Време, 12. 07. 1940., стр. 4

ВРЕИЕ

-ак, 12 јули 1940

[3

ПРЕД ПОВЛАЧЕЊЕМ ПРЕТСЕДНИНА ЛЕБРЕНА

ЧЛАНАК ЈУТОСЛОВЕНСКОГ МИНИСТРА ТРГОВИНЕ У РЕВИЈИ „ДАС РАЈХ"

0 држГ/ ЕгаптГ пвновомфраицуском Уставу цривредна сарадња

Лондон ја Рајтер Лорд X; у До&ем с ком Истс ђу остало ,.Ви се влада нзј<

11 ју.л. — Агенца-гафакс дао је данас до1:; нзјазу о БлнV, у којој је, нзме-

те да егнпатска септембру прошле годнне објавила рат НемачкоЈ. алн је прекннула днпломатске н трговннске одноее, н попгго се посаветовал.ч са брнтанском владом, пре>*зе ла је н све осгале мере које су бнле предзнђене као по-

Лорд Халнфакс требне у смислу

ннцтгма позвао је Асан Сабај ! папгу да образује жладу. 31н | бн бдлн срећнн да је бжло ио I гуће прндобнтн за нову вл»ду Вафднстнчкл (наднона. шстнч ј ку) странку. чнјн је шеф бно I мнннстар претседннк за вре- | ме када је 1936 потпнсан уговор о савезу. алн у ратно . доба образОва!ве једне в-шде ннје увек лака ствар. „Срећан сам пгто могу рећн да су нашн односн са садашн.ом влздом потпј"но з^довол>авајућн. „Оно што се деснло у везн са француском флотом у Александрнјн већ је објавл»ено споразумом нзмеђу брнтанске поморске комапде на Меднтерану н францлч-ког адмнрала команданта фрапцускнх помор »Чнкаго Дејлн Њусс објављу скнх снага у Ллександрнјн. је ннтервју свога допн! Француске по >гОрске једнннцс франпускнм мнв демнлнтарнзоване су на тај доеном у Вншну. начнн што је нзвестан део њн Г. Бодоен је нзјавно да Фран-

претседник владе биће уједн о и поглав ар државе Надлежност Сената и Снупштине би-Не снучена

991

Дан када ће се судити мора да ДОђе" из]ављу\е г. Ерио по питању одговорности за рат

. 1

Њујорх, 11 јупа. — ДНБ јав-

аха са сстром г. Бо-

ховог наоружања пренет на копно н што еу смвњене ко.шчнне погонског горнва на ону меру која је довОл>на за покрете у самој луци.

ЛОРД КРЕГЕВОН протиб одбајања од Енглеске

Ирске

цуска Јесте н остаЈе демонратнја. По новом устажу, претседннк впада бнће уједно н поглавар државе са пропхнреннм оввлапхћењнма, како бн могао да савлада евентуалне тепхкоће. Ннкада неће марпхал г. Петен нлн ма којн другн чдан кабннета владатв кно днктатор. Затнм је г. Бодоел уверавао да ће се нзборн за парпаменат вршнтн н дал»е на демократскнм нечелнма. Мнннстар г. Бодоен је најзад побнјао тврђење г. Даф Купера да францу-

Г. Жанене о судбини Француске Внши, 11 јула. — Агенција Авас јавља:

Јуче у 16.05 часова, састао се Сенат под претседннпггвом г. Жаненеа, н са 229 протнз једног гласа усзојно предлог ревнзнје устава. Пре изгласавања, г. Жанене је у краћем гозору одао пошту ратннцшла којн су пали на пол»у части и упутно је мар шалу Петену признање целе скуишгине што је своју личност поново ставио на олтар отаџбине. Говорећи о страховитој судбнни Франдз'ске, прегседник је додао: „Ми призиајемо наше грешке. УсЈ-ђује>1 се да кажем да наша деца неће моћн да пока жу више прпврженостп француској земл.н, њеним слободама н њеној вековној баоттпнн, него што смо мн пОказали, алп ће моћп да покажу више опрезностн, него што смо то мн показа.ш. Жнвела Фрапцуска!". знозјо , да ће се наша драга Француска обновнтнл> Сарадња владе м скупгитине до ступаИза на снагу новог Устава Женева. 11 јула. — /ТНК ја вља: Сазнају се да.1»е поједнностн о раду пос.тедње седннце нацноналне скупштине у Вншну у везн са будућнм државннм уређењем Француске.

Влада маршала г. Петена ј дочеле с\{ пре 6 годнна на прнпрописаће још у току ове не- ] вр е дном лољу дело, чнјн доде.-ве уредбу којом ће се прп- и е н тек .ђанас мож е мо тачно времено утврдитн основнце за 1 да саглед^мо. Сасвнм је прн-

новог устава

јади-

жно да се Северна Ирска прндружн Слободној Р^публнцн, Образложење гласи: епшатСЈ.-а Ирској. ј «Иепотребно је дал»е Предлог, да Свверна Ирска 1 коватн. И друге зем.ге црпеле (Улстер) остане неутрална у о- <7 У војннчким поразнма н вој нрнзн нсторнје Брнтанског несређеннм унутрашњнм приЦарства, не одговара духу ло- лнкама снаге за обнову. Фран јалног Улстера. I цуска треба да ехвати н да уЛорд Крегевон је нзјавно да I својн потребу нацноналне реУлстер ннкада н«ће прнстатн волуцнје- Парламенту ће прида Ирска буде одвојена од Ве- ј пастн та част што ће првн олнке Брнтаннј е . »Некн сав®зннпн Велнке Брн- стњ Потребно је да влада нма таннје, рекао је лорд Крвгевон, сву потребну власт да би мопалн су у борбн, а неке нву- гла да спасе оно пгто треба да тралне државе запоседнуте су. се спасе, да унншти све оно СеЕ е рна Ирска бнла је у рату што треба унншпггн, да сагра

Јтовора о сагезу. ,Ј1адд је ЈГта.шја обЈавила рат . савезннцшта, влада пошла је истнм путем, мада су прнлнке бнле друкчи је пошто је Меднтеран поетао ратном зоном н мада се итнлијанскн иоседн дотнчу Египта на Ззпадл* н енглескоегнпатског Судана на југозападу. С обзиром на гласове које је проширнла иепријатељскл пропаганда. ја желнм да се јасно схвати да откако је Ита.тија ступила у рат брнтанска влада никада ннје вршила прптнеак на егппатску владу да Пта-шјн објавн рат. Међутим, бњто је очнгледно да ће брнтанске снаге у Египту, које су на тражење егнпатскв влале знатно појачане, преузетн своје операције против Италије са египатске тернторнје. Ималн смо намеру да нспуннмо наше обавезе У погледу одбране Египта, чпји су неаввиспост и живОтнн интересн лхрожени објавом рата од стране Италије про. тив Велнке Брптаније, савезкипе Егнпта. У дал»ем току изјаве лорд Халифакс је рекао: „Било је извесног задоцњења у одласку ита.тијанског посланика и његовог особл»а нз Каира, те су они и другн непријате.-млсн агентн тврдили да би Египат, ако не буде водио никаквог рачуна о својим уговорним обавезама, могао нзбећн најтеже последнпе италијанског напада. IIод оваквпм околиостнма многи егнпатски претставннци подржавају жншљење да овоме одлучнои часу по Египат ннтересн египатског иарода изнскују једну јачу владу како бн се показа ш да је Египат решен да се у потпуности, по слову и но духу, придржава уговора". Затнм је лорд Халифакс додао да се исто тако говори ј висинн од у египатском парламенту по-! стерлинга. казали да и код египатског ј Од 25 јуна упнсано је по-1 јавног мњења постоји распо- менутих бонова у износу од ! ложење да се код принене од- 91,468.790 фунтп стерлиига. бранбених мера и мера уи}'- — : I трашње безбедностн дође до НОВ КОМАНДАНТ ЛЕ- ! ^ е ^ аЖНЛЈе ЊИНГРАДСКОГ ВОЈНОГ „Брит^нска влада сматрала "

г ск влада ннје слободна. Лондон, 11 јула. — Агенција' Рајтер јавља: Мнннстар претседннк Сев®рне ИрРве лорд Кр^гевон, у току нзјаве коју је дао у парлам^нту у Бепфасту, саопштио је да је г. де Вал е ра коначно ј __ _ _ _ _ _ ^ овбаоно а.его» пр«дло г о пре- (ЈОРЗЗЛОЖСЊб ПОвДЛОГЗ дузнмању за) е дннтчкнх мера I ■ * ■ ■ за одбрану. »Што се мене тнче, р е као је лорд Крегевон, пнтање је окон . . чано. Ја га внше нећу покр е - Виши, 11 јупн. АгекцИЈа. Авзс ЈаЗЉЗ: "Г" 1 - У образложењу предлога за промену устава лузиу ва^^ирГ^Гвмер!; Француске Републнке којн је поднесен парламенкојн је саопшт«н преко штам- ту, у првом реду се наглашава потреоа обнове пе, у коме је де Виер& тра-1 Француске. Најзад гаже: — *•- аЈедан од цел>ева је ствара1ве новог соцнјалног поретка, Професионалне организацнје, под контролом државе, отклониће диктатурл новца н нлуто кратнје, онемогућпће беду н незапосленост. «Иајзад, рестаурацпја хн, , јерархије вредностн у свим оI творнтн врата новој и^д^ћно- ( б.тастнма наважниЈи је зада"™ ,,птп "-"" 1 И5,а так којн оретстојп. Фратоска

сарадњу излтеђу владе и садашњег парламента, до с-тупања на снагу новог Устава. Сазнаје се да ће овом Уредбом надлежност скупштнне и сената бптн знатно скучене. Већ је утврђено да ће нови Устав бнтн ставл»ен на снагу одлуком владеИлебисцнт о новон Уставу, којн треба да има значење ратнфикацнје устава, неће се по клапати са првим нзборнма за претставннчка тела предвнђена новнм уставом, већ ће се из вршити као два засебиа акта. Г. Ноел отпутовао у Париз Женева, 11 јула. — ДНБ јавл>а: Према саошптењу фраицуског радиа, минисгарство унутрашњих послова саопштава да ће генерални пуномоћник за везу између француске владе н немачкнх власти у Француској, амбасадор г. Ноел, данас отпутовати за Парнз. а н остаће у рату иа странн Велнне Брнтаннје и Британског Царства све до крајас. Енглеско-француски комитет за координацију више не постоји Лонлон. II јула- — ЛгекцнЈШ Рајтер јввља: Г. Гринвуд саопштио јв Доавм доку да јв г. Монв, ххретселвик енгпвсло-француског ломитета за координацнју поднво осташку 3 јула. Овај комитет, рекао јв г. Гринвуд, на путу је да буде растурен као и енглеско-француска комиснја за куповнну. Међутнм, британска комиснја ће наставнтн рад у цкљу преговора око све већнх британскнх поруџбнна у Сједнн.еннм Државама. Пердузете су мере за одржавање веза са нашим савезиицима који нмају куповина у Севериој Америци у циљу учешћа у заједничком напору. Сада када је Францусна изван рата постоји намера да св по-

дн оно пгто треба саградпти. В-тада тражн од парламента, од оба законодавна тела. да маршалу Петену, претседннку владе, да сва она овлашћења која су потребна да бн, под својим потписом и својом одговорношћу, донео основне законе. «Пре свега потребно је повратитн сувереннтет државе, а успоставнти независност владе у погледу важннх одлучнвања. Ауторнтет државе је изнад свега п њега треба ослобо дитп од притнска олнгархнја. Влада пе л-правллтн землом н стараће се да се коордиинирају свн напори ради добра целокупне француске актнвно сти. Оваква влада сарађпваће са народиим претставништвом које ће играти ону улогу која му припада. Влада ће бнти н треба да буде одлучна у своме раду, ауторнтативна,

Очекује се остабка Г. ЛЕБРЕНД Женева, 11 јула, — ДНБ јавл>а: Према вестима нз Вишна очекује ое оставка претседника Репуб.дике г. Лебрена. Маршал г. Петен биће у том која је прошла кроз нскуше-1 С-тучају пзабран за претседнн ња, поново наћн себе и обновп ка Републике.

ће признатп само једну аристократнју. а то је аристократпја ннтелнгенцнје, рада н за слуга- Н тако ће Француска,

ти се баш благодарећн тим напорпма, којн ће учнннтн да се Француска обновн... (сФранцуска ће наћп себе. То је у њеној традицнји и то прона.тажење себе њен је поНОСЈР Говор Едуара Ериоа на седници Француске скупштине Виши, 11 јула. — Агенција Авас јавл»а: На седннци француског пар ламента која је изгласала предлог о променн устава одр жао је говор претседник скуппггнне г. Ерио. У своме говору г. Ерио рекао је следеће: <Лрво треба да одамо попггу народннм посланицшш I којн су попгаулн на бојном ј пол»у, а то су Фелнкс Гра. Ј

има да доведе у склад свој ауспужимо новом организаиијзм торитет са поштовањем потреб за куповину свих испорука за ' слобода.» све оне наше савезникв који још | Затим се у образложењу ве- ј Пол Сен-Матен н Еми Лоран. настављају борбу са кама. ^ ли да хреба прекин>ти са до- Треба да одамо пошту свим | Бонови Зп британску ј садашњим методама у админи 1 војницима којн су погинулн напопни ппбпами ! страцији и да правосуђе требанародну одорану такође поставитн на нове саЛондон, 11 јул — Агенцн-' временнје ~а једноставније теја Рајтер јавља: | мел>е _ У токл- ведеље завршене 9 I Дал>е се каже да нацпоналјула \тшсано је 2.5 од сто бо- ном васпитању омладине тренова за народнл' одбрану у | поставптн велнку пажњу, 30.468.790 фунти 1 да јгдна од главних брига владе битн васпитање омладине. Тако исто в-тада ће поставитн велику пажњу француској породици н фаворизнраће оне инстптуцнје које ће до!финети прирасту становни штва. Заштита породице једна је од најважнијих брнга нове ФранцЈске. Важност привредних питајавља: „ ' н>а такође се наглашава и ве.ЈСраснаја ЗвЈезда" саоп- лн да су француској привредн пггава да је за иовог коман- , потребне нове оријентације. војног I Земља треба да постане у пр-

На челу владе налазно бн се трнумвнрат г. г. Лавал, Марке. Веган. Проглос резидента Француске у Тунису Женева, 11 јула. — ДТ-ГК ј а вља: Генерални резидент Францу ске у Тунису г. Пејрутон >*путно је становништву Туниса проглас, у коме је поред осталог позвао становнзштво да и дал»е сачува свој мир и да има потпуно поверење у владу маршала г. Петена. Затим је говорио о догађаји ма у Орану н констатовао да је том приликом погннуло 1-300 Француза. Г. Пејрутон оштро је напао Енглеску, рекавшн да су ти Французн убн јени са предумшшкајем.

ЈУГОСЛАВИЈЕ И НЕМАЧ КЕ ,;Ми са пуним оптимизмом гледамо иа будући развитак немачкоју10словенских трговинских односа" пише и др. Андрес Берл»н, 11 јупа. — Немачка I лМеђу тнм условнма треба ревнја у»Дас Рајх«, у свом по- пре сввга нстаћн разлнку сдедњел: броју, доносн следе- струнтуре нашнх ггрнвр е да ћн члан ак југословенсног ми-1 ноја је бнла увек најбољн осннстра :грговине н нндустрнје 1 нов за живу разм е ну добара. г. др. И'1зана Андреса, о »При- ј »Говорећн о разлнцн овнх вредној \ сарадњи са Немачкнм ' струнтура, не мислимо само Рајхомс:! на општте познате везе које Чланан има поднаслоз >Не- постоје нзмеђу једне аграрн 6 поколеб; е - еви сада и у будућ- н једне нндустрнјске зедое. По мом мншљ®њу. поменута разлнка ие завнСи само да ли ће Југославнја ув е к нматн 75 - земљорадннна. Напр е дак индустрнје у Југославнјн не бн ннуколино ометао да југословенска н немачка привр е да допуњују једна другу. Супротно том е , појачање куповне напора н се о њнма да суд моћи широннх маса Југоспаса ј е дног ваппег гпвдншта. 1 внје, до ч е га бн дошло услед »Кад даиас гледам на прнв- јач е г развоја нндустрнје нод р е дне однооз нзмеђу Н е мачке нас, појачало бн још у в е ћој н Југославнј* г , морам да се дн- мерн способност југословвнеим в е линим'. успеснма нојн су сне пнјаце да купује н е мачке тано кратно пронзвод е .

ностнс. »Југославнја :

Н е мачка за-

родно да треба да прође нзвесно време* да бн се правнлно оценнлн уезултатн в е лнкнх

постигнутн време, »Стварно зачуђује колнко се брзо Југославнја, благодарећи пре свега својим добрнм прнвр е дннм везсзта са Н е мачком, могла да опоравн од тешкнх последнпа свсчске прнвредне крнзе. Исто г.шо треба се днвнтн прнвр е д1!Ом напретку Југославнје кс јн је тада запо -

чео н којн до данас ;анчнм ннје ометвн. »Кад говорнм о са.:;ашњндн, морам да мнслнм нарочнто на међународне ратне зиплвте у Европн. Нн онн ннсу цогпн да уздрмају наше међус абне прн вредне односе. Стабнлност раз:мене добара нзмеђу 15*емач ке н Југославнје »Ова стабнлност наш 1? међусобне размене добара, ксајбољн је доказ да смо у својод прнвр е дној полнтнпн ударнхсч правнм путем. Кад н не бц бнло тог доказа, свано тачннј ц расматрање прнвредне стј ; унтуре обе земље морало 6«н да доведе до сазнања да је у њнма бнла садржана здрана основа која је већ сама по- себн пружала природне услов«? за плодну сарадњу.

ОКРУГА Москва, 11 јј-.тв.

I > ДНБ

је да је у праву да својој савезиипи '"тавн до знаи>а да је истог иишл»ења пошто у првом реду на иас п*да одбрала Египта н пошто ми имано лотпуно јасне обавезе у смн- [ данта лењинградског слу уговора . ! округа наименозан генерал г. | вом реду поњопрнвредна н да Затим је лорд Халифакс ре-1 Кирп>"нос. I као таква створи скпад са сво као: | Нзегов претходник генерал Ј јом индустријом. Нарочито се

„Егнпатски Крал» при>гао је г. Мерешков нанменован је | свој део одговорност* и послеј пре кратког времеиа за армишжсу.гговгњ* са е»ојим сввеа} ског геаерш.

за отаџбнну, као што треба да одамо признање војннцнма за храброст и пожртвованост коју су показали. «После великих несрећа увек се траже кривци, они који су одговорни за те несреће. Узроци су разни. Постенено ми ће.мо моћн да их вндимо ја сно. Даи када ће се суднти мора да дође и Француска же ли да тај суд буде праведан, строг и непрнстасан. «Садашњи час ннје онај у коме треба да говорн суд, већ је то час у коме треба да буде мо разложни и обазривн. < Нацнја је окупл>ена око маршала Петена. Потребно је спровести реформе, потребио је да реплбликанске устапове учинимо строжијим но пгго су до сада биле. Хреба обновптн

нстиче потреба рационалне ре I Франц} ску. Будућност завнси организацлје производње и ј од тога како ћемо мн данас от корпоративних ниституција. 1 почеш с* гом оииоиом. Јсдио 1 већ предалв јадавсшм аластк-

постигнут споразум о концеснји у Тијенцину

Шангхај, 11 јула. — ТАСС јавља: Према једном саошптењу Агенцнје Домеј, постнгнут је споразум нзмеђу претставннва Францусве н Јапана о отвореннм питањима у француској нонцесијн у Тијенцнну. Тенст споразума бнће поднесен на коначно одобрење јапанском министру спољних по слова и француском амбасадо* РУ У Токну. У везн с тнме, сазнаје се да су британске властн, нзвршујућн одредбе брнтанско-јаланског споразума о Тнјенцнну,

ма кннеске државне депозтсге у сребру којн су се налаз ^ли код поједнннх банака у Тнј<иацнну. Захтев за повлачење свих страних трупа. из Кине Токио, ц Јула. — ДНБ јавља:Поаодом ннцвдента у Шав. гају од 7 јула, хојом су прнлнхом амернчкн морнарн напалтг. шеснаест јапанскнх војннх полнцајада, »Јапан Тајмс« с тнм у| везн захтева повпачење свнх страннх трупа нз европскнх: коицесија у Кшш.

I Изравњаван»е увоза н нзвоза »Разнолнкост прнвредне кул туре Југославнј е , нарочнто њено в е лнко богатство у рудама н другнм снровннама, увен ће омогућнтн земљн да пов е ћанн увоз нз Немачке нзравна повећаннм нзвозом у Н е мачку. Ово стање м е родавнн немачнн прнвр е дннцн упозналн су у пуној мерн н то ј® баш онај правн разлог због којега је нова прнвредна полнтнка Немачке нанпша тако брзо на разумевање у југослов е нсннм круговнма. »Југослаанја н Немачка Сус е дне су з е мље. А одлнчн 0 речае н железннчке в^зе, кој® у нормално време допуњују н добре поморске вез е , омогућују обема з е мљама на прнродан начнн међусобну разм е ну добара. »Шта тај положај значн за наше међусобне трговннсн е односе, показује се нарочнто у вр е ме рата. Н е утралност у садашњим међународннм споровнма, коју је Југославнја умела с е бн да обезб е дн праенлно схватајући своје сопстввие ннт е рес е , не бн бнла довољна да се одржн несме« танн робнн саобраћај са Не« мачком, кад чнњ^ннда, да смо суседн, не бн сама по себн нскључнвала свакн утнцај тр е ћнх земаља на тај саобраћај. Трговннскн односн условљенн нсторнскнм развнтком »Нанга трговннскн одноСи нсто су тако условљенн исторнскнм развнтком. Наше нсторнске ввзе врло су разнолнк е . У том погледу тр е ба, пре свега, подвућн вр е ме пр 0 светског рата, када су постојалн јакн трговннскн односн југословенске ггрнвр е де са Источном Марком н са Старнм Рајхом. ј »После осннвања младе Југославнје, те су в еч е са најв«. | ћом пажњом неговаие. Разлог, пгго раннје ннсу бнле тако ја* ке као у посл е дн,нх 6 годнна, бнла је велнка конкуренпнја пр е коморскнх пронзвода Југословенским аграрним пронзводнма на н е мачкој гттјапн. »То су разлозн због којнх са пуннм оптнмнзмом гледамо на будућн развнтак н е мачко-југословенскнх трговнн« скнх односа. »Када у Европн буд е завла« дао мнр, онда ће доћн до нзражаја шнроне могућностн за раавој младе југослов е нске прнвред е која ће створнтн још шире основе за размену добаоа са Н е мачком.п Код сметњау пробави код иадутостп, подрцгнвања, а:гаравпце, проузроковане т©шком столицом целисходно је узети увече пола чаше прнрошзе Ргапг-1о$е(оуе сорке воде н ујутру наште срца исту количину. Права Ггапг-|о$е(ота вода показује се увек зотпуно по>-зданнм средством а в чншћење црева. ^ег. С. 0р. 8474 ОД Ш А1-1М0 до

ШЉ