског особља. Овдв св школују само жене, и ■ахваљујући томе што су пра»«лно схватиле свој задатак и нису жалиле труда, школа је за двветнаест година, од свога постанка до данас, показала видне резултате. Трвбало јв доста времена и труда, да се од почетка, од прве крпе, дође до једне овакве установе, као што је Школа за нудиље данас. Ажцију за стваран.е јвдне оаакве шко^а, која би омогућила спремање стручног свнитвтсгог особља, нисмо покрвнули ми. За поправку послератннх рђавих хигијенских прилика код нас по старала се Американска мнсија др. Ридера. Ова миснја је почетта организовати рад на спреман»у и организовању стручних ну диља. Уз сарадњу Црвеног Крста и Министарства народног здравља, пошло им је за руком да рвализују своју замисао. Сав тервт и бригу преузела је на себе гца Енид Њутн. Почела јв скоро од ничега. Расписала јв жонкурс, којим јв позивала ученнцв да св пријавв за нудиљску ш.колу. Свим силама се старала да овој новооснованој школи да ранг којн имају такве школе у Енглеској, Америци и другим жултурним земљама. И успела је у томе своме настојању. Старала се затим о културном подизању и изграђивању својих питомица. НедостаГбло је стручног особља. Гца Њутн је успела да одобровољи г-цу Ружу Хвлихову да оде у Енглеску и да тамо студира. Касније је гца Хедихова била дуго година днректор ове школе. Када јв Американска мисија завршила најглавнији део посла, повукла св и оставила отворено поље рада чланицама које су остале иза њих. Рад је правилно организован. Школовање питомица за сестрв нудиље јв трајало у почвтку четири године, а сада три. Примају св учвнице са пуна четнри разреда средње школе. Примљене ученице су прва три месеца приправнице. Тек када полажу основне појмове из негв болесника, хигијвне и домаћинства у самој школи, примају их као редовне ученице. Ученице добијају у школи стан, храну и одело, а примају св или бвсплатно и са плаћањвм, већ према имовном стању и школском успеху. Садашњи директор је гђа др. Даница Стаивревнћ. У овој струци жена је показала колико корнсти може да допринесв друштву и социјал-

ном напретку урођена брига, нежност, педант марљивост. Овај високи ннко боље од жене не

ИБђА

ЗАБАЉОНЕ Овај италијански десер прави св од пола литра белог, јаког вина, три жуманца, два цела ја)В и 15 грама шећера. Прво се умуте три жуманца и Шбћвр, а затим додаду још два цвла јаја и после кратког мућења овај крем налије се вином. Цела се смеса преручи у шерпу и стави да се кува на пари, све док св не добије пенаст крем. Али приликом кувања треба непрвстано мвшати и не дбзволити да прокључа. Када јв крем го0ов, сипа се у чашв и служи са Шокжн*-*-

Еманци! које до см Живот тече глатко Природа је ову нап рнла невероватном л« морем, стеновитом обах рима и високнм планин; ља је богата житом, в< вом и другим минерал1 да се од тога издржа ннје никакво чудо, пгглеенци красан свет, н. вот тако пријатан. а лепотице и гостол»уб> ћицеЖивот у Чилеу видн, љен на живот у град>- мама. Сезона у греловк рочито у Сантиагу почи. ја до децембр*а. То је 700.000 становника на ј окруженој снежним врх< да. Космополнтски град нама, позорипггима н лишта. Данашње Чилеанке и вв да посећују и кафв!рнште н тркалишта ј својих пријатеља или п ца, иако на сав тај н.ј грес старе чилеанске гч шу и сумњиво вРте гл. њиховом нахођењу млр ке не би смеле да изла. цу саме, а још мање н ште. у биоскопе или спортове. Некада су мл ке имале само права д цркве, и то у пратњн ) рије особе или мајкеАли времена су се 1 и еманципација жена је и ове црнооке лепосу чиста раса и говорс ски св благом. лењом јом. У својим простран у Викторнјнном стилу • ђују честе игранке и с ве се свим спортовима, ву скијањем и по неке I степено заузнмају вид* је, који су још пре дес бнли намењени само љ Али већи број Чилеабре супруге и изванре Свака сматра за свој да има бвр шесторо де> се рећи да је породич код н>их светиња над

НОВ РОМА

— Не више од полч гурно. — Хвала госпођш Погледао сам га намештао је неке на столу а очи су му — Добро је, рекас спектор. Урсула Бури је из глен се окренуо пре* сел. — Откада је овде. обавештења и препс сте добили о њој? Не одговарајући н тање мис Расел се једном малом писаћ отворила једну фиј< • је свежањ писама, и: једно и пружила гг тору. — Изгледа да је с. Госпођа Ричарда ' Нерби — Грејиџа, к< спођа? — Припада једн породнци из ОКОЛИЕ ла је мис Расел. — Добро, рекао тор, пружајући јој питајмо другу сад, ] Елзи Дејл је била војка пријатног неинтелигентног. Ре говарала на пнтањс

ВРЕМЕм/шШФ

Петак, 12 јули 1940

[ ФНЛМСНД ЗРЕЗДД - СЕЉДНК8

К *Т ШШШ Ш. Ш Необичан снуп људи који се једном годишње обуку

•у одела

Ученнце Нуднљсне школе у бесп

Позната хопнвудска фнлмска звезда Карола Ломбард постала је — сељанка. Она се ових дана повукла на своје пољско добро у блнзннн Холнвуда, где се посвећује пољопривредн забаве радн. На слнци : Карола Ломбард забавља се са својом кобнлом Иреном. Невероватна сличност једне руске глумице са Гретом Гарбо скнњу у више махова довела у незгодне ситуације. Често пута се морала бекством да ослободи од радознале публике. Ових данажје права Грета Габро, кад је чула за ту сличност са Јеленом Комисаржевском, кришом допутовала у Њујорк и посетила једну пЈ>етставу тог руског позоришта «Слепи миш». Филмска глумица имала је тада прилике да на позорници види глуму и игру свог двојника. Г^>ета Гарбо је н сама била врло изненађена сличношћу са овом женом. Изјавнла је чак н да њен филмскн <дубл» не личи на њу толико као о-

Њујорк, јула. — У Њујорку је откривена још једна жена која невероватно личи на познату холивудску фнлмску глумнцу Грету Гарбо. У њујоршкнм позориштн ма ту жену публика често пута зауставлл и моли за аутограме, у уверењу да је то Грета Гарбо. Међутнм, она ннје ндентична са божанственом Гретом, већ се зове Јелена Комнсаржајскаја. Она је жена днректора руског полоришта «Слепн мнш». Ннкнте Ва .Бева. Слнчност ове младе Рускнње са славном Гретом Гарбом невероватна је. То не важи само за њено лнце, њен нос, обрве, црте и стас, већ и за њен ход. Та сличност је младу РуСаобраћај нроз стратосферу са брзином од 425 нилометаранасат Њујорк, јула. — Ваздухопповнн саобраћај нзмеђу Лос Ангелеса н Њујорка, чнјн ће авнонн лететн кроз стратосферу, В ећ је нспробан. Пробе су нспапе повољно. Растојаае од 5.000 кнлометара прелетено јв у рекордном врсмену од 11 часова н 45 мннута са свега једннм спушталем радн снабдевања бензнном, у Канзас Снтну.

ва руска глумица. Амерачки фоторепортери сад скоро непрекидно снимају ту руску звезду и објављују њену слику поред слнке Грете Гарбо. а својим читаоцима поставл»ају питање: Ко је права Грета Гарбо ? Већина читалаца не уме да разликује.

Торнадо над Портсмутом Њујорк, јула. — Над градом Портсмутом, у државн Ајови, бсснео јв торнадо, после чога је падоо град. Трговачки кварт је разорен н причињена је велика штета од пожара. 'Ам прнлнком рањено је 25 лица.

Њујорк, јула. — Овнх дана је у Њујорку одржана једннј ствена скупштнна. Хастннгсова лнга одржала је годишан збор, а свн члановн појавнли су се у »штрафтастнмо робнјашкнм ношњама. Као што је познато Хастннсова лнга има задатак да помаже отпуштене робијаше н да им омогући нову карнјеру у животу, како се не би поново одалн злочину. Ова лига основана је још пре 70 годнна у вези са можда најчувенијом трагедијом свих времена. Пре 80 година млади амерички студент Волтер Хастингс опкладио се са лордом Робертом Сеснлом да може да издржи десет година затвора. Опкладу је добио. ЈТорд Сеснл

му је исплатно пет милиона долара. Алн, ово добровољно заточеништво тако је утнцало на Волтера Хастингса да је убрзо умро. До опкладе је дошло на једној. вечерн код лорда Сесила, код кога је млади Американац Роберт Хастннгс бно ра до виђен гост. Разговор се водио о сувише строгнм енглескнм законима, које је лорд Сесил к^рактерисао као нехумане. Лорд Сеснл је нзјавно да нн потпуно здрав човек не може да издржи десет годнна затвора, а да при томе не попусте његове телесне и душевне способности. Хастингс је бно противног мишљења и рекао да у амернчким прашумама има људи који годинама живе осамљенн и опет остају здрави и весели.

Два брата - завађена због жене 46 година живели у истој кући и нису међу собом ни речи проговорили

Њујорк, јула. — Два завађена брата поставнла су необнчан рекорд: 46 годнна нису говорнли нн речн један с ДРУ гнм, нако су непрекндно жнвепи у нстој хућн. Мржња, која нх је обузела, ннје се угаснла нн смрћу једног од њнх. Ова два човека, Џемс н Џорџ Колмен, жнвелн су у Хорнелу, код Њујорка. Они су се заваднли зато што су били супарннцн у љубавн. Пре неких педесет година Џемс Колмен се заљубио у једну лепу девојку н нмао је намеру да се венча са њом. Два месеца пред венчање вратио се Џорџ са студија н успео је да освојн срце те нсте девојке.

То му Џемс ннкад ннје опростно. Пре кратког времена Џорџ Колмен се озбнљно разболео. Када су о томе обавестнли његовог брата, он је одбно да обиђе болесника. Пре неколнко дана Џорџ је умро. Његов брат чак ни пред његову смрт није му опростио највеће разочарење у жнвоту. Оба брата су 46 година жнвела у истој зградн, а на разним спратовнма, а за све то време ни речн ннсу проговорили међу собом.

Лорд Сеснл је одговорио да то није ннкакав доказ и понудно је, у шали, два и по милнона долара ономе ко својевољно пристане да проведе десет година осамљен у једној ћелијн. Волтер Хастннгс ј.е прихватно опкладу. Понудно се да на једном одређеном месту проведе десет гсдина осамљен као правн заточеннк. Лорд Сесил покушао је да га одврати од те фантазнје, алн младић није хтео да попусти. Лорд је до краја морао да буде >фер« и доследан. Изабрана је једна собица на мансарди куће лорда Сеснла н претворена је у ћелнју. Хастннгс је навукао робијашко одело и ступио у ћелију 1 јула 1860. Кроз шалтер ове ћелнје добијао је храну, а једном недељно новине н хартију за писање. У више махова лорд Сесил се писмено обраћао добровољном заточенику нудећн му сдободу и нсплату опкладе, алн је Хастннгс одлучно одбнјао. Првог јула 1870 лорд Сесил је лично отворио врата младом Хастннгсу. Лорд није могао да позна младнћа. Толнко се био изменно. Бно је нешто погрбљен, а лице му је лнчнло на лнце оронулог старца.Уморннм гласом Хастннгс је рекао: — Добно сам опкладу. Лорд Сеснл је Американцу нсплатио двоструку опкладу — 5 мнлнона долара. Да би се опоравио Хастннгс је путовао око света. Алн, на жалост, стнгео је само до Цејлона. Ту је убрзо умро у болннци. У свом тестаменту Хастннгс је овнх пвт милчона долара одредно за осннвање лнгв која ће помагатн отпуштене робнјаше. Дн»на репродукцнја ремевдела Монтегју Даусона, „оје је однепо пр.у награду на ошогодишњој етложбн енгпескнх спнкара у Лондону.