Време, 01. 08. 1940., стр. 15

Четвртак, 1.август 1940

СТРАНА 13

Муслиманске девојчице у Санџаку посећују јединоћилимарскешколе

Нови Пазар. Унвколнко места у Санџвку постојв ћилимарске школе, воје су од огромнв важностн за ову снромашну покрајнну. У толико пре, што св у овим школама васпитавају женска деца, која и поред осталих предмета уч» ћилимарскн занат, јако разгранат у овнм крајезима. Наропито су важне ћилимарскв школе у Санџаку, због тогв! што Су блиске муслиманској женској децн и што родитељи ове дрце имају пуно поверен>е у ћилимарске школе и радо их дају тамо. Зато су ћилимарске школе препуне муслиманских девојчица, које са. пуно љубави и воље раде и уче, на задовољсгво и роднтеља и наставница- Још за време Турака у Санџаку су се израђивалн дивни ћилими, који су одношени чак у Царнград, да красе дворове султана и царева велике турске империје. Цене ћилнма за време Турака биле су високе и турски великодостојницн су се •■■ипопп* " лепих

Четвртак, 1 август 1940

н у касу упра^в школе, а други део дели се међу ученице које су радиге на по)единим ћи лимима. Онн који не могу да осигурају материјал за израду ћнлима они пропуштају све школи, која треба да набави материјал и да преда поручноцу готов ћнлим или сеџаде. Ученице које заврше ћилнмарску школу и успеју да положе прописне испите, омогућује им се да и оне постану учитељице ових школа, ако су способне и нмају воље за свој позив. Т аквв ученице се шаљу у нове ћилимарске школе. Иначе, већина ученица остаје у својим домсвима и израђује ћилиме за кућну потребу, за своју девојачку спре му или за продају. Многе уче-

нице, а нарочито муслиманке ко је су сиромашног стања, израђују ћилиме, па их после јавно преко твлала продају У Санџаку су ћилими и данас јевтини. Пвштерска овца поред сјвничког сира даје и добру вуну, која х:е може купити по санцачким пијацама. Од ове вуне »кпреде се матернјал и израђују се ћилнми, који су кудикамо бољи од пиротчгких ћилима. У не ким случдјевима санцачки ћилими су бољег квалитета од персискнх ћилима, који су десетоструко скупљи од санџачких. За мале паре могу се сада добити ћиџими у ћнлнмарским санџачким школама разне величине, дебљине, у разним бојама и са дивним фигурама.

ЈЕДНА КРАСНА ИДЕЈА

Статисткиња са два факултета Међу статнстима београдске опере, балета и драме. нада у очи једне од најлепших жена, млада Рускиња. г-ђа Ксчзннја! Колобова. Универзитетски обра-1 зована жена са две дипломе: фи-. лозофског и правног факултета Е ^мзгпрпског унив^рзитета. Она

Искористите ситне /чг»тптт/л ТТТЖТТО ТУ О

ВРЕМЕ

* "7

; Песпе разбојничног 1 Јнапада на слушавку Хепену Кирш и њеног пријатеља на Карабурми Као пгго је „Време" већ јавило у јучерашњем броју. полнција је успела да одмах похвата дрске нападаче, којн Су покушали да извршс обљубу и разбојништво над служавком Хеленом Кирш. Главни кривцн су фабрички радници Душан Плавшић и Асан Мујчиновнћ. а помагали су их пријател»и Фрања Швабица, звани ..Сојка" и Бора Трша. Напад се догодио код Рнстиће"вог винограда на Карабурми ^Био је мрак. Служавка Хелена ' Кирш изашла је да ге мало про^шета са својим пријатељем Љубнвојем Радивојевићем. ткачем. ^Ишлн су прво мрачним улицама ^па сУ онда скренулн на пусту / пољану, ужнвајући у лепој ве. Ј чери) Њихова шетња завршила би се ј> сасвим лепо и романтично, *да се нзненада из мрака нису поја' внле силуете нелознатих људи' Један од њих викнуо је: ^ — Стојте. не мрдајте ако не ' мислите да >ирете! » Тог тренутка су непознати љу\ ди скочили на своје жртве. Дво! јица од њих Асан Мујчнновић и » Зоран Недић зграбнли су девој. . ку. Истрглн су јој из рукј - та. иту. у којој је био свега 61 диЈ нар. У нсто време Љубивоја је »оборио на земљу Душан Плав. . шнћ. Прегтрављени пар није иЈ мао храбростр ни да писне. ( Први се јавио преплашенн Љу

Факирско

- Толико пута сам слушао путнике који су путовали дуже времена по Истоку, како оа страхопоштовањем у гласу, говоре о чаробном и наглом растењу биљке манголије. Распитујући се дознао сам да су сви од реда отваралн »четворе очн«, како би открнлн трик, али опнт их је убедио да није по среди ннкаква обмана. већ чудесна моћ тајанственнх факира. То ме није задовољило. Ни сам хтео тако једноставно да будем преварен. Хтео сам да испитам ствар- Зато сам реанссно. обилазио све циркусе, тражећи каквога чудотворца, који би могао пред мојим очима да изведе опит са манголијом. Међутим, и ако је свима тај опит бно познат, нико се нијв осећао способним да га нзведе предамном. Па нпак, моје тражење уроднло је плодом, јер сам упознао једнога факира, који је путовао са својим отровним змијама, и од њега сам дознао да се опнт са манголнјом може нзвести једино у Индији, где га омогућава само паднебље. Изјава тога факира коначно ме је одлучила да кренем на пут, послан од једне установе, да бнх испитао и многе друге стваои. Стигавши. готово се нисам ни одморио. а већ сам се дао у трагањв за тајанственнм чаробњацнма- Тада сам дознао адресу неког Али-БенСуле, чаробњака • видара, који је, како су ме уверавали, бно у вези са мноштвом факира из околине. Одмах изјутра, док су аснстенти бнли запослени око монтирања наших апарата, пожурио сам код Али-БенСул. У дворишту, покривеном плочама, где је био и простран базен за корњаче, седео је Али-Бен-Сула, прекрштених ногу, и јео неко индиско воће, слично дрењинама. Био је сед али покоетан и внтак. Бела боја његове бра-

де није ннкако бнла у складу са опаљеном кожом лицаСели смо под стару смокву и изложио сам му разлог мо10 посете. — Да, разумем, казао је Ал»д-Бен-Сула, сам експерименат је веома занимљнв, врддаЕ да се внди, само у чи тавоме месту нема ни једнога који би могао да га изведе... Потом се мало замнслио. — За неколико седмица је верска светковина. ако будете билн овде верујем да Не се нспунити ваша жеља •. Одговорио сам се да ћу се у околини бавити неколико месеин. . — Врло добро, рекао је, јавнћу Једном чувеном факнру да дође - приликом светкопине. Не брините ннш-а. ЗахБаЛио сам Али-Ббн-Сули и запитзо, како да му се одужим за ту услугу. на шта се он готово наљутио: — Ја гзхваљујзм вама што се интересујете за ствари које су вредне научнога изучавања, биле су његове речн. Поздравно се самном па, као неки суверен, отишао у камену зграду и навунао за собом завесуДоста је времена прошло од моје посете Али-Бен-Сули, када је изненада дошла његова млада жена да ми јави како је стигао факир Ел-Булах, и да ће за три дана, на пољани изван варошице, показивати своје вештине. Та тсн дана био сам истински уобуђен. а нарочнто кад сам, пробнвши се кроз масу света, застао пред кошчатим човеком, који јв чучао пред гомилицом влажне, песковите земље. Недалеко је седео Али-БенСула на троношцу и, видевши ме, рекао: — Сад ће пред вашнм очима ннћи манголија.-. — Како, је лн већ посејана? — Да, овога тренутка је ЕпБулах спустио семе •.. — Баш ми је жао што сам то пропустио! На то је Али-Бен-Сула по-

МОДЕРНА КИНА

...још увек се бави овнм дргвним спортом

звао Ел-Булаха, а овај је про чепркао по влажној земљи и извадио семе. Затим је, показавши ми га са изразом прекора на лицу, због мога неповерења, поново затрпао у земљу. • После ненога времена пошкропно је земљу из округлога суда н гомилу прекрио марамом. Ту, под том марамом требала је да се изврши чаролија. Чекали смо, чинило ни се веома кратко време, а тада је. марама подигнута. На моје запрепашћење, као и на запрепашћење свих осталих, из гомилице влажно земље беше изннкла мала стабљнка манголије. Њено обилно лншће било је свеже и једро. Посматрао сам са чуђењем ту биљчицу и размншљао о немогућности да она тако нагло ннкне- Али тада је биљка поново покривена,да би се над њом нзвршнла нова чаролија, то јест да би биљчица цветала и донела плод. Та процедура требала је да траје нешто дуже и тога ради факнр је узео да нас забавн. У руци, на длану, било му јв зрно кукуруза. Склопио је руке н кад их је отворно псказао је две шкорпије од најотровннје врств- Раздражио их је доднром и пустио да га уједу, и ако је познато да је ујед те шкорпије смртоносан. За време експеримента са шкорпијама, будно сам пазио да се нншта не деси са покривеном манголијом, штоби мн могло бити сумњиво. И на равно, моје запрепашћење јв достнгло врхунац, кад сам на малој, открнвеној бнљчици угледао плод. — Но, упитао ме је АлиБен-Сула, шта мислите о овом? Прикрио сам своје запрепашћење и рекао: — О, трик нисам уочио, али зацело постоји ... Тако ма ла биљчица са плодом . •. Немогуће! Али-Бен-Сула је брзо пришао и ишчупао манголију из земље. То је било ново изненађење. Биљка је имала прави правцати корен, са жилицама! Али-Бен-Сула ме је победоносно погледао, тапшући ЕлБулаха по плећима. Насмејао сам се двосмислено, што сам вештије умео, и рекао: — Сутра ћу замолити Ел-Бу лаха да опит поновн... — Ел-Булах ноћас путује даље, одговорио ми је АлиБен-Сула. Сви моји покушаји да задр жим Ел-Булаха били су безуспешни. Он је тврдоглаво одбијао и велике суме новаца. Више га иисам видео, али је један други факир, у другоме месту, поново предамном нзвео опит са манголијом- Никакав трнк нисам могао да приметим. Интересовао сам се нод индиских интелектуалаца за слу чај са манголијом, али нико није умео да каже шта је по среди. И данас ја не знам шта да мислим. И ако здравим разумом не могу да примим нагло растење манголије, ипак не могу нн да верујем да је све празан трик јер се одигравало пред мојим очима. За мене је све још потпуна загонетка. Да ли је у питању тајанствена моћ или најбанал ннја опсена?!

Драж наутичког спорта

свега по

ЉУДИ У БУДУЋНОСТИ Рид Мојр археолог рекао је да ће људи у далекој будућности бити без зуба. По његовом мишљењу људи се рађају са све внше слабнјим зубима и њихови зуби се свв више кваре. Преисторијски човек није патио никада од зубобоље која се је појавила у римско доба. Како мн сада мислимо, човек без зуба изгледао бн нам неприродан и смешан, ели када би птнце у своме кљуну имеле зубе то би нам такође изгледало неприродно и смешно. Па ипак, у пренсторијско доба птице су имале зубе, које су касиијв изгубиле. * ЧЕТКИЦА ЗА ЗУБЕ Године 1777 појавила се први пут четклца за зубе. Уствари, она је већ раније постојала у Енглеској, где се, као што знамо, одувек много ценила хигијена и вода. Еле, 1777 један енглески лекар донео је тај ретки проналазак у Француску. Четкица за зубе у почетку није имала много успеха. Напротив, сви славни лекари и велики научници сматралн су је као врло штетну. Али у оно доба нико није много полагао на чистоћу, па не треба ни да им замерамо. Срећом. све се то променило, -л сада не постоји ни једна породица чији чланови не употребљавају чет кицу за зубе. Или, можда, постоји још по неко, који * За мале цртаче

за сваког по нешто жали за оним временом када је она била прогла-* шена као опасна. Ко зна! * I« колико ЧОВЕК А ПОЈЕДЕ ХРАНЕ Једног статнстичара је занимало колико од приликв поједе хране човек просечног апетита за време свог живота. После дугогодишњег нспитивања успео је да израчуна приближну цифру. Човек за рецимо 50 годин* живота поједе око 25.000 кнлограма разноврсне хранв. Овде је урачуната само хра на а не и пиће пошто човек који рецимо воле д* пије пиво попије годишњв око две тоне пива. * Шампионат у кликерима За последњи шампионат у кликерима борили су се најбољи играчи у Енглеској у дворишту једне гостионице, као што је то обичај сваке године већ 350 година. Утакмици је претседавао ветеран у кликерима-. Сам Спунер коме је 80 година. Он је добио првенство пре педесет година и задржао га 15 година узастопце. Сам Спунер са жаљењеи говори о старом добром времену када су се кликери сматрали правим спортом којим су се бавнли сви озбиљни људи а не само мала деца. — А сада, чак и деца, ввли он, више воле да играју футбала са лоптама којв« бар по ввличини немају никакве везе са кликерима. ★ ДЕТЕ ВОЛИ СВОГА ДЕДУ — Деднце, је лн бнла добр* бонбона што сам тн је дао? — Јесте, снне,- врло добра. — А внднш, наше псето ннЈе хтело да поједе. Два пута свм му је гурао у уста, а оно |в оба пута нспљувало.

УЛИЧНЕ ПРСКАЛИЦЕ Пре цеки даи писано је у овој рубрици о особљу једне опхитинске трамвајске прскалице, која је пустила млаз воде на једна шпедитерска кола. После овог „врло успелог вица", службеници са прскалицом заждили су низ улицу, оста*ив\ии попрс^анима да ое, уз псовке, цеде. Прексиноћ, око седам часова, Небојшином улицом, поред Карађорђевог парка, прошао је један аутомобил~прскалица. На левом тротоару разговарале су две госпође. Руковалац прскања пуштао је до тог места млаз само до тротоара. А онда, кад је дошао до госпођа, уз раздраган кикот, ошинуо је њи хове ноге дебелим млазом воде. Неколико метара ниже, на десној страни тротоара, стајала је једна госпођа поред дечјих колица. Општински „прскач", чија страст за вицевима још није била задовољена, кад је дошао до ове госпође, поновио је свој ранији „виц". И пустио и на ову гогппћи чр.бео млаз воде, која поквасила. После о етки", у смеху, опсу даЛи гас и сту■ низ улицу. А госпоале размишљајући о уховитост није сваод Бога. Моје је миI би неко у Општини 7а поведе рачуна овакве врсте, а ако &е за прскање улица хумористичхо одељеине, онда би ваљало тог одељења поставинашег познатијег хукако би духовитост ег квалитета. И ориI. Па да се смејемо и з, смеју се само творва". М. СР.

као што рекох, дању. Али, кад падне ноћ, они су страх и трепет за овај крај. Лају по цму ноћ. А што јв карактеристично, нмају обнчај да »прелвћус с једног на други крај улиие и да испред сваке куђе залају по неколико пута, а оно кихово завијање да човеиа изведв из стрпљења. Ми, првви мученици, иастрадасмо од несанице.

НИШТА БЕЗ Један мој познаУВЕРЕЊА ник повредио ру~"——— И( П ошто је послушао савете женских укућана и ставио на рану лук и неке »лековитес траве, сасвим је прн-

родно да је настала инфс-кција. Као незапослен и неосигуран обратио се општинској амбуланти, али тамо му рекоше да је потребно сиротињско уверење и, кад извади такво уверење, онда може да се лечи. Локална инфекција може да изазове у сваком тренутку опште тровање и проузрокујв смрт, док вађење таквог уверења, поред уобичајених административних формалности, траје неколико дана. Ја не знам да ли је та амбуланта установа за административно или практично лечење оболелих, али да се мој познаник није хитно обратио приватном лекару, жена би му извадила умрлицу уместо траженог уверења.

И МИР Улица Млада 1 »ЗА ПОКОЈ ДУШЕа Пре неколиБоска, на Па- ко дана бно ду, скоро је пробијена. ј сам у једном селу близу Смес друге стране улице деревске Паланке. После дужег лепе виле. Има и дрдотерује њен изглед. ајлепше за ову улицу у њој постоји мнр. Убраћај је искључен, језђу која млекаџиска ко 1 све. Становници могу спокојни и да се лепо осле напорног дневног , од пре извесног вре-

овде ниЈв све у реду. једне виле у овој улиио два велика вучјака. о цео дан мирнн. То је,

путовања свратио сам у једну кафану близу цркве, да се одморим н да ручам. Чекајући наручено пиће разгледао сам кафану. У једном углу опазих лепу плвтену наслоњачу са јастучетом на коме јв писало! »За покој душе Н. Н.с Ма ко да је унео ту наслоњачу у г.афану, требало је да има извесног поштова ња према приложеном јастучету, јер његово место није у кафани. А шта ћв тек помислити сељаци кад виде да њиховв ствари прнложене за »покој душес сврну на краћа или дуже време у кафану. тио сам се са њима: >виђен»а, рекох. се утгутио у полициницу са инспектором. ам отпратио и свог по клијента пожурио у своју малу забачену коју сам називао своел>еом". Врло сам поа свој мали радио декоји сам само тамо рао. •Јгна презире мој ате0 чувам свој алат и не лам Ани да улази н •и неред са метлом и (а прашину. сам оправлло унутраједног сталног будилоји је већ био избачен .'ребе, када су се врарила и помолила си аина глава. си се ту завукао Џем е незадовољним гласам, шта си хтела? 'споднн Поаро те тра1 шта! одговорио сам јер ме је њен нагли ■>гнуо и пспустио сам очкић, ако хоће да ме зка уђе овамо. хамо, упита Каролина? »равно. кнула је да би показае незадовољство. Затим » после вратила, увела * и отишла поново тре! вратнма. ■) пријатељу, узвикну који се прнб.шжавао

трљајући руке. Видите да не можете да ме се ослободите тако лако. — Јесте ли свршили с иеспектором ? — Да, за сада. А ви, јесте ли прегледали све своје болеснике? — Да. Поаро је сео и погледао ме нагињући у страну своју шиљату главицу, са изразом човека који ужнва у шали коју је некоме приредио. — Варате се, имате још некога да прегледате, рече најзад. — Вас, узвнкнуо сам нзненађено ? — Не, не, наравно да не мене ,имам одлично здравље. Морам да вам признам да се тиче једне мале завере коју сам ја организовао. Желим да се видим са неким и није потребно да цело место о томе зна, што не би изостало ако би дама о којој је реч дошла код мене; јер у питању је једна дама која је већ била код вас да је прегледате. — Која је већ била ком мене? — Да. — Мнс Расел, узвнкдуо сам одједном! — Погодили сте- Хтео сам са њом да говорим и послао сам јој неколнко речи и замолио је да дође да се видимо код вас у орданапији? — Је л' вам то не смета? (Наставнће се)