Време, 01. 08. 1940., стр. 18

ПРЕД ОДЛУЧН ОМ НЕМАЧ КОМ АКЦИЈОМ У Лондону очекују скори немачки масовни напад Према извештају Врховне команде немачке подморнице и авиони потопили су за последњих тридесет пет дана 1,270.000 тона британских бродова

Бер.тпн, 31 јула. — ДНБ јавл»а: Од времена када је авршен рат у Француској, чисто војна гледингга сада своје на другом месту иза политике, утолико више, нгго се не виде никакве веће операције. Као пгго се данас нзлаже од стране војннх кругова. из тога је произашао утиеак, да Нема«тка овда онда води рат протпв Енглеске само са пола снаге. У нстим тим круговима и јавлл је се даље да ншнта не би бнло погреншије него такво једно тумачење. Немачка води рат против Енглеске исто тако одлучно и с верова. њем у победу, као пгго је води.та рат протнв Нол»ске н Француске. Нео терет овога рата почива само на плећима неколнцине хил>ада људн, на посадама подморннца н брзих чамаца као и авнона. Вођеље рата протнв Енглеске, разуме се, другачпје је него игго је било против Француске, где је ступнло у акцију мнлнони љу ди. Средства, која се сада употребл»ују у борбн протнв Енглеске, дозво.гавају због специјалне врсте оружја ставллње у акцију само једног ограниченог броја бораца. Немачке нодморнице н брзн борбени чамцп, борбени п ловачки авпонп, могу се упоредити са врхом мача, који се налазн у рукама искусног борца. Овај борац је немачкн народ. Када се чује пнтање: „Када ће, најзад, Немачка ударити?", тада се може рећи: Она удара од пре пет недел>а, од дана примирја, сваког дана и сваког часа. Сваки даи доноси нове успехе подморница, успешне нападе немачких брзих борбених чамаца, нападе борбених авиона, п успешне ваздушне борбе немачкнх ловаца над каналом или над епглесквм обалом. Све ове ак_ цнје захтевају од сваког учеснпка срчаност и пожртвовање у највећој мери. Оне осетно пога^ају Енглеску. Дал>е исти ти круговн веле да су немачке поморске јединице, према саопштењу врхов не команде од 25 јуна до 31 јула потопиле укупно 936.000 тона енглескнх трговачкпх бродова. Тај број одговара прогечпом неде.гном губитку од 187.000 тона. Немачке ваздухопловне снаге јавиле су за исто вцеме потапање 334.000 тоиа. Према томе, у овом времену укупно је потопл»ено тона 1.270.000. Губнтак од преко 250.000 тона недел>но ни Енглеска не бн могла да подноси дуго. Овде се ради само о минималним ^бројевима, јер ту ннсу обухваћенп многобројни тргова. чкн бродови, који су тешко оштећенн бомбардовањем. У нстом временском добу Енглеска нн»е нипгга мање нзгубила до 370 авнона. Ствар ни губкни Енглеске у авнонима морају се далеко више процењнвати, пошто мпогн погођени авионн нису више за употребу. Лондонски листови јављају да се спрема масовни напад на Енглеску Лондон, 31 јула. — Лондонски листови објавл»ују већ неко.тнко дана вести према којима се на окупираној франнуској територијн врше ужур бане и велике војне прнпреме, на основу чега се закл>учује да немачка Врховна команда већ почнње да ставл»а у покрет велнкн артилерискн и ваздухонловнп војнн апарат пред непосредни масовни наиад на Британска Острва. У тој облапи уеноставл»ена је једна врста опсадног ста. ња. Замрачење је тотално. Нико после осам часова не може да напусти кућу. Велика кретан.а ратног материјала и л»удн врше се искл»учиво у ноћи. Војнн стручњацн у Лондону нзјавл»ују да се овде врнш највећа концентрацнја труна ц ратног материјала која је

нкад забележена у исторнји рата. Цела обала Ла Манша на страни окупнране француске територије потпуно је покривена л»удством и ратннм материјалом који сваког дана добнја нова појачања из немачке позадине. II поред тога што сс у последње време сматрало да неће доћп до великог немачког напада, већ да ће Немачка н Нгалнја наставнтн борбу једнно мањим акцнјама, у Лоидону данас, после објавл»ивања овнх вести у веома озбил»ној форми, преовла^ује мпшл»ење да ће до овог масовног напада ппак доћи и то у најскорнје време. Немачко саопштење о наставку рата против Енглеске Берлин, 31 јула. — На меродавном месту у Берлину дато је данас саопштење у ве-

зи са вестима коЈе у последње време круже у иностранству, а према којима је Немачка, после капитулације Француске, одустала од стварног и ефективног наставл>ања рата против Велике Британије. Те вести кажу да је Немачка стварно престала да се бори 25 јула. У немачком саопштењу подвлачи се да су ове вести по_ грепгае, попгго Немачка ни у једном тренутку није мислнла да обуставн непријател>ства против Енглеске, сем у случају да је лондонска влада прихватила предлог г. Хнтлера. Велике војне припреме у свпм областима, као и последњн немачки ваздухопловни напад на Довер, довол.ни су докази да је Немачка решена да одлучно и безобзирно настави рат протнв Велпке Британнје, (Еуропа прес)

Француски авиони биће продати Енглеској

Њујорк, 31 јула" — С®знаје се да су Сједна»ене Државе органнзовале једну »ећу експеднцију ратне флот е за Карабнјско Море, где ће узеТн под своју зашТнту францусне поседе. Сазнаје се да ће војска на Мартнннку битн разоружана, а америчка влада откупиће авионе са француског носача авнона »Беарна, којн се налази у Мартнннку, с тнм да те авноне преда Еиглеској. »Њујорк Дејлн Њус« саопштава у везн с тнм, да је експедиција била спремна још раннје, алн да је чекала одлуку Хаванске конференције. Лисј такође сазнаје да је претставннк Мартнннка на Ха ванској конференцнјн повер. л»нво саопштно Сједнн» е ним Државама да повОл>но гледа на ту интервенцију. (Еуропа прес) Изјава г. Рузвелта ослободнојтрговини Сан Францнско, 31 јула. ДНБ јавља: На годишњој скупштини америчког савета за спољну тр говину, претседник г. Рузвелт изјавио је да Сједињене Амс ричке Државе, и поред ограничења америчке спољне трго-

вине због европског рата, одбијају тоталитарну контролу владе над трговинским односнма са другим земљама коју је предложила неколицнна »плашљивих дефетистас. Г. Рузвелт је даље рекао да одбија свако сумњичење да су Сједињене Америчке Државе подлегле у својим настојањима да одрже начело слободне трговине и уједно је тражно најтешњу привредну сарадњу са другим земљама а нарочито са земљама западне хемисфере да би на тај начин обезбедио напредак који је постигнут трговинскнм програмом у току последњих година. Повећани ставови за енглесио поморско осигурање Лондоц, 31 јула. — Агенција Рајтер јавља: Лојдова агенција саопштава да од 1 септембра о. г. сгу пају на снагу повећани сгаво ви за осигурање бродских то вара. За неке категорије товара осигурање је повећано од 2 шилинга 6 пениа на 5 ши линга за сваких 100 фунти стерлинга.

ИЗЈАВА ФРАНЦУСКОГ МИНИСТРА ФИНАНСИЈА Влада намерава да распише унутрашње зајмове за обнову Францусне онеспособљен. Нарочнто су рђаве прилике у неокупираном делу Француске, док су у окупираном делу Нвмци настојали да саобраћај доведу у релатнван ред у чему су и успели. Чак н поштанггн саобраћај је јако отежан, тако да поштанске пошиљкв стижу чо тири пута доцнијз него у нормално доба. Телефонч једва могу да задовоље потребе званичних н слул«беких разговора. Нарочито рђаво стоји ствар са прибирањем жетве, о којој, како се у нзвештају каже ниго не водн рачуна. Уколико су св у окупнраној области Немци побрннули за скупљање жетве, у неокупнро ном делу жетва још ннје сакуцљена. Очекује се да ћо о-

Москва, 31 јула. — Радио Москва објављује извештај из Вншија о изјавн француског мини^гра финансија у којој се наглашава потреба закључивања низа унутрашњих зајмова, који ћв св употребити на успостављање многнх грана француске индустрије, пот пуно или делнмично уннштених за време рата. У изјави се наглашава, да се у Француској очекује за кратго време несташица извесних индустријских производа, ако нндустријска предузећа не буду могла да убрзо отпочну рад. Даље се говорн о врло тешким саобраћајннм прилнкама које владају у Францусгој. Еелнки део мостова н пруга је потпуно уништен, станнцв порушене, цокретни сасггв Јв

вогодишња жетва једва моћи да задовољн 50'*' унутрашњих потреба Француске. Између окупираног и неокупираног дел1 сада саобраћа само један воз днеЕно, гојим могу да се користе са?ло званична лица и породице чнновника, који се враћају у Париз. Избеглице могу да путују само аутомобилима и то аутострадама које су одређене од стране окупаторских власти, под условом да св сами брину о набавки погонског материјала. живот белгиских избеглица у Француског Луксембург, 31 јупа. — ДНБ јавља: Познати спортиста Морис Блиц из Аидерсз, који се тек иелавио вратио из незалоседнуте Француске, дао је писту „Насион Белж - ' интервју у коме је изнео своје утиске за време боравка међу белгиским избеглицама у незапоседнутој Француској. Између осталог г- Блиц је рекао да се у Француској свим средствима спречавало врзћање Белгијанаца у отаџбину и да белгиски политнчерн и чиновннци, који живе сад у Француској, још увек шире бајке о рђавом поступању немачкнх окупацноних трупа у Белгијн, како би белгнске војнике, који се налазе у Францусвој, одвратнли од повратка у отацбину. Земљотрес у Турској Дтнна, 31 јула, — Прошлв ноћи на Анадолској Висоравни дошло је до јаких и наглих потреса, услед чега је разорен велики број кућа и погинуло неколико стотина људи. Прва званична турска вест јавила је за 300 људских жртава, али су јутрос рано стигле вести о погибнји око 1200 лица, као и да јв уништено најмање 50 села. За сада је немогућв датн тачан прнказ размера гатастрофе. Епицентар ових последњих подземних потреса је Мосгад, источно од Анкаре, али његове последице осетнле су се, поред Анкаре, и у Цариграду, Ерзинџану, Токару, Цезареи, Амарији, Синопи и осталим местима. Овом прилнком у појединим селима дошло је и до пожара. Лакши подземни потреси поновили су се и јутрос рано. Све ово изазвало је међу становништвом страховиту панику, а број лнца која су остала без крова и која већ лутају, попео се на 35.000 људи. Одреди за помоћ већ су одаслани, док су већи војни одреди и стигли на место катастрофе. Ови одреди почели су да заводе ред и да обезбеђују склоништа онима који су осталн без кућа. (Трансконтинент прес) Међу пострадалима има нарочито много деце и жена Царнград, 31 јул*. — ДНБ јавМ: О земљотресу у Анадолији, у области Јозгат, о коме је већ јављено, сазнају се следеће појединостн« Земљотрес је уннштно 12 села. Број мртвих и повређених је велнки. Велики број лешева још се налазн под рушевинема. Погинуло је нарочито много жена н деце- Становништво нз страха пред новим земљотресима живи под ведрим небом. Потреси осетилн су св од обапе Црног Мора до Анкарв. О обиму катастрофе још не постоје тзчни подаци, али јв материјална штета огромне. Власти су организовале акциј|у за помоћ пострадалом сг&ховннштву.

ПОЛИТ ИЧКИ ДОГАЂАЗИ У РУМ УНИЗИ Заједничка акција г. Маниуа

и

и „Гвоздене гарде против уступања ердељске територије Мађарској

Дошло је до састанна г.г. Џигуртуа и Маниуа

Букурешт, 31 јула. — Сазнаје се да је данас. дошло до састанка између бившег претседника владе и шефа националцаранистичке странке г. Маниуа и претседника владе г. Џигурга. Поигго је г. Маниу одбио да посетп г. Џигурта, то је састанак обавл>ен у стану бнвшег сенатора г. Поповнћа. Састанак је трајао од 22 до 23.3П часова, а после тога претседник владе г. Џигурту саветовао се са појединим члановнма кабинета, којима је саопштно предмет разговора са г. Маниуом. Како се сазнаје и поузданих извора, г. Маниу је саопштио претседнику владе да је V Ердел»у повео акцију у цилу спречавања уступања сва. ке румунске територије Мађарекој. Г. Манну је сем тога упутио апел и позвао све Румуне да одбију учешће у одбору који треба да поведе пре говоре са Маћарском о уступању једног дела Ерделл. Г. Маниу је на крају пзјавпо да у овој ка.мпањи п.ма пуну подршку „Гводене гарде." У политичким круговнма у Букурешту у сваком часу очекује се у вези с овим догаНајима крнза владе. (Еуропа прес) Реферати г г. Џигур^ туа и Манојлеска на седници краљевских саветника Букурешт, 31 јула. — Агенцнја Стефанн јавља: Претседннк владе г. Џнгурту н мнннстар иностраних по слова г. Манојлеску вечерас су на седннцн краљевскнх са ветннка реферисали о разгсворнма које су воднпн са г.г. Хнтлером н Мусолиннјем, фон Рнбентропом н Ћаном, маннфестујућн своје пуно заповољство на резултатнма тнх разговора. Одјек британског протеста у Букурешту Букурепгг, 31 јула. — Агвнција Стефанн јавља: У везн са енглеским протестом учнаеннм снноћ у румунском миннстарству нностраннх послова сазнају се следеће поједнности: Енглеска настојн да сву крнвнцу за губнтке које су претрпелн брнтанскн грађанн н брн* тавски капнтал у везн са мерама предузетнм у Румуннјн пре валн на румунску владу и претн свнм врстама репресалнја. И поред жестнне протеста да потпуно истраје у својој румунска влада је одлучнла полнтици према Енглеској. Влада ће одговорнти нсто онако енергично као пгго је Енглеска протестовала. Противно надн британског посланства у Букурешту, предаја ноте румунској владн ннје оставнла никакав утисак на румунску публнку. Немачко мишљење о енглеском протесту у Букурешту Берлин. 31 јула. — ДНБ јавл>а: Британека в.шда преко свога посланнка у Букурешту протес. товала је код румунске в.1аде пјнј гнв конфисковап>а британских бродова на Дунаву. протнв про. тернвања брнтанскнх нижењсра запослених у петролејској ннду. стрнјн н п1>отнв наимснонања ру мунског в.1аднпог комесара, који ће руководитн пословањем једног румзиекол петролејског дру штва у коме је ангажован бри. тански капита.1. Британска влада сматра да у поменутим елучајевнма румунсш в.тада је делова.1а нронзвол>. но н против британскнх интереса. а претходно по свим тим пнје дош.1а у контакт са брнтанском нладомО тнм у везн бср.шш кн иолн. ТНЧКН кругови ЦЈЈ1Ш.1.Ј ју дц Лон

дој: изгледа заборавл>а Да је Ру. МЈ'нијл исто тако у могућности да Великој Британијн учини слн чну претставку. Букурешту би бнло лако да Лондону стави на знање да је Велнка Британнја. »а да се преТходно није ставила у контакт са румунском владом«. нмала у видј- и припрема значајане мере саботаже на Дунаву тако да је та акннја могла да буде пречена од стране румунс. ких власти само у последњем тренутку. Британска в-тада исто тако изгледа заборавл>а да је она у Александрнји задржала рЈ"МЈНСке бродове-

Одјек изјаве г. Манојлеска у Софији Софнја, 31 јула. — Агенција СтефАни јавља: Владини круговн придају велики значај изјавама, које је румунски министар иностраних послова г. Манојлеску дао штампи. а у којима се потврђује да ће румунска влада дати конкретних доказа своје добре вол>е за утврђивањем пријатељских односа са суседним државама. У Софији се наглашава да су изјаве г. Манојлеска такве природе да ће имати позитивног дејства на даљи развој с** туације у дунавском и балкан ском простору.

„Енглеска не може имати поверења у Јапан" пише „Та/мс" поводом хапилењи британских држављана у Јапану

Лондон, 31 јула. — У Лондону се обраћа све већа пажња на догаћаје на Далеком Нстоку у везн са сталним повећањем јапанско - британске затегнутости. У политичким круговнма истиче се да изјаву лорда Халнфакса о хапшењнма бритаи ских државл>ана у Јапану тре ба схватнти веома озбил>но. в то као знак да Енглеска нпукб* <!»ктчају моћ* јм пристане на то Да Јапан. корнстсћи се» европским ратол, поктша да проширн своју доминацију н свој утнцај на штету британских територпјалних, стратегијских, привредних и политичких интереса. На меродавном месту у Лондону истиче се да Је приликом протестне посете у Министарству иностраних послова у Токиу брптанскп амбасадор сер Крејги саошптио да је енглеска влада свесна иолитичке позаднне садашњег поступања јапанских власти према брнтанским државл>аннма. пгго се сматра као једна озбн .Ђна опомена Велике Брнтаније Јапану. Листови у Лондону такоће се опппгрно баве далекоисточиим проблемом који означују као веома акутан, очекујући у извесним написнма да ннје искл>учено да ће један део борбе која се води у Европи бити пренесен на Далекп Псток, утолико пре пгго се у јаI паћској спол>ној политици но следњнх даиа прн>1ећује све јачи утицај Рајха. „Тајмс" у свом уводном | чланку третира ово пита»>е као једно од најозбп.г>ннјих у непосредној вези са ратом протнв Немачке п каже да Енглеска сада пма све разлоге да сумња у нскреност Јап.чна, којн је недавно нзјавно дв жели да у прнЈател>ству сарађује са Енглеском. Енглеска не може иматц поверења према Јапану, када он на делу показује сасвнм супротне тенденције, које имају за цнл> да оштете британске интересе на Далеком Пстоку. Сазнаје се да су два британска државл>анпна данас пуштена на слободу, али да су у исто време извршена нова хапшења, тако да се сматра да је Јапан решен да овај спор пренесе сасвнм на политички терен. Јапанска званична изјава по питању хапшења Британаца Токно, 31 јула. — Агенција Стефанн јавл>а: Овлашћенн претставник јапанског миннстарства нностра них послова пзјавио је да Јапан неће да води днкаквог ра чуиа о евентуалном протесту Енглеске у везн са хапшењем шпнјуна, попгго је чврсто решен да сваку такву актпвност отстранн без обзнра на ма коју народност. На крају изјаве овај претставник је нагласио да Јаиан

неће нлкада моћи да дозволп да друге земл>е дођу у могуПност да сазнају војне тајне које су од битног значаја за Јапанско Царство. Делегације балтичких земаља стигле у Мсскву Москва. 31 јула. — Мос4овски радио објављује вест да"» су министри инострани*"по-. слова Литваније, Летоннје н' Естоније данас стигли у Мсм скву. Претставнике балтичких земал>а сачекали су на станициј претставннци владе и кому -Ј нистичке партије, на челу са замеником претседника владеј г. Вишинскнм. Делегације балтнчких земзл>а присуствоваће 1 авг> - ста' заједннчкој седницн Врховног 1 савета СССР и том прилнкоМ' прочитати одлуку својих пар-' ламената н поднети молбу за! присаједињење држана, којеј претставл>ају, Сввјетској Русији. ' (Е>-ропа прес) 1 Седница Врховног савета СССР одржава се данас Москва, 31 јула. — Радно Москва јавља: Седма сесија Врховног саве-» та СССР отвара своју првт! седницу сутра, у два часа по подне по московском времену.ј у салн за заседања Врховног савета у Кремљу. Слтра се отвара н седннца! секције Савета за национал-! ности. Преговори о проду| жењу совјетско-америчког трговинског уговора Москва, 31 јула. — ДНБ ја-( вља: Каво св сазнаје, сада су у току преговори нзмеђу комесаријата за спољну трговнву и америчкв амбасаде у Москви о продужењу трговннско? уговора нзмвђу обе земљв. Трговннскн уговор измек? Совјетске Уннјв н Сједнњензх Америчких Држава, закључев V августу 1937 годнне, мора оа обновитн- односно продужнп сваке годнне до 6 августа. С тим у вези америчкн отпраз ник послова у Москви г. Турстов посетно је јуче комвс=»оа за спољну трговину г. Мнкојана. ПОЗИВИ НА ВОЈНУ ДУЖНОСТ У АУСТРАЛИЈИ Камбера, 31 јула. — Агенција Рајтер јавља: Генералнн г\*вернер позвзо 1 је ј>-че под заставу на оба-[ везну службу у мнлицији све Аусгралијанце који су до 30 јула о. г. напуннли 20, 22, 23 ц 24 годнне.

I Б.« ОГ?€ 31Т1 Теле аааз I

МАЛ »Т 1

асг

КУ1 22 2-Тг ♦ш Лоц

• г =>

»ч