Време, 12. 07. 1940., стр. 6

СТРАНА 6

Петћк, 12 јулн 1940

1ПРИВРЕП А-1В»ИН АИСИ1Е • ДЕРЗ Д

ИСКИЋЕНЕ КУЋЕ Беле се и гиарене фасаде београдских кућа свако ире подне, као да је свечаност не• ка. Бели чаршави сиуштају се са прозора, а јоргани и душе ци, испунили целу шупљину прозора. Понекад, ту мирноћу боја и постељних ствари које се „луфтирају" поремети нека рука, која се испружи кроз прозор без грациозности, са прљавом крпом, из које се изручи на главе грешних пролазника облак прашине, „гар■ ниран" разним отиацима, мрвама и бацилима. Колило је ова слика ружна мислим да не треба нарочито подвлачи• ти, а није потребан ни префињен укус, да се неукусност опази. По унутрашњости сваки општински пандур зна да то није ни лепо ни реирезента^тивно ни хигијенски, па интервенише. да се са прозора уклоне постељине. У БеограДУ, У престоници, о томе се врло мало води рачуна. Мирне душе може да се чак каже и никако. А са моло добре воље, са прозора би заувек нестали, јастуци и јоргани. И руке које на улицу и главе грешних пролазника бацају све оно што прља стан. М. СР.

ДЕЦА У КАВАНИ Прошлв јв поноћ, у познатом ноћном локалу у Цара Ннколе улнцн пуно сввта. Музнка трвшти. За столом близу менв седе две даме, елвгантно одввене. Друге две столицв за н>ихо-

вим столом су састављвне и на н>има дрема дете од пет - шест година. Спава. Пввачица купи бакшиш.Дам^ буди дете и даје му динар да баци у двф.Двтв јв због тога весело. И смвјв св, али сан га обара и оно почиљв да плаче. Кавана, днм, внно, загушљнв ваздух. Зар је то за децу? Псноћ је давно прошла, зора руди. Даме су полупијане. А дете, сањиво, плаче...

БАКАПИ И ШЕЋЕР До сада јв закоиски уведено ограничен.е потрошњв меса и то не свнх врста, за друге артикле није нишгз саопштвно. Мвђутим, београдски бакали су својевољно приступили огра-

личанима то свеједно, чак смо помало и поносни што носнмо рвкорд у том поглвду. Могао бих вам изрвђати још низ слич ннх ствари, којв за странцв претстављају права изнвнађвња н рвткости, а за нас мештанв сасвим обичнв појавв. Отвуд ова немарност?

»АМАН, МНРЛ Случајно стануНАМ ДА.ЈТЕ!« Јем у центру.

Нови ж итни ц ежим На основV искуства са Уредбом о максимипању цена пшенице и кукуруза донеће се прописи кош ће обезбедити исхрану земље и задовоњити произвођаче

на Топличином венцу, одмах нза Управв града Београдв. Пред кућом је парк. Мнслио сам, кад сам се усел>авао. да ћу нмати доста чнстог ваздуха и мира, бар ту, у близини полицнје, али. грдно свм се разочарао. Иако нисам прнсталица раног устајања, принуђсн

сам да се будим још пре пет свти- А ево запгго. Сваког јутра, тачно у четирн н по часа, кола једне фабрике. још од зграде »Призада«, због низбрдице. укочена сјуре с* ннз улицу. премв некадашњем »Паласус, правећи ларму као да се пакао сручио на улицу. Одмах затим шофери еУто таксија почињу да пробају моторе н сирене на својим колима.а као круна свега, долази несноена букв. лупњава мотора, чекића и писак сирена нз једне гараже, која се налази у Космајској улици. Нас становнике овог краја звиста изненаћује да нико не водн рачуна о тишннн и миру граћана. Аман. дајте нам бар мирно да спавамо!

илш2аго&сс

ничвњу потрошњв швћвра. Јуче се десило ово у једној ввлико] трговини у центру вароши: тражила сам килограм швћвра, а продавац је упитао да ли хоћу још какве ствари да узмем. Пошто нисам имала намеру да купујем што друго, јвдва је пристао да ми да с^мо пола килограма швћера, иако сам сталнз муштврија ове велике баквлница. Ово колико да знају надлежни. ^НЕМАРНОСЈ 1 У овој нашој СУРДУЛИЧЛИА варошими догађају св разна изивнађвња. Додушв, Сурдуличани су благородни људи и свв филозофски посматрају. Тако, оиомад била проввла облака, са планинв св сручила силна вода и направнла велику штвту, а ми баш ништа. Велнмо, природа, шта со ту може. С друге гтранв, пак, кад припече сунце, и поред поточића (вода), жојн жуборе свима улицама, днг ну св облаци прашиив и нико се не буни. Једино што понеки гост, воји је дошао да се лвчи у чистом ваздуху, упути псовку на рачун претсвдника општиив, али и то одв заједно са прашином. Ти исти гости и болесници из санаторијума жал* Св како имамо најскупљу апотеЈугославију, а нама Сурду-

РЕВИЈА МУЗИКВ вр. в- далас Јв нзв-шла из штеимпе оа ооам иаЈлепшнх шлагвра, кота за клаанр и песму. Поред тога иа 16 стрвли веома аанимл.ив лите«рарни део о филму, подоришту, >-метности, са свима аиктуелним новосггима на ово ме пол»у. ВроЈ 6 стаЈе само дннара 16 (оп> - штена цена с& 25 на 16 дидивара). ПогледаЈте Један примерак у наЈближоЈ књижари влн кио. ску. У броЈу 6 ..РевнЈе музпке" до носн садржину раниЈих бројеиа. У до сада изашлнх шеот бројеша имате равно 50 нота — шлагера. По ручнте лиог Још данас Админи. страциЈа Београд (ШтросмаЈерова ђ). 7). ГРАФИЧКА РЕВИЈА. Часопис за унапређиваЉе и употпуњавап.е свих грана графнчке делатностн. Год. 1» (1939». Бр. 4. Злгреб, 1М0. — Рудолф Шли*. Плантнн-Морет>-с (поводом ЗбО-годишњице смрти Христофора Плантнма>; Нихола Жнц, Бартола ОкиЈа Пописн хр ватскнх књига (,,ин лингва сла. ва»; Јаков КаЈмел, НиЈе довол,но само квантитет; СмештаЈ слике у слогу; Пребрзо трошење слова; Д. Банд, Важност отручних течаЈева; Антун Голубић, Тисак у више боЈа; А. ГолубиП, Кораком техннке; Штампање аутоптнЈа на заклопном отроЈу; Ротациони строЈеви за високи тнсак; Удвостручавање на ротациоИим строЈзвима; Израћевање плоча за офсегни тноак, Да лн СУ копиЈе строЈева економичне; Листовни папнр, листовни окот; Рад и закључци друге просв конференциЈе СГРЈ-а; Почеци и разви. так штампарства у ИталиЈи; Струч на књнжевност. — Годишња претплата 100 дин. Ургдннштво: Загреб, Франкопанова ул. 26. РУДОЛФ ХЕРЦНЈГ: Сељачка Сло га. Загреб, 1040. Стр. 18. — Предаван«е одржано на радиостаници у Загребу 27 маЈа о. г. о ..СељачкоЈ слоои'' као „идеЈном чцстилишту хрватоког и расадипггву свјетског сељачког покрета '. — Р. Херцег Је оиггампао у књнжицу, коЈа тре. ба да се прочита, проучи и пропрати промишљањем.

РАЗВИТАК. Год. 7, бр. 7 н 8. Баи.а Лу к а, 1 Јулд 1М0. — У садржаЈу, У ово доОа; П. Гаковић, На сеља, оеобе. сељакања и миграционе струЈе; Дољапска буна 1858; Бр. Загорац, Прољеће; В. Сировина, Сеоска ношња; М. ПешиП, Лгкови за деду Маринка; М. ВабиП, Хљеб мирише; Сл. Мандић, Про. љеће на гробу мсЈих дЈедова; М. Костић, Ситњен-е сељачког поседа; Сл. Мандић, Нова песма на ЗмиЈању; Бнљешке; Р. Ма.тешевић, ЗмиЈање; Поуке тежаку, — Годнш ња претплата 60 дин. Уредништво: Бања Л>-ка, Крал>а Петра ул. ПРАКТИЧНО МЛЕКАРСТВО. Год. 2, бр. 5—6. Веоград, иаЈ—Јуни 1940. — У садржаЈу: Да ли млекарство нма будућност; Шта се захтва од воле коЈа се употреб -љава у млекарама; Кисело млеко ка.о лек; Основи израде сира; Како , се прави сир емнгалер; Утицај ме |та/1ног посуђа на млско; Млекарство у СовЈетскоЈ РусиЈн; Х *1ађње млека у балену; Млекарство у I ШввдсжоЈ; Повлака и обрано мле| ко; За здрацо млеко. — Годишња | протплата 50 днпара. Урелништво: I Веоград, К|>ал>ице НаталиЈе ул. 13| СВЕТИСЛАВ С. ПЕТРОВИЋ : Сшг I словсцскн сонетнн венац. Инрот, 1940. Стр. 80. Цена В дин. — ИдвЈа о зближењу свнх Словена и сложном ослобођењу од , .ропстиа Евро. пе" изражаааиа кроз цео ,,со«етни венац" од четрнаест саставних и петнаести збиони (, .магистрални") сонети, са версификаторски уопвло спроведеним акростиховнма У сваком поЈедниом од четр. наест сонета, чиЈи цели почетии стихови наЈзад даЈу завршни потнаестн соиет са акростнхом; цХаЈ, Словеан, збор 1"

Жетва пшеницв почеће већ за који дан. Нарочито у данашњим прилнкама разумљиво је велико ннтересовање којим се очекује нови житни режим. Примена Уредбе о макснмирању цена пшенице и кукуруза и принудном откупу дала је до сада резултатв који ће моћи корисно да послуже као стечено искуство при доношвњу пропнса о новом житном режиму. Нови житни режим нмаће да постигне двоструки циљ: да обвзбеди исхрану земље, а да задовољи н оправдане интересе произвођача. Да би се то постигло, потребно јв да цвне буду утврђвне тако Да одговарају ценама оних производа које земљорадник — произвсђач мора да купујв. Из цвле земље чују се жалбе да су ценв пшенице и кукургза максимиране на нижем нивоу него што су билв у слободној трговини, а с друге стране артикли, које сељак мора да купује, и даље поскупљују. Контрола цена ннје досада била довољно ефнкасна. Ако се са надлежних места тврди да нове ценв нећа ни у ком случају бити више од досадашњих, онда треба очекивати да ће се ,не само спречити даљи пораст цена другнх артикала, него да ће се оне чак и редуцирати. Иначе тешко да ће св успети у томе да се вншкови пшенице и кукуруза извуку на тржиште. Није, разуме се, важно само питање цена. Принудни откуп може да успе само ако постоји за то потребна организација. Према вестима које свакодневно стижу из унутрашњости, ту организацију ^Призадс, коме је повервн принудни откуп, досада нијв успео да створи. Не улазећи у разлоге, из којих та организација није досада успела, треба кон^татовати да ће она моћи да функционнше само ако цела акција око исхране земље буде концентрисана у једној руци, под једним воћством, које ће не само доноснти одлуке, него имати н ауторитета н могућности да нх у цвлости оствари. Питање нсхране земље данас јв несумњиво основано, не само привреднб и социјално, него и

национапно питање. И зато ће новн житни режим бити пресудан за наш даљи привредни социјални живот.

Конференодга у Министарству трговине и индустри.е о питању нудељног канапа за везивање

снопова

У Министарству трговине и индустрије одржана је конференција. која се бавила набавкама канапа од кудеље за везивање снопова. На конференцији је утврћено да у фабрици у Оџацима има неколико вагона кудељног канапа, који се може употребитн за везнвање снопова. Затим је утврђено Да фабрика канапа из Оџака и текстилна индустрија ннжењера Максимовића и друга из Панчева израђују нарочита кудељна везива за употребу код машина самовезачицаПрепор}-чује се потрошачима и земљорадничким задругама да се за набавку обрате директно поменутим фабрикама. Цена канапу је по ценовнику 8> а цена кудељном везиву дин. 43 по кнлограму. Поред тога фабрика у Оџацима нзраћује предива од сисала (маниле) по 2000 килограма днев но. а продаје га по макснмалној цени од дин. 27 пс килограму уз уобичајенн попуст 5%. Земл*орадници који нмају жетелице самовеоачице, а не мог;' набавити доволло канапа, везнва и маннле добро би било да пок>*шају да жито косе без употребе апарата за везивање. На твј начин бн се жетелице искористнле као жетвлнце руководачице.

У неделзу одржаће се у Лзубгвани годишња скупштина Пензионог завода Приходи у проиллоI години изнели су 64 милиона, а губитак /е 3 мипиона динара

Љубљана, 11 јула. — У недељу 14 јула одржаће се у Љубљанн годишња скупштина делвгата Пензионог завода. На овој скупштини претресаће се завршни рачуни из 1938/39 године који нису могли бити пре завршени због проширења пвнзионог оснгурања на целу државу. Према закључном рачуну за 1938 годину приходи износе 62,245.000, а у 1939 години 64,207.000 динара. Како се из ових рачуна види уплаћене премије порасле су од 32 на 33,9 милиона динара. Укупан промет у 1938 износн 484, а у 1939 522 милнона динара.

Стање Народне банке Народна банка, у свом недељном извештају од 8 јула исказује следеће стање: На страни актива повећала се знатна подлога за 24,8 милиона и нзноси сада 2.268,4 милиона динара. Сток девиза које не улазе у подлогу смањио се за 70,7 милиона, на 449,3 милиона динара. Смањио се и кован новац за 36 милиона, на 350,1 мнлиона динара. Зајмови по есконту н на залоге повећани су за 14 милиона и износе сада 1.914,7 мнлиона динара. Есконт бонова народне одбране повећан је за 165 мнлиона, на 3.952 милиона динара. На страни пасиве новчаннчни оптицај смањен је за 11,3 милиона и износи сада 12.198,9 милиона динара. Обавезе по виђењу повећане су за 125,4 милнона, на 1.987,1 милиона динара. Оптицај и обавезе по виђењу износе 14.186,1 милиона динара. Стварна вредност укупне подлоге је 3.629,4 мнлиона динара, пре ма томе покриће износи 25.58%. СтварИа вредност злата у касама нзносн 3.275,7 милнона ринара, покриће у злату је према томе 23.09%.

У 1938 добитак износи 500.000 дннара, а у 1939 губитак од 3,170.000 динара. Губитак је настао због курсне диференције код државних папира, успед чега је отписано скоро 5 милнона динара. Дефицкт крајем 1939 износио је укупно 65 милиона и то не односи се на непретнине тражбине итд. • у износу 27,282.000, валутне диференције код државних папира 5,275.000, повише ње премиских резврви 10 ,118 .000 и коначно валоризација преузвтих осигурања и обаввза пре 1923 22,500 000. Од укуп^е нмовине зввода било је уложено у новчане заводе 40,000.000 динара, у вредносне папире 96,000.000, у некретнине скоро 100,000.000 у зајмове 199,000.000. .Неплаћене премије износе 4,400.000, инвентар 768.000, а остала актива 15,620.000. Премиске резерве на пасивној страни износе 473,000.000. Имовина завода донвла је прошле године 6,38 % камата и то улози код ковчаних завода 3,61*™, папири 7,34^, некретнине 3,05^> а зајмовн 8,17^>. Чисти управни трошкови износили су 9,87^° прописаних премија. Број осигураних намештеника повећао- се за 626 на укупно 12.968. У Далмацији концем прошле године било је 2806 осигураних намештеника. На словеначкв сигуранике отпало је 81,15*, на Бановину Хрватску 18,04, а Зетску бановнну 0,81^° чланова.

УРЕДБА О МАКСИМИРАЊУ ЦЕНА ПРОШИРЕНА И НА БАНОВИНУ ХРВАТСКУ Загреб, 11 јула. — Бан Бановине Хрватске г. др. Иван Шубашић проширио је и на подручје Бановнне Хрватске важност Уредбе о нзменн и допуни Уредбе о максимирању цена и о принудном откупу пшеннце и кукуру-

Ове јесени пустиће се у саобраћај нови мост преко Саве код Босанске Градншке

Ввћ деценијама осећа се вели ка потреба за једним мостом, који ће везивати два веома важна привредна подручја: Славонску Посавнну и Босанску Крајину. Ова два краја наше државе су својим положајем и привред ном структуром тесно везани је дан за други. Пошто је трговачки саобраћај бивао све јачи, људи су се помагали на разне начине. Превоз робе, људи и стоке је вршен, често са великим ризиком, скелама, дереглијама н чамцима. Овакве комуникације су биле нарочито опаснв зими кад Савом крене лед, а и јвсен и пролећв због високе воде. Колико је штете нанео оI крајевима недостатак моста, важне саобраћајне споне и услова живље трговине, најбоље би нам моглн рећи привредннци из Босанске Крајине и Сла вонске Посавине. После рата је монтиран прнтонски мост, али он због ограннчене могућностн оптерећења и других разлога није могао да задовољн потребе ових краЈева, Важан транзитни друм од државне границе код Терезиног Поља преко Дарувара—Пакраца —Окучана—Босанске Г и ш '.шке —Бањв Луке за Јадранско Море и унутрашњост Босне ни]е могао бити искоришћен, јер је недостајала пбдвсна веза обе обалв Саве код Босанскв Градишке. Овај пут везује наше по природним лепотама чувене крајеве са Славонијом и иностраиством, као и Босанску Крајину са главном железничком артеријом Бео срад—Загреб. Послв ослобоћвња наша држава јв донела одлуку о замашним )авним радовима на побољшању прнлнка у земљи. Дизани су многн важни саобраћајни објекти. Међу првим који су били на >еду, био је мост преко Саве код Босанскв Градишке. Већ јв била одржана и лицитацнја за шабавк^ иоздених констр^кција

Детаљ ковог моста прево Са»е «од Босавсве Градншм

на рачун репарација, али је иззнада дошло до обустављања свих набавки на рачун репарација те је и питање градње овога моста одложено на дуже време. Кад је завршено грађење моств преко Саве код Босанске Раче, обезбеђенн су кредити и за подизање моста код Босанске Градишке. Распи<Јана је лицнтација и грађење моста, на који се већ деценијама чека, почело је 1938 године. Грађење је уступ љено једној фирми из Загреба, док двв немачке фирме испоручују челичну конструкцију моста. Мост је дуг 1700 а шнрок 10 метара Мост код Босанске Градншке претставља последњу реч модерне технике. Целокупни објекат је дугачак око 1.700 метара, подразумевајући ту и надвожњаке који заједно са челичном конструкцијом чине једну целину. Приликом пројектовања моста имало се у виду срвзмерно велико оптерећење и жив саобраћај, пв је због тога мост прављен што шири, да не би до лазило до застоја у саобраћају. Колово^на табла на мосту је израђвна од армиранос бетона,

док је сам коловоз асфалтнран и широк преко шест метара. Са обе стране коловоза има пешачка стаза широка близу два метра, тако да пешаци неће омвтати саобраћај возила, а возила опет неће угрожаватн безбедност пешака што није редак слу чај у саобраћају на мостовима. Пошто код Саве висок водостај ннје реткост, приликом градње моста се на овај факат обратила пажња. Рвчни стубови фундиранн су на армнрано-бетонскнм кесонима и израђени су од армнраног бетона, обложеног са нарочнтом врстом гранита. Обални стубови су фундирани на нарочнтим бетонским шиповима. Пошто се јужни навоз на мост налази у центру Босанске Градишке, где је земљиште доста скупо, он је наснпан између два потпорна зида од армираног бетона. Да би се добила јаснија слика о величини моста, довољно је навести неколико цифара. За израду потпорннх зидова утрошено је преко 2200 кубннх метара бетона у врвдности милион и по динара. Тежина целе челичне конструкцнје нзноси близу 900.000 кнлограма, а земљаних радова јв извршено 100.000 хуб-

них метара. Коловоз од асфапта на мосту и коловоз од снтне коцке на навозима покрнвају укупно површнну од 12.000 квадратннх метара. Доњи строј моста, навозн н коловози коштају преко 1,500.000 динара, док сама челична конструкција кошта 9,500.000 дннара. Што св тнче гвоздене конструкцнје важно је напоменути да су две петине набављене у иностранству, а три пвткнв матвријала су нспоручила домаћа предузвћа, пошто држава у свима јавним радовнма даје предност домаћнм предузећнма. Радови на мосту напредују према унвпред утврђеном програму. За сада још остају да се доврше коловозн на насипима н спојн иавоз са улицом у Босанској г ради Ш ц И . и ако су лоше време овогодншње грађввинске сезоне н скок цена нзазивали повременв застојв у раду, мост ће бити готов још н пре првдвиђеног термина. По свој прнлици ћ« већ у септембру мост бити првдат у саобраћај, на велику радост становника цвле Босанске Крајине и Славонскв Посавинв којн га већ годинама ,очвкују. Л С ».

Београдска берза Ефекти: Тенденција !• мало чвршћа. Уствзањв код продаје« Било јв доста закључака ван кур. са. Послв дужвг врвмена рађвно је са 7 од сто Блера. Малн промет може да се тумачи нвшто чвршћом твнденцијом. Девнзе: у слободном промвту и код званичних курсева теидвнција је нвшто лабавија. Жвнева, Њујорк и Стокхолм бвз промвнв. Пондон јв лабавији. Промвт са доларима зн^тно јв ввћи. Прнватаи клиринг: Бврлин јв без промене. Досга живо иа тржишту са маркама. Бонови грчке банкв су готово непромењвни. Мали обрт са драхмама- Софија је нотирала по непромвњеном курсу. Промет са лввима веома мали. Продукти: веома мало поола. Све је у стагнацији. ЕФЕКТИ ПРОМЕТ: дин 230.000.Рађено по курсу: Количита: 7% Блер 92.50 1 Х |љ. 6Гс дал. агр. 70,— 25 хиљ. 6% д. а- п. з- 89.75 35 хнљ. в% ш. а. пз. 00,— 29 хиљ. 7% инв. в. к. 97.— 7 хкљ. Рат штета 428.— 145 хом. Паб (кр.) 197.— и 196— 310 ком

7% Блер 8% Влер 7Ге Селигман 4То аграр 1921 г. 6?е бегл. обв. в«Ге далм. агр. 6То игу м. агр. 7% инвест. Ратна штета Народна банка Паб (ситни) Паб (крупни)

Понуда ТражпА —.— 92.50 —96.50 —.— 101.50 .— 51.50 77.50 76.50 71.— 70.25 70 50 60 —.— 97.—.— 428.60 8050.— 7950.193.— 190.196 50 194.50

ДКВИЗЕ ПРОМЕТ: днн. 7,920 000.Рађено по куроу: Количина: Н>\-јорк 5500.— (=) 35.928 Женева 1246.85 (=) 3.212Стохх. 1313.40 (=) 375.Понуда 'Гражња (Средњи) — Лондон 207.85 204.66 ( 206.25) — Женева 1251.65 1241.85 (1246.85) = Њујорк 5520— 5480.— (5600.—) = Стокх. 1321.90 1304.90 (1313.40, У прнватном клирингу Рађено по курСу: Колнчива: Берлнн 1480,— ( = ) 401 хиљ. Солун 36.— н 34.— 130 хиљ. Софија 90.— 11 хиљ. Понуда Трежња (Средњи) Берлнн 1490.— 1470,— (1480.—) С олј -Н 34.80 34.10 (34.45) Софнја 90.80 89.20 (00.—) ЗВАННЧНИ КЛРСЕВИ Повуда Тражнл Њујорк 100 дол. 4165.— 4425.— (=, Лондон 1 фунта 168.66 16646 (—) Женева 100 фр. 1014.94 1004.М (=) Датар за обрач>"н 4455.— (=) ПРОДУКТН Кукуруз-. 3V* в. 1в2. Мекињв: в. 147.50. У к упшм промет: 19 вагов«.

Загребачћа берза

Прив. аграрна банка 195 пон. 8Го Блеров заЈам 96.50 траж. 7Го Блеров зајам 91 траж. 7Го Држ. инв. зајам 94 траж. 6Ге Беглучке обвезнице 75 треж. 6% Датматинскн аграрн 71.50 поа. 4% Аграрне обвезннце 50 траж. 4% Севернн аграрн 50 пов. 6Те Ш\мске обвезннце 71 пов Ратна штета 422—424 (423) А*цнЈ© нндустрнјскнх предузећа Г>тман 65 траж. Шећерана Бечкерек 500 траж. Шећерана Осек 245 треж. Изнс 32 треж. Трбовље 315—320 (320) Јааранска пловидба 400 траж. ДЕВНЗЕ У слободном промету Женева 1241.85—1251.85 (1246^5) Лондон 204.65— 207.55 ( 206.25) ЊуЈорк 5480—5520 15500.—) Прнватпн клнрннг Берлнн чек 1470--1490 Грчки боновн 35.15—35.85 Промет 6,257.985 дннара. Тендев. цнја слаба

Стране берзе Чнкаго, 11 Ју л а Пшенпца: Јулн 74 1/2, сеп. 74 3/4 дец. 76. Кукурув: Јулн 611/2, оеп 58 3/4, дец. 56 5/8. Внннпет, 11 Јула Пшеница: Јулн 713/8, окт. 73 5/8, дец. 74 5/8. Вуенос Анрес. ц јух* Пшенкца: ааг. 9.04, септ. 9.19 Ку*уруз: авг. 4.40, септ. 4.50. ЦИРИШКА БЕРЗА

Лондоп Њујорк Милано Мадрид Берлин

16.45 4.41 1/2 22.50 40.176 3/4

Стање наших клирита Стање наших клнринга на дан 8 о. м. у поређењу са стањем на дан 30 јуна показује следеће промене: Потраживање од Немачке повећало се за 14.1 на 88,7 мнлиона динара, потраживање од Протектората смањнло се за 113 на 8,2 милиона Кч., потраживање од ФранцЈ-ске и њених колонија смањило се од 20.0 на 3.8 милиона француоких франака. Дуговање Маћарској повећало се за 10.0 на 19,0 н дуговање Италији псчећал 0 се за 17.0 на 41,5 мнлиона динара. Огање клирннга је следеће: Активни клнрннзн: Бугарска Дин 3.976.935. Немачка РМ. 6.029 207, ПротекторатКч. 8.172 986 Турска Дин, 5 826 270. Француска Фр. фр. 2.155.827, Франц. колоннје Фр- фр. 1,632 934. Шпаннја Пезвта 2,934.960. Пасивни клиринзи: Белгија Белга 1.333-411« Италнја Динара 41,559.625. Маћчрска Дн.ч. 18-987.191 Пол»ска Дин 18,896.014, Румунија Динара 7370Л20. Словачка СК 8,029 930-