Време, 01. 08. 1940., стр. 11

ПОРОДИЦА ТАРАНА ♦ самоотмено-

СТРАНА 13

Четвртак, 1 август 1940

ВРЕМЕ.? аба/шик

УЛИЧНЕ °СКАЛИЦЕ ти дан писано је у рици о особљу једне <е трамвајске прскаа је пустила млаз водна шпедитерска кое овог „врло успелог чужбеници са прскаждили су низ улицу, и попрсчанима да ое, е, цеде. Прексиноћ, л часова, Небојшином поред Карађорђевог рошао је један аутоскалица. На левом разговарале су две Руковалац прскања )е до тог места млаз тротоара. А онда, кад ч до госпођа, уз разкикот, ошинуо је њие дебелим млазом волико метара ниже, на трани тротоара, стаједна госпођа поред колица. Општински \ чија страст за вицеи није била задовоље}е дошао до ове госпоовио је свој ранији ! пустио и на ову го• млаз воде, која квасила. После оа" г у смеху, омдаЛи гас и стуз улицу. А госпоразмишљајући о ■витост није еваБога. Моје је миI неко у Општини поведе рачуна о 1кве врсте, а ако за прскање улица 1ористич*о одеље, онда би ваљало одељења поставииег познатијег ху^ко би духовитост квалитета. И ори(а да се смејемо и меју се само твор■ М. СР.

као што рекох, дању. Али, квд падне ноћ, они су страх и трепет за овај крај. Лају по цаду ноћ. А што је карактернстичио, имају обичај да »прелећус с једног на други Јфај улиЧе и да испред сваке куће залају по ивхолико пута, а оно нихово завијаље да новека изведе из стрпљења. Ми, прави мученици, настрадасмо од несанице.

НИШТА 2ЕЗ

Један мој познаник повредио руку и, пошто је послушао савете женских укућана и ставио на рану лук и неке »лековнтес траве, сасвим је при-

родно да је настала инфскција. Као незапослен и неосигуран обратио се општинској амбуланти, али тамо му рекоше да је потребно сиротињско уверење и, кад извади такво уверење, онда може да се лечи. Локална инфекција може да изазове у сваком тренутку опште тровање и проузрокује смрт, док вађење таквог уверења, поред уобичајених администратнвних формалности, траје неколнко дана. Ја не знам да ли је та амбуланта установа за административно или практично лечење оболелих, али да се мој познаник није хитно обратио приватном лекару, жена би му извадила умрлицу уместо траженог уверења.

у1 ИР Улица Млада ! »ЗА ПОКОЈ ДУШЕ« Пре неколи~ Босна, на Па- I цо дана био скоро је пробијена. { сам у једном селу близу Сме-

чруге стране улице е виле. Има н дртерује њен изглед. Јпше за ову улицу «.ој постоји мир. Ућај је искључен, јекоја млекаџиска ко е. Становници могу дојни и да се лепо • напорног дневног ; пре извесног вре-

деревске Паланке. После дужег

.е није све у реду. е виле у овој улидва ввлика вучјака. 0 дан мнрни. То је,

путовања свратио сам у једну кафану близу цркве, да се одморим н да ручам. Чекајући наручено пиће разгледао сам кафану. У једном углу опазих лепу плетену наслоњачу са јастучетом на коме је писало! >3а покој душе Н. Н.с Ма ко да је унео ту наслоњачу у кафану, требало је да има извесног поштова ња према приложеном јастучету, јер његово место није у кафани. А шта ћв тек помислити сељаци кад виде да њиховв ствари при* ложвне за »покој душес сврну на краћв или дуже време у кафану. ПРИРОДА Ш НАУНА Највећи цвет

|_Ј ајвећн цвет на свету Рафлезија туан-муде нема нн стабљику ни лншће а поред најдивннје боје издале ка се осећа по одвратном задаху који се шнри из њега. То чудо прашуме достиже често пречник од једног метра; цвет је тада тежак до 7 килограма. У прашумама Борнеа Рафле знја није ретка и увек се лако нађе по страшном задаху којн се шири из овог највећег цвета на свету. Издалека, на две-трн стотине метара, пре него што се прнмете њене дивне боје, као месо црвена основа са белнм као снег штрафтама, осећа се задах као да се распада леш неке крупне животиње. Због тога бели људи, радознапн да с внде ово чудо цунгле Борнеа, марамицом затварају нос н удаљавају се од дивног цвета много пре него што би се то претпсставило. Када се неко приближи Рафлезијн која је потпуно отво рнла свој тајанствени цвет, из њега излетн читав рој мува као са неког леша. Око биљке се често скупљају днвље звери а у неком шипрагу утонулом у зелени мрак прашуме често се одмара и тигар. Када би у овим крајевима живела хнјена, чије чопоре у Афрнци сматрају с правом за санитетску полицију јер ове жнвотиње брзо уништавају лешеве, око Рафлезије би се сигурно скупљали читави чопори. Рафлезија је паразитска биљ ка и расте обично на цисуслианама из чијег корења сиса сокове. У почетку то је само неугледна црвена груд' внца која расте скоро невероватном брзином и на крају се претвара у днван џиновскн цвет чнјн се листови отзарају у току једне ноћи. Расцветана Рафлезија живи

отприлике недељу дана. Нзен неподношљнв мирис ветрови шире далеко и некипут се чини да се у прашуми распадају мнлнони лешева дивљих жнвотиња. Њенн круннчни листићи дебели су скоро колико палац. Када се у џиновској тропској ботаннчкој башти Сннгапура расцвета нека Рафлезија, сви се скупљају да виде овај чудни цвет јужннх азијскнх острва. Пролазници који се шетају поред ограде баште нако не виде Рафлезију знају већ по мнрису да се џнновскн цвет отворио негде у сенци тропског дрвећа. Расцветавање Рафлезије сни мљено је тонфилмски. За неколико минута пред очима гледалаца однграва се цео процес који се иначе изврши у западној тропској ноћи далеко од погледа човека. Отварање џиновских лнстића и ширење цвета прате јасни шумови и пуцкетање, а велики шарени паразит који живи на рачун лиана личи на диван цвет какав се само може замислитн. Рафлезија је добила име по Рафлесу, чувеном енглеском колонијалцу и гувернеру Син гапура, познатом по својим организаторским споссбности ма. Овај егзотични цвет гаји се у многим ботаничким баштама на југу и претставља праву атракцију за публику. Амерички милионарн покушали су да га гаје у својим приватним баштама, али одвратни мирис на распаднутн леш убио нм је сваку вољу. Интересантно је да се овај задах дуго шири и када Рафлезнја угине пошто се упио у лишће других биљака или чак и у земљу.

гЈеџон ггор 1

КУРТИЗАНКА ЈЕ КУРТИЗАНКА Анри IV био је заљубљен у војвоткињу де Бофор, и хтео је, по сваку цену, да се ожени њом. Позвао је Сансиа, именовао га за свог амбасадора у Риму и заповедио да му изради код папе развод брака са краљицом Маргаритом. Санси* међутим, није хтео да се прнми те мисије. — Сире, рече он са нскреношћу старог Гала- куртизанка је кутрнзанка. Зашто онда да компликујете ствари? Задржите ону која је крај вас. ГУРМАН Монмор, велнки гурман, седео је једанпут за ручком у великом друштву у коме су сви врло гласно говорнли, певали н смејали се. — Молим вас да мало заћутите рече гурман, не знам шта једем, а то је важније од вашнх прнчаБАЛЗАКОВА СЛАВА Балзак се тужио на тешку ситуацију у којој се налазе књижевници. — А слава, г. Балзак- зашто не рачунате колнко сте славни? рече неко нз друштва. — Слава? замисли се Балзак. Путовао сам једанпут у Руснју. Нас неколнко били смо гостн у дворцу једног руског властелина. Јелн смо и пили. Једна отмена девојка, кћи вла стелинова- изашла је и враћала се у салон са много боца внна. Неко је од мог друштва, споменуо тада први пут гласно моје име. — Господин Балзак! узвикну млада дама, и испусти бо-

це које се распрснуше у парампарчад. — Ето- рече Балзак, то је слава књижевннка: ни више ни мање. Слава једног генерала нл*и државног поглавара, то је нешто. • • то је иешто сасвим друго ... ЂЕ ГОСПОДАР ТУ И БАРЈАКТАР Прилнком Заузећа Бара од Турака рећн ће књаз Никола једном Фатићу, барјактару из Васојевића: — Бјежи барјактаре. Видиш 'е се погибе! — Ђе господар, ту и барјактар! Када гине глава Црне Горе нека погнне и реп1 НИЈЕ, МАПО ЈЕ ... Умро један ага у Плаву. Било му је име Малага. Када дође раја да га залелече, први поче Радоје Рачић, из Слатине, код Андрнјевнце-. — Леле мене, мало је1 Леле, мало је, браћо! — Није мало је, рајо, него Малага, довикну агиница. Закољи се, рајо, када не знаш име агино- Закољн се1 — Богме, агинице, немамо чиме, а давно би се поклали... Узео нам је ага и бритву иза појаса • .. ТОМА ЈОКСИМОВИЋ И ОРДЕН СВ. САВЕ Просветни и нацнонални ра дник г. Тома Јоксимовић, пен зионисани учитељ из Берана, није имао среће у одликовањима, нако је био врло заслу жан човек... Није сам хтео да тражи да му се да одликовање или да протестује што га не одликују.. . Једном одликују једног ни-

жег чиновннка орденом св. Саве иако рад овог нижег чи* новника нема ничега заједнич ког са просветом. Чујв то Тома и није му ло право, па ће одговорити једном пријатељу, који га је у« питао када ће он добити од• ликовање св. Саве: — Нека ките ордени груди ових млађих, наше су искић« на зрнима на бојним пољи« ма...

Ж Ж М СЈ> ЈЕ® МОДЕРНА ДЕВОЈКА

— Не, друже, док сн год ннжн офицнр не можемо се вернтн. Услов је да носнш бар трн чварка. (»Тће Нитопз!« — Лондон)

Од свега по мало за сваког по нешто

• У манастир се повунлв млада н лепа фнлмска глум*« ца Џенн Ликсеј. Она је инач« у филмовнма играла улогу светитељица нарочито Светв Терезе. Проучавајући живо* Св. Терезе, приликом припрвмања своје улоге све више јој се наметала помисао да ступж у манастир. Ову одлуку је наЈ зад и извела. • Лековиту снагу светлостн проучавају научници ко ји су се састали на конгресу светлости у Чикагу. На кон" гресу су нарочито испнтан® •питања физичких и биолош« ких особина светлости и све* лосне терапије. • Осамдесетог човека спа« сао је од дављења Јанош Печ у Баји, у Мађарској, иако нв уме да плива. Јанош је чувар пристаништа у Баји- где )• струја у Дунаву врло јака. Све те људе је чувар прнста" ништа спасао у току десет по следњих година својом сандо лнном. • Слон је убио бепгнског ко лонналног чнновннка Кренца у националном парку у Белгиском Конгу- Белгијанац св био приближио на двадесет ме т ара у намери да спика сло на- Дотле мирна жнвотиња изненада је напала колонијап ца и згазила га.

плављвно, а по престанку кнше прва сува тачка, која се појавила из водв био је вис Арарат на који је насела Нојева лађа. Старн Грди нису знали за библију нити су имали прилике да је читају. Ипак грч ки фнлозоф Платон бележи причу о потопу јер је за н»у чуо од неких људн

кидној међусобној вези. Када је тако утврђено да је копно између ова два континента постојало, тада се логички поставља питан»е, шта је учинило да оно нестане и да на место њега буде огромна провалија коју сада испуњава вода. Према мишљењу озбиљннх научника на овом за нас непознатом континенту

н под стрехом шрапчнћн, и на петлу шарен реп--. вИ шума је впажна сжа, с грања капље кап по кап, већ је доста, престани, — јурнш с неба као спап!« »Хтела бнх, ап не могу, кншнца јој говорн, —е ума сметно анђелаи облачак да затворн...« ТЕТА МАЦА

метара нзиад иас, како је атмосфера гушћа, болнд се то.тн-о уснја да најзад ексилоднра н претворн се у прашнну, која се разлетн по ваздЈху. Понешд нзвеонн болнди врл 0 ве .1нких днмензнја доспу до зеагље: то сЈ онда такозва»ш ..аеролитн" нлн ..небвсно ка. мење" којих се тежина креће взмеђу некашко »шлограма и внше десетнна тонаТај феиомец је врло редак н то је срећа! Јер, помислнте само Да се у нашој атмосферн сваЈСОг дана ствара вшие мн. лнона падалица: с вега 150 мнлнјардн годншње. Да се већина тнх болнда не распрскава на 70 до 80 км« од наше земл>е, можете замнслнти какво бн бомбардовал»е моралн сваког дана Да подиесемо!-..

ГИЛЕТОК МАЧОЈ 3

Шр о 2 4 - 4 ' ор 0)0

сам се са њима: ења, рекох. уиутио у полициу са инспекто1>ом. Јтпратио и свог по лијента пожјфио оју малу забачену ј сам називао своом". Врло сам по«ој мали радио де и сам само тамо . презире мој атевам свој алат и не Ани да улази и еред са метлом и рашину. оправл>ао унутра.ог сталног будилје иећ био избачен г, када су се вра1 и помолила си * глава. се ту завукао Џем ^задовољним глашта си хтела? днн Поаро те трага! одговорио сам ме је њен наглн о и испустио сам !ћ, ако хоће да ме уђе овамо. упнта Каролина ? но. :а је да би показазадовољство. Затим :ле вратнла, увела )тишла поново треатнма. онјатељу, узвикну се приб;шжавао

трл>ајући р>т<е. Видите да не можете да ме се ослободите тако лако. — Јесте ли свршили с и«спектором ? — Да, за сада. А ви, јесте ли прегледали све своје болеснике ? — Да. Поаро је сео и погледао ме нагињући у страну своју шиљату главицу, са изразом човека који ужива у шалн коју је некоме прпредио. — Варате се, имате још некога да прегледате, рече најзад. — Вас, узвикнуо сам изненађено ? — Не, не, наравно да не мене ,имам одлично здравље. Морам да вам признам да се тиче једне мале завере коју сам ја организовао. Желим да се видим са некнм и није потребно да цело место о томе зна, што не би изостало ако би дама о којој је реч дошла код мене; јер у питању је једна дама која је већ била код вас да је прегледате, — Која је већ била ком мене? — Да. — Мнс Расел, узвикнуо сам одједном! — Погодилн сте- Хтео сам са њом да говорим и послао сам јој неколико речи и замолио је да дође да се видимо код вас у орд.инацији? — Је л' вам то не смета? ^Наставаће се)