Време, 12. 07. 1940., стр. 16

8.

МДРШЛЛ ПЕТЕН ИЗДБРДН за шефа француске државе Францусна влада пренеће своје седиште у Версај

Вишн, 11 јула. — Маршал Петен, који је данашњом одлуком француске нацноналне скупштнне наименован за шефа француске државе, одржао је говор преко радиа целокупном француском становннштву у коме је саопштно одлуку на. цноналне скупштине о шнрокнм овлашћењнма влади за ново прнвредно и полнтичко уређење земље. Француека влада имађе 12 I синекуре. У обновл>еној Франминнстара, а свакн од њп.\ до- ј цуској новац ће послужнтн са бнће као првог сарадника јед- мо за награду нзвршеног поног државног потсекретара. На сла.'

челу провннцнја налазнће се гувернерн, а админнстративнн апарат биће до крајностн упрошћен, тако да ће све одлуке моћн брзо да се доносе. Г. Петен је саопштио и одлуку француске владе да пренесе своје седиште у окупирану област. (Еуропа прес) Говор маршала Петена преко радиа Женева, 11 јула. — ДНБ јавља: Маршал г. Петен одржао је вечерас преко радиа говор, у коме је пре свега констатовао да је велика народна скупштина одлучнла да му повери шнрока овлашћен>а.

стари пистовн, који су, после окупације Париза, престали да излазе. У својим првим написима сви ови лнстови солидаришу се са полнтиком владе г. Петена н подвлаче поверење које францускн народ има у маршала. Исто тако указује се на потребу изграђивања земље на новој бази. •»Танс каже, у вези са одлуком француског парламента о широким овлашћењима влади г. Петена, да је то био један разуман акт. »Пти Паризјенс указује на неограничена овлашћења која су, најзад, дата једној француској владн и каже да ће се она овим УДРУЖИЛИ у циљу експлоати- ј овлашћењима користити за лнсања Француске. \ "идирање старе машине н став,,У будуће, нагласио је мар

Г. Петен је дал.е оштро осудио капитализам и међународни социјализам, који су се

Главни основ разговора у Минхену

а

истиче се у Берлину

шал, све ће се учинити да се заштите рад и породица. Фран цуска породица је чуварка француских традиција. С колена на колзно француска по родица је увек радила на томе да се одржи оно што је нај боље у француској раси." Маршал Петен шеф нације Женева, 11 јула. — ДНБ јавља: Францускн радио, одмах после говора маршала г. Петена, објавио је да ће по првом члану новога устава маршал г. Петен бити проглашен за „шефа нације". До ступања на снагу новог устава маршал г. Петен вршиће законодавну власт. До избора нових претставничких домова, досадашњи се_ нат и скупштина и дал»е ће постојати, али ћз бити позивани само по ј?ддуци марш4ла г. Петена. Француска штампа одобрава рад владе маршала Петена Женева, 11 јула. — У Француској су почели да излазе псново

љање у покрет нових инструмената. »Журналс и »Фигарос поздрављају одлуку, а »Еврс додаје Да су отворене све могућности за обнову земље на рушевинама. (Еуропа прес) Одјек у Лондону Пондон, 11 јула. — Енглеска штампа и енглески радио свестрано коментарише данашњу одлуку француске националне скупштине, подвлачећи да неограничена овлашћења која су дата влади г. Петена уствари ! значи да давање потпуне слободе Немачкој да уреди Евротпу онако како је то утврђено у иемачко-италијанском програму. (Еуропа прес). Бугарски генерал Жеков позван да обиђе утврђења на западном фронту Софнја, 11 јула. — Главнн командант бугарске војске у светском рату гентерал г. Жеков, добио је позив да посети утврђења на западном фронту. Г. Жеков полазн у Немачку у пратњи немачког војног аташеа у Софији пуковника г. Бритемана и бугарског генералштатбног пуковника г. По пова. (Еуропа прес)-

Бер.тан, 11 јула. јавл>а: У везн са немачко-италпјанско - мађарским разговорпма у Минхену у овдашњим политнчкнм круговима нстиче се још једном нарочнто чињеница солидарности сила осовине по свима питањима, која се односе на рат и на мир. Ова солидарност сила осо_ вине, изјављује се, показала се на свдма пољнма, која су од важности за активан рат или за привредно снабдевање Немачке и Италије. Немачку и Италију са једне стране, и Мађарску с друге стране спаја веза старог традицпоналног пријатељства. Интереси Немачке и Италнје не састоје ре само у привредном стабилизовању југоисточног простора, већ пре свега у томе, да дође до једнога мира који ће битп слободан од застарелих снмпатија и антипатија, н који ће омогућити п обезбедити трајне добре односе свих држава југонстока међусобно.

ДНБ Немачка, Италија и Мађарска знаће да одрже пријатељстао, пзјављује се дал>е у овдашњим политичким круговима, са свима другим државама Балкана п Југоистока, вољнпм за сарађивање у нзградњи, н да такође у том делу допринесу свој удео стварању Европе, ослобођене мржње н неправде. У истим немачкнм круговима подвлаче се још једанпут нарочито деструктивнн циљевн Енглеске, који произлазе нз докумената француског генералштаба, н насупрот то.ме истиче се конструктнвни рад сила осовине. Бесумње је овај познати став сила осовнне, изјављује се на крају са немачке стране, дошао такође до изража ја за вре.ме мпнхенских раз_ говора. Овде је, свакако, главна основа немачко-италијанско-мађарскнх разговора била општа жеља, за једним трајним лшром, који би одговарао природннм интерееима свих балканских народа.

Рим о минхенским разговопима

Маршал Петен »Ова одлука, рекао је маршал г. Петен, омогућнће француској владн да ради на обновн земље а на свнма новнм основама. Влада се налази пред највећнм тешкоћама које је и" када Француска нмала. Потребно је да се успоставе саобраћајне везе у земљн н да се Французн врате својим огњиштима н своме послу«. Што се тиче Велике Британи }е, маршал г. Петбн је изјавио да напад британске флоте про тив полуразоружаних францу ских бродова ни у ком случају не може се оправдати»Француска нема намеру, на ставио је г. Петен да своју| ншо је лорд Халнфакс, мн осфлоту преда Немачиој. Још ко Т ајемо уј е дињенн са Турском лнко јуче, Велика Британнја, н ај т ешн>им везама. Вн се сећа. је напустила Француску, а е- _ „ . ' Г . те да Је пр е тседник турсне влато данас је већ на њу напалаа. У дал>ем току свога говора маршал је дао појединости о новој политичкој структури заведеној у Француској. „У будуће, рекао је г. Петен, француска влада састојаће се из 12 миниетара, који ће поделом рада управљатн францускнм пословима. Њима ће помагатн генерални секретари. На челу сваке провинције налазиће се гувернери. Адмнни- ^ стративна управа биће упрош-, та '

„Ми остајемо уједињени са Турсном најтешњим везама" изјављује лорд Хапифакс

Лондон, 11 Јула. — Агенција Рајтер јавља: Прелазећи на питање Палестине и Арабљана изјавио је лорд Халифакс да ће убудуће преступе и злочине, извршене за време нереда до којих је до шло у току последње три године судити редовни грађански а не више војни судови. »Што се тнче Турске проду-

де, прнлнком улаСка Италнје у рат, нзјавно да ће Турска задржатн свој став н е зараћености. Влада Његовог Величанства у пуној м е ри узела је у обзнр околностн које су дов е ле до те одлуке турске владе, која је од почетка до краја радила у те. сном доднру са владом Његовог В е лнчанСтва. У међувремену наш уговор са Турском оскао што остају и прнја-

ћеиа. Државни чиновници, ко ј тељство н симпатнја нзм е ђу на је формалности ш-ће сп>-гава ; ша два народа на којнма је за. ти, обављаће послове много снован уговор н које су чибрже." Маршал г. Петен потом каже да је француска влада одлучила да своје седиште пренесе у окупирану територију. „Фраицуска влада затражнће од немачке владе, рекао је г. Петрк, да своје седич1те пренесе у Версај, ако то буде могуће." Што се тиче унутрашње по_ литике, маршал је рекао следеђе: „Новац је врло често за француско друпггво био средство за домипирање. У будуће ■еће се вшие трпети иикакве

ламенга, бивши претседник владе г. Лојд Џорџ такође је узео реч и поред осталог изјавио да ма какав био развој непријатељстава Велика Британија неће трпети глад. Г. Лојд Џорџ је дал>е рекао да док за непријатеља муњевити рат стварно претставља један плус, дотле Великој Британији, нмајући у виду својства њене расе, плус би значио само један дуг рат.

- Рим, 11 јула. (Телефонски нзвештај.) — Поводом завршетка посете грофа Ћана Немачкој. италијанска штампа подвлачи да су резултати постигнути приликом разговора у Берлнну и Минхену од историске важности ма да из разумљивнх разлога нема ближих података о појединим питањима. Претставницн Маћарске у Минхену предали су Вођн Рајха г. Хитлеру и нталијанеком министру иностраних послова грофу Га^теацу Ћану један кратак меморандум, у коме су у осам тачака прецизирани сви мађарски територијални захтеви н обавезе разне прнроде које је Мађарска спремна да преузме у случају да њенн захтеви буду прихваћени. Ово јг један максималан програм који, наравно, не искључује извесна одрицања само да би се дошло до праведног компромиса. После састанка у Мннхену пештанска влада тражиће од Букурешта да се одмах отворе преговори, а у случају одбпјања захтеваће се да се спор упути на арбитражу сплама осовине. У сваком случају, како истичу листови, цело питањс биће решено мирним дипломатским путем. У том смислу „Кориере дела сера" каже: „Мађарске ревандикацнје притискивале су својом тежином однооз нзмеђу држава у Југоисточној Европи. Нема сумње да ће оне морати да буду задовољене у духу победе н европске пацификације, како би се постигло преуређење континенталне равнотеже према жељи осовине Рим — Бер-

тим, да су између енглеске владе и г. де Валере вођени преговори у циљу стварања једног заједничког одбранбеикле у прошлости, „ а0 ш , 0 ке, ног снстема и дода;|е да нзмеђу надам се, чинитн и у будућно- Лондона и Даблпна није дошсти основицу плодне и кон- | ло Д° споразума. структнвне сарацае гомеђу I " Г " де Валера, каже уредннк две земље« I Ра Ј те Ра. задовољио се с тим да | подвуче неутралност Ирске и На крнју свога говора лорд , н>ену решеност да брани 'гу неХалифакс је рекао: ! утралност и територијални ин »Мн ћемо рат нас Т авити и Ј тегритет. Тиме је, каже даље продужић е мо га са највећом Рајтер, потпуно онемогућена

Ирска одбила британски предлог о одбрани земље Лондон, 11 јула. — Претседиик Северне Ирске потврдно је вест да је г. де Валера одбно заједннчку одбрану Ирске, односно сарадњу Северне н Јужне Ирске под брнтанским руководством на одбрани земље. Парламентарни дописник агенције Рајтер каже, у вези с

могућом снагом в е рујућн у наш крајњи успех«. Изјава Лојда Џорџа Лондон, 11 јула. — Агенци1а Рајтер јавља: На данашњој седници лар-

свака сарадња са владом у Даблину, која је, уместо да прихвати британски предлог, упутила апел целокупном ирском народу, тражећи да се уј^дини у чувању неутралности и независности земље."

На основу оваквог развоја догађаја енглеска влада решила је да појача своје гарнизоне у Северној Ирској. (Еуропа прес) Г. др. Гавриловић предаоуМосиви акредитивна писма Москва, 11 јула. — Радио Москва јавља: Данас је у Кремљу претседник презпдиума Врховиог савета СССР г. Калињин примпо југословенског посланика г. др. Гаврнловића, који му је предао своја акредитнвна ш«сма. лин. Ово задовољење постићи ће се. разумљиво, на миран начин, пошто Италија и Немачка желе да поштеде од страхота рата подунавски сектор где се сукобљавају толики и тако замашни интереси. „Југославија се враћа својнм младим снага ма и својој обиови" Бавећи се држањем Југославије, у вези са разговорима у Немачкој, лист „Стампа" каже>: "|1Ч" • „Пре.ма изјавама југословенског претседника владе г. Цветковића и министра просвете г. др. Коропгца, Југославија жели да дође до еволуције на Балкану и у Подунавском Басену. Југославија данас даје доказа свога прнлагођавања новој ситуацији. Дискусија о корпоративним проблемима, тражење система који најбоље може да прилагодп животне услове југословенеког народа, прогресивно удаљавање извесних личности, органнзовање омладине на националној бази, све су ово симптоми новог расположења. Југославпја се буди, враћа се својпм младим снагама, својој јакој и младој раси, својој обнови. За данангњу југословенску по_ литнку значајна је уравнотеженост којом се приступа пројектованој промени." Лист на крају цитира јучерашњи уводни чланак „Времена". Италијанска штампа са одушевљењем пише о поморској бици у Јонском Мору, која је донела прву велику победу Италији упркос очигледној брнтанској надмоћи. „Целина британске медитеранске флоте требало је да изврши одлучап напад против наших база", пише „Трибуна", „али је била тучена и присиљена да одустане од свога плана и да се повуче. Ма да Енглеска поседује већи број бродова, италијанска флота данас стратегиски доминира у Средоземном Мору. 8 и 9 јули су два победничка дана за нашу ратну морнарицу." Писање италијанске гитампе (Од нашег сталног дописника) Рим, 11 јула. (Телефонски извештај.) Данашња пажња италијанске штампе посвећена је углавном Мађарској и њеним проблемима у оквиру Југоисточне Европе. Штампа и политички кругови дају наро чити значај Мађарској и под влаче њено пријатељство пре ма силама осовине. Вирђинио Гајда коментарише састанак мађарских државника са Хитлером и грофом Ћаном и каже да Мађар ска заслужује нарочиту пажњу за разлику од свих југоисточних и подунавских земаља. Мађарска се једина опре делила за силе осовнне без маневрисања, остала је верно томе пријатељству а у рђа-

вим часовима. Међутим, у по следњој фази овог европског рата, улога сила осовине и њихових пријатеља је двостру прво, да се локализује рат где је то могуће, и то на праве његове протагонисте и друго, не дати се завести од непријатеља, који жели да прошири конфликт. Тренутак у коме ће се дефинитивно поставити темељи нове Европе на томе сектору још није дошао. Тај тренутак не молче да буде сада кад се води борба са британском хегемонијом. ДР. М. ПОПОВИЋ „Изражсна је жеља да на Балкану остане стање какво је сада" пише Ансалдо у „Телеграфу" Мнлано, 11 јула. — Ђовани Ансалдо, који је пратио итали јантског министра спољннх послова грофа Ћана на његовом ггуту. у Немачку, претреса у једном чланку у данашњем »Те леграфу« политичке проблеме, којн су били на дневном ре ду конферисања државника си ла осовине са мађарским министрима. »Управо сада, каже г. Ансал до, када су снле осовнне заузете на другој странн, нзраж е на је ж е ља, да на Балкану остане стан>е какво је сада. То из више разлога: из прнвредних, ј е р бн рем е ћење мнра у овом сектору Европе нмало за последнцу тешке поремећаје у целокупном пронзводном снстему балканскнх земаља, а пре свега нз по лнтичкнх ркзлога; је р би конфликт на Балкану; другнм снлама пружно повода да се ум е шају н покушају овде остваритн свој утнцај.

лАко бн Мађарска умаршнрала у Ерд е љ, несумњиво је, да бн то могао бнти снгнал за један општн конфлнкт, који снле осовнне желе да у овом моменту по сваку цвну отвлоне. Због тога је лако, каже г. Ансалдо у закључну свога чланка, погодитн шта је говорено нзм е ђу канцелара Хитле ра н мађарскнх државнина. (Трансконтинент прес). Телеграм г. Телекиа Вођи Рајха Буднмпешта, 11 јула. — МТИ јавља: Мннистар-претседник г. Телеки упутио је следећи телеграм Вођи Рајха г. Хитлеру: »Прелазећн гранкцу Рајха, изражавам захвалност Вашој Екселенлнјн на прнјатељскои н топлом прнјему. Разговорн које смо нмалн са Вашом Екселенцијом показују у колнкој мерн су дубока осећања прнјатељства и солидарностн код два народа« Министар претседник г. Те леки упутио је следећи телеграм министру претседнику г. Мусолинију: »Вративши се у Будвсмпешту, нзражавам Вашој Екселенцнјн своју радост што сам могао конфернсатн са грофом Ћа ном у духу прнјат е љства које је увек бнло солндна база т е сннх односа којн постоје нзмеђу две нацнј е . Убеђин сам да ће сарадња са снлама осовнне најбоље оснгуратн обнову која треба да пружн солндну базу трајног мнра којн толнко ж е ле народи Дунавског бас^наа. " МнниСГар Нностраннх поЛв ва гроф Чакн утпутио је т®аеграм немачком мнннстру спољ ннх послова г. фон Рнб^нтропу. ПомоЂнин румунског мииистра пропагаиде изражава наду да претерани захтеви Мађарсне неЂе бити узети у обзир (Од нљгиег сталног дописника)

Букуреигг, 11 јула. (Телефонски извештај.) — Г. Васил Стојка, бивши румунски амбасадор у Анкари, који у влади г. Ђигуртуа заузима положај министра пропаганде. примио је вгчерас претставнике стране штампе и изложио је румунску тачку гледишта по питању ТрианонсКог уговора и принципа који треба да буду база сваке реорганпзације Европе. Г. Стојка се оградио овом приликом, рекавши да ову изјаву не даје у име владе, већ она треба да послужи страним новинарима као путоказ у њиховој оцени ситуације п њиховом писању. — Када је Версајски уговор потпуно ноннпгген, рекао је г. Стојка, у Мађарској се појавила тежња за обарањем п плодова Трпанонског уговора. Међутнм, треба имати у виду да је Трнанонски уговор бно само последпца једног немогућег стања п да је исправио историске неправде које су панете низу народа овог дела Европе. Из пнсања мађарске штампе н изјава мађарскнх државнпка види се јасно тежња Мађарске да поново оствари некадашњу државу круне Светог Стефана, а тнме да, разуме се, поново успостави све ј раније полптнчке неправде према припадницима ццза народа, који живе у овом делу Европе. Мађарска је искорнстила међународну ситуацнју, рекао је даље г. Стојка, да заузме Поткарпатску Украјнну, у којој жнве Русннн који нсто тако п-

су закључцп донети на овом саетанку, али је Румунија чвр сто уверена да Италија н Немачка неће пружита подршке претераним мађарскнм захтевнма п њиховом покуптају ла остваре своју некадашњу др_ жаву, која се нпје базирала на начелу националности. Државници снла осовине којн своју политнку засннвају на прннцину националностн свакако ће ово начело нматп у првом реду пред очима прнлнком сваког покушаја новог уређења Европе. Није нскључено, рекао је даље г. Стојка, да бп при томе дошло до нзвесних размена становннштва у овом делу Европе, који је настањен разним нациокалним групама, претстављајући један мозаик у коме увек домнннрају прнпадници националне државе. Што се пак тпче румунске политике, она се базира на принцппу очупања мира н незавнсности Румунпје — завршио је своју нзјаву г. Стојка. ЗДРАВКО ТОМИЋ Долазађ енглеске флоте у / ибрадтар Алгесирас, 11 јула. — ДНБ јавља: т Јутрос је упловнла у Гнбралтар енглеска флота, која је пре трн дана напустнла поморску базу. Реч је о 2 бојна брода, 2 крстарице н 4 разарача. мају право на слободу у својој; Са енглеских ратннх бродова дожави. Како су ових дана у првнесенн су на копно многн Минхену одржани разговорн мртвн и рањенн. За вр е ме нс. између нталнјанских н нема- | крцавања лука је бнла затворечких државиика, којнма су на од стране полнције н морнаприсуствовали и мађарскп др- • рнце, тако да ннје бнло могужавници, то се може лако за- I ће приблнжнтн се к®ју. Како се к.ључити Д.Ч су се овн разгово- сазнаје, више бродова је теж е рн де.тнмично односили п на оштећ е но. Међутнм, разарачн пнтање мађарскнх ревизионн- су после кратког времена постичкнх захтева. У Букуре- ново нспловнлн у правцу Срешту још ннје познато какии I доземног Мора.