Време, 01. 08. 1940., стр. 9

ВРЕМЕ з

СТРАНА 13

ЧЕТВРТЛК 1 ЛВГХСТ 1940

ФЕЉТОН ВРсМЕНА

Имнесна леинџа

ПОКЛОН БОГОБА

Мн - Тсу, царнца Јужне Империје, одмарала се у највећој салн свога дворца, у фотељн превучбном црном свилом, на којој су бнле кзвезене гране са цвећем, украшене седефом н снтннм днја мантима, која су покрнвали цвеће као јутарња роса. Иза царице стајао је ћут љнви слуга, ко1И је махао над њеном главом лепезом од перја пауна. Царнца је сањарила отвореннх очнју... Алн, на њеиом лнцу одражавала се дубока туга и усннце су јој подрхтавале. »ТоГније могуће.ч — мнслила 1е она. — »Хен Фенг се сигурно преварно.. Његове очн су већ старе.. И — ја ћу нареднтн да му от секу главу, за ту страшну увреду1с решила је она на крају, Њена танка рука са дугачким обојеним ноктима узела је сребрни чекдћ и ударила неколико пута по златном диску гонга. Кроз врата дворане нечујно је клизнуо слуга н пао пред царицом. Ми-Тсу је гледала негде изнад њега празним очима. — Нека доће прннцеза Ши-Та, — наредила је и, исправивши се у фотељн, чекала долазак ћерке. Збуњена, дрхтавих руку, принцеза Ши-Та поздравила је царицу мајку ниским клањањем. Очи Ми-Тсу посматрале су је нетремице: — Где сн бнла јутрос? Ши-Та је сва задрхтала, на њеним образима појавило се руменнло. — Бнла сам у баштн... — Сама? Принцеза је, сва збуњена, оборила поглед. Она је прнтиснула руке на своје немирне груди н ћутала. ЈТице Мн-Тсу постало је сурово, непомично, као исечено нз дрвета, а тамне очи постале су потпуно празне. — Дигни се1 — строго наредн она. Ши-Та се покорно днгла, као навијена лутка, и стала непомнчна пред мајком, оборених очију и погнутих лећа. — Дакле, оно што ми је саопштио Хен Фенг, истина? Ти си се нашла у баштн са младићем ниског порекла, примнла од њега букет цвећа и захвалила му се погледом? Ши-Та је подигла очн на мајку. — Тсјен Лн је ученнк Лао Тсеа. песника.. — промрмљала је она једва чујно. — А тн сн прннцеза краљевске крви и моја ћерка! — зачуле су се оштре речн у празнини сале.

Очи Ши-Та напуниле су се сузама. Узалудно је тра жила она ма и најмањи траг саучешћа на лицу мај ке. Не нашавши га, она се бацила на колена пред мај ком и обавила својим танким рукама њене ноге. — Ја га волнм! — усклнк нула је она. Волим га1 Лепеза у рукама слуге застала је. Императорка је

јућој одежди од злата и ј рубина, са очима од црних оникса, узвишавао се над њом. На његовом челу сијао је огромни плави брилнјант. — Ја га волнм! — стењала 1е Шн-Та. — Смилуј се, свемогућн Фо I Хај Ко, стара дадиља Ши-Та, прншла јој је, једва вукући своје старе бо-

пребледела, поново ударн ла сребрним чекићем у златан гонг и. не удостојивши ћерку погледа, причекала је док у салу није ушао, ниско се клањајући, слуга. — Зовни Хен Фенга! кратко нареди царица. После неколико тренутака цред царицом се појавио стари уважени мандарнн Хен Фенг. — Хен Фенг. ти мн одговараш да принцеза више не изађе из својнх соба и да не разговара ни с ким! Мандарин се ћутке поклонно, скрстивши руке на груднма. Једним гестом руке прекинула је царица разговор и гледала како се удаљавају из сале Ши-Та и Хен Фенг. Једва чујни уздах отргао се са њених уста, када су се врата затворнла и она се забацила у наслон свилене фотеље. Слуга 1е опет почео да маше лепезом. Царица је мислила на своју ћерку, која ће наследити после ње огромну нмперију, заједно са тешком круном. Царнца је била тужна н уморна... У својим собама принцеза Ши-Та лежала 1*е у подножју златног олтара. Свемогућн бог Фо, у блиста-

ноге, и нежно доднрнула руком рамена принцезе. — Дођи.. — рекла је дођи к мени... Прннцеза, ридајућн, сакрила је сво1*е лице у хаљинама Хај Ко. Испред врата сурово н равномерно чулн су се кораци војника стражара. Ши-Та се дигла и прншла сточићу од седефа, на коме је, у прозирној вази од најплеменитијег фарфора, стајало цвеће ко је је јутрос додиривала ру ка песннка Тсјен Лиа. — Ја ћу га вечито волети, — прошапутала је ШнТа, вечнто и само њега... И она је доднрнула руком нежно цвеће. Али, њихова снага је већ увела и са стабла већ су почели да опадају лнстнћн...

Ши-Та је погледала на олтар бога Фо немоћно. — Ја сам снромашна и усамљена... Смилуј се, велнки Фо1 Видиш. од моје среће остало је само ово увенулн листнћи. које је држао у својим рукама јутрос Тсјен Ли. То је најдрагоценнје што ја имам, и ја то жртвујем тебн, о, велики и добри Фо! Дрхтавим рукама она је скупила листнће и сипала у жртвени пехар напуњен водом. Одједном, очи Фоа заблистале су чудним сјајем. Њихов бљесак постајао је све јачи и пламенији, и све наоколо засветлело са неземаљском светлошћу. Из уста бога отргао се свеж дах, напунивши башту и собу принцезе ШиТа дивном аромом. Пламен свештене ватре сагнуо се, покоран даху. боге, и доХУ МОР

ПОШТЕН ЧОВЕК — Зашто не вратиш прстен којн сн нашао на улнци? Добићеш сто динара награде. — Шта ће ми сто дннара? УЗБУЂЕЊЕ — Ви сте богатн. Јованка. — Да, имам милион дннара мираза. — Зар се не би удали за мене? — То никако. —-То сам и очекивао. — Што сте онда пнтали? — Хтео сам да осетим узбуђење човека којн губи један милнон! ДОБРО ЈЕ ЗНА — Обуци се, жено. Добно сам две упазннце за бноскоп. — За данас? — Не, за сутра.

^јЈИпшшшв ошшт '"Т 1

ВОдОравно; 1 биљка која се пресађује — са т на крају: завој, 2 грчко слово — гура, 3 тачку на врху планине, 4 долнна, 5 додати, 6 одлазн старој жекн — зарез, 7 кнњити, 8 иман>е, благо — като-

лнчкн свешгениии. 9 воде у чврстом стању — одречна речца, 10 жудн, 11 узвккЈ УСправно ; 1 наша варош у

Моравској бановини, 2 послујем, 3 пргападник једне политичке странке, 4 стрмо — игра на позорницн, 5 кућа — кухиљска потреба — улаљим се, 6 са те стране до краја: запрега, 7 доноси робу са стране — устаје рано, 8 са з испред: наносити умор, 9 одузети наснлно, 10 поједн. РЕШЕН>Б УКРШТЕНИХ РЕЧИ БРОЈ 410 ВОдоравно : 1 слап — прав, 2 маларнје, 3 обрнуто.- даве — опет, 4 Ђала — лита(р), 5 алт додир, 6 Полог — и п к, 7 ипак — обла. 8 сечо длан, 9 тринаест, 10 акма ВрТН; усправио; 1 смећа — писта, 2 ЈТавал — обрнуто: крепо, 3 алал — тлачнм. 5 пролог — одав, 6 рнпиди — Блер, 7 ајети — пласт, 8 ветар кантн. дирнуо 1е пехар са водом. Вода је почела да киптн и упијатн у себе сок у »енулог цвећа. Из пехара дизала се дивна арома... Срећан Шн-Та, стајала је непомична. Рубинова уста бога су се открнла н »ачуо се глас: — ПиП Дрхтећи, Ши-Та се повиновала његовој наредби и, приневши пехар устима, окусила је. чудан напитак, поклон богова: ча1. КЋЕРИ " I ко : 'у никад ни/е видела остгвила два милиона Лондон, јула. ; — Пре четрде сет годна г-ђа Флоранс Ми» н»он из "Нбва у Енглесној Д®нела је своју једНОмвсечну бебу једној жени на чување, рекавши да одлази на дужн пут. Издавила је да се дете зове Дороти Флоранс Хил н да тре ба да носи презиме своје помајке. Сставила је и повећу суму за нздржавање. Помајка је одржала реч, очувала дете, које се у двадесетој години удало н отншла са мужем у Аустралију. Г-ђа Мињон умрла ј« у марту ове године и своју шмовину у вредности два ивлиона динара оставнла кћери. коју после рођења ннкад нжје видела. Паралитична дево!ка -одличан пилотпронашла начин управљања авионом у лежећем ставу Њујорк, ^ула. — Мдада Канађанка Бетн Снел остварила је нов проналазак у жаздухопловству благодарећн својој страсној жељн да петж. Девојка је у младостн боловала од дечје парахнзе. Нн дандањи не може да отоји нн да седн. Упркос томв, надчовечјом енергнјом, научнла је да пилотира. За време учења једта добра другарнца уносила ју је у авион и нзносила. И данас мла да авиј?тичарка не уме да на пусти апарат без туђе помоКи. Да би могла да пилотнра у лежећем ставу конструнсала је неколнко допунских справа којима је снабдела свој авион. Она је, по мншљењу нскусннх авијатичара, одличан пилот.

7ИЧНЕ КАЛИЦЕ дан писано је у и о особљу једне трамвајске прсказ пустила млаз во• шпедитерска ковог „врло успелог сбеници са прскаили су низ улицу, Гопрстанима да се, цеде. Прексиноћ, Јсова, Небојшином ~>ред Карађорђевог 1ао је један ауто:лица. На левом •азговарале су две /ковалац прскања •о тог места млаз тоара. А онда, кад » госпођа, уз разот, ошинуо је н>иебелим млазом воо метара ниже, на ни тротоара, стана госпођа поред шца. Општински 1ја страст за вицеије била задовољеошао до ове госпоо је свој ранији Јстио и на ову гомлаз воде, која квасила. После ои", у смеху, опдаЛи гас и стуз улицу. А госпоразмишљајући о ■витост није сваБога. Моје је миI неко у Општини поведе рачуна о 1кве врсте, а ако за прскање улица гористичхо одеље, онда би ваљало одељенза поставииег познатијег ху'ко би духовитост квалитета. И ориг .ада се смејемо и меју се само творМ. СР.

као што рекох, дању. Али, квд падне иоћ, они су страх и трепет за овај крај. Лају по цеду ноћ. А што је карактеристично, имају обичај да »прелећус с једног на други крај улице и да испрвд сваке куће залају по неколико пута, а оно иихово завијање да човека изведе из стрп« љела. Ми, прави мученици, настрадасмо од несаницв.

НИШТА БЕЗ

Један мој познаУВЕРЕЊА ник повредио ру. ку и, пошто је послушао савете женских укућана и ставио на рану лук и неке »лековите« траве, сасвим је при-

родно да је настала инфс-кцнја. Као незапослен и неосигуран обратио се општинској амбуланти, али тамо му рекоше да је потребно сиротињско уверење и, кад извади танво уверење, онда може да се лечи. Покална ннфекција може да изазове у сваком чренутку опште тровање и проузрокује смрт, док вађење таквог уверења, поред уобичајених административних формалности, траје неколико дана. Ја не знам да ли је та амбуланта установа за административно или практично лечење оболелих, алн да се мој познаник није хитно обратио прнватном лекару, жеиа би му извадила умрлнцу уместо траженог уверења.

*ЈИР Улица Млада ] пЗА ПОКОЈ ДУШЕ « Пре неколиБосна, на Па- I ко дана бно скоро је пробијена. ј сам у једном селу блнзу Сме-

труге стране улице е виле. Има н дртерује њен изглед. :пшв за ову улнцу «>ој постојн мир. Ућај је нскључен, јекоја млекаџнска ко е. Становннци могу лојни и да се лепо • напорног дневног ; пре извесног вре-

деревске Паланке. После дужег

е ни)б све у реду. е виле у овој улидва велика вучјака. ;о дан мирнн. То је,

путовања свратно сам у једну кафану близу цркве, да се одморнм н да ручам. Чекајући наручено пнће разгледао сам кафану. У једном углу опазих лепу плетену наслоњачу са јастучетом на коме је писалог >3а ггокој душе Н. Н.« Ма ко да је укео ту наслоњачу у кафану, требало је да нма извесног поштова ња према прнложеном јастучету, јвр његово место ннје у кафанн. А шта ће тек помислити се.љаци кад виде да њихове ствари прнложвне за »покој душе« сврну на краће илн дуже време у кафану. плављено, а по пресганку кнше прва сува тачка, која се појавила из воде био је вис Арарат на који је насела Нојева лађа. Стари Грци нису знали за библију ннтн су имали прилике да је чнтају. Ипак грч ки фнлозоф Платон бележн причу о потопу јер је за њу чуо од неких људн

кидној међусобној вези. Када је тако утврђено да је копно између ова два континента постојало, тада се логнчки поставља питање, шта је учннило да оно нестане и да на место њега буде огромна провалија коју сада нспуњава вода. Према мишљењу озбнљних научника на овом за нас непознатом континенту

н под стрехом врапчнћн, н на петпу шарен реп--. »И шума је влажна сва, с грања иапље кап по кап, већ је доста, престанн, — јурнш с неба као слап!« »Хтела бнх, ал не могу, кншнца јој говорн, — с ума сметно анђелак облачак да затворн...« ТЕТА МАЦА

метара нзнад нас, како је атлосфера гтшћа, болнд се толж±.о уснја да најзад ексалоднра н прстворн се у прашнну, која «'« разлетн оо ваздуху. Нонекад нзвеснн болидн врл<> велнкнх днмензнја доспу до земл>е: то с> онда такозванн ..аеролнтн" нлн ..небвсио к.!_ мен^" којнх се тежнна креће нзмећу нек<х!нко кнлограма н внше десетина тонаТај фепомен је врло редак н то је срећа! Јер. помислкте само Да се у нашој атмосферн сваког д&на ствара ваше мн. лиона пада.ш1га: свега 150 мнлнјардн годншње, Да се већнна тнх болнда не распрскава на 70 до 80 кмод наше земл»е, можете замнслнтн какво бн бомбардовање мора.1н сваког дана Да подиесемо!...

ГИЛЕТОК М А Ч О Р

ж «т ^ о 9 } '.V 0 - 5 0)0

сам се са њнма: ења, рекох. упутно у полициу са инспектором. Јтпратио и свог по лијента пожурио оју малу забачену / сам назнвао свозм". Врло сам по«0ј мали радно деа сам само тамо презире мој атевам свој алат и не Ани да улази и еред са метлом и рашину. оправлло унутраог сталног будилје већ био избачен з, када су се враа и помолила си I глава. се ту завукао Џем ^задовољним глашта си хтела? ■дан Поаро те трага! одговорио сам ме је њен нагли о и испустио сам 1ћ, ако хоће да ме уђе овамо. упита Каролина? но. ?а је да би показазадовоЈБСТво. Затнм ?ле вратила, увела )тишла поново тре1тима. онјатељу, уззикну се ариближавао

трљајућн р>ке. Видите да не можете да ме се ослободите тако лако. — Јесте ли сврлшлн с иеспектором ? — Да, за сада. А вп, јесте ли прегледали све своје болеснике ? — Да. Поаро је сео и погледао ме нагињући у страну своју шнл>ату главицу, са изразом човека којн ужнва у шали коју је некоме приредио. — Варате се, имате још некога да прегледате, рече најзад. — Вас, узвикнуо сам нзненађено ? — Не, не, наравно да не мене ,имам одлично здравље. Морам да вам признам да се тиче једне мале завере коју сам ја организовао. Желим да се внднм са неким н ннје потребно да цело место о томе зиа, што не би изостало ако би дама о којој је реч дошла код мене; јер у пнтању јв једна дама која је већ била код вас да је прегледате. — Која је већ била ком мене? — Да. — Мнс Расел, узвиклуо сам одједном! — Погодили сте Хтео сам са њом да говорим и послао сам јој неколико речи н замолио је да дође да се видимо код вас у ордЈЈнацијн? — Је л' вам то не смета? 1Наставаће се)