Време, 12. 07. 1940., стр. 3

Петак, 12 јулн 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 3

ПоСтоји наш нацнонални понос. Постоји наша нацнонапна осетљнвост. Што св внше ударало на ту освтљнвост, то је јача бнвала наша национална свест. Кроз ту сввст растао је и наш понос. Имали смо рашта да се поносимо. Ми своје поствпе!Но осло6ођаван>в ннсмо добнјали дипломатским смнцалнцама, ни династнчно-женидбеннм ве зама, нн вештином допадања на мировннм конференцнјама. Ми смо за своју слободу, за своје право днсања на Балкану, за свој језик и за своју веру подмвтали главе, грабнли пушке. Никада нама није ннко похлонио нн парче слободе, нннада нисмо мољакалн него мушкн захтевали, нивада ннсмо отимали туђе тернторијв него смо се само врваво бранили од отимача. Мн одавно знамо своје право и своју цену међу друпш народима. Отуда гордост свих наших бораца за слободу, од косовскнх внтезова преко планннскнх хајдука до последљих редова са шајкачама на Солунском фронту. Отуда невероватан смисао за правду н правнцу и код Срба и код Хрвата н код Словенаца. Сав наш свет зна да смо се увек билн поштвно и часно, да ннпгта нисмо градили на пљачки нли ^лажи и да проливвна нрв наша не моте никако бнти проклета него само благословвна. Нико нам, после рата, није порицао право на слободну и уједињену Југославију. Сви они, који су изграђнвалн своје државе на националном пркнципу, морали су да одаду при знање и нашим ратним победама и нашим послератннм у.нификаторским напорнма и. вредности југословенске економске, социјалне и културне мисије на европском Југоистоку. Јака Југославија, свесна свнх својнх оправданих и морално неокаљаних услова за к>пстанак, стајала је чврсто и 1 стоји чврсто, гледајући већ Јдвадесет и две годнне отвТУре"^ но и' &'ирно и приЈћтељски у очи свима својим суседима. Не помажућн никакве конспирацијв на штету оних с којима граничи, не изазивајући инциденте ни свађе око себе, Југоелавија је спроводила своју крнсолндацију са једном једином жељом: да очува свој мир и да не ремети ничији мир. У таквом одлучном одбранбено-мирољубивом ставу сачекали смо нови светскн рат. У том смо ставу и данас. Међутнм, сада постајемо сведоци драматичног рушења старог европског поретка, старог реда ствари. Скоро да немамо доста очију да све то добро уочимо и схватнмо. На по пута у сређивању младе државе као што је Југославнја, ми још ннсмо стигли да дамо нешто савршеније ни у духу досадашн>ег поретка који је у Европн формирала демократија. И баш у часовима споразумевања о оном шта треба даље да урадимо са државом, наишли су на нас валови нових историских збивања. Многим нашим политичким првацима застао је дах. Многи су се згранули и збунили. Сад многи виде да нису способни нн дорасли за спровођење до краја наше националне обнове. Ту обнову није знао да нзврши наш дилетантски демократизам. Повијајући се час према левичарству час према десничарству, наша псеудо-демократија створила је свој засебан тип који узалуд тражимо по демократским школским уџбеницима. Изврстан борачки ратнн материјал што га представља наш народ безусловно је, у добрим рукама, изврстан и за мирнодопски нациоНалистички конструктивизам. Ми нисмо показали довољно умешности у његовом искоришћавању. Сјајне снаге југо-ј словвнских стваралаца У м рт-. вљаване су бесконачним пар тизансккм трвењкма. Уместо стопостотног активирања многи је наш потребни национаг?нн неимар постао апатичан и неопростиво лењ. То је, уосталом, само одј'вл болести демократнје у свету*. Наша демократија, једва на по иживљења, неискристахгисана, успоравана шаренилом наших политичких менталилета због ранијих одвојвних пвеменских живота, а ношена углавном паролама из иностЈзан ства — нашла се сада П]>ед вудбоносним одлукама. Нашв партије не могу вирое

Пред конгрес америчке демократске странне • Њујорк, 11 јула. — Агенциа Стефани јавља: Сенатор г. Рејнолдс, П ре оДласка у Чикаго где ће се одржатн ^онгрес демократске странке, нзјавно је да Ке нонгресу поднетн следеће предлоге: 1) обавеза да Ке Сједн»ене револуцноннсалн, касн зје смо ј Амернчке Државе остатн по св ујвдинили, каснпјв смо нз- 1 странн рата, 2) за десет годнна

да остану неодлучне н ; га бар темељито не проднскуту јју нову ситуацнју и нове п роблеме. Мн смо и сувише мн ого закашњавали. Касннје с а«о

водили реформе у св1 гм гранама нашег државног I* народног живота. Да првсв' семо то стално закашњавање? Д а коракнемо одмах упоре 50 са новнм временом, пре «а свом најбољем нахоћвњу? ја "°Ј е с 7 7 везн Имали смо увек ј грабрости ! ст Р ан,Тх ДР* а " а

се забрањује усељаваае како 6н се запослнлн амернчкн незапосленн радннцн којнх нма око 11 мнлиона, н 3) да се Прнступн звбранн комуннстнчке странне н другнх органнзацнвладама да у рату истерујв! !о ствари на чистац и да разбијемо наметнуте комплик ацијв. Овакви какви јесмо: н ационапно осетљиви, поносни, I ин треба н духовно да се припремнмо за решавање задатака који нам се неодољиво пос сављају и без актнвног учешћ а у ратним покретима. То значи: пре снсшгтнвање свнх нашнх полит ичких савестн, брзо оцењива- з,е свих могућих излаза, мор едно мобн

Завера на бродограднлишту у Пенсилванији Остин, (с. д. Тексас), 11 јула. I— Агенција Рајтер јавља: Г. Мартин Днес, претседннк конгресног одбора за анкету о јактнвностн ванамернчких грађана, нзјавно је да је на бродоградилнштима у Пенснлваннјн открно заверу, која је нмала за цнљ саботажу упере1ну протнв грађења крстарнца. лнсање целе нацн ,е од врхова| Г Диес је одбно да саопштн до дна, спрвмнос г за смело ' _ нзвођење политет ских,

НЕМДЧКО-ЕНГЛЕСК Е БОРБЕ ВА ЗДУХУ И НА МОРУ „Немачке подморнице потапају недељно преко 100.000 тона брнтанских бродова" кан-се се у извештају немачие Врховне номанде Немци врше свакодневно бомбардовања енглеских аеродрома, лука и фабрика ратне индустрије

Берлнн, 11 јула. -

ДНБ ј

економи културних истурују на

ских, соци,алних промена које се дневни ред. Чувати Југославију не значн само готовост г 4 а се за њу гине. Југославија < *ј чува и тако да се за њу че<;;гнто и памвтно живи. Но и они кој/и предводе у стварању нов^! Европе трвба да поштују н/гаа удво и нашу вредност у гг1м голвмом послу. Ак.

аруге неке податке. Амерички сенат усвојио предлог о наоуужању Вашингтон, 11 јула. — Агенција Рајтер јавља: Сенат је усвојно законскн нацрт којн је раннје усвојен у претставннчком дому а према чнјнм одредбама се амернчка ратна флота повећава за 70 оа сто, а макснмалан број авнона у Сједнњеннм Америчкнм Државама утврђује се на 15.000.

Врховна команда саопштава Успеси немачкнх ваздухопловннх једнннпа протнв брн танскнх коквоја, о нојнма је већ јављено у посебннм нзве штајнма унупно су следећн: Уннпггена је једна крстарнпа од 7.000 тона н 4 трговачка бро да од укупно 21.000 тона. Сем тога опггећена је 1 крстарица и 7трговачкнх бродова међу ко јнма 1 брод-цнстерна. Тн су бродовн тако тешно оштећенн да нх треба сматратн као нзгубљене. Нашн борбенн авнонн постигли су н у току јучераш&ег да на знатне успехе бомбардујућн аеродроме у Југонсточној Енглеској као н лучка постројења на јужној н југозападној обалв Енглеско н фабрнке ратн индустрнје. Прнлнком бомбардова&а слагалнпгга муннцнје у Пемброку, у Свенсу н у луцн Плнмаута прнмећене су јаке експлознје н велнкн пожа рн. Исто тако нзазванн су пожари н у резервоарнма бензнна у Пемброку н Скотленду. Напад непрнјатељскнх вазду-

Почнли су прелиминарни преговори између Румуније и Бугарсне

Софнја, 'Ш јула. — У полнтичкнм кј^/уговима у Софији тврди са да су почелн прелимннарни преговори измвђу бугарскв и румунске владе у циљу рв1:улисања суседскнх односа. У Буга ^Јској се сматра да нова румурссг.а влада показује више рапумевања за бугарске жеље не го све претходне владе. Преоллађује мншљење да је нова ргумунска влада спремна на к омпромнс по пнтању Добруџ' ј, али нема знакова на основу којих би се могло судити у којем би обиму бугарске репандикације могле битн испун.1 /не. У истим круговима тврди се да су првлимкнарни преговори почели у повољном знаку. На з®аничном месту у Софији ОВЕI вест још НИ ]в потврђвна. П|»да у очи да је бугарска штам - па данас престала да полеми! пе с румунском штампом и да напада Румунију. (Еуропа прес) Вђгадине мере против спекулације са пет *ролејским акцијама Ј5укурешт, 11 јула. — Агенцнјд Стефанн ]авл>а: РумЈ -нска влада преДЈ'зе .1а је мере против нед0зв0л>еннх стекулација са акцнјама румумске петролејске индустри-

једннн члан владе т. ј. професор Хорнја Снма повукао се са положаја којн му је поверен а на његово место нанменован је г. Раду Буднстеану као прчсталнца нстнх Нацноналистнчкнх ндеја. Влада наставља своју акцнју нормално и у пуно) хармоннјн. Г. Вајда Воевод о великим силама Букурешт, 11 јула. — Познатн румунскн полнтнчар нз Ерд е л>а н бнвшн члан Крунског савеТа г. Вајда Воевод дао

довелн до запоседања Бесарабнјв и Северне Буковине. (Трансгонтинент првс) Вест о пуштању генерала Антонеска на слободу Букурешт, 11 јула. — Агенција Рајтер јавља: Саотптава св да јв генерал г. Антонеску, који је јуче ухап шен, пуштен на слободу. Хигијенске прилике у Бесарабији Букурешт, 11 јула. — Агенција Радор јавља: Чинвћи алузију на садашње здравствено стање у Бесарабији једна страна агвнција тврдила је да јв совјетска влада предузела хитнв мере н основала санаторијуме у Бугасу, Ворничениу, Вишњици и Костиугенији Мари, да би побољшала I то стање. Међутим, ове санаторијуме снабдевене најмодернијим уре ђајем за профилакснју туберкулозе и маларије саградила је и предала јавности румунска влада нзмеђу 1926 и 1939 године.

Вођ Рајха, генерал фон Брау хнч и велнкн адмнрал Редер нспнтују полошај Енглеске

хопловннх ,еднница на аеродром Амнен-Глнси, којн је нзвршнло 7 брнтанскнх бомбардера, свршио се обарањем свнх 7 непрнјатељскнх апарата, као што је већ јављено у посебном нзвештају. Прнликом ваздушног напада на један конвој у Каналу, раз~ | пенн енглеских војних струч-

Канаду 6700 ратннх зароб.-веника, н интернираца, којн су стнглн у Канадз'. Немачки авиони бацили на Енглеску 500 бомби Лондон, 11 јула. — Према о-

Вајда Воевод

је.. Декрет који је данас обЈав л> »н изискује да све акцнје овнх друштава гласе на име и ди в-шсјшштво акцнја буде с?пбилнзованв почев од 9 о. м. I д а нас стварне н једнне контнОве су мере нредузете услед ] ненталне велнке снле. у аневра Енглеза који имају I с овом чињеннцом, рекао је петролејске акцнје а који на.

је допнснику »Клаузен-бергер цајтунга« један ннтервју, и том приликом рекао да се мора иматн-увек у внду да су Немачка, Русија н Италнја Софн,а, 11 ,ула. — Нови бугарски посланнк у Москвн г. Стаменов отпутовао је данас

Нови бугарски посланик отпутовао за Москву

'■чгоје да их пренесу на Американце ради сваке снгурностн. V стварн, ово иреношење акција треба да буде само фиктивно. Пољопривредни обвезници у Румунији Букурешт, 11 јула. — ДНБ јављв: Влада је донвла уредбу првма г.ојој се сва лица која ннсу као резервисти позвана под заставе, а која живе на свлу, могу позивати као обвезници за помагање прн пољоприврвд ним радовима. Нормалан рад румунске владе Букурешт, 11 јула. — Агенција Радор јавља: Извесне стране агенције, често злонамерно, да би дале изглед дстнне тврђељнма да је тобоже полнтичка снтуацнја у Румунији уздрмана н нестал* на, објавиле су последп.их дана да је внше младих члпнова владе поднело оставку Та вест је потпуно нзмншљена. Један

на крају своје нзјаве г. Воевод, морају рачунатн Румунија и све остале европске државе, ано мисле на своју будућност. (Трансконтинент прес) Индустријалац Аушнит упућен у казнени завод Букурешт, 11 јула. — ДНБ јавља: Пошто јв пресуда изречена над познатим индустрнјалцем Максом Аушнитом посгала нзвршна, он.је из букурештанског нстражног затвора упу ћен на нздржавање г.азне у каз нени завод Дофтану. Румунски бродови поново плове Црним Морем БуднмпешТа, 11 јула. — Јављају из Констанце да је румунски брод »Сулинас напустио пристаниште, и са већим бројем путника отпутовао за Цариград. Ово је први пут да румуиски бродови плове Црннм Морем после догађаја, којн су

авноном за Москву. Јуче ,е бно примљен у аудијенцију код Краља Бориса. У политнчким круговнма подвлачи се као значајно да су г. Стаменова на аеродрому испратилн не само совјетскн посланиг г. ЈТавришчев, већ и министар иностраних послова г. Попов, као и шеф Краљевска канцеларнје г. Грујев. (Еуропа 1рес) Хапшење висоних полицијских чиновника у Белгији Брисел, 11 јула. — ДНБ јавља: Хапшење бившег врховног војног судије г. Гонсхофа ван дер Мерша и днректора полнције г. де Кота, нзазвало је нај већу с е нзацију. Осим ове дв е личности ухапшено је још пет ВНСоКИХ полицијских чиновннка. Оваква хапш е ња извршена су у вези са истрагом која је поведена због уклањања хнљадама лнца са белгијске т е риторије после 10 маја*

внла се борба у ваздуху те је оборено 10 непријатељскнх авнона ловаца. У току јучерашњег дана у борбама у ваздуху оборено је укупно 35 непријатељскнх апарата н 1 баражнн балон. Нестало је 7 нашнх авнона У трговачком рату протнв Енглеске повећавају се успесн немачких подморница. У току последњих 6 недеља, до 8 јула, потопљено је 609.000 тона непријатељског трговачког бродовља, што значи да немачке подморннце недељно потопе преко 100.000 тона непрнјатељских бродова. Рајтер о ваздухопловним борбама над ЈЈа Маншом Лондон, 11 јула. — Агенција Рајтер јавља Према исказу очевидаца, који су посматрали борбу авио на са једнога брода, који је пловио у Калифорнију, у ваз душној борби над Ла Маншом учествовало је 38 бомбардера типа »Дорније« са 25 ловачкнх авиона »Месершмит 109«. Мисли се да је у току борби оборено 10 немачких авнона Британски ловачки авиони противавионска артиљерија са британских ратннх бродова гонили су непријатељске авионе. Британско саопштење о немачком бомбардовању Лондон, 11 јула. — Агенцнја Рајтер јавља: Министарство јавне безбедности саопштава: У току ноћи, на извесним местима у источним и југоисточним грофовијама, и у централним областима, бачене су бомбе. За сада се јавља само о мало» броју жртава у два града на источној обали. Војним објектима нанета је безначајна штетаЕнглези о броју оборених немачких авиона Лондон, 11 јула. — Агенција Рајтер јавл>а: Званично се потврђује, да је у среду оборено укупно 14 непријател>ских авнона. Заробљеници и интернирци из Енглеске пребацују се Канаду Лондон, 11 јула. — Агенција Рајтер јавлл : Потсекретар у мнннстарству унутрашњнх иослова г. Пик иЈЈавно је у Доњем дому, да је нј Ешлеске иребачено у

њака немачкн авиони, у својим операцнјама у среду, бацили су на енглеску територнју око 500 бомби. (Еуропа прес). Саопштење британ'ског министарства ваздухопловства Лондон, 11 јула. — Агенција Р^јтбр јавл>а: Мнинстарство ваздухоплавства саопнгтава: Наиге ваздухопловство пру- ла једног армијског корпуса.

трације л осталн цдљевн. Један наш авнон није се вратио у своју базу. Јуче, у среду, напги бомбардери извршилн су дневнн напад на аеродроме у Сентомеру н Амијену. Пет напшх авнона није се вратило. Поред тога за време патроле нестао је једал авнон обалске команде. Вођа Рајха одликовао генерала Виктора фон Швеглера гвозденим крстом витешког реда Берлнн. 11 јула. — ДНБ јавља: Воћа' РаЈха одлнковао ;е "Гвозденим крстом витешког реда генерала пешадије г. Виктора фон Швеглера. командујућег гевера-

жнло Је даиас снажног отпора непрнјате .1 >скнм бомбардер ским формацијама које су, у пратњн ловачких авнона желеле да нзврше напад на бродове и остале пил>еве дуж нанп(х обала. Нашп ловачкн а| виони оборнлн су 12 непрнја1 те.т>ских авнона, оштетнвши многе друге. Изгубили смо један ловачки авион. У току дана бомбардерн кра_ л»евског ваздухопловства извришлн су нападе на војне цпл>еве у Француској н Холан дији. Бо.мбардоване су концен ..пи -чмипттпшШМИИТШШШИН

Генерал фон Швеглер би 0 је стављен са својом дивнзијом на најглавннјн сектор једне армнјеПомоћу корнсннх операција са својим потчнњеннм тр>-пама он је узео вндног удела у успеху велнког напада на западиом фронту- За време енергнчног напредовања његове днвизије код Иперна. он је убрзао својим личним учешћем порвз белгнске армијеГенерал фон Швеглер. који сада има 53 годнна. вршио је службу шефа персоналног војног отсека од 1933 до 1938- На овом месту он је лично дорта допрннео изградњн модерне војске.

,Француска одговорностуновом европском рату је поразна" истиче „Ђорнале д'Италија"

Рим, 11 јула. — Агенција Стефани јавља: »Ђорнапе д Итапна« прнмећује да је анцуска одговорност у новом европсчом рату поразна. Салашан рат |е вепнкнм делом поспеднца, настапнх од попнтнке коју је водипа Француска поспе Светског рата. Версајски уговор, првн узрок статннх потреса у Егропн, нзграднпа је нарочнто Француска, која га је браннпа жестокнм отпором протнв сваког поштеног покушаја за ревнзнјом. Сем тога, Француска је почепа да тежн да сав е з са Енгп е ском. Да би задобнпа енгпеско прнјатељство жртвовапа је нтапнјанско прнјатељство н учествотпа је у потхвтау С а санкцнјама. Затнм је подржавапа Енгпеску када је она настојапа да заокружн Немачку н ИтапнјуИзвесно је да без француске ј потпоре Енгпеска ннкада не бн предузепа нннцнјатнву протнв Итапнје н Немачке. Француско с ауч е шНе бнпо је дак ле бнтни успов брнтанске нападачке полнтике. „Месађеро" о писању ,Дти Дофиноа" Ри.м, 11 јула. — Агенцнја Стефани јавл>а: «Месађеро» у чланку под насловом <Измншл>отине у ду ху гђе Табун* вели да полузваннчни орган «Пти Дофнноа» на првој страни и на нстакнутом месту доноси вест нз Женеве. према којој је Дуче недавно лично упутно пнсмо бнвшсм француском амбасадо

ру прн Квнрнналу г. Шамбрену, у коме га позива да дође у Италију да би с њим разговарао.» Све је то — велн «Месађеро" — глупо смешно.> Енглески бродоломници у Португалији Лнсабон, 11 јула. — ДНБ јавл>а: ПортЈталскн брод „Алферареде" којн је јуче прнспео у Порто, на путу од Кардифа за Порто примно је на брод 30 бродоломника са енглеског тенк-брода „Лукреција".

У СРЕДУ 17-У11 П

" Т ' /(& ШЊј

^ИЗЛЗЗИ

Шиебеш