Време, 01. 08. 1940., стр. 14

ВРЕМЕ ла/нЉпик

Четвртак. 1 апгу.т 1!М0

Ианас ЧеШ>рп1ак 1 а&Гупп

Лензионис. у Народ^ позориш

МуЗвј 1

МУЗЕЈ КНЕЗА ПЛВЛА: :«м поа?

Изложбе: СТАЛНА ЗЕМАЛ.СКА ХИГИЈЕН. СКА ИЗЛОЖБА — &еогр*д (Мц. лоша Всливог П1 от*к^>вва радш л*зо* оа 8 до И ■ <>а 15 до 15 ■ жеде.*ом ■ прслпвс« од 9 до 12 ж 15 до 18 чдеоми У тжушпаи и одрас -« 3 дкнарв.. зж депу »•■е. аоЈкак« в задр>тжр« X дкн БНОСКОПН: Е80ГГАД. КОЛАРАЦ: ПЈ 0«рг. АлОерт КАСННА: (14) Ч*рЈ* Чгш у Х»■мтјт (СждаеЈ Толер, •«*: Вру*с». ВРАЧАР: (14) *»•«• (Рут Х*1бврг, Адберт ^атершток;. КОЛОСЕУМ: 115) 1) Дкофој ■■>■■втт — Р«г*иЈ |«жв!*П .Чортош "Бутх, В«раса Лж.1и. В*с*рш Пи\>л, 2) Жј ри*Ј ЛУКСОР: дс м>а авл«: Од Нари«• ј» ПараЗа. ЛУКСОР: горм сала: 115-30) Од Нараак« д« Парила. УРАННЈА: ^З. 5. 7.10. ».»> Еароп» т ратг I трапхва.таа свимца

Тт»«а Рут Хм

НОВН КОРЗО: 115» Шараја Аитваиетж (Норма Широр. ТаЈров Пау«р>; 2> НајжожмЈж журжжл.

Г. Мнлан Предо У мме Његовог Ввг. Крала, уиазом Кралевс икним, на хтрвдпог > просавте, пекжоиисан ннк Народног позориш: пан ГТрвдић. ПРИВРЕМЕНИ ОТ НИК ПОСЛОВА У НИКА НАРОД ПОЗОРИШТ. До постављвЈка ново ника Народног позорип граду двпегиран је да кено отпрааље послоас ннва шеф Уметничног Министврства просвете Бинко Еитвзипа.

СЛАВИЈА: (14) 1) Марнја Аитоа. ! шетж <Норма Шарвр ТаЈроа Паувр); 2) Најжпашји жгураал. ТРНГЛАВ: 1 Нежлх*кви ш*ириЈа те* (Боржс Кар-тоа. Виктор МаЛеглви 2» Ч> жжрж ИидиЈ« <Швр ( лв Темп.1). НОВАКОВИЋ: праа са.та: 1) Ка. рнока (Долорвс Двл Рио. Цинсер Рооерс. Фред Астор); 2« Кржмж жепржЈжтел (Цвк ДавоЖТГВОТИЋЕВО ПОЗО НОВАКОВИЋ: друга еала и Оа- 1 Батта „Стара Риб« шт. пч>»: и^Сагвд. 1В«»! Лтс „ дш3г с ,„„ . водви/в комеднЈа ..Доле ! не '. Режвра в игра гла Жнвотић Остале уло

Ф»рст. Хвлда Крал;; ижја (Марсел ГНантал, ГраавЈ). БАЛКАН: 1) Кшша добиЈа ор>тв- | ** С. Илиђ, Фалловаса Ј« (Дморес Дел Рно. Жорж Сав. I внћ. Денквћ. Снмпћ. Бе дерс •; 2» 0<-вет 3 Булдог ж Др». ; г. г. Симвћ, Фалловскв момда (Џов Варимор); 3) Шар. свд, Ћук, Ковачезвћ, Г до отаи породиие. други. Цеве места: 12, 1( 1 Почвтак у 21.20 чаооеа. РЕКС: 1) Став . 1а>рел ш Оливер ^ сгтвореиа у 18 часова. Хардп; 2> Сжааа жгна жмж тжЈ- , , ■у (Хажс Сежхер/. 3, НжЈможжр! ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ ВмШвнжјн Свако ввче у кафавн тов" (прехо пута БаЈло*

Метро асурижл. ЗЕМУН

КОРЗО: 1) Поиоћмж бжткж (Рвхард Грссн); 2) Кж>чуг ( Гјстжв Двзе.л>. ЦЕНТРАЛ: 1) У иижерзум ■едел.мм прегдад гшетгкшх догжђжЈа

Н

1 веселе претставе. му комедије, скеч-ви. ду балет. Наступа посулар! чар г. Тамаров н рвдио Сергвјв вт»анк. Аутор р мажгеа. Од даиас пс-гпун< грам. Улаз бесп-латав.

Под.скж, Норшешкж, Джн 21.30 чаоова, сжа, Белгмја, -»ражцу св ш к Пиршз<: 2» Метро журшжд ГАТЕР: 1) МжЈстор Душж; 2» Ро.

ПАНЧЕВО. ТРУБАЧ: 1> Решодшер пеитлмен (Едвард Ровивсод); 2ј М*тро журтд. ДежурЕге апотеке: Блау Еугвв —■ Кра.к^ Ллв*-счн. дра -6 — тел 2&-3&Ј; БрлзичеавЛа поч. Миливоја — Вое а иска 8 твл. 21-132. Говвдарнца Рад&млв П рмштшнС-д м — телефоа 40-535: Д^ељковнћ Драгутнн — Кри.и« Ммджиа 18 - телефон 20-345 Живковнћ Мв.лаа — Пард Ниноле Другвг вр. 63 — тел. 41-017; Клра. кашвевћ Милош — Цара Душзиа 27 — тел. 20-417; Ннколић-Мутавпић Мара — 11емал.ниа 30 — тел. 23-715; Протић Божа — СаржЈев. сжж 2Ж — тел. 24-588; Рожмаа Мирос.лав — Пси

СЛАВА БАТАЈ1 БОРНИХ КОТ Аутомобнлскн пук ? ства војске и морнари!. 2 батаљоном борних кг славиће на дан 2 август днне своју спаву »Св. Богоспужењв и свчвЕ извршнћв се означвно В-30 часова у вругу *а

Киез МижајЈиож 15 -■ тел. 21Ј825; Стааојеанћ "БорОе

ВЕЧЕРЊИ КУРС I беогр.4дског женс1 ШТВА почнљ* 5 авг>"« 5 селтемОре (ДоОрачина

Кра.ка Лдвксжвдра 17> 41-312. ЧУКАРИЦА. Дулкћ Душаж — Трговачка тап. 55-001, пвжурва отвлжо.

ф У СуОотитги уиро екоф ске бо.тиипе. Случај тј ф свакодневаи. Мећутим.

Важннји телефоеи: " спжгвжжж.4 (Остштиа- ' „ у1И е градски оци, ** ска) 23.454; Стжшшцж аж спасжжжм.в* ' , , а „ ш ..I«, шмчрскО! снтлк. I ткпто Ј.д»н 1Ж» ката» » 017; Омружмн ур«д (де- Ј — Ја сам, вели, екш журви воћвв ввкар за хитну по- а ск« болннде! моћ> 21.731; Ауто-стжшииж Црме- * Чинт ш луји лавс^гк ■ог вретж 24.47»; Пвжжрма комаж ' дж 22 212. 22.122. Гдвашш тедвграф ф ГЛСДНо ствар ии иеЈас (за преааЈу телеграма) С-21б; Же, § ви се чад и поиа.1о иад| Жвзмшчкж ста-ниоз (овевештаЈиа 0и- ф један еконои сахрање РО) 20-в12. 27.116, Лутшжж (Овле- а ц и 1«. постввл^н ч чо| таривпв! 23.164; Аеропу, <о0вге-' ИИ * пост*в.ун. в штежж) 20-406: Градс<м пгтреб- Ф спокојио да је баш он ■■ зажод 20.407; А)то-гакс а жод (екопом. хоте.л Бадкава (11 рвзравсжа ули- ф Кад су нвдлежнн п ПВ1 23-707; код кафаве Блвд 23-23>); л , код хоте-ла Врвстол 30-7»!; ; 4 ара Матворили уств. стввр шанвновоЈ улвпа 25.6ГС, код >«ф» #Јатњенв: пуиих 12 год ■е Лардаие-т 23-048; и>д хотсл« ф тнчк а општннв имвлв Ектхалзвор 30Ј§7; код каф*че Жа ф ни чгјх економа. једио! гуОваа 30-»5 / Кралкп- На.талв-. зогтаг доде Јв улкпв 28-104; каваела--и;а УХрУ.\ И ДРУГОГ доде жм« 30-404; <оа хотел Палао * Р»Л > одељеил којв п 22.ЧЛ; код каф. Русжв лар 21-303; ^богом нема никакве ве »и>д Кввжевог соомсавка 21-Г*. ^ ИН чком економнјом. Славвјв 'Сввтосавска улжаж) ЗО.вОО а 0 , стл коа СлавиЈв .скввр, 28.074: кол ка- ' Ј ' дииствен сл} фаие Топола 2в-130: у ХвлеодаосжоЈ Г управне аднипистрациЈ улжпж код Залатског ^оиа ЧО.7В0; # Једну нросто намеће, у клд кафвЈтв ЧуОуре 4Ј -3&). -гвимц а Ј тост ||ЖС ваца; ко .лико л Мостар 50ЈИ; »од саигториЈума 1 , к,. П1И ч» и ..Врачар" 30 -548; гсд кафалв Грг«ч \ * ово ' ^ ил * и »»-"'ички 21-747; таксн станжоа Востов 0р. ' и ДРУГИХ с-тужбени»а 7 21-628; Пжлилулска пвЈаца 21Д&4. $ ту, Јер, познато Је свјг * Нови ОроЈевв телефов* ( >д«ље- # ј» код нжс омил>ена: п» ва еаоОрећаЈие оолвпиЈв: ш^фа # ког за градског економ 41Ј834, дежурвог чнвовжнкА 41-352- Ј Додвле „а рад стрвод. Таксш-сташижа у Зеиуиу 7.465. #тим дв привр «мено обв - ф ност грвдског ку.ттурно # ла св клнцелариЈом у # ском оДедкен.у. Ствар јсмткј толико заплете, I доти-ши с.т>~жбе(шк за

Набавна дрва !•

Умжхерзнтет у Београду одр-#броо на које Је унрвво . , #ствв.ми. каквв м> Је >.к. вртгу <>Ф «Р "*»Т „ р . „р^Л.. хшју з* набавку 800 кубпх ме-^у. н а коЈи Је по.тожа. ф нзабрант»р« драа 14 мгуста 1»40 год. $ т.Јан-гве«. Је адиг у 11 чосожа пре подне у Е«омо-#Ј» *">д иал, пометњ? с т М.ТТ трг бр. 1, где с« могу добнтн ■#ев- Путеви ст њ*ив. I *таодн»ж- непо :нати. II # коће. 1-2 ги,о»

РОМАН ВРЕМСНА

АГорклреи* А1иМ+*

Прожујало као вихор

159 Његово снтво лице бн*о је још тврђе но обнчно. Оардет је бндд у недоумици, стављеиа међу две ватре. Шта м радн адо ои оде вечерасТ Тек ннје могла ту остети целе ноћн и чувати само робн^аше I Цонн је т> игразу н.е■ нх очнју морео вешто ае ■ључнтн о м>еној забуни, јер тврдн нзраз лица му се н неопазнмнце промеино н постао нешто мало блажн н мирнијн. Рекао је веуснплно: — Касно је веК, миснс Кенеди, 6оге да вн иепо цођете кућн. Нећемо се ту препнратн око таквих снтница, зар не? Од ндућег првог одузимајте ми по де сет долара од плате. па готов рачун! И нехотнце Скарнет поГледа ону бедну гомилнцу лудн, ноји су пожудно грнзли шунку. Она помисли и ва оног болесног кој*н је лежао у бараци на промајн. . Биг Сама ннгде нн од но■ рова. Зауставн се на урвче ном месту да га сачека. Брннула се за н>, да га нису Јенкн ухватилн? Онда ј чу кораке од стране где | лежн црначка насеобина н одахну. Алн нн)е бно Бнг Сам. Некн дроњави белац. висок н јак, примнцао се у друштву са маи.нм, дебевим црнцем г.ојн је лнчно на горилу. Она потера брзо коња а дочепа се и пи-

као луда. гребући оно црно лнцв. Онда његова огромна црна шапа шчепа је за врат. Хаљина јој пуче око појаса. Црна рука завлачнла се све даље. Ужас н гроза спопадоше је. Стаде викати махнито као луда. — Држн за уста1 Извлачи је напоље I Црна рука пређе на уста. Онл угрнзаше из све снаге ту руку н наново стаде нз петннх жнла викати.

— Мнс бнтн повређена? Мис ништа зло ннсу учнннлн? Она не могаде нн реч прословнти, али виде како је запрепашћено гледа н куда гелда. Внде поцвпану своју хаљину, голе груди. Дрхтавом руком прикупи хаљину, оборн главу н.... за јеца силно. А Сам: — Овамо узде1 Ђн1.„ Мнслнтн Сам да црнв тнвотин,а бнти мртва. Али ако он шта учинитн мис, Сам се вратити н битн сигуран да онај мртав. — Нв... не... возн само! XIV Када ј'о Френк те вечери предао Скарлету, тетку Пити н двцу Меланнји и одјахао са Ашлнјем на улицу, Скарлет да пропадне од беса и повређеног самољуб ља. Како је могао само да баш вечерас иде на политички збор? Те исте вечерн када су је напали и када је свашта мо гло да буде? Како је без осећања, како саможив! Уопштв, саслушао је пои

друго, много важннје! А то сважннЈо", ето, ншчаурнло се у некн снтни полнтнчкн збор! Ннје поверовала својнм ушима када јој рвче ца се пресвуче и спреми да оле са свнма Меланијн. А могао је мнслитн како јој је после таквог једног пожив љаја и како је слабо бнла располбжена да седи код Меланије, уморна телп и пропалих живаца Јвдва чекала топлн покрнвач н мир, топлу цнглу да греје ноге, кувано внно да се успава н не трза ноћу од прежнвелог страха. Да он н»у одиста воли. ништа га од н.е не бн могло отерати. Остео би код куће, држао је за руиу н уверавао бн је без прекнда да би он умро да се н.ој што тамо догодило. Али, чуће он шта она мнсли када се ноћас вратн кући н кад остану насамо. Мала Меланијина соба била тнха и мирна и при-

ВРЕМЕ

Четвртак, 1 август 1940

ИЗ НРИЧА ОЗРЕНУ

Перица у години 2940

ш Ствар је била до зпа бога запетљана, а требапо је напи хитно решење. Дечаци из Пе ричине дружнне, то јест, дечаци из зграде у којој је ста иовао Перица, и они из сусздне куће, посвадипи су св жестоко. И то око ситнице.. . Један од Перичнннх другова нмао је авиои - играчку, који )в могао да лети веома дуго, а којим се управљалз преко радио - тапаса, и који је могао да се позове натраг из бипо какве удаљености. Е, тај авион, неком погрешком, у место да се врати на Пвричин прозор, одакле га је он, заједно са другарима послао, вратио се на прозор МилетаВрље, из суседне куће. Сукоб је био неминован. И ие само тјј случај са авионом, који Миле-Врља ии)е хтео да врати, не. Имали су они још пуно непречишћених рачуна. Ти већ знвш, сам по себи, како ратоборни дечацн најрадије решавају своје спорове. Сваки понаособ желео је »љу ти мегдан« јвр су и дечоци из 2940 године зиапи за народне песме. Хтепи су битком да одреде »на коме је царство« и сасвим уредно су гласали за тај предлог. — Лепо, рекао јв Перица, хоћ&те битку.... У реду1 Шта могу да раднм квд сте још у толикој мери иемодерии в заносите се таквим мислима... Само, као ваш вођа, морам да вам предложим нешто мало савременије. . Одбацићемо општу битку и мег дан ћемо подепити МилеВрља и ја... Ово иије наишло баш на свеопште одобравање, али Пе рица јв био шеф дружине и морали су се сложити. Што се самога Перице тиче, за њега ова> предлог, који је сам изиео, није у ства-

ри био ни мало повољан. И то нз простога разпога што је Миле-Врља био крупан, ве лики дечак, који ннје знао за шапу. Прнчало се да је једнога из своје дружине, у јарости избацио из гондоле балона. Сва је срећа што је дечак имао падобран, па се спа сао... Дакле, кад су се најзад дру гови сагласнпи, Перица се оз биљно забринуо. Апи, разуме се, он то ни за живу гла ву није хтео да покаже. Дохватио је телеон, позвао Мнлета-Врљу н саопштио му аи хову одлуку. — Сметају ти поједини делови тела, јел, загрмео је Миле-Врља са другог кра)а жице. Перица је задрхтао, али )в одговорио громко, глвдајући победоносно у друговв: — Саветујем ти да опоменеш вашег домаћег лекара да за тебе на време набави свежу залиху руку и ногу. . Требаће ти... Тако је дефииитивно папа та судбоносна одпука. ★ Ви бар знате шта је битка. Гледали ств на филму, читали у књигама, новинама, гпедали у филмским журналима. Зато и немам намеру да вам описујем Перицино настраданије. Јест, настрадао је, али св бранио јуначки. Резултат јв сасвим реапан, кад се узме у обзир телесна кондиција. Па шта се десило Перици? Оно што се обично у тим при ликама дешава: изгубио је нос1 Шта јв то, у ствари, изгубити нос... Ситница! Па шта би радили хирурзи у 2940 години, кад не би замењивали депове тела? Али, са Перичиним носом није била тако једиоставна ствар. Пекар јв имао на сто-

СКРИВАЛИ Ц Л

Г V. ' у п, . ^ V. ч11И"

Сл'' 1 ^ ^

Где је тата?

варншту чнтаву копекци)у, алн ни један ннје одговарао Перици. Чим бн му га ставио, Перица бн постао, од једном, други дечко. — Боже, какав лн ми је био нос, питао се Перица, и није могао ннкако да се сетн. И мама је нервозно шетала кроз чекаоницу: — Ја хоћу да има исти нос као што је имао! Никако друк чије! Ја хоћу да моје дете личи на моје дете! Тата је по столу ређао, као паснјанс, безброј Перичнннх слнка, алн, као за пакост, нн на једној нос није био тако јасан, да би лаборанти могли по њему, као по узору, да начнне нов. — Кажем ја да треба имати мустру од свега, па и од носа, вагкао се тата. У ствари, он није никако био снтничар и задовољио би се са сваким пристојнии носом, који би лекар наместио Перицн, али мама је била тако безнадежно нервозна, да се морало све предузети да Перица дође др свога носа, то јест до носа који му сасвим доликује. Трајало је то три дана. Перици је било већ досадило. Био је скоро готов да се одрекне носа уопште, али мама није попуштала. Она је тражнла све нове и нове при мерке носева, тврдећи да то све мора да је по среди нека пакост. Нико јој није веров&о, али ннко се није ни упуштао у ту авантуру да је разуверава. Али, најзад је дошао светао, спасоносни тренутак! Појавио се... Ко? Из обпака вила? Не. Већ школски послужитељ. — Чуо сам за ввшу незгоду, рекао је До душе, Пврица ме је толико пута наљутио да сада не би требао да му помогнем, но жао ми је госпође за коју су ми рекли да три иоћи не спава... — Но, шта је, нестрпљнво је рекао тата. — Да, и#јасните се, рекао је лекар. Школски послужитељ св на снејао: — Имам отисак Перичинзг носа... Је ли тако, Пернце? Перица је поцрвеиио као рак. — Морам вам објасннти... Перица је дечко којн радо цуња тамо н амо.. . Увек нешто тражи и разглвда.. Толико пута сам га затокао у нашем школском магацину. . . Тек чујем звук његових точкића.. Једном, опет је тако вирио у једаи сандук, смвштен у магацину. »Овај св дечко неће никад олцмотити«, кажвм ја сам себи и полако се приирадвм па му онако својским гурием главу у сандук... Био је тамо школ ски пластелин-за дечија ввжбања.. И сад још стоји отисак Перичинога носа... ★ Тако Је Перица добио пов нос захваљујућн своме неваљалству и пертурању по одајама у које је забрањеио уљалству и претурању по одагова погрешка била је иаграђена.. Али нека тебе, Озрвне, и твоје другаре не поколвба ово. Запамти да је то у 2940 годнии, а да си ти још уввк у 1940 годиии, кад још сасвим друкчијв стојв стваРИ- Ј. Л.

ИМА И ТОГА

Јумбо се враћа са забаве

Чудна мудрост калифа Омара

Омар, арабијски калифа, био је познат широм света исто толико по својој мудрости колико и по својим освајањима и својој моћи. У доба својих многобројних ратова, он се показивао као врло човечан, што је била реткост у оно време, и није дозвољавао да његови војници пале и пљачкају освојене вароши. Тако му, 649 године, јвдан од заповедника војске, Амру, написа писмо у коме је питао калифу шта треба да уради у освојеној Александрији (египотска варош, позната као културни центар оног доба) и да ли може да дозволи пљачкање н.ених богатих дворова и храмова. Омар великодушно забрани да се мо шта упропасти у вароши изузев биНајмањи народ на свету Несунњиво да нема но свету мањег иарода него што су Караиби, којих сада има Једва иеколико стотина у Св. Вннценту и на острву Доминику. Н>их Енглези садв чувају као етиичку реликвију. Међутим, Квраиби, чнји бед ин оствци трају и данас, били су силан и моћан народ Цеитралие Америке, своју моћ почели су ширити преко целе Средње Амернке баш у време кад је Колумбо открио тај дво Новога Света 1502. Нечовечним поступањем, тешким и напорним радом, Шпанци су скоро потпуно истребили овај народ свевши га на једну шаку људи, коЈа ћа на крају крајева морати да изумре...

блиотеке, највећег лоноса Александрије. — Спалите све књнге, рекао је он, јер ако одговарају нашим законима н законима наших отаца, оне су нам непотребне/ а ако су противне, оне могу бити" опасне. Како се прича, Амру јв по Омаровом неређењу спално 700.000 књига огром не вредности у пећима јавних купатила у вароши. Вели се, да је било потребно шест месеци да све те књиге изгоре. ПРВА ШЕТЊА

Не зна још да изброји од један до пвт, а аеН, ето, иренуо у дапени свет ... Досарно му крај маме и краЈ маце Цаие, иоће преко упнце, тамо, с друге стране... — Гдв ћ*ш, Муто, пита га његов браца Јова, бежн, сад ће суседн пустнтн шарова! А Мута је мудар већ, зна ои за ту претњу, па со н не осврће, — продужава шетњу ... ТЕТА МАЦА