Време, 01. 08. 1940., стр. 5

ђбт

Четвртгк, 1 август 1940

ВРЕМЕ

СГРАЛА б

ЕКСПОЗЕ МИНИСТРА ФИНАНС ИЈА Г. ДР. ШУТЕјД О БУЏЕТСКИМ ДБАНАЕСТИНАМА Буџет за 1940{41 и зносн 14,7 милијарди динара Иако већи за 2,3 милијарде од прошлогодишњег, буџет је уравнотежен

Донеће се уредба чиновничких принадлежности

Љубљаиа. 81 јулв. — Министар финанснја. г- др. Јурај Ш>-геј примио је в«черас у Банским дво рима новинаре и прочитао им експозе о б>-џетским дванаестинама за месеце август. септембар, октобар, новембар. децембар 1940 и јануар, фебрз'ар н март 1941 године. Попгто је прочнтао експозе г. др. ШЈтеј рекао је новннарнма да СЈ- поново смањени матернјални нздаци. На овај начин уштеђено је ско 700 милиона динара. То Је учињено нарочито због тога да би се омогућило повншек.е принадлежности државних чиновника и службеника, као и пензнонера. — Изволнте објавитн. рекао Је г. др. Шутеј. да Ве за неколнко дана бнтн издата Уредба о ванредном повишењу прннадлежности држашшх службеннка и пензионера. Повншење ће укупно нзноснти око 700 ми.1нона дннарз. Од овог повншења бнће нскл>ученн сви чнновннцн од четврте гр5"пе на внше, а повншење важнће за све државне чнновннке н службе ннке до зкл>учнво пете гр>"пе. Код повншен>а раднло ое на томе да највеће повншење добнју радншхн и слЈ-жбеннциЧнновшпш ће за свако дет« добитн по 50 дннара. Само ово ће пзнетн око 285 милиона дннара. Прннадлежностн чнновннка овим повишењем биће повећане просечно од 100 до 200 динара месечно- У најскорнје време бнће нздата Уредба о додацнма. Првобитан предлог предвнћао Је повећаље прннадлежности чнновника до VI групе. алн је по•сле тај предлог нзхе&ен с тнм да повећање обухватн чиновннке

до 3-кл .учнво V групе. Због повећаи>а расхода у везн са повећан>ем чнновничкнх прнпадлежности повећан>е расхода бзт?ета нзносн 700 мн.тнона дннара и од ове суме отпада на повећање прннадлежностн за дец>-. коЈе износн по 50 динара на свако дете. 285 мнлнона дннара. Свн овн ванреднн додацн чнновннка, којн нзносе просечно по 200 динара. неће се опорезнватн н неће се од н>нх уоппгге нншта одбијати- Ово повећање ступа на снжгу 1 септембра ове године. У дал>ем разговору са новннарнма г. Министар је изјавио, да ће влада учинитн све за подизање оппгге народне производње У току су велике прнпремне радње. То све тражи велнке расходе, алн се надамо да ћемо наћи покрића. Ми смо земл>а која има довољно радне снаге која тражн посла. а посла нема; мн с мо земл>а која нма довољно снровина. а нисмо предузелн досад све оно пгго бисмо могли предузетн да с ву ту радну снагу запослимо. и то с амо ради тога јер нам ..мањка кредита". Ја имам дубоко уверење, рекао је г- Министар, да сперирање са претпоставком ..нема кредита" значн сиромапггво д>'ха за оне који )-правл>аЈу владама и државама- Ако Је власт у стању и у праву да оправдано захвати у све социЈалне и економске одношаје свих граћана. онда с е не сме никада одговорити да нема кредита за оно што Је потребно за внталне ннтересе н развоЈ народа н за поднзање оппгге привреде и путем тога јачања државе и њезннога опстанка.

ра није наша држава остала у. самљена, него су таквнм мерама морале приступити с ве европске. пп и многе ваневропске земље. чије је богатство легендарно. Оцењујућн замашногт тих мера. морамо да устврднмо. да су мере пгго нх Је предузнмала наша држава веома благе и обазривеЈасно је да ћемо и ми морати приступити даљнм мерама ако се

Експозе г. др. Шутеја

Даном 31 јула истиче важност ..Уредбе о буџетским дванаестинама за месеце април. маЈ, ј>'ни н Јулн 1940 године и накнадним н ванредним кредитнма уз буџетске дванаестине", коЈом су били одобренн потребнн кредити за прза четири месеца буџетске 1940 41 године. Како је познато. Краљевска влада је тада. услед распупгтдња Народног претставннпггва. била приморана да продужв тадашњи буџет за 1939 40 годину, путем Краљевог Указа, сходно чл. 103 Устава. Међутнм, с обзнром на изузетне прилике коЈе од пре годнну дана владаЈу у Европи а и с обзиром на наше ново Ј-нутарње уређење, привреднн и политички интересн нису могли битн подмирени у овако кореннто измењеноЈ ситуациЈи простим продужењем буџета за 1939 40 годину. Морале су дакле ту н тамо бити извршене нзвесне коректуре да бн нове дванаестине у потпуности одговаоале захтевима ситуацнЈе. Једном речиприликом доношења буџетских дванаестина за период апрнлјулн 1940 год., морало се Је прнбећн изузетном решењу с обзиром на изузетне прилике. Решење се Је нашло на тај начнн пгго је продужени дотадашњи буџет за 4.12, коригиран како у рачунском тако и у законском делу. Те коректуре извршене су путем Уредбе засноване на чл. 116 Устава, који омогућује отст>-пање од редовне Уставне процедуре У ванредннм приликама. Уосталом, дванаестине за период април Јули 1940 рађене су са тежњом да се измене прошлогодишњег б\-џета како у рачунском тако и у законском делу сведу на најмзњу могућу меоу. на оно неопходно за нормално функционисање државне управе. Истеком помен>тих дванаестина пред Краљевску владу с е Је поновно г;сставило питање доношења буџета, односно буџетских дванаестина. С обзиром на то да се прилике нису ниуколико промениле. нити је настала нова ситуациЈа коЈа би дозволила редо. ван поступак. морало се Је и сада приступити истоЈ процедури која Је примењена код доношења дванаестина за месеце априлјули 1940 године. Одлучено је стога да се поново примени чл. 103 Устава, односно носледњи став тог члана, коЈим Је предвиђвно да се буџет може проДЈЖнти Крал>евим Указом до краја нове буџетске годнне, ако нн за прва четири месеца нове буџетске годш«е не би буџет могао бнти рошен на начин предвнђен у чл. 102 Устава- Нова Уредба о буџетсидам дванаестинама за месеце август. септембар, октобар. иовембар и децембар 1940 и Јануар. фебруар и март 1941 год. донета Је према томе као и Уредба о дванаестннама за месеце апрн.1—јули 1940 на основу чл. 103 н 116 УставаЕвропски рат. коЈи Је Још у пу. ном јеку и чиЈе се трајање не мо. же предвидети. изазвао Је у жи. воту н привреди с вих држава ј--.ко зараћених тако и нелараћених и не>тралних извесне пореЛЈећаје. који су се неминовко мо. рали одразити и у привреди и у финансиЈама тих држава. приси. ливши их да предузму читав низ мера како прнвредне тако и фн. нанснске природе да би што боље и лакше савладале ово тешко и изузетно етање. Ови поремећаЈи, нвравно. нису моглн ни на: мимоићи и тешка међународна ситуација нзазвала је. као и у свим другим земљама- тешку ждизу. коЈд захтева концентрнсв.

ње пажње на све моменте коЈн утичу на привреднн и фннансн. скн живот државеПод оваквим околностима и у. словима ннје Још ниЈедан државни буџет рађен оД постанка Краљевине ЈугославнЈе и Краљевска влада. коЈа је преузела вођење државннх послова 26 августа 1939 године. под оваквим несрав. њено тешким околностиме. на. шла с е Је пред тешким задатком да донесе буџет коЈи ће се прн. лагодитн новоствореним приликама н потребама чннећн при томе ипак крајње напоре, да се не нсцрпн фннанснска снага привре де н државллна алн и ставља. јућн захтев на Јаче слојеве. да у свом властнтом интересу. до. принесу внше у корнст економ. ски слабнх оД коЈих ниЈе било више могуће трежнти а да се њихова егзистенцнЈа не >-грози. Шта више. Краљевска влада је била приснљена, баш радн очувања економске пропасти слвби. јих слојева, завести извесна о. лакшања н растерећења. Наравно. да у предузимвњу одговарајућих фннангиских ме.

Г. др. Јурај Шутеј, мннистар финанснја овакво стање у свету прод>-жи. морамо и ми приступитн и даљ. њим мерама, коЈе ће бити кадре да задовоље нове велнке потребе- Илустрације ради наводнмо какве сУ финанснске мере предузнмале европске земље у вези са ретним стањем у Европн. Затим се наводи пгга Је предузето у НемачкоЈ, ЕнглескоЈ. Фран цускоЈ. БелгнЈи. Холандији. ШваЈ царској. Румуннји. БугарскоЈ. ТУрскоЈ. Грчкој и Мађарској. па се каже: Финансиске мере што их је предузела наша држава у главном носе обележје промене система у области непосредних пореза изменом и допуном позитнвних поресхнх закона које је требало саобразити новоствореном стању услед нових догађаја н делимнчног повећања стопа основног и допунског пореза нарочито код јачих пореских обвезника. Затим је извршена реформа прометних пореза у прав цу измена тарифе и трошаринских прописа завођен>ем трошарине на внно и ракију. Повећане су царннске стопе саображавајући царинску политику економскнм приликама на светском тржишту. Коначно повећане су цене монополскнх артикала.

Пореске реформе

Рвформа у областн ивпосредннх порвза кретала се у главном У три правца: у правцу усавршавааа пореске технике радн бољв и праведннје наплате пореза, у правцу пооштрења казнених одредаба радн спречаван>а двфраудација н у правцу корнгнрааа порескнх стопа у циљу праведннјвг опорезнвања с обзнром на соинјални положај порескнх обвезннка н у цнљу постизавааа јвчег фннанснјског ефехта. Код зеиљарнне појачане су стопе допунског пореза прогреснвно почем од катастарског чнстог прихода од 20.000 дннара. Скала допунског пореза је даље рашчлааена к допунскн порез који се је по ранијој скапн пе»ао почам од прнхода од 20.000 дин. па на внше од 6 и по од сто До • ОД сто сада нде од 7 до 16 од сто. С друге стране ослобођенн су од плаћања пореза земљорадннцн са хатастарскни чнстнм прнходом годнша« нспод 1.000 дннарж. КОд кућарнн* ја промељена само скала допунског пореза као н аегов начнн обрачунава&а. Скапа допунског пореза је нзме»енв тако да допунсхн порез који се је раннје кретао од 2 до 14% сада се креће од 2 до 15*« ал н по другом снстему обрачунавам. Код течевнне настале су нзмене како у основном тако н у допунском порвзу. Заведен је мнннмапнх порвз, прошнрен је круг паушалнста и заввдена је обавеза вође»а канго код јачнх порескнх обвезннка. Стопе основ ног пореза које су пре бнле 6,8 н 10% нзносе сада 6, 8, 10 и 10 % . Повншенн проценат основног пореза захватно је јаче пореске обвезннке. Код допунског порезв иастапе су проиене у стопн код основиЦе почев од динара 40.000 која нзносн А% н пењв се до 20*"" са закључно м суио м основнце од дннара 1,000.000. Раннја скала стопе допунског пореза кретапа се је од 2 до 12°«. К®д друштвеног пор»з» маста-

ла је промена у подложностн но вих обвезннка овои порезу, у н зменн скале и стопа допунског пореза а на базн рентабилнтета н У завођењу прогреснје на порез на днвнденде (до да тнн порез), којн је досада бно пропорцноналан н нзносно 10%. По новнм пропнснма прОгреснвна стопа се креће од 10 до 25%. Оснм тога су донесенн посебни пропнсн за порез страннх предузећа. Стопе основног пореза су остале нсте. По досадашљим прописима стопа досадашњег пореза кретала се од 2 до 12'"' ако је рентабнлнтет прелазно 24% од уложеног капнтала а сада се ова стопа креће од 2 до 20%. Код службеннчког пореза реформа је захватнла како повратна прнмања тако н прнмања од случаја до случаја. Скала службеннчког пореза на месечна прнмања преко 12.000 дннара па на више нсправљена је н нзноси сада 12 до 16°® дОк је раннје мак снмалнн постотак на прнмања од 12.000 па на внше бипа једннстве на стопа од 12^. Код прнмања од случаја до случгја пОреска се стопа пење сада од 4 до 18% док је раннје ова стопа бнла од 4 до 12%. Промене у стопи настале су у прнмањима преко 8 хнљгда днн. месечно. Код прометннх пореза реформа се је кретала у правцу н зме| не тарнфе скупног пореза н у ј правцу пООштре аа кгзна радн спречавања пореских дефраудација н У проиенц скале луксузннх артнкала. Док се је досада опорезовапо луксузно артнкпе је дннственом стопом од 12' новнм пропнснма је степенована стопа са 12, 15 н 20^. Промене код такси састоје се претежно у повећању већ постојећнх такса алн не лннеарно, него само у случајевима кад енономск н јачн траже од државе нзвесне услуге нлн ннтервенцнје преко њезнннх органа. Код царннскнх повећања глав ну улогу су нгралн међунарОд. ! нц полнтнчкн догађајн, кој н су

нмали реперкуснЈе н на змену добара. Реформе су се кретале у прав цу нзмене царннскнх стопа н тарифа како код увозннх тако н код нзвозних царина. Повећање увоЗннх царнна обухватнло је претежно оне снровнне код хојнх постојн могућност производње у земљн. Извршеннм променама Крал>. влада се је руководила интереснма наше народне нндустрнје давајући с друге стране олакшице код увоза справа и алата потребног земљорадннку за обраду земље. Извозне царнне су у главном акомоднране ценама робе на светском тржишту па су повећања више или мање аутоматска- Остале мере у областн царина састоје се у појачању царнн ско контропне службе н спреча вању н сузбнјању крнјумчарења. Неке круте формапностн које су сметапе међународном трговачком промету уклоњене су. Мере предузете у областн мо нопола састоје се нскључиво у променн цена монополскнх артикапа. Основна мнсао Краљевске впаде у монополској полнтнц н бнла је растерећење предмета којн претстављају елементарну потребу н служе најшнрнм слојевнма народа н повећање цена оних монополсних артнкала који претстављају внше нли мање луксуз н ужнвање. Стога су снижене цене солн н петролеју а повећане цене дуванскни прерађевннама. Повећање цена дуванскнм прерађевннама морало је уследнтн већ н радн тога што је Краљ. влада морала воднтн рачуна о земљорадннцима — пронзвођачнма дувана којнма су повншене откупне цене дувана. На пољу државннх трошарнна реформа се је кретала у правцу унифнкације пропнса којн се односе на трошарнну на вино и ракнју Пре реформе ова је трошарина прнпадала бановннама н наплаћнвапа се је у разннм снстемнма Ово је неповољно деповало не само у погледу фннанснјског ефекта него н у самоме промету овнм предиетииа. Одузнма ње ове трошарнне бановннама нису оне фннанснјскн ослабље.

не јер нм је дата реституцнја у износу буџетом предвнђеннх прнхода од те трошарнне. Прн реформнрању ове трошарине нарочито је вођено рачуна о томе да се поступак око наплате трошарнне ускладн са ннтереснма продуцената н конЗумената. Вођено је рачуна о Енноградарнма како б н се спре чило евентуапно обарање цена Радн нове трошарнне, Чни се је приметнпа проиена у том правцу држава је ннтервеннрала преко аПрнзада". Ако још узмеио у обзнр да стварно трошарнна на вино н ракију претставља драговољнн порез еконоиско јачнх слојева унет је н код ове фискапне мере и социјални моменатУпоредивши дакле финансиске мере што их је предузела наша држава у везн са ратним стањем у Езропи са мерама предузетим у другим европским земљаме видн се с једне стране д» ове мере нису претеране и с друге стране да нису угрозиле опстанак појединаца и вривреде него да имају више карактер исправљања незгодног и несаврв' меног пореског система. Наревно, да се је тражио и финансиски ефекат, потребан за знатна повећања издатака. Поред већ поменутих појачених потреба у вези са народном одбраном има и другнх фактора који су утицали на састав буџета за буџетскн период август 1940 — март 1941 године. Један од главних фактора је поред иначе сталног аутоматског повећања буџета из године у годн ну повећање цена артикала које држава треба било у својој привреди било у администрацији. Не упуштајући се у разлоге скакања цена од којих је један од нв]важнијих ратна психоза у вези с тим стварање залиха разних животних потреба, треба утврдити да је према индексу цена увозна роба према стаау од 10 јуна 1939 године поскочнла за 46.16% а извозни производи за 31.3%. Расмвтрајућн дакле предлог буџетских дванаестина треба га гледати кроз призму овнх чинилаца и према томе га и ценити.

Анализа буџета Анализирајући предлог бу- ] Из приложене табеле супоредџетских дванаестина потребно | ни преглед" види се како ј« је да се оне доведу у органску конструнсана ова цифра- Из и везу са минуле 4/12 а да би се сте се виде кредити одобрени добнла праза слика- Стога ћемо , по буџетској 1939/40 години чии анализу буџета приказати за I ја се важност продужује, одо12/12 које раздобље стварно I брени накнадни н ванредни претставља буџетску 1940/41 го- кредити за период април—јулн Д ИН У- | 1940 године и коначно одобрени

Но пре тога ваља утврдити да I """ дни И ВанрвД , ИИ * рвдити I »■«« « за пв р НО д август 1940 — март 1941 г. Збир сачнњава помену-

кредити за раздобље август 1940 — март 1941 године у релацији према одобреннм дванаестинама за месеце април—јули 1940 године не прелазе стање створено овим дванаестинама. Шта више, креднти су у релацији мањи за 49,230.272 динара. Проматрајући дакле период од 12/12 као једну целину предлог буџета за 1940/41 годину износи динара 14,708.272.576.

ту Цифру буџета за 1940/41 гоДину. Да би ствар била јасннја показана је и разлика нзмеђу одобрених повећања за 8/12 за 4/12 и разлика нзмеђу одобрених кредита по бупету за 1939/40 годину и за 12/12 перисда 1940/41 године, Ако расмотриио однос кредита појединих ресора односно раздела према укупној суми бу џета добивамо следећу слнку:

Врховна државна управа 0.99% Пензије и инвалидске потпоре 8.92% Државни дугови 10.43% Мннистарство правде 2.7 % » просвете 5.7 » нностраних послава 1.93% » унутрашњих послова 3.83% » финансија 6.48% » војске и морнарице 26.02% » грађевина 1.75% » саобраћаја 22.58% » пошта, телеграфа н телефона 3.79% » пољопривреде 0.93% » трговине и индустрије 0 31% » шума и рудника 1.75% » социјалне политике н народног здравља 1.43% » физичког васпитања народа 0.19% Буџетсви резервни кредити 0.27%

Анализирајућ* предлог буџетских дванаестина г- др. Шутеј је затим поднео упоредни преглед одобрених кредита по буџету за 1939/40 годину. умањених припадајућим кредвтима Бановинн Хрватској и одобрених кредита за прве четирн дванаестине, додајући и одобрене кредите за осталих осам дванаестина. Из овог прегледа ннди се и укупна цифра буџета за 1940/41 годнпу, која нзносн 11.708.272.576 дннара. По ресорнма опа цнфра бЈ*џета нзгледа овако: Врхош<а држанна управа 145.678.553. Пензнје п ннвалндске потпоре 1.312.605-693, Државнн дугови 1-533.739.936, Мн »шстарство правде 398.151.163, Ми ннстарство просвете 839,381.698, Мнннстарство нностршшх послова 175.499.393, Мииистарство унутрашњнх послова 564.012.000, Мннистарство фннанснја 953-065 820, Мшшстарсгво војоке н морнарн-

це 3.871.326.999, Мгагастарство гра ђевнна 256.929 022, >1иннстарство саобраћаја 3380.898.630. Мннн старство пошта. телеграфа и те лефоиа 557,008.036. Мнпистарство по.-ћопрнврсде 137,090.016. Министарство трговине н нндустрнје 46,240-492. Миннстарство шума и РУДНика 257.416.330. Мшшстарство соција.тне полнтике и народног здравл>а 210,400.801. Мнннстарство фнзичког васпитања на рода 28,798-191. Буџ«*тскн резерв|ги креднтн 40,000.000. Ако упоредимо буџетски период 1940^14 годннв са буџетском х 193|/40 годнном показују нам се следеће разлнке: Врховла државна управа. По овом разделу нема ннкаквог повећања. Напротив, пошто су отпали издаци за Народну скупштину појављује се смањење за дииара 33,186.809. 1

П е нзнј е и инвалидске п° т пОрв. Повећања код овог раздела су знатна и износе динара 262 милиона и 605.693 — или 25.01** према стању у буџетској 1939/40 години. Повећања од пензија произлазе из повишених пензиских принадлежности које су ре гулисане иовом Уредбом о пензијама. Осим тогв јв повећан број певзионера н укупно повећање из овог наслова износи 115,605.693. Инвалидске потпоре су већ по већане у прве 4^12 за динара 50,000.000 — а сада се повећавају још за дннара 97,000.000 или свега повећање динара 147,000.000 Узрок овоме великоме повећању је што се је коначно приступило решавању инвалидских пред мета којих према извештају Ми нистарства социјалне политике и народног здравља имаде око 200.000. С обзиром на овакво ста ње стварн изгледа, да ће се ове потпоре још и даље пењати. Државни дугови. И овде се по казује знатно повећање од динара 389,166.000 или 34%. Ова повећања резултирају у главном из регулисања старих државннх обавеза. Старе обвезе потнчу из плаћања аријереа за ненсплаћенн интерес по српским предратним зајмовима од 1895 год. и 1909 год. за суму ОД динара 55,981.600, као и по наслеђеним јавним н покрајинским дуговима бивше Аустроугарске монархије за суму од динара 77,900.000 где је урачунат ануитет од динара 20,000.000 за успостављање службе по вациоиал ном блоку иаслеђених дугова. С обзиром на то да ће нсплата аријереа и исплате за откуп обвезница у рукама немачких портера бити завршене до 1943 год. то је наведено повећање од 385,000.000 дннара привремено и трајаће само две године. Стварно и стално повећање треба ценити са око динара 280,000.000. Мнннстарст во правде. Укупно повећање по овом разделу износи дннара 32,641.164 нли 8.93^». Повећање долази V главном од повећања броја судија и судског особља које је већ уследило у прве 4^12. Мнннстарство просввт®. Укупно повећање у свом ресору нзноси динара 96,430.707 ипи 12.97**. И бвде датира тро повећања нз прве 4^12 када је било одобрено око 150 нових суплентских места н око 150 професорских места у грађанским школама. У овом буџетском периоду одобрено је још новнх 300 учитељских места. Мннистарство пностраннх послова. Укупно позећање у овоме разделу износи 21.168.229.— дина. ра или 13-72%, в односи се углавном на отварање нових посланстава на страни (у Москвн и Алжнру) н на регулисање принадлежностн чиновннка и службеника овога реоора на страни. Миннстарство унутрашњнх послова. Повећање по овом разделу је незнатно и износи дннара 3,173.222— или 0.579о, а долазн углавном од повећаних материјалних расхода радн повећаних цена материјала. МшоЈстарСтво финапснја. Повећање у укупном нзносу од дннара 99.288-808.— илн 11.6% проузро ковано је увођењем интензивније и боље сЛЈ-жбе око наплаћнвања државннх дажбина а делимично и радн повећања трошкова државне привреде у вези са скоком цена н повећања радничких надница. Мнннстарство војске н морпарице. Повећање код овог ресора износи динара 943.161.042.— нли 32.21% а односн се на изванредне потребе наше војне снле. Мнннстарство граћевиНа. Укупно повећање код овога ресора нзиоси динара 43.428-851.— или 20-34%. Повећање се односи углав ном на трошкове око одржавања државннх путева а у вези са повећањем цена материјала и поскупљен> а радне снаге. Досада је трошено на један кнлометар пута око 11.000 динара а по новом предлогу предвиђају се ови трошкови са око динара 13.500.— на један километар. Оснм тога сУ У предлогу за 8'12 предвиђенн кредити за градњу неких нових путева а повећане су н личне принадлежностн у везн са проширењем путне мреже.

Миннстарство саобраћаја. У овоме ресору показује се знатно повећање од динара 382.964-382.илн 12.77%. Повећање се односи једннм делом на грађење нових и започетих пруга а делом на повећане трошкове за погонски материјал и на поскзтгллње радне снаге. Оваква псвећања овог еминентно привредног оесора немају нарочитог значаја јер св нови трошкови покривају позећаним приходима саобрвћаја. Без обзира на повећање жел>езннчких тарифа приход се на саобраћај повећава и ради повећаног промета жељезница који се одржава у повећаном броју возова, већој километражи н тонажиЛ1инистарство пошта, телегра. фа и телефона. Укупно повећање у овоме ресору износи динара 89,783.116— или 19.22%. а односи се углавном на уређење нових објеката. набавк>- превозних срет става и на повећант субвенцију паробродарскнм друпггвима. Овакво стање створено је већ у прве 4/12 а даље повећање претставл»а само азтоматско повећање ових трошклва. И ови се трошкови покрнвају повећаним приходима попгганско^гелеграфско-телефонске службе па су такођер без нарочитог значаја. Миннстарство п<>л>опривреде. Укупно повећање кредита овога министарства нзноси 23.694.295.динарв или 20-89%. Повећања се односе на новоосновани завод ветеринарскнх цепива и лекова у Земуну и на новоосновану Днрек цију за исхрану те Завод за пол>опривредна испитивања V Крупгевцу. Остатвк се односи на трошкове ииспекције свилаоства те на азуитет за подигнути зајам за оснивање Завода за производњу серума. Вал>а прнзнати дв су кредити овога ресора с обзиром на то да је наша држава еминентно аграрна земља минимални. Повећањем заиста се није створила друга н боља ситуација у овоме правцу а ннти је то било могуће сада учиннти јер је тешко било компримирати друге државне потребе у корист овог ресора по садапгњој конструкцнји буџетаБиће посебан задатак Мннистра фннансија и Краљевске владе да се пригодом састава новог буџета посвете овом пнтању и уклоне ову аномалнју. Мнинстарство трговнне н индустрнје. Незнатно повећвње у овоме ресору од дннара 4.693.892нли 11.30% односн се на оснивање нозих инстнтута у вези са унапређењем спољне трговине. ' Министарство шума н рудника. И овде се појављује тек незнатно повећање од днн. 3.792-778.илн 1-49%. Позећањв углавном долазе од повећаног броја људства у шумарској струци. Већ у прве 4/12 одобрено је Мнннстарству шума и рудннка да запосли око 120 младнх шумарских инжењера н око 40 ш>"марв и лугара. МнннстарСтво соцнјалне по.тнтике н народног здравл>а. Повећања У овоме ресору нзносе динара 7.880.251— нлн 3.89%. Повећања се односе на анунтетну службу н нека друга аутоматска повећања (периодске повншице нтд). Мнннстарство фнзичког вас п н. тања народа. Повећања у овоме реоору у износу од 9,769.449.— дннара нлн 51.34% претстављају запрвво а>-гоматска повећања по створеном стању у прве 4/12. Она се односе на органнзационе трошкове и трошкове пропаганде у зези са телесннм одгојем народа. Не сме св смвтнутн с ума да овај буџет претставља наш ратни буџвт. Намеће се питање како ће се покритн вншак расхода над прн ходнма у износу од динара 2.380,363.051 који је показан у §-у 1 предложене Уредбе о бубуџетским дванаестинама за пернод август 1940 март 1941. У поменутој одредби је наведено да се вншак расхода над прнхо дима покрнва увећаним приходима по раздељу 1—Ш буџета прихода по буџету за 1939/40 год. и увећаннм приходима по раздељу IV. Ово значн да је покриће нађено у повећању фискалннх терета и у повећању прихода од монопола н државне прнвреде. Према нзлагањима у почетку овога експозеа о проведеним ре формама у области фнскалних прихода као н о остапнм «ринансијскнм мерама прнходи којн имају да покрнју увећане оасходе калкулншу се овако:

I. Непосреднн порезн, посебнн порезн н ванреднн порезн дннара 80,000.000.» 30,000.000.» 240,000.000.» 100,000.000.340 000 000.-

од земљарине од кућарине од течевнне од друштвеног пореза од прометног пореза и пореза на луксуз од специјалног доприноса за Фонд народне одбранв

180,000.000 —

Унупно повећанн порезн П. Трошарнно, таксе н царнне Трошарнне Таксе Царине

970,000.000.—

250, 170,1 220,

,000.000.000.000.- ,000.000-

Укупно повећање III. Монополн IV Државна прнвреда

640,000.000.—

300,000.000.471,000.000.— Свега дакле предвидљиво повећање дннара 2.381,000.000.—

Како се дакле види показанн вишак расхода над приходима од динара 2-380.363.051 покрива се у целости показаннм повећа>ем. Ваља нагласитн да су оао

врло опрезне калкулацнјв а нарочито у областн државнв привредв која ћ« одбацити ввћв приходв него што је то напрвд квведвно. (Наставак на 6 странн)