Време, 12. 07. 1940., стр. 5

Петак, 12 јулп 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 5

На Петровдан

Неколико момената из живота Краља Петра за време нашега повлачењ>а 1915 године

Ове године навршује се 25 годнна од нашега другога Ко сова, нашега повлаче&а преко Албаније — наше Голготе. Петровдан, рођендан Великога Крал>а Петра, ове је године нзузетан и са њиме почнн>е двадесетпетогодишњица злокобне 1915 година. С тога би требало да се ова година означи ј>*биларном наших пат н>а и мука и да се, за време њенога трајања, изнесе све пгго је наш народ претрпео у тој години почевши од Крал>а Петра Великога Ослободиоца па до последњег војника и чо века зз народа био он остао у земл>н био у нзгнанству. За борав гута све, па ће прогутатн и велика дела и јуначке подвиге наших знаннх и незнаних јунака. То треба нарочито данас нагласнтн, када

Крал> Петар В е линн вадимо да н велнки народи подлежу душевним слабостима н државе много веће и богатнје, но што смо ми били петнаесте године, предају се и полажу оружје. Српска вој-' ска осећа надмоћност непријатеља, којз је опкол>ава са три стране, не предаје се, но се повлачи испред њега и сваку стопу отаџбине залива непрнјатељском н својом крвл»у. Повлачи се Србнн преко беспугне Албаније, губи трећину својзх бораца н на стотине хиљада свога становништва — повлачи се са борбом и не полаже оружје... Почетком новембра стари Крал> стигао је у Приштину. Отсео је у зградн негдашњега српског конзулата на Диванјолу. у којој је становао адвокат Нешић. Краљ се није никако појављивао на улици. Повлачио се у самоћу и премишљао на Косову о новом Српском Косову. Слабо је кога примао. Као просветни инспектор за Каеовску област пријавим се за ауднјенцију и одмах ме (6. нов.) прими. Пошто сам га поздравио а претставио му се прве су му речи биле: ово је наше пол>е Косово дивно к стратегиски врло важно. Можда се због тога о њ отимљу многи народз од најстаријих народа па ево и данас. — Јесте, Ваше Величанство, Косово је дазно и богато, пуно је наших споменика из вре мена Немањића и ти споменитти сведоче да је оно било наше и да остаје наше. — Има ли много избеглица у Приштини, запита Краљ- — Има Ваше Величанство и доста бед но изгледају, јер их има који су пре месец дана напусти лн своје домове, понели са собом најпотребније ствари, па то дотрајало и сада је доста оголио- али није изгубио веру на повратак у слободну и увеличану отаџбину. — Каш је народ велики, он волн своју кућу и отаџбнну, воли слободу и то је што га чини јунаком; такав народ не може да пропадне и неће пропаста; на мучићемо се сви, али опет Вам понављам ^Српски народ неће и не може'пропастн, заврши Краљ.... Деветога новембра пошао сам из Приштине за Призрен да стигнем своју јединзцу. На рампи у Лнпљану задржа нас један старији пешадиски мајор са речима: свака кола, кбја пролазе за Призрен, морају да приме по два санду-

ка м\-ннцнје н понесу тамо и предаду војној станици чији људн чекају пред вароши. Ју трос је прошао Краљ Петар и примио два сандука у свој а>то, па кад је Он то урадио. онда може свакн другн — И заиста Краљ Петар је сваком прнликом давао пример у раду народу, познавао је добро свој народ, показнвао је свакнм својим поступком да је никао нз народа и зато је с правом назват: нарпдни Кради... Недовршена молитва... Краљ Петар је нмао да пође из При зрена 15 новембра. Пре поласка пошао је у цркву са. "Борђа да се помоли Богу н да прими навору. Магловито и кншовито јесење јутро у Призрену је мрачно и сумор но. Црква св. "Борђа значе ннје видна, па је овакво време чини још мрачннјом н тајанственнјом. Мнтрополит Вићен тнје са свештеницнма дочека Крал>а на вратима, Краљ се примаче до б.тазу амвона и се де на једну столнцу скоро на средину цркве, а како му је она мала пратња била дубоко позади Њега, изгледало је као да је сам Краљ у цркви Иако је већ бнло увелнко сва нуло, у цркви је био потпун мрак, који су разбијале својим пламичцнма воштане свеће и кандила. Бнло је тешко ту службу слушатн. Свако се задубио у непгго неизвесно а помало н очајно. Кроз који час напушта се отаџбнна и нде се незнано куда. Краљ се наслонно на свој пггап, погнуо главу з слуша речн свештеннка. Одједном Му приђе ађутант и стаде му нешто говорнти на уво. Краљ га хладно погледа, прислонн штап уз столнцу и клече на колена. Прекрсти се два пута, подиже главу и упре очи у слик^Тајне вечере више царских дверн. Нешто је говорио; био је блед н према оној мастичној светлостн изгледао је као светац.... Помоћу столице и пггапа устаде, мзтрополит му прннесе причест и навору, Краљ се прекрсти, узе свето прнчешће. опет се прекрсти и пође га вратима цркве лако и снгурно. Изгледао је препорођен. Помолио се Богу да му сачува војску з народ; причестио се; извршио своју Краљевску, српску и православну дужност; пошао с војском и народом у изгаанство с вером да ће му Бог молитву услишити н српски народ сачувата од ропства н пропасти... Краљ Петар је стигао у Л>еш, око подне 22 новембра, после мучног н тешког пута преко Албаннје. Тога зстога дана у праскозорје аустриска флота од седам бојних бродова напала је Сан-Ђовани ди Медова и потопила четрнаест које бродова које пароброда пуних разне робе и људске хране з оставила пустош у пристаништу. Наша нада да ћемо, кад стнгнемо на обалу, наћи у изобиљу хране, одеће и друге помоћи пропаде и ишчезе. Двадесет трећег новембра долази у Медову из Љеша комесар Краљеве гарде и тражи од начелника војне станзце да му по требовању изда хране за Краљеву пратњу и гарду. Издаје му се последњз сандук пексимита, један кгр. -чаја, пет кгр. шећера и 10 кгр. сланине и више ништа, јер ничега више није ни бзло у нашем магацнну. Тога дана пошао сам у Љеш с намером да приступим Краљу, који беше отпочинуо у згради ућумата, у командн места, у једној простој полудрвеној кући без икаквога намештаја. Затекао сам тамо др. Симоновића з И. Ђукановића. Краљ је био много умо ран и седео је на сред празне собе на једној простој дрвеној столици, наслоњен на штап, окренут леђима ка прозору откуда је сунце долазнло. Изгледало је да дрема, те га не узнемиравасмо, но др. Симоновић рече: оставимо га да се одмара а твоја аудијенцзја, шалећи се, нека остане кад се вратзмо у Србију... Сутрадан је Краљ пошао из Љеша за Тирану.

ПОЛИТИЧНИ ПНЕЕЗПИК, Уредба Аудијенција Болестминистра ;Диселдорфски „Дер Митаг" ; ® ИДНП Г михдшшм иностраних послова плм Г1/ ^_ г , ог , _ 0 И допунама код Краљевског г.др. Цинцар- П0В °А° М постављања Закона о устрот ..дм.чипцар ПДЦЈИ-р^Д В01СНБ и морнарнце

Намеснина Мариовића Г. ДР. ИВД ПЕРОВИЋД

Јучв прв поднв Крвљввсии Намвснмк г. др. Иво Пвровнћ примно јв у аудијвнцнју г. Ствнојв Мнхапџнћа, бана Дрннсив бановиив.

Г. МИХАЛЏИЋ КОД Н>. СВ. ПАТРИЈАРХА Бан Дринскв бановинв г. Станоје Мнхалџић посетио јв јучв прв поднв Њвгову Сввтост Патрнјарха г. др. Гаврила.

Сиш,. ТНомић

ПРИЈЕМИ код министара МИНИСТАР Г. БЕШЛИЋ КОД Г. ДР. МАЧЕКА Потпретеедника владе г- др. Мачека посетио је јуче мнннстар саобраћаја г. Никола Бешлнћ. Г. МИХАЛЏИЂ КОД МИИИСТРА Г. ДР. ЧУБРНЛОВИЂА Министар п&љопрнвреде г. др. Бранко Чубриловић примио је ју чв прв подне у свом кабинету новог бана Дрннске бановине г. Станоја Михапџића н задржао се с њим у дужем разговору. Г. МАСТРОВИЋ КОД Г. ДР. КУЛЕНОВИЂА Министар шума и рудника г. др. Џафер Куленовић прнмио је јучв прв подне у свом кабинету г.г. Анту Мастровића, бившег миннстра, Сремчевића, бившег народног поспаника из Обрвновиа, Мехмеда Балића, днректора Дирвкцијв шума из Тузпв, др. Ребца, адвоката из Бан>а Луке и др. Анту Бврничевића, нј Бања ^Луке. ДЕЛЕГАЦИЈА ИЗ ДОБАНОВАЦА КОД Г. ПАНТИЋА Министра физичког васпитаља народа г. Душана Пантнћа посетио је јуче пре поднв г. Аитв Мастровић, бивши министар. Поспв тога г. министар примио је делегацију граћана из Добановаца коју је предводио бившн народни посланик г. Сава Богунсвнћ. ЈУЧЕРАШЊИ ПРНЈЕМИ КОД »ШНПСТРА ТРГОВ1ШЕ II 1ШДУСТРПЈЕ Ј>*че пре подде министар, трговине и идЈгстрије г. ДР- Иван Андрес примно је у свом кабинет>- претседника ЈБубљанског сајма г. др. Д>-лара. Исто тако г. министар примио је г- Јоцу Георгијевића. сенатора и г- Колара. бившег народног посланика из Зенице РЕКТОР БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА Г. МИЦИЋ ПОСЕТИО Г. ТОМИЋА Претседник општине г. Јеврем Томнћ примио је јуче пре подне у свом кабииету г. инж. Петра Мнцића, рвктора Београдског уннверзитета и г. Впаду Аризовића, претседника Битољске општине. Исто тако г. Томић примио ј» депегацију граћана из Панчева, коју јв предводио г. Пантепић, свештенн к. КОНФЕРЕНЦИЈА У КАБИНЕТУ МИНИСТРА Г. ДР. АНДРЕСА Јуче пре подне у квбинету министра трговине и индустрије одржана је конференција измећу министра трговине и индустрије г. др. Ивана Андреса и министра саобраћаја инж. г. Николе Бешлића- НОВИ ОПШТИНСКИ из БОРИ У ДРЕЖНИЦИ ИЗВРШИЋЕ СЕ 21 ЈУЛА Загреб, 10 јула- — Одлуком Управног суда у Загребу поништени су избори оппггинског одбора у Дрежници у Срезу огулинском- Бвн Бановине Хрввтске г. др. Иван Шубашић донео је одлуку да св нови општински избори у Дрежници изврше 21 о- м-

Мнхистар нностраннх послова г. др. Александар Цинцар Марловић ових лана тете је обопео и не напушта постељу.

за министра физичног васпитања

КОНФЕРИСАЊЕ КОД Г. ДР. МАЧЕКА Јуче пре подне конферисали су потпретседник владе г др. Влвтко Мачек. министар финанснја г др- Јурај ПЈутеј и миннотвр без портфел»а г. др. Бариша Смољан. КОНФЕРИСАЊЕ МИНИСТАРА Г.Г. БЕШЛИЋА, ЧУБРИЛОВИЋА И СМОЉАНА Миннстрв саобраћаја г. ин*. Николу Бвшлића посетили су јучв прв поднв г. др. Бранко Чубриповић, мннистар пољопривреде,г. др. Бариша Смогкан, мннистар бвз портфеља и г. Станојв Мнхапцнћ, бан Дринскв бановнне. КОНФЕРИСАЊЕ КОД Г. ДР. ЧУБРИЛОВИЋА ПОВОДОМ РАДОВА У ПАНЧЕВАЧКОМ РИТУ У кабинету мнннстра пољопрнвреде одржана јв јучв прв поднв конофврвиција по питан»у осигурања кредита Дунавско-тамишкој водној задрузи у Панчеву за довршење мелнорационих радова у Панчевачхом Ри*У- Конфервнцији су порвд министра г. др. Бранка Чубриловића прнсуствовалн г. др. Стјепан Барнћ, првтседник управног одборв Аграрнв банке, г. др. Милорад Јефремовнћ, генерипни директор Аграрне банке, помоћннк мннистра пољопривреде г. др. Цвијановић и начепннк одељен>а за аграрну реформу Јакшић.

Диселдорфски дневник ( ,Дер Митаг" донео Је чланак о мини. стру за физичко васпнтање на. рода г. Душану Пантићу, износећи његов рад као југословен. ског генеролног конзула у Дн. селдорфу. Чланак гласи:

Г- Душан Паатнћ ,.Из Беогрвда је стнгла вест. да је бившн генерални конзул у Диселдорфу г. Д>-шан Пантић позввн V владу претседннкз г. ЦветковићаКада се пре годнну н по дана тадањи Краљевски југословенски генерални конзул у Ди. селдорфу опростио од својих прн

»Југосповенски радникс гласи- | способност н н>ена сопствена

осета г. Плотњикова помоћнику министра иностраних послова г. Смиљанићу Г. Викторнј Андрејевич Плот њивов, посетио је данас у 12 часова помоћнива министра нностраних послова г. Милоја Смиљанића, предао му копије авредитивних писама уместо министру иностраних послова г. др. Цинцар-Марковићу, који је теже болестан. После тога г. Плотњнков посетио је другог помоћннка ми нистра иностраних послова г. Пиљу, с нојим се задржао у разговору 15 минута, и трећег по моћника мннистра иностраних послова г. Илију Јукића, с којим се такође задржао 15 мниута у разговору.

по Југораса и радничких комора у Бвограду, у Скопљу и у Новом Саду доноси у последњвм броју на уводном месту чланак под насловом »Снага одлучујв«. У чпанку св кажв: »У најввћем двпу наших тежн>и, само је неутралност, и то стриктна нвутралност, схваћена од нашв јавности као најважнијв срвтство државне снгурности и народне слободе. Мећутим, нн шта нетачније од тога. У погледу наше свестране заштите, сама неутралиост, никако св нећв прославити, па ма какве јој олтаре подизали. Знамо да су ту скоро и многи други народи умели да чувају своју неутралност. Штавише онн су умепн на више језнка да ћуте, па им цела та вештина није ни мало помогпа. Било бн сувишно да се при овоме поткрепљујемо примерима. Тн примерн су и тако познати сваком. Знају их н деца. Ако је један народ, ма и против своје воп>е, сасвим случајно, на путу неке од ударних снага, неутралност га никако неће сачуватн, ако је само на н>у рачунао. Кад ове закључке извлачнмо, то никако не значи да бн политику нвутралности трвбапо одбацити. Нв. нипошто! Алн, значи да за ту карту никако не трвба везиватн цвлу судбину своје сигурности н слободе. Доба нове цивилизације, које је започвто рушвњем н убијањем, треба разумвти тако, да св данас по бодљнкавој Евроци не хода више без чнзама. Унутрашњи рвд и порвдак, социјална правда, хармонија, рад и пуна сарадња без ијвдне опречне миспн, модерно оружје, готовост и полетни елан крајњег самоложртвовања за домовину — миого су внше цењени у свету, нвго свака неутралност, него сва генијалиост било којег министра спољних послова. Адути, којима св добнја игра не почивају у премудрим гримасама играча, већ у реалним чињеницама са ксјима се располаже. Паметна јв ствар у политици, кад се чине и примају изјавв о прнјатељству, али је врпо глупо ако се оне примају без опрезности, па се оружје скине и остави на страну. Ваљда н будале знају, да се два и три залогаја нв гутају одјвдном. Ту мора да постоји неки ред. Ако су ове истине довољно јасне у политици наше земљв, онда мора бити јасна и наша оријентација, мора битн јасан и пут и правац којим смо позвани да управимо наше снаге. Није узапуд речено, да од успеха у унутрашњој политнцн, зависн успех у свима спољним односима. Чннн се, да је впада друга Драгишв Цветковића, одпично разумела каузалнв законе ове врсте. То св можв закључитн, нв само по нзјавама, ввћ и по њеннм делима. Ова впада је са најмање жртава, скинула један велики тервт који јв притискивао државу Решила је Хрватско питање. А ко је познавао ону мучну ситуацију пре тога, данас би морао вризнатм да 1« земљи враћена

снага за читавих 50 од сто Али, у решењу питања Народног јединства, још ннјв све решено. Остала су највећнм двпом нерешена многа социјално попитичка н прнвредна пнтања. Остапо је нерешеннх другнх 50 од сто наше национапне споссбности н снаге. Одговорним државницима била је добро позната и ова окслност. Зато су и почепн са разним уредбамз, да оперишу по овој матернји. На вонцу, констатовапи су, да је овај посао мнсго тежи и озбиљнији. Да се не може скинути са дневног реда радом на парче. Многобројне уредбе и наредбе, просто су каскапе за оном трком дневннх по]ава. Биле су увек у закашњењу и при томе лишене онога на)дубљег дејства на чињеннце. Снаге су се наше трошиле на пнтан.у скупоће, на контропу страна-

Јатеља у ЗападноЈ НемачкоЈ, ре. к«о Је у Јелном кратком говору преко радија да ће све >"чинитн што Је у његовоЈ моћи да се до. бри суседски односн взмећУ обеземал>а. Немачке в Југослави. је. учврсте и продубе. Ко Је познавао Душана Панти. ћ« и његчзв рад. знао Је да Је он тиме изрекео више него искрену жељу и да је тнме обЈавио један од Снтних и одлучних цил>ева своЈе политике у коЈоЈ Је пости. | гао и завидне успехе. | У часу када су његови приЈаЈ гељи Западне Немечке, коЈе Је Ј стекво у круговнма полнтнке. , просвете и уметностн у току оД I шест година коЈе Је као дипло. I матски претставник своје землл , провео у Диоелдорфу. жалнли НВХ | што се он од њих оппашта. имао иЧК | је Д>-шан Пвнтић пред собом ве. лику днпломатску карнЈер>- пуну изглгда. а коју Је без промишља. ња напустио. да оает постане онаЈ. коЈи Је увек од нскона био: само и Једиио борец. Он је ми. слио да ће као народни посланик свогв завнчаја најбоље моћи по. служитн народу. а служење Огаџ бнни било Је увек једнно мервло његовог деловења. Већ као генералног конзула у Запад. ноЈ НемачкоЈ показало се да садањи министар располаже нео. бичном мером енергиЈе. способно. сти и дипломатске проницљиво. сти. Када Је Дутпан Пантић годнне 1938 напустио своЈу дипломатску каријеру да се сав преда н посвети у|Г>тарњоЈ политици своје зеиље, конзеквештно Је пошео пј -гем коЈи није ништа друго не. го продужење целокупног њего. вог плодоносног дотадањег рада. Душан Пантић спада мећу наЈ. познатиЈе политичке лнчностиКао стари борац за слободу у редовима некадањих комита- као вктивни често тешко рањенн Vчесник у светском рату. свуда је вољен и поштован. Био Је познат као Један од нвЈ. агилнијих поборника идеје спо. разума. Исто тако је у младоЈ ЈугословенскоЈ државв. која Је Још у оно време после рата билв че. сто потресана. као и у спољноЈ полнтици >-век заступао потребу пријател»ских односа са сусед. ним земљама. Св те твчке гле. дишта залагао се одувек за добар споразу>1 са Немачком по. што Је као биствр и ревлан по. литичар упознао најдетаљниЈе повољне могућноств разменв до. баоа измећт Немачке в Југослазије. За време шестогодишњег бављењв у Диселдорфу постео је-Д\тпан Пантић искренв прија. тељ Немачке и искрено и срдач. но је радио на јачању иемачко. југословенеких односа. неоочитс на привредном и к У -тгтрном пољу. Са садашњим претседником владе г- Цветковићем веза« Је старим приЈатељством- Када га је садв г. Цветковнћ V име Кра. л>а позвао у југословенски каби. нет као министра за физичко васпитање народа. почиње овим нов период његове политичке ка. ријере. коЈн ће и његовв прнЈатељи из Немечке пратити са сим. патиЈвма и приврженошћу."

КОИКУРС ЗА ПРИЈЕМ ПИТОМАЦА У ВОЈНОца у прнвреди и иначе, на штрај ј ЗАНАТЛИСКЕ ШКОЛЕ У КРАГУЈЕВЦУ И ОБИЛИ ЋЕВУ КОД КРУШЕВЦА

ковв и томе спично. Другнм речнма ми смо се знојипи у гашењу читавих ројева социјапних варинца. Вазда смо се носнли са последицама, док смо узроке оставља ли недирнуте. И то је било.једно скупо наравоученије наше, нарочито за ову последњу годину дана. Виновници су нам се слатко смејали кад су иас гпедали како везујемо фластер на дрвеиу ногу. Поред свег натезања, скоро увек резултат је био: пата карте. Зато јв ових дана. и на најмеродавнијем мвсту, проговорила решеност да се заведе корпоративно уртећење у целој држави и ди ригована привреда. Наступила је спознаја да се ни једно питање не може решити ако се решава изоловано и посвбно, јвр су сва та питања, нпак уско повезана и заједннчки чинв једну органску целину. Сва одлука струји новим животним дахом кроз све честице југословвнског народа. Само ће тај дах бити у стању да цементира наше већ постигнуо народно јединсво и само ћв ту снагу разумети и респектовати сав остали светЈош узек снага одлучује. Снага морална и матернјална, духовна и органска. У снази је право.с

На првдлог министра војске и морнарице, Мииистарски саввт прописао је Урвдбу о измвни чл. 269 и 270 Закоиа о устројству војскв и морнарице. Измењени ч. 269 гласис »Рвзврвни официри и резврвни војни чиновиици у ВОЈСЦК и мор нарици, када су на аежби и уопштв на служби у војсци и мориарици у редовном, приправ ном, мобипном и ратном стању, имају за то време следеће месечне прииадлежности: плату, положајии додатак и лични додатак на скупоћу по одредбама чп. 259, 271, 272 и 274 овога закона као и активин официри и активни војни чиновнци истог чина односно класе. Ппата са периодским повишицама и положајни додатак рачуна им се пре ма времену проведеном у чину односно класи у воји»*в су, рачунајући од дана указа. Резврвни офицнри и резервни војнн чиновници који су активии државни или самоуправни чиновлици, службеници, пензионери и уопште они воји уживају ма какву помоћ од државе или самоуправних тепа, ако су њихове односне принадпежиости, пеизи1'е ипи помоћи — влата. повожај_ У -^.Р емеНу њвгово ^ р8Ла ! ни додатак и личнл додатак на скупоћу код пг » ионера и укупаа помоћ код осталих — мање од опредељних принадлвжности у предњем ставу, добијају од војнв силв само разлику измећу односиих својих прииадлежности □еизије или помоћи и принадаежности опредељених им по чретходном ставу. Ако су им вак њихове односне принадлежчости, пензије или помоћи ввћв од овдв опредељвних им принадлежности, као резервннм официрима и војиим чиновннцима овда задржавају дотадањв своје принадлежностн. Принадпежвости резервним официрима и резервиим војним чиновницнма припадају од дана поласка од кућв на вежбу, односно на спужбу, па до повратка кући по свршеној вежби одвосно разрешењу од службе. Одредбе овога члана не важв за рвзервнв официре употрвбљене за службе активних официра у Граничној трупи, ни за резервнв официрв на припреми и усавршавању за прелвз у жандармериску струку, пошто су њихове принадлежности опредељене односним закоиима. Официри из чл. 115 овога за» кона, хоји буду позвани на службу у војсци и морнарици, прнмају за то времв оне принадпежности, које би им припадале да су у свој* времв првведвни у резерву. За војне свештенике у резерви принадпежности св опредвљују као и за одговарајуће впасе резервних војннх чиновника сходно чл. 226 тач. 3 други став овога закона. Пропис ст. 2 чл. 270 бришв св и послв ст. 1 додају се ст. 2 н 3 који гпасе: »Свнм пицнма нз претходног става и то: рвзврвним подофицирима, капларнма, морнарима и обвезницима, као и капларнма, редовима и морнарима стапног кадра које мобилно или ратно стање затекне на отслужењу обавезног рока ипи који буду позвани у кадар, припада у мобипном и ратном стању ратнн додатак у новцу, чију величииу одрећујв Министарски саввт, на првдлог Министра војске и моранрице. Овај ратни додатак служи за одржавањв одвпа н спреме у исправности

У Војно-зенатску школу у Крагујевцу примиће се ове године 100 пнтомаца у први разред. Кандндати не смеЈу бити млаћн оД 12 ни етариЈи од 15 година. Поред испуњавања општих услова треба да су свршили иајмање са врло добром успехом основнуе као и за подмнрењв других пич-

школу. или са добрим успехом коЈи разред средње илн више основне школе. Молбе са потребнкм документнма треба доставити управнику школе најдаље до краја овог мееецв. У ВоЈно-занатску школу у Обилићеву код Крушевца примиће се ове године 40 питомаца у први разред. под истнм условима. Молбе са свимаи потребннм документима треба упчтити управнику школе у Обнлићево код Крушевца наЈдвље до 1 августа Обе школе отпочнњу рад 1 септембра- БАИ Г. РАФАЈЛОВИЋ У БИТОЉУ Битољ, 11 јупа. — Бан Вардарске бановине г. Жнка Рафајповић, који јв допутовзо у Битољ са гђом, у пратњи начепника Управног одељења г. Павла Ђорћевића и шефа кабииета г. Бранислава ЈТазића, обишао је начвпства срезова битољског и мориховског, као и предстојништво градске полицијеУ 12 часова бан г. Рвфајловић посвтно јв Градско поглаварство, гдв је примао градске већнике н угледне грађане. Бан г. Рафајловић задржао се дуже временз у разговору, интересујући се за прнлике и потрвбв Бшоља.

КОИКУРС ЗА ДОПУН СКИ ТЕЧАЈ ВИШЕ ШКОЛЕ ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ Министарство воЈске н морнарице распнсало Је конкурс за прнјем нзвесног броја офнцирв за слЈ-шаоце допунског течаја Више школе Војне ака^емије за приправнике генераЈгагтабне стру ке- Кандидати. поред испЈ -њавања општих условв. треба да су успешно свршилв Вишу школу Војне академије. Молбе треба упутити Главном генералштабу наЈдал>е До 31 августа ове године-

них потреба у мобнлном и ратном стању, поред сретстава и матвријапа које добијају у датури.с Право на прннадлежности при пада од 1 јупа 1940 годинв.

КОИКУРС 3\ ВОЈНЕ ПИТОМЦЕ-МЕДИЦИНАРЕ И АПОТЕКАРЕ Министарство војске и морнарнце примиће ове године 40 питомаца за студирање медицине на Београдском универзитету н пет пнтомаца за студирање фармације на отсеку Меднцннског факултета У Београду- Кандндати. поред нспуњавањв оппгтих услова, треба да су свршнли са одличним н врло добрим успехом виши течајнн испит. Поред њнх примаће се н ст>*денти меднцике са шест семестара и положеним нспитима за таЈ броЈ семестара. Квндидап коЈн испуњаваЈу услове треба да се приЈаве молбама управннку Интерната војних пнтомаца медицннара (Главна војна болннца — Београд). најдаље До 15 августа ове године-

ПРЕМИЈУ IV кл. 505.000.- Дин. добила је срећка бр. 85901, 200.000 бр. 28258, 100.000 бр. 36906, 50.00 бр 22667 и 40.000 бр. 37875 свн продатн нз прве, највеће н најсрећннје колектуре БРАЋЕ А, ВАСИЋ БЕОГРАД — ЦВЕТНИ ТРГ — ПОШТ. ФАХ 416. ГПАВНО ВУЧЕЊЕ V КЛ. обавиће се од 9 до 21 августа у Београду а од 26 августа до 7 септембра у Нишу.