Време, 01. 08. 1940., стр. 6

СГРАЛА б

ВРЕМЕ

Четвртак, 1 август 1941)

КРАЉЕВСКА ВЛАДА СТАРА СЕ да одрЉи стабилност динара

(Наставак са 5 стране) | ти нпак Краљевска впада ж«п«- I каквн* страннх впвцената којнОлмах са »аст Т пом т>«» , 1чк »о.аЈвтн добру .ол, т присту ккј. м.сто у фкк.нсксном .отккх усло.в КР.Л...С Влада ј ™»« I« Р"">"»»У и тог горућ.г а..»"У • ««]кх раии>. било у |. ж.лкл. да попра.к полож.ј !• Ур«6у 0 по- | «0бил.у. Н.помиа.м да у Бвћању пнновннчкнх прннадлвж финанснскнм одредбама нв по. ностн. стојв никаквн прнкрнввнн рас_ . ходи нитн овпаштв»а за вршеав По..ћ,»е расход. у ,у с.рху | 1а>01НХ ДЈ| н0 ,„ м 6 „ с е мисли Кр.»..с«. .ладв по.рити ( 6 „ „ К „ „,„ ос од вишковнма прнхода н уштвдама од рвзервацнје иреднта.

је желнпа да поправи положвј чиновннка којв је поскупл.еав најтеже погоднло. Она то досада ннје могла учнннтн с обзнром на в*лнке потребе народнв одбране. Међутнм, мада још ннсу наступнлн најповољннјн момен-

Финансиске одредбе Фннанснјским одредбама, које | ћатн • на рачун вишкова прихосв донссе уз буџетске дванаес- да до 5-° буџетом одобреног кре

до 10 с по одпуци Миннстра фкнансија, а преко тога решењем

финансија. Сада је овај пропнс нЗмен,ен тако да св по одобреау Мннистарског савета а на предпог ре. сорног мнннстра н Мнннстра фннакснја ови расхОдн могу вршн. т н без обзнра да пн је одговарајућ и крвднт у буцвту предвн ђен. Ова јв одрвдба протвгнута н на Управу државннх монопо-

тине за пернод август 1940 •— | дита одлуком ресорног министра — март 1941 годкне, обухваћене су у првом реду само оне одред бе, које се односе на извршење буџетс.пих дванаестина. Од сстапих важнијих одредаба треба у првом реду напоменути § 1, којим јв стнпулирано, да буџетске дванаестине за месеце апрнл—јули 1940 и буџетске дванаестине за месеце август 1940 — март 1941 годнну, чине један буџетски период и претстављају буџетску 1940/41 годину, за коју св саставља јединствен Завршни рачун. На тај начин постигнуто је јединство буџетске године 1940/41. Дал>в је од велике важности одредба, којом се предвиђа да се сви материјални расходи пред виђени у поменутом периоду могу трошити само до износа од 80 од сто предвиђеннх кредита, док ће се осталих 20 од сто моћи утрошнти само по одобрењу Министра финанснја. Као што је познато ова је одредба постојала и ранијв кад је ова резервација трошења износила 10 од сто. Буџетским - дванаестинама за пернод април—јули 1940 проценат те резервацнје повисио се је на 15 од сто али само у погледу накнадних н ванредннх кредита, док је за кредите продужене из буџета 1939/40 год. важипа и даље ранија одредба. Сада предвиђени проценат од 20 од сто односи се на све кредите за материјалне расходе како на редовне тако и на накнадне и ванредне. За одржавање буџетске равнотеже ова је одредба од велике важности јер даје у рухе Министру фннансија регулативно сретство којим ће трошење расхода регулисати према притицан»у буџетских прихода. Сви крвдити предвиђвни буиетом-слу«же задовољењу важних државних потреба. Међутим, очевидно јв, да се у данашњим варијабилннм поиликама, иаше процене могу показати и непотпуним што би изазвало измену и обима и класификације предвиђеншс.расхода. Одредба о резервацији трошења 20 од сто материјалних расхода протставља корисну кочницу, којом ће се вршење расхода регулисати према постигнутим приходима. Изузетне прилнке у привреди па и у државној привреди диктирале су да се у том правцу предузму и одговараЈуће мере. Стога је требало делнмичнв мере предвиђене у §-у 5 Финансиског закона за 1939/40 годлну продужити и дати им још већу еластичност. , У погледу материјалних расхода државних приврбдних предузећа и установа чнјв вршење претставља услов за постизавање већих прихода, било јв одредбом §-а 5 Финасиског закона за 1939/40 годину предвиђено да се ти расжоди, као и расходи на наднице радника, могу пове-

предвиђвних. Исто такз смањвн I је н број озаноњења владнних ј рошења што такође значи мање оптврећење државнв благајне. ОГВРТ НА БУЏЕТСКУ РАВНОТЕЖЛ У ПЕРИОДУ БУЏЕТ СКНХ ДВАНАЕСТИНА АПРИЛЈУЛИ Ш0 ГОДИНЕ Ословна задаћа Мннцстри фн. нансиЈа је мотрн н одржава ЈГџетскђ- рвзноггсжу. Стага нам Је дужност да се осврнемо на буМиннстарског савета на предлог ј џотску разнотежу у прве 4/12. ресорног министра и Министра ' Укупнн крвдити који оу стејали

на ра.спопожеи.у Краљевској Вла дн у месецима апрнлу, мају и Јуну износе дин. 3.688,013.436.—. Пре ма псрапргиа о стварно утрошеним расходима у наведевим мссецима изпршени расходи изноое динара 2.796,653.341.—. Према томе Је у овоме временском раздобп»у мање нзаршено расхода за суму од динара 681,354.495.—. Остваренн приходи у овоме рал. добљу према званичннм подацима нзносв дгагара 3.256.189.416.—. Ако | успораднмо стварно нзвршене рас . _ _ ходе и остварене приходе указуЈе °др«дбв уз 01в там вишак прнхода над ресхобуџетске дванавстинв разлнкују днма у сзумн од -»59 ,530.475.— днсе од фннанснјскнх одрвдаба на-ра. уз раннје буџетв још у нзввсннм , Свакако Је изван СЈ-мње да Је бу П.гл.^м. т „»,И,„.»«М СИНСПТ , 22ГПре свега, ове фннанснскв од- мотримо кретање чр.кааннх прнхо редбв нв садржв апсолутно нн- 1 да н расхода. Поглед на привредну ситуацијју Послв 11 месеци ратних нвпри I тицао је на повећање индустриј.

јатељстава у Европи твшко може бнтн речи о светској приврвди у правом смислу рвчи јер је готово потпуно првстала она сарадња н повезаност појединих националних привреда која даје садржај и оквир међународној прнвреди. Наша национална привреда. ра зумљиво. није могла избећи утицају ванредних прилика којима подлежу и остатле државе. упоредно са две зараћене силе. Ти >тицаји. природно, нису деловали за цело време од почетка рата нити је њихово деловањо било подједнаке јачине у свим гра нама наше народне прнвреде. Об јава рата у септембру манифесто вала се је у нашој земљи и:прва великим поремећајвма- Наста ло је нагло подизање улога штедњу. што је изазвало потребу интервенције Краљевске вла. де путем Уредбе о исплатама улога, затим спек>-лација прометом непокретних добара и велико смањење увоза и нзвоза, који су у септембру прошле годи. не опали заједно за 60.1% по ко. личини ипо вредности за 36-5%Измаком ове прве фазе рата. на ступило је постепено прилагођИ' вање југословенске привреде но. воствореној ситуацији- Разне гра не индустрије имале су неједна. ку коњунктуру. Једне. које у пр. вом реду азвисе од домаћих сировинв и чији су производн услед рата били много тражени, имали су повољнију прођу. док су др>те. нарочито «оне, које су зависиле од иностраних сировина бнле у мање повољној ситуа. цаји. Т 0 је уосталом била битна карактеристика у великој већи. ни неутралних земаља ЕвропеОтежани увоз за производњу неопходних сировина изазвао је не само поремећаје ;, производњи. већ и скок цена односних производа. С друге стране. ратом појачани и фаворизирани извоз у.

Мали гости у нући! Наша деца увем се радују посети малих гостију. Но то весело мало друштво нинада не*.е седети мирно за столом. Зато се често догађа да се нава проспе на хаљинице, нецељице или стоњан. Али то не смета, ано се мајна побринула.да буду хаљинице, нецељице и стоњан обојени Индантренбојама. Иод следе^ег прања све 1=»е бити добро. Индатрен-бојама обојене тнанине су благодат ради своје постојаности.

ске производње у извесним секторима. Током другог периода рвта. у коме је владало релативно затишје. прилагођивање привреде по стајало је све изразнтије. Тако на пр.. док је за првих 7 месеци ратв било увезено У Југославију важнијих сировина само за 77-8 од сто од средње количине увезене у истом времену за претход ие две године, дотле је крајем маја, по истеку деветог ме:еца рата. процнат увезених сирови. на достнгво 98% средње количи. не увоза две претходне године. односно изравнао се је скоро са Италнје у рат настала је сасвнм нова снтуеција. Узајамна блокада двеју зараћених земаља одсеклј је Југославију коа и остале земље у Југоиггочној Европи. од прекоморскнх езмаља из којих сМо добивали највећи део сн ровина. Пред југословенску привреду постављени су тиме нови проблеми набавке. довоза и на. лажења платних сретстава за ку повину потребних сировинаАко садв размотримо поједине поједине гране наше привреде ви дећемо да развој није био једнак у свим гранама- Најважнија прнвредна грана. којом се и данас бави преко 75% становништва Југославнје, пол>опривреда. вероватно неће забележитн нај. повољније резултате у овој го. дишњој производној сезони. Ду готрајна зима и јаки мразеви су знатно опггетили озиму пшеницу и ометали прве пролетне радове. којн су отпочели са великнм закашњењем. Велике поплаве одузеле су пољопривредној производњи известан део плодног земљишта услед чега се је знат. но смањила обрађена површинаИ ако дефинитивни подаци још нису познати. може се очекива. ти подбацивање жетве како по квалитету тако и п 0 квантитету. Што св тичв откупних цена новв пшеницв, она јв утврђвна, као што је објављено, на нивоу који сматрамо да потпуно задовољава произвођаче. Временскв непогодв нису моглв остати бвз утицаја и на осталв пољопривреднв произвоу првом реду воће и винограде па се и ту мора очекивати известан назадак. Поред рата, на развој наше ин дустрије утецалв су у првом реду транспортне тешкоће. Свв то, прнродно, није могло остати без последица по развој цена индустријских производа. — Кр ап ,евока влада предузела јв и предузима читав низ мера, да би наша привреда која зависи од иностранства у погледу сировинског матвријала што лак ше н са што мање штете прошла кроз овај тежак период. Рударска производња наставила је у 1940 год. пораст, који јо започет још пре пуних 8 година. Док је у мају прошле годи нг индекс рударскв производ:ве изиосио 150 повна дотле јв у апрклу и мају ове године нзносио 165,5 и 165.4 повна. Сличан повољан развој био је н код топионичке индустрије чији јв индекс од 206,7 у априлу и мају прошлв годинв скочио нв 246.5 поена у мају ове године. Стањв занатства крајем про шлв године и почвтком овв годинв, иијв, природно, могло бисасвим повољно услед општих привредних прилика и сма њвња производње које је наступило као последица поскупљења сировивина и полуфабриката Може се рећи, да је у нешто повољнијвм попожају бипа само грађевинска делатност. Спољна трговина забележипа је у току првог попугођа 1940 године знатно повољније резултате него у истом периоду прошле године. За првих 6 месеци

ове годнне, из Југославије је из' ввзено 1.871.560 тона у вредности од динара 3.848,498.422. Југословенски извоз у првој половини ове године већи 1е по копнчинн од извоза у првој половини 1939 године за 207.684 тоне или 12.48^, а по вредности за ДИН. 1.434,657.112 ипи 59.43% Како се види, извоз је у порасту у оба правца само што је тај пораст код вредиости знатио ввћи ^спед скока цена наших извозних производа Увоз јв у току првих 6 месеци ове годнне износно 693.465 тона ообе према 612.409 тона у истом раздобљу прошпе године. Воедност увора чв првих 6 месеци била је дин. 4 089,085.229 поема 2.527,896.434 По вредности увоз је даклв ове године већи за 56М88.745 дина"58 ОДИОСНО за 22.20%. Југословенска спољнв трговина показује у току пових 6 мвсеци ове године активу од 759 милиона и 413.193 пинара. према пасиви од 114,055 174 динара V одговарајућвм времену прошпе годинв. Знвчи, да наша спољив трговина показујв оазпику од еднв годнне до доугв од 873 милиона и 468.367 динаоа. Ако расмотоимо цео ратни пвоиод: септембар 1939 до крајв 1уна 1940 године, констатоваћемо да 16 наша спољна трговина у том времвну показапа још повољније резуптате. Што се тиче унутрашњег промета ни он не показује равномерно кретање. Државне железнице поквзују у погпеду утоварених вагона повећање V првих 5 месеци ове годинв за 746.962 вагона према 649.487 у одговарајућем времену прошле године. Исто тако поевезена роба зв прва 2 месеца 1940 поема 1939 години пораспа 1в на 3.089 хиљада тона од 2.739 хиљада. Државна речна пловидба показује мање повољне резултате. Број утоварених шлепова у току првих 5 месеци ове године опао је на 635 од 926 у прошлој години. Исто тако смањена је тонажа пре везене робе на 253.765 од 349.321 тоне у прошлој години. У погледу речног саобраћаја треба кмати на уму да су ова смањена изазвана времвнским непогодма. Поморска пловидба нмала јв своје хосе и бесе. Југословенска тргбвачка морнарица имала јв по избијању рата . одличну коњунктуру, међутим, 10 јуном ове годнне та сјајна коњунктура за наше поморце престала је тако д а св може очекивати криза. Развој промета у морским лукама био јв нвшто нвповољнији нвго у току прошлв годин«. За прва 4 месеца ове године у југословенска поморска пристаништа ушло је 27.090 бродова ттрема 29.823 V одговарајућем пери-" оду прошле године а тонажа је смањена на 4,445.000 од 5,686.000 тона. Рат је без сумњв најнвповољније утицао на туризам ову иначе врло важну грану н&ше привреде. Евентуапни већи дОлазак домаћих туриста могао би донекле ублажити кризу нашег турнзма, што све међутим не може бити довољно да надокнади изостанак посетилаца са стра не односно губитак девиза. Да је наша народна привреда и поред извезних знакова депре сије, изазваних европским ратом, досада показала одличну отпорну снагу види се и по кретању ствчајева и принудних поравнања. Док је за првих Шест месеци прошле годинв у Југославији укупно отворено 77 стечајева и закључко 104 принудних поравнања дотле је за исто време ове године број стечајева пао на 30 [ а број прннудних поравнања на 65. Наше банке показеле су довољ но отпорну снагу у току последњих месеци када је низ великих међународних заплета деловао негативно иа психологију и јавност. Одлив улога на штедњу по чео је већ првих дана месеца септембра и би 0 конггантан све до почетка нове године. Од фебруара 1$40. улози на штедњу поновно полако расту да би под утицајем догађаја у месецу мају поновно пали у већој мери. За. хваљујући ликвндности наших ноччаних завода. л- првом ред> ? државних новчених установа као и сходним итервенцијама Народне банке. ова криза улагачкнх не равч завршена је без тежих последица по наше банкарство. Укупан промвт Поштангке ште дионице п 0 свим речунима у току првог полугођа 0 ве године из. носно је 209 222,276.520.— динара. према 176.135.558-240 динара у току првих 6 мсеци прошле године Исто так 0 и пословни волумен Државне хипотекарно банке пока зује веЛики пораст на крају 6-тог месеца ове годино према стању прошле године. Повећање износи дин. 7 124.000 000.—. тако да Је на дан 30 јЈгна укупна сума по. словног волумена износила дин ' 21-688.000.000.—, а сума пословних | сретстава Хипотекарне банке по. расла је у игго време на динара | 11 748 000 000.—, односно за дннарв 3 345.000 000.Што се тиче тржишта држав. Ј них хартнја од вредности забе. | лежеио је линеарн 0 попуштање ј курсева свнх државних пвпира ! после 1 септембра 1939 године ј Као главну карактери:тику бер- . занског лословаља у овој годи I

ни можемо игтаћи смањење укупког промета ефекатв. који је. за првих 6 месеци 1940 године. на београдској берзи изнео све. га 84.757-538 динара према дина. ра 186,072-483.— у истом времену прошле године. Ово највеће сма. њење промета у току неколнко последњих годинв може се објасиити опадањем тражње и понуде одно:но извесном резервисаношћу. Међутим. без сумње је да се смањење понуде државних хартиЈа мора узети као доказ поверења које имаоци имеју у др. жавне вредносне папиреИ наше валутне прилике раз. вијале су се под утицаЈем великих међународних догађаја. Колебљивост кур:ева већине свроп. ских валута запажена Је већ то. ком проШле године и постала очигледна после 1 септембра 1939 годнне. ДогађаЈи и заплети из 1939 године морали С У- при. родно имати извесних реперку:ија на монетарне и девизне с итуације. Краљевскв Влада се Је стара. ла да стабилност курса динара одржи како у односу према стра. ним валутама тако и у погледу његове унутрешње вриЈедности У том циљу предузиман је чи. тав низ мераПре свега учињено Је све да I се избегну негативне последице које је имао рат на спољну трговину. У том циљу образован је прошле годвне девизнн одбор при Народној банци као нарочити орган Миниггарства фи. нансиЈа са задаћом да у сарад. њи са Народном банком одређуЈе правац за спровођење наше девизне политике. На предлог девизног одбора донета Је одлука којом Је као база вредности за динар узет курс доларв од 55 динара а прекинута Ј: веза вре. дно:ти са британском фунтом радн слабљена н нестабилности енглеске монете. Спроведенв Је контрола увоза из неклириншких земаља да би се на та; начин обезбедиле потребе девизе за неопходне државне потребе. И. сто тако регулиса^ Је извоз ар. тнкала којн :е нарочито траже као ратна сировина Тим мерама смо успели да се прилагодимо новоствореној ситуацији и да земљи обезбедимо потребне девизе поред свих тешкоћа. Захваљујући твквоЈ полнтици кур: динара у односу на долар остао је непромењенИсто тако Краљевска Вла,та се је старила да сачува н уну. трашњу вредност дннар<» да •'»Јб крајннх граница могућностн па. рализује штетне утицаје који су наступн.1В у нашој унутрашњој | привредн као последица рата и ратне психозе. У том погледу и. стичу се као негативне појаве поднзање улога на штедњу. тезаурацнја новчаннца која мора Да дође до изражаја н у висини оптнцаја. II ако су неоспорне ове појаве мора се учинити аеколнко кон. статација. Све те нојаве нису уочене јед!шо у нашој земљн већ је то општа карактернстика ратног стања у већнни неутрал. них земаља Ееропе. пошто с е о. не јављају као редовна појава и последнца рата- Нередовне прилике у свету ч имале су необнчно Јак утицај и на прилнке у нашој земљн тако да је тај утнцај у извесним моментнма прелазно моћ мера које сзјо ми предузиМИ.Ш Нарочито ваља истакнути ратну психозу која се је одразила у погледу улога на штедњу н скоку цена. Према нндексу це. на Народне банке увозне робе скочно Је он од јуна 1939 годмне 3а 46.16% док је индекс цена из. возних производа скочио за 818%. Слнчна појава нз нстнх разлога забележена је Ј- у осталнм земљама тако у ШвајцарскоЈ. I ГрчкоЈ. Р>-м>-ниЈн и т. д. Краљев- I ска Влада је предузела низ ме. ра коЈе су ншле за тнм да се | спречн пораст цена. Ако у томе ннје одмах успела нм.- се прнпн. | сати увођењу потребне апарату. ре и © ДРУге стране узроцнма коЈн су нзван нашег домашаја. Ни у погледу поввћања новчаннчног оптнцаја Југославија нијо усамљвна. У Грчкој новчаннч н и оптнцај је повоћан за 42,3%, У Турској за 45.4%, у Швајцарској за 31.2%, у Румуннјн за 29.7 од сто, у Мађарсној за 20.3^ нтд. Главнн узрок код нас јв поред осталог тезаурацнја новца. Ввза нзмеђу тезаурацнје н<>вца н нов чаннчног оптицаја андн се најоол.0 по томе што се смаавае новчаннчног оптнцаја за првко 200,000.000 дннара у прво трн нвдеље јула ове годнне поклапа са повраћајем улога на штвдау за пажвним у току мвсеца јуиа н јула. Може се рећн да данашии оптнцај у износу од 12 мнлнјардн динара није преторан у односу на потребе нашс земље. Оптицај новчаннца код нас ннје никада премашно законом дозвољвиу граннцу а покрићв у злату н девнЗама уввн је в*ће бнло нвго што јо то законом , пргдвиђоно. На дан 22 |ула о. ' г.. оно је, нзносило 25-90# дакле внше него што је то законом првдвнђено. Као што сам ввћ нмао прнлнКв да нагласнм у с»ојој нзјавн од 4 јула о. г., поводом алармантннх ввстн о наводном прн- ' премању некнх драстнчннх ме ' ра монетарнв природе, Краљ. ј влади је далека н страна свака' мнсао о доношељу мера које бн моглв пољуљатн веру у вред. ] ност нашег националног новца. Напротнв, Краљ, влада узнма у

обЗнр с*е могућности које бн могле доввсти до сређнвања прнлика н коначне стабнлнзације нашег новчаног тржншта. Кр. Влада од првог дана свога долвска на управу земљв тру дипа се је да својим одлучним и упорним радом утиче на што бржв прилагођивање привредне ситуациЈв у измвњвним припикама. Отуда јв урвдбодавна делатност Кр. Владв у протеклом времену бипа необичио жива. Догађаји који су се низапи им перативно су напагапи Кр. Впади да закључи низ трговинских уговора ради што бољег припа гоћивања новим приликама. Излажући у ивЈкрупнијкм иртвма буџотсвв дванаестнне зв период ав густ 1940и март 1941 године у везн со протекле 4/12 трудио сам ое ла објективно бе» »шаквог прецелившва н потаен.нван>а нзнесем све оне бнтне елементв којн су имали утнпаја на састав лржавног буцета за 1940/41 годнну. Свих 18/12 рађено Јв под упливом наше прнвредне снтуацн]е за коју са не може рећи да се налазн у лошим прилнкама и поред по менутнх негатнвннх по^ава. Ако јв наша земља, захввљЈПућн политнци Кр. Владв остала изван непрнјатељстава она нпак ннЈв могла нзбећн утицај ратких прнлнка. Како је држав нн буџет не само одраз привреднтЛ односв већ и одраз прилнка и потраба које у нзвесном времену делују пржавни буцет за 1940/41 годину морао је "добнти извесна обележја ратног буџета. Једнои рвчју пзвапредне прилпке у Европн бнле су пресудне н зп пзраду буцетскнх двапаестниа за | 1940/41 годнну. Кр. влада се Је старала да прн нзради Уредбе о буџетскнм дваниестннаиа спроведе прннцлп наЈвоће штедп.е а ако се нпак ннЈе могло избећн повећање креднта то долазп услед тога пгго ј

со Је желело омогућити прапплио срупкцноннспн.е државног апарата и подинрења најпалашјнх државннх потреба, Штеднтн па бнтннм државннм потребама бнло бн на штету државннх ннтсреса, данас кад се све енергнје иораЈу усредсреднтн к Јодпом цнл-у: преброђипању дапашп.нх тешкнх вреиена у пуноЈ аашТптн државннх внтал1гпх ннтереса. Затворптн очн пред ствар пошћу само зато да би на папнру буџет бно маљн, а гоинлатн валбуџетске нздатке не бн бпло мудро и стаЈало бн у сукобу са основннм буџетскнм напелниа. Буџетске дванаестнне за буџетсау говнну 19409/41 нмају задаћу да о«*огуће прелаз нз аанашлнх ванреаНих прилина у нормално стале.

ПОВРАТАК МИИИСТРА Г. ПАНТИЋА У БЕОГРАД Министар физичкрг васпитања народа г- Душан Пантић допуто вао је јуче после тродневног бо равка са Бледа V Београд. ДЕЛЕГАЦИЈЕ СКАУТА И ПЛИВАЧКОГ САВЕЗА КОД Г. ПАНТИЋА Министар физичког васпитања народа г. Душан Пантић примно је јуче пре подне у своме кабинету г. Гојка Новитовнћа. бившег народног п!осланнка. ' ^ ? Исто тако г- Павтић Је примио делегацију скаута коЈу је предводио г. Мира Огојановић. адвокат и делегацнју Српског плнвач ког савеза.

ПРЕТСЕДНИК БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ КОД Њ. КР. ВИС. КНЕЗА НАМЕСНИКА Блед, 31 јула. — Даиас пре подне београдским брзим возом допутовао јв на Блвд првтседник Београдске општинв г. Јеврем Томић са потпретседником г. Ла заром Костићем. У пратњи г. Томића налази се гђа Томић као н шеф кабинвта г. Впада Настасијевић. У 4 часа по поднв првтсвднка Општине г. Томић одвезао се аутомобилом у дворац Брдо, гдв ]в био примљвн у аудијенцију код Н>. Кр. Вис. Кнеза Намвсни-

ђеоградска берза Ефектн: на јучерашњем састанку код ефеката 1в преовлађивала нвпромењена тенденција. И јучв је било веома мало поспа. Ово је већ други сзстала* у оаој недељи да се осећа мало интересовање за пословање. Промет је мали. Девнзв; код званнчних нурсева и у слободном промету тенденција јв знатно лабавијв- Јв« дино ]в Њујорк остао без промеив. Дондон, Женева и Стокхолм су у паду. Осредњи обрт у доларима. Прнватан клнрннг: Берлнн јв без промене и остала роба 1480. Термина није бипо. Веома жива с&тућцн;а у раду са маркама. Бонови Грчке бакке нотирапн су јуче само тражњу. Продуктн: са продуктнма јучв ннје било многр росла.

реду н

то:

1 авг.

пре

2 »

3 »

5 »

6 ,

7 »

8 »

9 »

10 »

12 ,

13 »

колико

се

по подне.

ОБЈАВА Издавање легитимација за всхрану становнипггва вршиће се почев од 1 августа т. г- свакодневћо према ннже изложеном ра:по.

У основној школн у Дечанској улнци. >дне од Бр. 1— 1200; по подне оД Бр 1201— 2000; , , , 2001- 3200: , , » » 3201- 4000; , » , 4001— 5200: , , » , 5201— 6000; , , , 6001— 7200: » , > , 7201— 8000; > , , 8001— 9200: , , , , 9201—10000; , , , 10001—11200: , , , , 11201—12000; , , , 12001—13200: , , , , 13201—14000; , , , 14001—15000: , , , , 62001—62800; , , , 62801—64000; » , , , 66001—66800; , , , 66801—68000; , , , , 68001—68800; , , , 68801—69000 ; 71001-71600 и 73001—73852 у

У Пожарној командн 1 авг. пре подне од Бр- 15001—16200; по подне оД Бр 16201—17000; 2 , , » » » 17001-18200; , , » , 18201-19000; 3 » , , , » 19001—20200; » , , , 20201—21000; 5 , , » » » 21001—22200; » » , , 22201—23000; 6 , , » » » 23001—24200; , , , » 24201—25000; 7 » » » » » 25001-26200; » » » , 26201—27000; 8 » » » » » 27001—28200; » » , , 28201—29000; 9 » » » » » 29001—30200; » , , , 30201—31000; 10 , , » » » 31001—32200; » » » » 32201—33*00; 12 » » » » » 33001—34200: » , , , 34201-35000; 13 » » » , , 70001—71000; » » » , 72001-72712. 14 » » » , » 74001—74339.

У основпој школн »Његош« 6 авг- пре подне од Бр. 35001—36200; по подне од Бр. 36201—37000; 7 » » » » » 37001—38200; , , , , 38201—39000; 8 » » » » , 39001—40200; , , , , 40201—40893; 9 » » » » » 59837—61200; , » » » 61021—62000; 10 » » » » » 64001—65450 у колико ?е рад не би свршио пре лодне продужнти издавање по подне 4. У основноЈ школн на Оењаку 1 авг. пре подне од Бр 46001—47200; по подне од Бр. 47201—48000; 2 » » > » » 48001—49200; ј » » » 49201—60000; 3 , , , , , 50001—61000; , , , , 34001-34787; 5 , , » » » 71601—72000 и 75001—75232 5У основноЈ школи на Душановцу 12 авг. пре подне 0 Д Вр 40894 —42000; по подне 0 д Бр 42001—42800; 13 » > » » ». <2801—44000; » » , , 44001—44800; 14 » » » » » 44801—46100; » » » , 69001—59836 6. ' 3 Е М У Н У канцоларијп Град. поглав. одељак Земун 16 авг. пре подне од Бр. 51001—52200; по подне од Бр. 52201—53000; 17 > * » » » 63001—54200; » » , , 54201—55000; 1® » » » » » 55001—56200; » » , , 56201—57000; 20 » » » » » 67001-58200: » , , , 58201—58782. Рад на издавању легнтниацнја трчје у одређене дане од 3 12 часова пре подне и од 5—8 часова по подне ЛегнтнмациЈв ће се издаватн само уз повратак бона коЈн је издан прнликом подношења податвка. а који уједно служн за аоказ да Је легитимациЈа плаћена. Ради олакшањ« посла н целп;ходности истог >"мол.аваЈу с е чнтересенти да понесу са собом легнтимацију н да органнма ово. га Отсека. којн су нарочито за то одређени. дају сва потребна •бавецггења. као и потребне пбдатке у колнко их ди^у већ при. пиком подношења приЈаве у потп.\*ности дали (Из канцеларије Отсека за исхрану 50 Јула 1940 гсд >