Време, 14. 08. 1940., стр. 3

Среда, 14 август 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 3

НА СОПСТВЕНИМ СНЛГДМД

Несумњиво су Немачка и Италија — националсоцијализам и фашизам — дале основе за један нов поредак у Европи и можда, у даљем развоју, и у целом свету. Али се ради о основама, о основннм принципима једне нове државне и друштвене организације, не о једном моделу, једном општем калупу за све државе у Европн и у свету, једној заједничкој форми према којој би се све друге државе имале организовати или, кратко речено, државоправно униформисати. Те и такве амбиције имале су западне демократије, док су се и Немачка и Италија већ у више махова врло одређено и ка тегорички одрекле таквих амбиција. Између самих тих двају про тагоннста новог поретка посто је уосталом не само спољне него и неке битне унутрашње разлике, благодарећи компликованости саме државне организације и не мање разликама самих нација, немачке и италијанске, условљеним њиховим менталитетом и не у последњој линији и самих лично сти њнхових вођа. Према томе је излишно замишљати да се њихова државна уређења могу једноставно пресадити у ма коју државу која се више или мање прнјатељсг.и за њих везује како у спољној тако и у унутрашњој политици. Правил но схваћено, кад је реч о фашизму или националсоцијализму, ради се о једној националној обнови на социјалној основи, коју су Немачка и Италија извеле по својим унутрашњим националним, расним и историскнм снагама, и коју и други народи који хоће или су позвани да им следе, морају извести таг.ође по својим сЈопственим унутрашњим снагама. Тако и видимо да и Француска после катастрофе извршује или тражи да изврши сада своју националну обнову на свом сопственом путу, као што верујемо да ће и Енглеска после слома свог плутократског режима, који је неминован ма кат.о се рат завршио, наћи пут своје истинске нацио налне обнове у дубљим слојевима свога народа и дубљим струјама своје историје и своје мисије. Уосталом, видимо ту појаву и код националних држава које су баш сад ушле у састав Совјетког савеза. И оне се нису једноставно укалупиле и преформисале по совјетском узору, него се организују по својим сопственим унутрашњим снагама и потребама. Тако читамо да се код њих не врши г.олективизација пољопривреде и сеоског поседа, него се задржава принцип приватне својине, најприроднији и економски најефикаснији об лик сеоског поседа, али се он организује тако, да не превазиђе меру и постане монструм великог поседа, нити да спадне испод нормалног минимума и постане кепец, лилипут посед од 1/2 до 1 хег.тара. У неким од тих држава он се нор мализује на посед од 5—10 хек тара, који одговара просечном оптимуму сеоског поседа. Мак симум не може бити већи од 30 хектара, што је далеко испод монструма великих поседа од 100, 200, 300 и 500 хиљада и више хектара, г.оји се још бележе и одржавају у капиталистичким државама или државама са остатцима феудалног господарства. Прилагођавајући се привред ној и општој политици сила осовине, не значи да ми овамо у овим странама једноставно имамо да се укалупимо у њихов привредни или политички систем, него да на њиховом ис куству и примеру поучени, из извршимо своју обнову, ослободивши се дефинитивно фаталног утицаја западних демократија, које су баш ишле за тим, да нас политички и привредно униформишу да би нас лаг.ше начиниле ако не својим робовима а оно својим вечитим следбеницима и зависницима. Ако се запитамо, које су то унутрашње силе- обнове које налазимо у српском или хрватском или словеначком народу, лако ћемо доћи до одговора: код српског народа то је продужење српсге револуције чије су главне силе биле српска задруга и српско сељаштво и које је настављено у борби Светозара Марковнћа и покрету инспирисаном његовим идејама, који је у свом замаху окупио био у своје редове главне масе бељачког народа предратне Србије, па их ве ћим делом држи и сад, проређене можда, али још чврсто ор ганизоване и борбено, чак револуционарио расположене.

Код Хрвата то је сељачги покрет отпочет и победно спроведен од браће Антуна и Стјепана Радића. Код Словенаца, то је задружни покрет словеначког сељаштва основан и победи упућен од Јанеза Крека. Код свих трију, као и у брат ској и пријатељској Бугарско) дакле основа националне обнове дата је историсг.и и културно у сељаштву — и то је њихова заједничка карактеристика, уз одсуство урбанистичке било капиталистичке било социјалистичке односно комунистичг.е демократске идеологије. Извесну посебну ниансу има сваки од њих: српски и словеначки је претежно сељачко-задругарски, хрватски има извесне примесе урбанистичке, национално политичке у основи правашке идеологије. Те ниансе имају свој основ у менталитету г.ао изражају културне прошлости. Срби су под Турцима и од ослобођења на овамо били и остали народ претежно малог сеоског поседа. Зато су они по менталитету слободари и борци против сваке превласти великих и моћних над малима и слабима, хајдучки у најбољем смислу и херојски. Хрвати су до уочи Светског рата имали још феудалних господара, против којих се обесправљени и обеспо седовани сељак борио у нерав ној борби сталној и наслеђеној г.роз стелећа, из које се створио тип бунтара и вечитог опозиционара. Више је но извесно да ће сељачка основа и једног и другог народа, уз садејство трезвеног задружног духа словеначког сељаштва, па у најскопијој будућности и бугарског, учинити да се те разлике више у нијанси него у суштини изгладе и да се на тој дубокој заједничкој сељачкој основи оствари и органски изградина ционална обнова целе Југосла вије и јужнословенсгнх народа, која ће моћи да заузме до стојно место у новом поретку Европе. Било би наивно мислити да ми имамо посебни лик, али би било и недостојно нас самих мислити да ми имамо једноставно да се преустро јнмо према, којем било страном моделу. То уосталом нико од нас не очекује а још мање тражи, сем злонамерних интриганата и експонената пропалих и поражених идеологија. Када видимо да суседна Мађарска са толиким остацима феудалне прошлости и велиг.о-поседничким системом пољопривреде, налази пута и начина да се у свом сопственом интересу и чак ради задовољења својих националних аспирација од из разитог англофилства — сетимо се само улоге и одјека не тако давне акције лорда Ротермира —' преоријентише у правцу сила осовине, онда се заиста, и нарочито после примера Русије морамо са чуђењем питати, шта нама смета на том путу, који смо им и национално и социјално много ближи баш у ономе што је несумњива историска вредност тих сила, а то је спровођење националне обнове на бази националне и социјалне револуције. Ако су оне ту револуцију успешно и до краја извеле, мн смо је можда само успорили и за моменат задржали али никако не напустили. И баш њихова победа учвршћује нас у вери,.да ће и наша обнова до краја се победно спровести, јер је у тој победи императив наше националне револуције и мисија наше историје . Др. СВЕТ. СТЕФАНОВИЋ

У совјетској привреци шенска радна снага претставља 37.4 од сто Мосива, 13 августа. _ ТАСС јавља: У 1939 години жене су претстављале 37-4% целокупне радне снаге упослене у привреди СССР. У току две прве пјатиљетке број радница н чиновница у СССР попео се од 3,3 на 10,5 милиона. Сразмерно највећи део жвнске радне снаге упослен је у текстилној индустрији, где жене претстављају 78,4% целокупно радне снаге. У хемиској индустрнји жене чине 38-9 /С , у метап ној индустрији 31.1%, ^а у рударској индустрији 24.5'° целокупне радне снаге. Поред радница и чиновница, у совјетској привреди упослен је и велики број жена . инжењера и сличних техничких стручњака. Примера ради, укупно 7.000 жена упослених у Кировљевим заводима у Лењинграду, обављају 280 разних вр|;та послова односно професиј*.

ГУМУНСКО - МДЂДРСКИ ПРЕГОВОРН почеће ове недеље Совјети се залажу за задовољење бугарских захтева

Сннаја : дворац Будимпешта, 13 августа. — (Телефонски изве* штај). Мађарска јавност је под утиском вести да ће преговори између Мађарске и Румуније, ради ре шења спорних питања, почети још у току ове не _ деље. Листови објављују ову вест без коментара. „О враћању Јужне Добруџе Бугарској" у коме се између

С тим у вези изазвао је данас велику пажњу уводни чланак „Пестер Лојда", у коме се указује на спремност Мађарске за решење постојећих терИторијалних питања и изградњу добрих суседских и пријатељских односа са Румунијом. У чланку се вели да нови поредак у Европи намеће и Румунији ново држање 'л да такво држање може Румунији само донети користи а никакве штете. Унутрашња и спољна сигурност нове Румуније, основане на Трианонском уговору, била је потпуно илузорна. Двадесет годишње искуство- показало је довољнс, вели лист, да Румунија, састављена од великог броја мањина коЈе <Је нису могле асимилирати, није могла учврстити своју сигурност. „Што се тиче спољне сигурности Румуније, и она није могла постојати с обзиром да се Румунија ослањала на државе које нису могле издржати ни прву пробу. Нови поредак у Европи мора бити више поздрављен него ранији неодрживи систим. Мађарска жели у сваком погледу да активно потпомогне Румунију и да омогући равнотежу у Југоисточној Европи". Др. Р. САНТО Преговори ће се водити код Синаје Букурешт, 13 августа. ДНБ јавља: Овде се говори да је са румунске стране варош Посада, код Синаје, у Карпатима, изабрана за место у коме ће се водити румунско - мађарски преговори. Изгледа да ће Мађарска пристатз на овај предлог. Преговори о Добруџи Софија, 13 августа. — Аген ција Стефани јавља: Вести, које су јутрос стигле из Софије о успостављању додира између бугарског посланика у Букурешту и управ љача румунске спољне политике потврћују да се питање уступања Јужне Добруџе 2 с једне и с друге стране расправ ља у духу узајамног разумевања и у срдачној атмосфери. Апел румунске владе Букурешт, 13 августа. — Агенција Стефани јавља: Сви румунски листози објављују апел румунске владе упућен становништву. У том апелу влада истиче потребу јединства и солидарноста свих Румуна. ,,Романиа'\ владин лист, коментаришући апел, вели поред осталог да ниједна влада и ниједан државник не би био у могућности да промени стварност, да промени стварност питања која су на дневном реду, а која су питања вечито актуелна. Лист подвла чи да су то животна питања Румуније. Московски листови о Јужној Добруџи Москва, 13 августа. ТАСС јавља: „Известија" и „Правда" објављују нла&ак иод цасловои

осталог каже: .,Сада евронска штампа поклаља велику пажњу нитању бугарско - румунских односа, а нарочито питању судбине територија које су некада прннадале Бугарнма и које су им доцније одузете. Нодвлачи се да бугарски захтевн у иогледу Добруџе добијају ванредно оштар карактер н да је Бугарска већ поднела румунској влади захтеве односно враћања Добруџе или бар њеног јужног дела. Пре.ма бугарским званичним иодатцима највећи део становништва Јужне Добруџе, је бугарске народностн, док румунско станошшштво не достиже нн 2%. Бугарско јавно мнење сма тра да је Јужна Добруџа била и треба да остане житница Бугарске. Иста тврђења садржи и материјал у везн са Добруџом који је у Бугарској обавио отсек за штампу министарства иностраних послова. Добруџа је припадала Бугарској још у седмом веку. Све до 1878 Добруџа је била у саставу Бугарске и као таква прнпадала је Турској. Међутим, на основу Сан Стефанског уговора од 3 марта 1878 године Северна Добруџа је прннојена Румунијн. Што се тиче Јужне Добруџе њу су Румуни заузели 1913 године када је Бугарска била добрим делом ослабљена због другог Балканског рата. Формално прннајање Јужне Добруџе Ру мунијн спроведено је уговором потписаним у Букурешту 10 марта 1913. „За време Светског рата бугарске труие (Бугарска се налазила у аустријско-немачком блоку) заузеле су. зајед но са немачким трупама, 1916 године Јужну Добруџу. По уговору о немачко-румунском сенаратном мнру закљученом 1918 године, Јужна Добруџа је враћена Бугарској. Међутим, после тога, Нејским уговором, потпнсаним 27 новембра 1919 године оснажена је без икаквих нромена граница која је постала 1911 године између Бугарске н Румуннје. После Светског рата румунске власти приступиле су национализацији Јужне Добруџе. „Законом нз 1924 године држава је екснронрисала једну трећину целокунног земљишта у Јужној Добруџи. То земљнште нмало. је бити расноређено румунским насељеницима. Овај закон наишао је на отпор код бугарског становништва у Јужној Добруџи. „Ослањајући се на ове податке, треба сматратн бугарске захтеве- у погледу враћања Јужне Добруџе, као оправдане и иотпуно основане. Као што је познато, Руснја је увек помагала н номаже и даље ове захтеве Бугарске нрема Румуннји." Став Совјетског Савеза у питању Добруџе повољно је примљен у Бугарској (Од нашег сталног дописника) Софија 13 августа. _ (Телефонсди извештај). — Изјава претседника владе г. Филова, коју )е синоћ дао

ставницима бугарске штампе, дошла је у тренутку кад су многобројне верзије оставиле на широке" слојеве бугарског народа да су преговори у питању Добруџе затегнути и да је могућност враћања Добруџе Бугарској, пропала ствар. Међутим, из изјаве г. Фило ва, и ионога што ји он разговарао са новинарима добија се утисак да је бугарска влада данас оптимистички расположена у том погледу и сматра да су захтеви' Бугарске минимални и да ће бити испуњени. Изгледа да је, после разговора које је водио у Софији

румунски посланик у Београду г. Кадере, када су бугарски државници поставили захтеве према Добруџи, Румуни ја дипломатским путем упути ла своје противпредлоге. У последае време у Софиј н се доста говорило о ставу који ће заузет н Совјетсиа Ру с ија према добруџанском питању. Неразјашњ^на ситуација чак је давала повода да се Русија у том погледу држи резервисано и да је са своје страие охрабрила Румуннју да продужн преговоре н да постави своје протнвпредлоге о Балчику н Сштастрнјн. У вези с тим говорило се да јв бугарска влада преко свога посланика у Румунијиг. Стаменова одмах затражила информације о ставу Совјетске Русије и да се г. Стаменов вратио у суботу у Софију где је реферисао краљу и влади о резултатима. Међутим, совјетскин став да нас је објашњен у чланцима које доносе »Известијас »Правдас. Чланак »Правдес под насловом »Питање о враћању Добруџе Бугарској, завршава се »Захтев Бугарске о враћању Добруџе потпуно је праведан и основан на правим разлозима. Совјетска Русија увек стојала и стоји на становишту да Добруџа мора бити враће на Бугарскојс. Ова1 чланак наишао је у Софији на велико одобравање. Г. ИСАИЕВ.

ЈЕВРЕЈСКО ПИТДЊЕ у Поткарпатској Русији Буднмпешта, 13 августа. —■ Агенција Стефани јавља: »Мађарорсагс објављује чла наг једног народног посланика владине групе у коме се до тиче питања Поткарпатске Русије. У чланку се каже да само питање Поткарпатске Русије захтева да се изврши исељавање јеврејсгих маса из Поткарпатске Русије. У вези с тим неки мађарски листови покрећу питање исељавање Јевреја уошпте. Подаци о пореклу чи новнина у Румунији Букурешт, 13 августа. ДНБ јавља: Саобразно закону о Јеврејима, министаротва су наредила чиновницима да поднесу податг.е о пореклу. Тако је министарство правде затражило од судија, адвоката, и стручњака да поднесу податке о пореклу до 22 августа. ПРОТИВЈЕВРЕЈСКЕ МЕРЕ У МАЂАРСКОЈ Будимпешта, 13 августа. — По наредби министарства унутрашњих дела у Еденбургу биће распуштена месна група мађарског ционистичког савеза. (Трансконтинент-прес) Испитаће се порекло свих адвоката Букурешт, 13 августа. — Министарство правде издало је наређење да сви чиновници министарства и све адвокатске коморе морају до 17 августа да поступе по закону о Јеврејима, тј. да поднесу прнјаве о броју Јевреја. Адвокатска комора у Букурешту почеће сутра да испнтујв. ариско порекло својих чланова. (Трансконтинент прес^

ПОСЛЕ ИНЦИДЕНТА НА ГРЧКО-АЛБАН СКОЈ ГРАНИЦИ Нталијанш штампа оптужује Грмиу да није не утрална Римска блада тражиће објашњење од грчке бладе

(Од нашег сталног дописника)

Рнм, 13 августа. — (Телефонски извештај). — Док је у току јучерашњег дана италијанска штампа са извесном резервисаношћу и међу другим вестима писала о инциденту на албанско - грчкој граници, данас се цео случај више истиче. И сам догађај данас је више расветљен и доносе се појединости. Тако, док се јуче у рнмскнм полнтнчкнм круговнма добијао утнсак да је убиство извршено прошлнх дана, данас штампа нзносн да је Даут Хоџа убиј е н пре н е колнко нед е ља. Исто тако, у извештајима из Тиране каже се да је Даут Хоџа био отрован, а затим му је глава отсечена. У Риму се тврди да се није хтело износити пред јавност ово убиство пре него што се испитају све околности под којима је извршено. Тек кад су сакупљени сви детаљи, римска влада је цео случај изнела пред јавност једним саопштењем које је објавила агенција сСтефани". Пошто се у овом саогаптењу позива на директну одговорност атинска влада, данас се сазнаје да је и Грчка одговорила на саопштење агенције сСтефани". На ово саопштење Атинске агенције данас се у уводном чланку сЂорнале д' Италиа" осврће г. Вирђинио Гајда, тврдећи да је одговорност прецизирана и да је саопштење грчке владе само један маневар. Италијанска влада, тек пошто се истрагом утврдило о директној кривици атинске владе, позвала је исту да одговори. Г. Гајћа тврди да италнјанска влада нма документе који доказују да грчка влада није поштовала албанску независност и њене границе. Садашња акција припремана је у атинским владајућим и војним круговима. ј Г. Гајда даље каже да је Иарет- ј талија хтепа прнјат е љ с кн да

сарађује, али са грчке стране то настојање показало се као узалудно. Грчка је сваким даном све внше стављала своју тенрторнју н своје обале на располож е ње брнтанСкој војној команди. Атнна је сва. ког дана постајала све отвор е ннји саучесннк н прнкрнв е нн савезннк В е лнке Брнтаннје. Внђннно Гајда обел е жава овај случај као «атентат на Албаннју и Албанц е ", н завршујући каже да се Грчка удружнла са џротнвницнма снла осовнне н да ннје разумела р е чи грофа Ћана према којима су албанске граннце св е ткња за Италнју. У овом одлучном часу европске нсторије такве грешке не могу да се допусте. Не мање оштрим тоном о овом догађају пише јутрос и г. Ђовани Ансалдо, директор листа сТелеграфо", који каже да Италија жели да остане верна обавезама које је преузела према Албаннји. «Италнја не може да дозволн овакву акцнју, каже г. Ансалдо, н рнмска влада тражнће прецизна објашњ е ња. Сада, кад се говорн и радн на сређнвању овог дела Европ е , то се не може замнслнтн б е з праведног задовољења за Албаннју." У рнмскнм полнтнчкнм круговнма сматра се да овим грчко - нталијански однос н улазе у ј е дну нову фазу. Досада су тн односн бнлн обел е женн као срдачнн н пријатељски. Нарочнто су бнлн срдачнн после нзмена нота о прнјат е љству нзмеђу дв е ју влада у току прошле годнн е у Атнни. Таквн односн одржалн су се све досада. Истнна, у међувр е мену италијанска штампа је у неколнко махова поср е дно помнњапа грчка острва као базе енглеске флоте. Алн, на званнчном м е сту те в е стн биле су д е мантоване. Садашња снтуацнја, створ е ма овнм инцидентом, у

римСкнм новннарскнм круговнма сматра се као врло озбнљна. У Рнму се нсто тако каж е да, иако садашњи догађај лнчи на онај нз 1923 године, овога се пута не може очекнватн истн заврш е так, ннтн бн Италнја н Албанија прихватнле слнчно задовољвње. Исто тако, у Рнму се не губи из внда да Грчка још ув е к ужива брнтанске гарантије н сматра се да је баш тиме ситуација Грчке отежана. Грчка се у овом случају не појављује сама него као ннднр е к« тнн савезннк В е лнке Брнта. ннј е , која се налазн у рату са Италијом. Стога се данас у новннарским круговнма не пр е двнђа само задовољење и н објашњење догађаја од стране грчкс владе н е го ев е нтуално н гарантнја довољна да оСигура да се слични догађајн у будуће неће поновити. У рнмскнм днпломатскнм круговнма не вндн се могућност да бн Италнја могла да нанђе на одбнјање од стране атинске владе. У круговима н е мачкнх новинара у Рнму верује се да је ситуацнја врло озбнљна. Др. М. ПОПОВИЋ Албански листови о инциденту Рим, 13 авгзгста. — Радио Рим саопштава: Албанскв јавност огорчеиа јв због убиства албанског патриоте Даута Хоџе. Листовн у Тираин посвећују данас опширне чланке Ј-биству и веле да је злочин извршен пре неколико недеља, али су власти злочин држале у тајности док се не открије прави кривац. Листови даље истичу да данас внше нема суиње да је главни кривац грчка влада. која већ од раније рђаво постЈтта са албанСКИМ СТаИОВНИШТВОМ V ПРОВ1Шцији Чамурија. Већ 20 година има откако је Енглеска предала Грчкој покрајину Чамурија. Албанци у тој областп су подложнц рђавом поступку. Ррчка Ле морати да схвати да је настало друго доба, и други поредак V Европи н на Балкану. Албаннја је чврсто сједињена са Италијом и она ће умети да брани слободу својнх сународника.