Време, 01. 08. 1940., стр. 17

I*

Четвртак, 1,август 1940

Муслиманске девојчице у Санџаку посећују јединоћилимарскешколе

Новн Пазар. Унекопнко мвста у Санџаку постоје ћнлнмарске школе, којв су од огромне важностк за ову сиромашну покрајнну. У толнко пре, што се у овим школама васпнтавају женска деца, која н поред осталих предмета учА ћилимарскН занат, јако разгранат у овим крајезима. Наролито су важне ћнлнмарске школв у Санцаку, због тогв> што су блиске муслиманској женској децн и што родитеп»и овв деце имају пуно поверен>е у ћилимарске школе и радо их дају тамо. Зато су ћнлимарске школв препуне муслиманских девојчица, којв са. пуно љубави и воље раде и уче, на задо-, вољсгво и родитеља н настав- [ ннцаЈош за време Турака у Санџаку су се израђивали дивни. ћилими, који су одношени чак. у Цариград, да красв дворовв| султана н царева велике турске ј нмперије. Цене ћнлима за вре- ј ме Турака биле су внсоке и турскн великодостојници су се такмнчнли у куповању лепих ћилима, који ће красити њихове одаје и харемв. Пре рата ннсте могли наћи ниједну кућу у Санџаку, која није имала лепе ћилиме. И најсиромашннја породица је имала ћилиме и сеџаде.

и у касу управе школе, а други дво дели се међу ученице које су раднге на појединим ћи лимима. Они који не могу да осигурају матвријал за израду ћнлима они пропуштају све школи, која треба да набави материјал и да преда поручиоцу готов ћилим или сеџаде. Ученице које заврше ћилимарску школу и успеју да положе прописне испите, омогућује им се да и оне постану учитељице овнх школа, ако су способне и имају воље за свој позив. Та квв ученице се шаљу у нове ћилимарске школе. Иначе, већнна у ченица остаје у својим домсвима и нзрађује ћилиме за кућну потребу, за своју девојачку спре му или за продају. Многе уче-

нице, а нарочито муслиманке ко је су сиромашког стања, израђују ћилиме, па их после јавно преко твлала продају У Санџаку су ћилими н данас јевтинн. Пвштерска овца поред сјеничког сира даје и добру вуну, која се може купити по сануачким пијацама. Од ове вуне »чгпреде се материјал и израђују се ћилимн, који су кудикамо бољи од пирслсккх ћилима. У нв ким случАјевима санџачки ћилими су бољег квалитета од персиских ћилима, који су десетоструко екупљн од санџачких. За мале паре могу се сада дсбити ћкпими у ћилнмарским санџачким школама разне величнне, дебљине, у разним бојама и са дивним фигурама.

ЈЕДНА КРАСНА ИДЕЈА

Искористите ситнс остатке чипака

Сви ваши остатци разноврсних чипака и уметака неће више стајати замотани на картону у некој кутији ијги фијоци од ормана. Искористићете их за апликације и они ће дивно украшавати раз не ствари, којима се свакодневно служите. Помоћу н>их на лаком органдиу створићете дивне мале букете, а од органдиа направићете „шустикле" за мале столове. Да би их осигура ли од воде, ставите их испод стакла и тако ће изгледатц не само чисти, него и свеже испеглани. Сем тога, ако сте иоле вешти да од разнрврсних остатака створите кокетан букет цвећа на врло фином ланеном батисту и окружите га узаном валансијен чипком. добићете једну од најелегантнијих ручних марамица за

жете га лако заменити и израдити други од &еке танке свиле, којом сте превукли вату и украсили цветовима и лептирима од узаних валансијен чипака.

Статисткиња са два факултета Међу статистима београдске опере, балета и драме. нада у очи једна од најлепших жена, млада Рускин.а, г-ђа Кс\жија| Колобова. Универзитетски обра-1 зована жена са две днпло.ме: фи-| лозофског и правног факултета| Ееоггрдског уннв«рзитета. Она,

■ Поспе разбојничког напада на служавку Хепену Кирш и њеног пријатеља на Карабурми

СТРАНА 13

Телал продаје улицама санџачке ћилиме Тај св обичај и данас задржао. Свуда по муслиманским кућама внднмо дивне, шарене ћилиме, који су тако укусно из рађени у разним бојама, да их је мнлина гледати. Муслиманке — ткаље ћилима — умеле су да подесе тако леп склад боја и да израде невероватно днв ке фигуре, разне градове, куће, жнзотиње, птице, па и лепе нагв играчице са дефом у руци. Ћилнми су освојили и српске куће- Данас подједнако ценв ћилимарство Л српске и муслиманске породице у Санџа*у. Да би се ћилимарство сачува ло и узело пр^ви замах, а да би ова домаћа грана радиности би. ла што више развијена и да би узвла правац који треба. вадлежне просввтне власти су се заузелв да се у свим местима Санџака отворе ћилимарске школе и да им св да значај -шко ле, а никако трговине. И, наравно, одмах су отворене ћилимарске школе у оним местима гдв су билв пре рата, као и у местима где су се родитељи изјаснили да желе овакве шко-1 ле..Најзначајнијв ћилимарскв шко ле даиас лостоје у Сјеници, Новом Пазару и у Плевљу. Постоје и у другнм санџачким мвстима, и у многнм местима ЈЦрне Горв, као у Подгорици. Ћилимарске школе у Сјеници, Но вом Пвзару и Плевљу дале су одличне резултате. Н>их посе^УЈУ девојчицв којв зазрше основну школу, без обзира на ееру. Тако се у овим школама »есто нађу девојчице: православне, мухамеданске и римоквтоличУе вероисповестн. Све оив легго живе. Учв предмете, који се предају у школи, а нај»ишв језик и домаћинство, затим најглавнији предмет: ћилимарство — ћидимарски занатЖвнскв ћилимарске школе су врло лепо -грбђене и у н>има је живот весео и жЈпуњен. песмом, а нарочито за време ручног рада и ткања... О ћилимарским школама водк рачуна Банска управа Зетске бановиив. Она отвар-1 кродитв и поставља наставнице и остало особљв. Стручна лица по времено врше ревизијв и поцносв нзвештаје о стању школа. У тнм школама девојчице раДе и пре и после подне. У колико уче занат и раде на разбојима, ткају ћндимв или сеџаДе, оне зато ицају и награду. Известан процвиат је намен>ен ученицама за »ихов труд- У ђилимарсним шжолама раде се ђилими и по пЈзиватној наруџбини. Ко хоће -да му се израдн ћилим, мора да обезбоди матврјал: потку и о.снову од чисте ■ унв, танко испрвдену. Када оскгура материјап, онда треба да платн израду —.руке. Јвдан део ове суме иде у банску касу I

бал. Баш као што су некада носиле ваше стлрамајке. . Ако вам се „саше" за мара^мице учини демоднран, мо-

Ф Ч\' <$- $ ^ 5(3 9^

Исто тако можете искомбинирати дивне чаршаве и сервиете за чај, ако на батисту у боји уметнете мале, једноставне мотиве пантљика од валансијен \-мегка. Како се крепдепган и валансијен чипке изванредно глажу, искористите такву комбинацију за своје р>-блл, па чак и за мале вечерње хал>ине. Овај рад је врло лак и прост. Довољно је да невидљивим бодом са врло танким концем саставите ивицу чипака или уметка за материјал, стварајући потребне ласе наборе и фалтице према контурама цртежа.

СДВЕТИ ЗД ЛЕПОТУ Крем за масирање дебелих ногу можете да направите сами и то да вас много не кошта. Сипајте кап по кап једну кашику растопљеног бутера на малу кашичицу тинктуре јода; бутер треба да добије боју ораховог уља. Ставите га у малу теглу и приликом масаже намажите дланове овим кремом. * Ако вам се руке зноје, перите нх сапуном у коме има доста танина. После тога истрљајте дза до три пута дневно руке следећом мешавином: Колоњске воде 90 грама Тинкт.ура Бвладоне 15 грама Измешајте заједно н држите добро затворену боцу.

Гђа Ксенија Колобова говорн поред матерњег руског је зикан француски и српскн. в слу жи се енглеским и италијанским језиком. Г-ђа Ксеннја Колобова' има и сврпгенн драмскн курс руске школе г-ђе Ракитнн. Г-ђа Ксенија Колобова статира у позоришту. даје часове из гимназиске спреме н језнка, учи певвње. ради на практнчнгм радовима у амбуланти за животиње и обавља све послове у свом скромном дому. То је жена која излази на крај са мннимумом за егзистенцију. И поред две факултетске дипломе. и поред знања пет језика, и поред тога, што има одличних глумачких способности. није у стањуда заради више. но толико ко лико јој је потребно да води са својом мамом најскромннји живот. Ксенија Колобова статирала је пре неколико година у једном филму, чији је покушај са стварањем филмске индустрије код нас пропао- Она нма врло фотогенично лице. Када би код нас било филЈ^ске продукције, свакако би имала бољу срећу но У позоришту. где не може да коракне напред. Првакиња нашег позорипгга г-ђа Перса Певловић уочила је глумачке способности г-ђе Колобов«. Она је рекла. да би то била велика глумица. ако се само мало са њом буде радило. Али са Колобовом неће нико да ради. Редитељи се за њен таленат не интересују, или немају времена д& посвете њој!

Као што је „Време" већ јавило у јучерашњем броју. полиција је успела да одмах похвата дрске нападаче, који су покушали да изврше обљубу и разбојништво .чад служавком Хеленом Кнрш. Главни кривци су фабрички радннци Душан Плавшић и Асан Мујчиновић. а помагали су их прнјатељи Фрања Швабица, званн ..Сојка" и Бора Трша. Напад се догодио код Ристиће'вог винограда на Карабурми'^Вио је мрак. Служавка Хелена ^Кирш изашла је да се мало про?шета са својим прнјатељем Љубивојем Радивојевићем. ткачем. ^Ишли су прво мрачним улицама )п& сУ онда скренули на пусту у пољану, уживајући у лепој вечери- Њихова шетња завршила би се сасвим лепо и романтично. »да се изненада из мрака нису појавнле силуете непознатих људиЈедан од њих викнуо је: — Стојте. не мрдајте ако не мислите да >-мрете! Тог тренутка су непознати љу. ди скочили на своје жртве. Двојнца од њих Асан Л1ујчнновић и Зоран Недић зграбнлн су девој. ку. Истргли су јој из руку ташну. у којој је био свега 61 динар. У" исто време ЈБубивоја је оборио на земљу Душан Плав. шић. Преггрављени пар није имао храбрости ни да писне. Први се јавио преплашени Љу бивоје Радквојевић: — Молим вас, пустите ме да одем мирно. девојку вам. ево, ос; тављам ^ Нападачи су поверовали њего ;вом преплашеном гласу. Пугги. ли су га- Сад су се окомили на сирату служавку Хелену КершУ намери да изврше бруталну обљубу, почели су да јој скидају хаљине. Пукнм случајем ткач Љуби!воје Радивојевић наишао је на једног жандарма са линије. Брзо га је обавестио о догађају. ' Трчећим кор^ком вратнли се обо јица на лице*места. да спасу већ готово онесвешћену служавку. Дутнан Плавшић и А:ан Мујчнновић ухваћени сУ одма:<. За то време други с у побегли и са. крили ташну у једном грму. Тада је ухваћен и Фрања Швабица. гСојка«. међ\тим, кад је требао да покаже место и ташну. ње више није било. Свекако су је однели Бора Трша и Зоран Не дић. Њима је полицнја већ на трагу. сваког часа треба да бу. ду похватанн-

УЛИЧНЕ ПРСКАЛИЦЕ Пре неки дан писано је у овој рубрици о особљу једне општинске трамвајске прскалице, која је пустила млаз воде на једна гипедитерска кола. После овог „врло успелог вицаслужбеници са прскалицом заждили су низ улицу, остаеивши попрстанима да ге, уз Исовке, цеде. Прексиноћ, око седам часова, Небојшином улицом, поред Карађорђевог парка, прошао је један аутомобил-прскалица. На левом тротоару разговарале су две госпође. Руковалац прскања пуштао је до тог места млаз само до тротоара. А онда, кад је дошдо до госпођа, уз раздраган кикот, ошинуо је њихове ноге дебелим млазом воде. Неколико метара ниже, на десној страни тротоара, стајала је једна госпођа поред дечјих колица. Општцнски „прскач", чија страст за вицевима још није била задовољена } кад је дошао до ове госпође, поновио је свој ранији ,,виц". И пустио и на ову госпођу дебео млаз воде, која ју је сву поквасила. После ових ,досеткиу смеху, општинари су даЛи гас и стуштили се низ улицу. А госпође су остале размишљајући о том да духовитост није сваком дата од Бога. Моје је мишљење да би неко у Општини требало да поведе рачуна о вицевима овакве врсте, а ако је одељење за прскање улица уједно и хумористичхо одељење Општине г онда би ваљало за шефа тог одељења поставити неког нашег познатијег хумористу, како би духовитост била бољег квалитета. И оригиналнија. Па да се смејемо и ми. Овако, смеју се само творци „вицева". М. СР.

као што рекох, дању. Али, кад падне нођ, они су страх и трепет за овај крај. Лају по цаду ноћ. А што је карактеристичио, имају обичај да »прелећу« с једног на други крај улице и да испред сваке куће залају по нвколико пута, а оно »ихово завијање да човека изведе из стрп« љења. Ми, прави мученици, настрадасмо од несаницв.

НИШТА БЕЗ Један мој познаУВЕРЕЊА ник повредио ру~~~~ ку и, пошто је послушао савете женских укућана и ставио на рану лук и неке >лековитес траве, сасвим је при-

родно да је настала ннфскција. Као незапослен и неосигуран обратио се општинској амбуланти, али тамо му рекоше да је потребно сиротињско уверење и, кад извади такво уверење, онда може да се лечи. Локална инфекција може да изазове у сваком тренутку опште тровање и проузрокује смрт, док вађење таквог уверења, поред уобичајених администратнвних формалности, траје неколико дана. Ја не знам да ли је та амбуланта установа за админнстративно или практично лечење оболелих, али да се мој познаник није хитно обратио приватном лекару, жена би му извадила умрлицу уместо траженог уверења.

-ШСУ

ПУЊЕНИ ПАРАДАЈЗ ОкругЛи, зрели патлиџани могу се двојако нвфнловати: 1) исецкаЛим, тврдо обареним јајима, зачињеним • милерамом, сољу, бибером и слачицом, или 2) исецканим краставцем, исец каком зеленом салатом и мајонезом. У оба случаја најбоље овај фил припремити неколико часова унапрвд и држати на хладном месту.

Младић пошто је истукао мајку извршио самоубиство ћешањем Суботица, 31 јула. — Јутрос је нађен обешен о једно дрво Војислав Шабић, 18-годишњи ^радник из предграђа СуботиЈце. Поведена је истрага, па је ^утврђено да је синоћ у пијаЈном стању дошао кући и по^што га је мати изгрдила, он је ^мајку истукао, а затим се одЈвезао бициклом- рекавши да се ^никада више неће вратити. ^ Јутрос су га пролазници про^нашли у једном винограду обешеног. ВУЧЈАЦИ И МИР Улнца Млада »ЗА ПОКОЈ ДУШЕ « Прв неколиБосна, на Па- ко дана био шинсм Брду, скоро јв пробијена. ( сам у једном седу близу Сме-

С једне и с друге стране улнце дижу се лепе виле. Има н дрвеђа које дотерује њен изглед. Што је најлепше за ову улицу то је, да у њој постоји мир. Улични саобрвћај је искључен, једва да прођу која млекаџиска ко ла и то је све. Становници могу да буду спокојни и да се лепо одморе после напорног дневног рада. Али, од пре извесног вре-

деревске Паланке. После дужег

мена, ни овде није све у реду. Власник једне виле у овој улици набавио два велика вучјака. Они су по цео дан мнрнн. То је,

путовања свратно сам у једну кафану блнзу цркве, да се одморнм и да ручам. Чекајући наручено пиће разгледао сам кафану. У једном углу опазнх лепу плетену наслоњачу са јастучетом на коме је пнсало: >3а покој душв Н. Н.« Ма ко да је унео ту наслоњачу у кафану, требало је да нма извесног поштова ња према приложеном јастучету, јер његово место није у кафани. А шта ћв тек помнслити сељаци кад вндв да њихове ствари прилсженв за »покој душе« сврну на краћв или дуже време у кафану. НОВ РОМАН „ВРЕМЕНА"

Асниа к^иаии

УБНСТВО РОЏЕРД ДКРОЈДД

. 46 — Ви мислите да она воли капетана Ралфа Патона? Али ја вам кан>ем.да то није тачно. Гца Флора је пристала да се уда за каЋетана да би учинила по вољн своме ујаку и зато што је видела у том браку излаз из тешке ситуације у којој се налазила. Он јој се допадао, разЈтаели се добро и осећалн су симпатије један према другоме... Али љубави... тога нема! Не воли она капетана Патона! — На шта лравите алузију, упита Бла*# који је поцрвенео до ушију? — Били сте слепи, господине слепи! Она је лојална, нсправна н честита. Пошто је на Ралфа Патона пала суМг ња она је сматрала да не сме да га налусги. Сматрао сам да је дошао тренутак да дођем у помоћ Поаро-у и изразио сам храбрећим тоном: — Сестра ми је казала. пре неко вече да се Флора не интересује и није се никада интресовала за Ралфа. А моја сестра јасно види обично у таквим стварима. А.ш Бланг нијс ни обраћао

пажњу на моју интервенциЈу и рекао је Поаро -у: — Ви то заиста мислите?... Започео је и застао, јер је један од оних људр којима је тешко да изразе своја осећања. Поаро-у не недостаје та спо собност. Ако сумњате у то питајте је, господине, али вам сада можда није више до тога стало... због овога питања са новцем... Блант се бесно насмејао. — Мислите ли да ћу да је прекоревам због тога? Роџер је био увек чудан у том питању. Задужила се и није смела да му каже. Сирото дете! Сирото усамљено дете! Поаро погледа у правцу врата. — Мислим да је гда Флора отишла у башту, промрмља он. — Био сам луд, рече Бланг нагло. Слеп. Ца чудног ли разговора |<оји смо сада водили. Као из неке норвешке комедије... Али ви сте честит и добар човек .господине Поа ро. Хавла. Узео је детективову р^у и стегао јо тако да је овај нааравио г^имасу од бола. За-

тим се упЈтио вратима и изашао у башту. — Није сасвпм луд, промрм ља Поаро милујући своје њечене прсте... само у једном питању... Љубав! ГЛАВА ДВАДЕСЕТА Мио Расел Инспектор Реглен је био врло незадовољан јер ни он није -веровао у херојску Блан тову лаж. Враћајући се кући он се жалио. —Ово мења целу ствар. Да ли сте свесни тога господине Поаро ? — Наравно да тако и Ј'а мислим, само видите, Ј *а сам се већ одавно сродио са том мишљу да ствари морају овако да се догоде. Инспектор, коме та мисао није никада пала на памет, погледао је Поаро-а несрећно и продужио да разлаже своја открића. — Разуме се, сви тн алиби су сада без вредности, потпуно без вредности. Треба све понова почети и покушати да се дозна шта је ко радио од цола. десет. На том времену морамо сада да се зауставимо. Имали сте потиуио празо у

погледу тога Кента, не можемо још да га пустимо. Дакле, био је у крчми код „Белог коња" у девет и 45 мин. Могао је да стигне за петнаест минута ако је трчао. Можда је њега чуо г. Рејмонд да раз говара са г. Акројдом. Алн једно Ј "е сигурно: Није он телефонирао јер Је станица далеко километар и по од крчме у којој Ј "е остао до десет сати, отприлнке. Ђаво да носи тај телефонски - јозив , стал но га налазимо на путу. — Занста, рече Поаро, то је чудновато. — Можда је капетан ушао у собу за рад свога ујака, на шао га убијеног и телефонирао, после се можда, уплашио да њега не оптуже п побегао је. Зар вам то не изгледа вероватно ? — Зашто бп телефонпрао? — Могао је да мисли да Ј *е његов очух само рањен и можда Ј *е хтео да што брже позове доктора а да не' буде откривен. Шта мислнте о тој претпоставцн ? — Мислим да Ј*е прихватљива. Инспектор важно погледа око себе и испрси се. Био је тако очигледно очаран собом да би сзе што би ми ре•ли било сувишно. Стигли смо уостолом до моЈ *е куће и ја сам се журио да што пре почнем са прегледом јер су ме многн пацијенти већ одавио чекали.

Опростпо сам се са њима: — 1 Довиђења, рекох. Поаро се упутио у полициску станицу са инспектором, Кад сам отпратио и свог по следњег клијента пожурио сам се у своју малу забачену 1 собицу коју сам називао своI јим „атељеом". Врло сам поносит на свој * мали радио деI тектор који сам само тамо

инсталирао. Каролина презире мој атеље, тамо чувам свој алат н не дозвољавам Ани да улази и да прави неред са метлом и крпом за прашину. Баш сам оправлло унутрашњост Ј *едног сталног будилника, који Ј *е већ био избачен из употребе, када су се врата отворила и помолила си Каролинина глава. — Ти си се ту завукао Џем се, рече незадовољним гласом. — Јесам, шта си хтела? — Господин Поаро те тражн. — Па шта! одговорио са.м љутито јер ме је њен нагли упад тргнуо и пспустио сам један точкић, ако хоће да ме види нека уђе овамо. — Овамо, упнта Каролина? — Наравно. Шмркнула Ј 'е да би показала своје незадовољство. Затим се мало после вратила, увела Поаро-а и отишла поново трескзЈ *ући вратнма. — О пријатељу, уззнкну Поаро који се приближ&вао

трљајући руке. Видите да не можете да ме се ослободнте тако лако. — Јесте ли свршили с ивспектором ? — Да, за сада. А ви, јесте ли прегледали све своје болеснике? — Да. Поаро ј *е сео и погледао ме нагнњући у страну своду шнл»ату главицу, са изразом човека који ужива у шалн коју ј 'е некоме приредио. — Варате се, имате ј'ош некога да прегледате, рече најзад. — Вас, узвикнуо сам нзненађено ? — Не, не, наравно да не мене ,имам одлично здравље. Морам да вам признам да се тиче једне мале завере коју сам ја организовао. Желнм да се видпм са неким и ннје потребно да цело место о томе зна, што не би нзостало ако би дама о којој је реч дошла код мене; јер у питању ј 'е ј 'една дама која је већ била код вас да је прегледате. — Која је већ била ком мене? — Да. — Мис Расел, узвиклуо сам одједном! — Погодили сте- Хтео сам са њом да говорим н послао сам јој неколико речи н замолио је да дође да се видимо код вас у орд,инацији? — Је л' вам то не смета? (Нклазнће се)