Време, 01. 08. 1940., стр. 13

Четвртак, 1 август 1940

СТРАНА 13

Муслиманске девојчице у Санџаку посећују једино ћилимарске школе

Новн Пазар. Унеколнко мвста у Санцвку постојв ћнлнмарскв школе, војв су од огромнв важностн за ову снромашну покрајнну. У толико прв, што св у овкм школама васпитавају тквнска деца, која н порвд осталих предмета уч» ћилимарски занат, јако разгр«нат у овим крајезима. Наропито су важнв ћилнмарскв школв у Санџаку, због тога. што су блиске муслиманској »енсној деци и што родитет*и ове деце имају пуно повврен.е у ћнлимарске школе и радо их дају тамо. Зато су Кнлимарске школе препуне муслнманских девсјчнца, које са. пуно л>убавн н воље раде и уче, на задовољство и роднтеља и наставннца- Још за време Турака у Санџаку су се нзрађнвали днвнн Кнлнми, који су одношенн чак у Царнград, да красе дворовв султана и царева велнке турске нмперије. Цеие ћнлима за време Турака биле су внсоке и турски великодостојннци су се

н у васу управе школе, а други део дели се међХГ ученнце које су радиге на по)вдиним ћи лимима. Они који не могу да оснгурају матернјал за израду ћилнма они пропуштају све школи, која треба да набавн матернјал н да преда поручноцу готов ћнлнм нли сеџаде. Ученице које заврше ћилимарску школу н успвју да положе прописне нспите, омогућује им се да и оне постану учитвл>ице овнх шксла, ако су способне и имају воље за свој познв. Т®*"® ученнце се шаљу у нове ћилнмарске школе. Иначе, већина у ј ченица остаје у својим домсвима и израђује ћилнме за кућну , потребу, за своју девојачку спре ' му нлн за продају. Многе уче-

ннце, а нарочито муслнманкв ко је су сиромашног стања, израђују ћилиме, па их после јавно преко твлала продају У Санџаку су ћнлими и данас јевтннк. Пвштерскв овца поред сјеничког сира даје и добру вуну, која се може купнтн по санцачким пијацама. Од ове вуне кспреде се материјал и израђују се ћнлими, који су кудикамо бољц од пироИскнх ћилима. У не ким случ^јевима санцачки ћили* ми су бољег квалитета од перснских ћилима, који су десетоструко скупљи од санцачннх. За мале паре могу се сада добити ћиаими у ћилимарским санцачким школама разне велнчиие, дебљине, у разннм бојама н са дивним фигурама.

Статистниња ; са два фанултета ; Мећу статнстима београдске о-^ пере, балета » драмо. иа -г да у очи јсдна од наЈлепших зке на, млада Рускиња, г-ћа Кееннја^ Колобова. Уннверзитетскн обра-* зована жена са две днпломс: филозофског и правног факултета Беоггрцског унив-ерзнтета. Она

ЈЕДНА КРАСНА ИДЕЈА

Искористите ситне ^ ***** Л /V ТТТЖТТП Т/ /1

Поспе разбојнимног 1 напада на служавну Хелену Кирш и њеног пријатеља на Карабурми Као што је „Вреис" в г ћ Јавило у јучсрашн.ем броју. полнција Јс успела да одмах похвата дрскс нападаче, коЈи су покушалп да нзврше обљубу н разбојинштво над служавком Хеленом Кнрш. Главнн кривци су фабрнчки радннци Душан Плавшнћ и Лсан МуЈчиновнћ. а помагали су их приЈатељн Фрања Шввбица, звани ..СоЈка" и Бора Трша. Напад се догодно код Ристићевсг винограда на Карабурми Био Је мрак. Сл>ткавка Хелсна Кирш изашла Је да ге мало прошета са своЈим приЈатељем ЈБубнвоЈсм РадивоЈевићем. ткачем Ишли су прво мрачним улнцама па сУ онда скренули »а пусту пољану, уживајући У л«поЈ ве. чериН>ихова шетља завршила бн се сасвим лепо и романтично. *да се нзненада нз мрвка нису поЈавиле силуете непознатнх људнЈедан од њих викнуо Је: — СтоЈте. не мрдајте ако не мнслнте да >"мрете! Тог тренутка су непознати љу. ди скочили на своје жртве. Двојица од њих Асан Мујчиновић и Зоран Недић зграбили су девоЈ. ку. Истрглн су јој из рутф твшну. у којој Је бно свега 61 дннар. У исто време ЈБубивоја Је оборно на земљу Душан Плав. шић. Преггрављени пар ннЈе имао храбростн ни да писне. Повн с€ јавио преплашенн ЈБу

ВРЕМЕ

ЧЕТВРТЛК. 1 АВГУСТ 1940

ИСТИНА 0 ПОТОПУ

Тражећи за све логкчку подлогу и изиалазећи материјалну истину иаучници су се дуго времена бавили пнтањем да ли је занста постојао Потоп у коме се толнко говори о Библији. Старозаветне књиге о Потопу кажу: У давна времена људи су се били толико одали разврату, пороцима, крађн и 6огохул>ењу да се Бог најзад страшно расрдио и у тој љутини решно да потопи цео људски род. Ипак да не би уништио пот пуно своје дело он је изабрао Ноја, једног праведног човека, и наредио му да начини ковчег у коме ће се за време потопа спасти са својом породицом. У исто време Бог иареди Ноју да од сваког жнвог бића узме по један пар и стави у свој ковчег како би животиње спасао од потопа. Ноје је учннио све по бож јој иаредбн. Начинио је ков чег, сместно у њега по један пар од сваке животињске врсте, ушао сам са својом породицом у ковчег а одмах затим почела је да пада страховита киша, која је лнла непрекидно четрдесет даиа и четрдесет ноћи. На земљи је све било поплављено, а по престанку кише прва сува тачка, која се појавила из воде био је вис Арарат на који је насела Нојева лађа. Стари Грци нису зналн за библију нитн су имали прилике да је чнтају. Ипак грч кн фнлозоф Платон бележи причу о потопу јер је за њу чуо од неких људн

којн су чнтали записе старих Египћана. Из овога као и из других података види се да су људн из крајева северне Африке и западне Азије знали по предању о некој поплави огромних размера, коју су после тумачили као казну божју за своја зла дела. Научна испитивања новијега времена дала су могућ ности да прича о Потопу буде сасвим вероватна. Неколико светских научника већ су се потпуно сложили по питању да ли су Јужна Америка и Западна Африка некада биле везане једним континентом, односно сувом земљом. Што бн значило, да ли је тамо где се сада налази Атлански океан, некада било копно? Испитујући налазе разних ме кушаца, пужева и шкољки на обалама Јужне Америке и Западне Африке, научници су допши до убеђења да је једну и другу обал^ некада везивало копно јер се у морима северног дела Јужне Америке налазе сасвим друкчије врсте пужева и шкољки, што не бибио случај да су воде јужних и северннх делова Јужне Америке увек биле у непрекидној међусобној вези. Када је тако утврђено да је копно између ова два континента постојало, тада се логички поставља питање, шта је учинило да оно нестане и да на место њега буде огромна провалија коју сада нспуњава вода. Према мишљењу озбнљннх научника на овом за нас непознатом континенту

мора да се налазио огроман вулкан, чнје је дејство бнло необично велико. При ликом једне ерупције вулкана настали су катастрофални земл>отреси, земљнш те је почело да се сурвава н вода, која га је окружава ла, навалнла је да га поплави. Ова катастрофа у природи бнла је тако велика да је утицала на воде свпх мора и великих река на земљи а са њом су исто тако наилазиле и друге елементарне непогоде. Тако је могао у Северној Африци, у данашњем Егнпту, затим у Западној Азији заиста да буде потоп у преисториско доба. Успоменом и предањем о овом великом догађају у природи, могла се сачувати успомена о Потопу све до историског доба када су људи почели да записују догађаје. Заборавни анђелак вЗашто падаш, кишице, бунипа се речнца, како ће ме, дубоку, прегазнтн дечица? »Трава влажна, друмовн, н на хрову црв е н цреп, н под стрехом врапчнћн, н ва петпу шарен реп . вИ шума је впажна сва, с гра&а вапље нап по кап, већ )• доста, престанн, — јурнш с неба као слап!« вХтепа бнх, ал не могу, кншнца јој говорн, — с ума сметно анђелак облачак да затворн...« ТЕТА МАЦА

Шта су звезде падалице

УЛИЧНЕ ПРСКАЛИЦЕ Прс неки дан писано је у овој рубрици о особљу једне опхитинске трамвајске прскалицс, која јс пустила млаз воде на једна шпедитерска кола. После овог „врло успелог вица", службеници са прскалицом за-ждили су низ улицу, оста*ив\ии. попрсчанима да ст, уз Исовке, цеде. Прексиноћ, \ око седам часова, Небојтином улицом, поред Карађорђевог парка, прошао је један аутомобил-прскалица. На левом тротоару разговарале су две госпођс. Руковалац прскања пуштао је до тог места млаз само до тротоара. А онда, кад је дошао до госпођа, уз раздраган кикот, ошинуо је н>ихове ноге дебелим млазом воде. Неколико метара ниже, на десној страни тротоара, стајала је једна госпођа поред дечјих колица. Општински „прскач", чија страст за вицевима још нијс била задовољена г кад је дошдо до ове госпође, поновио је свој ранији „виц". Н пустио и на ову гомлаз воде, која квасила. После ои", у смеху, опдаЛи гас и стуз улицу. А госпоразмишљајуКи о •витост није сваБога. Моје је миI неко у Општини поведе рачуна о 1кве врсте, а ако за прскање улица шристичхо одеље, онда 6и ваљало одељења поставилег познатијег ху(ко би духовитост квалитета. И ори( а да се смејемо и 1 меју се само творМ. СР.

као што рекох, дању. Али, кад паднв ноћ, онн су стр&х и трвпет за овај крај. Лају по иму ноћ. А што је карактернстиЛо, имају обичај да »прелећу« с једног иа други крај улнцв и да испред сваке куће залају по ивколико пута, а оно жихово завнјан»е да човека изведв из стрп« љвња. Ми, прави мучвницк, иастрадасмо од несанице. НИШТА 2ЕЗ Један мој познаУВЕРЕЊА ник повредио ру—"" ку и, пошто јв послушао савете женских укућана н ставио на рану лук и неке >лековитвс травв, сасвим јв при-

□ н сте свак&ко већ посматрали небо једне светлв аоћи... Нншта ннје тако чудно вего вндетн око ов међу хнЈшдама другнх звезда, које нзгледају као првкаченв за небескн свод. нагло одваја јадна, н пре.теће муњевмтом бр. зином ареко неба, оставл»ајући 3» с обом дуг, светио тршТе звезде о&далнпе ннсу устварн звезде -.. Звезде које су најблнже земл>н. удал>ене еУ од ње, огпрнлнке четнрн »светлосне годние«, што значн да је нотребио че. тнрн годнне једном зраку светлостн да бн стнгао са те звезде до нас••. Како светлост прс.тазн 300-000 кнлометара у секундн. то ов а удаљеност претстивл^ иекнх 40 трнлнста кнлометара. Мећутнм. звезде иадалнце пролазе много блшке нама. око 120 кн.!ометара нзнад нашнх глава- Оне су устварн .,6о. лндн", лебеска тела, која су постал а распадањем иеке звездеТа се тела крећу кроз васноиу н к&ко иемају еопствене светлостн. то »ицјвећнм делом свога пута остају невндл>нва. Алн може да с€ десн да један од тнх болнда. летећн ие. појмл>нвом брзнном. наиће на атмосферу која обапнја земл>у. На 120 кнлометара нзнад нас. атмосфера је врл« ретки. п а нпак. трен,е тнх реткнх делкћа налдуха о болнд довол>но је да се овај усија. Тог» часа мн га можем 0 вндетн м назнвамо га звездом падалнцом. Звезда падалица обнчно само проће кроз атмосферу а онда се поново нзгубн у свемнру. Алн, ако пође право ка зем.ш. ако доће 70 нлн М кнлометара изнад нас, како је атмосфера гушћа. болнд се толако уснја да најзад експлоднра н претвори сс у прашнну. која се разлетн по ваздзху. Понекад извеснн болндн вр .1о велнкнх днмензнја доспу до земл>е: то сУ онда такозванн .аеролнти" нлн ..небесио к-и мен>е" којнх се тежнна креће нзмеђу неколнко кнлограма н внше десетниа тона Тај феиомон је врло редак н то је срећа! Јер. помнслнте само Да се у нашој атмосферн сваког дана ствара шоие ми. лнона падалнца: с вега 150 мн.1нјарди годншње. Да се већнна тнх болнда не распрскава на 70 до 80 км. од наше аеаим, можете замвслнтн какво бн бомбардовал>е моралн сваког дана Да поднесемо!-~

ГИЛЕТ0 1? М А Ч О Р

•ЛИР Улица Млада Босиа, на Паскоро је пробнјена. чругв странв улице е виле. Има и дртерујв њен изглвд. :пше за ову улниу «,ој постоји мир. УПај је искључен, јвкоја млекациска ко е. Становницн могу дојни и да се лепо • напорног двевног ; пре извесног врв-

СКр

е ниј6 свв у реду. в вилв у овој улидва велнка вучјака. о дан мнрнн. То је,

с&м Се са њнна: ен»а, рекох. јтптно у полициу са инспектором. Јтпратио и свог по лијента пожурио оју малу забачен>' / сам називао свозм". Врло сам по10ј мали радио деа сам само тамо прсзире мој атевам свој алат и не Ани да улази и еред са метлом и рашнну. оправлло унутраог еталног буднлје всћ био избачен г, када су се вра1 и помолнла си \ глава. се ту завукао Џем _*задовол>ннм глашта си хтела? Чин Поаро те тра»■а! одговорио сам ме је њен наглн о и испустио сам *ћ, ако хоће да ме уђе овамо. упнта Каролина ? но. :а је да би показазадовољство. Затим ле вратила, увела >тишла поново треитнма. зијатељу, уззикну се ирнблшкавао

родно да је настала инфскцвја. Као незапослен и неосигуран обратио св општивској амбуланти, али тамо му рекоше да је потребно сиротињско уверење и, кад нзвади такво уверење, онда може да се лечи. Покална инфекција може да изазове у сваком треиутку опште тровањв и проузрокујв смрт, док вађењв таквог уверења, поред уобичајених административних формалности, траје неколико дана. Ја нв знам да ли је та амбуланта уствнова за административно или практично лечење оболвлнх, али да се мој познаник нијв хитно обратио приватном лвкару, жена би му извадила умрлицу уместо траженог уверења. ■ЗА ПОКОЈ ДУШЕ е Прв неколико дана био сам у једном селу близу Смедвревскв Паланкв. Послв дужег

путовања свратно сам у Јвдну кафану близу цркве, да се одморим н да ручам. Чекајући наручеио пићв разглвдао сам кафану. У јвдном углу опазих лвпу плвтену наслоњачу са јастучетом на коме је писало! »За покој душв Н. Нч Ма ко да је унео ту наслоњачу у кафану, требало је да нма извесног поштова ња према приложеном јастучвту, јвр њвгово место није у кафани. А шта ћв тек помислити свљвци кад вндв да њихове ствари приложенв за »покој душес сврну на краћв или дужв време у кафану. трл>ајући р>т<е. Видите да не можете да ме се ослободите тако лако. — Јесте лн свршили с и«спектором ? — Да, за сада. А вн, јесте лн прегледали све своје болеснике ? — Да. Поаро је сео и погледао ме нагнњући у страну своју шнљату главицу, са изразом човека којн ужива у шали коју је некоме приредио. — Варате се, имате још некога да прегледате, рече најзад. — Вас, узвикнуо сам изненађено ? — Не, не, наравно да не мене ,имам одлично здравље. Морам да вам признам да се тиј че једне мале завере коју сам ја организовао. Желнм да се вндим са некнм н ннје потребно да цело место о томе зна, што не бн изостало ако би дама о којој је реч дошла код мене; јер у пнтању је једна дама која је већ бнла код вас да је прегледате. — Која је већ била ком мене? — Да. — Мнс Расел, узвикнуо сам одједном! — Погодили сте- Хтео сам са њом да говорим и послао сам јој неколико речи н замолио је да дође да се видимо код вас у ордрнацији? — Је л' вам то не смета ? (Наставнће се)