Време, 20. 08. 1940., стр. 5

Уторак, 20 август 1940

ВРЕМЕ

СТРАНА 5

Г. Блум сиско знање било потребно. Извештачена радикалска дијалектика пунила је Реноа празним уверењима, која су Француску довела у Компјењ, а Реноа у Рном. Ј. М. С.

ПРЕД СУЂЕЊЕМ ФРАНЦУСКИМ ДРЖАБНИЦИМА У РИОМУ

Народнн фронт пред судом

цију производннх средстава И свесно ишао за пуним комунистичким цилем, верујући да се до тога може доћи такозванлм социјалистичким пу тем коришћења повољног момента. Кад узмемо у рачун да му је Бергсон био учитељ а Жид школски друг, онда можемо поставити тврдњу, да је левичарски став Блума мода и афектација, која не би била то лико трагична. да није била одлучна у трагедији Француске. Заблуда једне генерацнје Ми ћемо у «Временух. објавити портрете главних јунака француске трагедије. Видеће се јасно у чему је заблуда целе те генерације. Много примера ће бити за поуку младој генерацији у Југославији, где* се показују трагови, додуше ретки и незнатни, али ипак кар&ктеристични, по којима се даде наслутнти да неки од младих сматрају безусловним захтевом моде да се окрену оној политичкој страни, која не може дати правац синовима земл»е. чија је традиција и друштвена структура у сукобу са народно фронташким гледањима. Кад није био довол>ан шпан ски пример да отворн очи, Јранцуски ће то сигурно учннити, јер после француског слома «модерна» опредељивања нису внше модерна-

је морао политнчки да говори, његове речи су звучиле наивно. 5 априла ове године рекао је он: «Ако Француска уђе у рат, који нам намсће Хитлер, то значи тотални рат. ући ће само за то да у Европи завлада тотални мир». Човек, који је веровао да «Немци не познају Французе>, да «Хитлер неће да навали, јер се боји новог Вердена>, био је фаталан, премда финансиски стручњак, за општу политичку судбину Француске. Кад се у априлу нису могле суревњивости да нзмире. кад партиски прваци нису могли да се сложе ко ће од њих бити претседник владе, Рено је био решење у невољп. Ала онда више није финан-

Опадање француске правреде парализобало је и пословање Француске банке

Г. Черчил на ВИКШОУ Ч ЕРЧ И Л:-Хоће — неће, хоће неће... овај брег да се одвали.

МИО МАЂАРСКОГ МИНИСТРА ПОЉОПРИВРЕДЕ Берлин 19 августа. — ДНБ јавља: Министар иностраних послова г. фон Рибентроп примио је мађарског мннпстра пољопривреде грофа Михајла Телекија ,који је допутовао у Берлин где ће се задржати неколнко дана. Италијани запленили грчки брод Атина, 19 августа. — Италн јанскн ратни бродовз спровели су у једно пристаннште на Сицилији грчки брод «Атики». На овом броду пронађена је роба која }е проглашена као конт^абанда. Ради се о хемикалнјама које се употреб љавају у изради мунације. Ове хемикалије имале су да буду допремљене V Александрију. I прас)

(Од нахисг нарочигоа извешгачо; Вншн, августа. — У Рнмоу, старом француском граду, отворен је на свечан начин Врховни суд, који се налазн у палатн правде, некадашњем кнежевском дворцу, из кога су кнезови господарнли покра јнном Оверњом Суднје су се заклели «да ће се понашати, како то доликује лојалном суднји.* Данашњи управл>ачи Француске дали су првом заседању Врховног суда нарочити значај, уверенн да суд зма да изврша велику нсториску улигу: у истрази пронаћи, а пресудом жнгосати кривце француског пораза.

налазно је тумачења за уметниково дело у раси. миљеу и моменту. И политичар је у свом деловању везан за средину, у којој ради: политичар

Крнвцн за пораз Ко су кривци? Означено је неколико имена политичара и државника, који су у последње време управљали судбином Француске. Најзначајнијн су Даладје, Блум и Рено. Ако се уважи да су комунисти већ давно међу кривцима, јер их је још Даладје позатварао, а њихове организације распустно, онда ова нмена не значе само личности тројице претседника влада, него сзстем унутрашње политнке, која 1е имала свој логичан развој у Народном фронту, а

Г. Мандел

трагичан завршетак у ратном поразу. На оптуженичкој клупи се налази, дакле, све оно, што је претстављало Народни фронт. Н>ему треба судити, њега треба осудити! Брза реакцкја Француском темпераменту одговара да брзо реагира на догађаје. Тако је и у овом времену кад се оеећају све последице азгубљене битке, францз^ка импулзивност сместа почела да тражи кривце. Треба бити начисто да ниЈе спол>а дошао захтев и притисак за извођење пред суд било кога. То је француска знтерна ствар, којом диригује менталитет брзих одлука и Ор зог спровођења. Идеје и догађаји нису никад код Француза били теме за размишљање. Они су увек били покретачи нозих акц ^Ја. Немац, хладан и промишљсн, друкчије би поступао, а Француз не заборавља своје расне особине ни у данашњнм временима. Кац победник није тражио, у психолошким француским особинама можемо наћи објашњење за покретање акције да се доведу пред суд кривци, који су одвели Француску у рат и скривили њезин пораз. Кад је већ овако постављена ствар од меродавних у Француској, спољни свет упозорава, и то са пуннм правом, на мог^ћност, у којој би цели процес око одговорности свршно са неколико десетака година тамнице, односно две три смртне казне. Оптужба против система Ако буде само то, цео поступак неће моћи да донесе правих резултата. За пуни успех треба проширити оптужбу на политички систем у француокој унутарњој политици, која се толико јасно оцртавала V вођењ. спољне политике, а оза је окруњена поразом. Тешко је сасвим издвојити неколико политичара, и утврђивати њихову личну крнвицу у питањима државног и националног воћства. Политика је вештина, а политичар је у извесној мери и уметник. Француски дух, тако лепо фетстављен у Иполиту Тену,

Г. Даладје и средина се надопуњују, врше утицаје, један на другог. Смртна казна духу н методама Ово морамо држати пред очима кад расматрамо суђење политичким првацима Француске. У правореку суду мора бити изречена смртна казна духу средине, која је могла да трпи и даје поверење политич ким методама Блума, Даладјеа и Реноа. Осуда ових државника бивше Француске треба да симболизује осуду система. Само тако може овај процес да значи задовољење правде, а с њом и задовољење потреба будуће Француске. Само оваку пресуду могу и победници и цело европско јавно мишљење да приме са задовољством. Потпуно је разумљиво да По стоји договор. а према томе и кривица појединаца. Они су нарочито «заслужни» да је Трећ^ Република овако сврши ла. «Носилац листе> биће сигурно Едуар ДаЛадје, а уз њега први «кандидат» Леон Блум. Њихов политички ортаклук добио је своје посебно име: Народни фронт. Политика народног фронта Народни фронт је био на' власти две пресудне године, у којима је Француска показала своју унутарњу слабост. Идеје вођа Народног фронта убрзале су процес унутарњег распадања. Радикали, социјалисти и ко мунисти гложили су се да Француској даду нову друштвену и политичку форму. Резултат је био катастрофалан, нарочито на економскофинансиском пољу, где се управо требао да покаже као спасоносан рецепт фронташа. Иривредни експеримент потпуно је пропао. Године 1938 Француска је била једина европска земља, која је морала исказати пад производње за 25 пооцената и јавне терете у висини од 100 милијарди франака од 200 милиЈарда це локупног националног дохотка. То је материјални «успех» владе Народног фронта. Рад и резултати овог влада ња нису случајни, изазвани Агожда неким непредвиђеним догађајима. То би била немоћна одбрана кад се зна којим Је моралним и политичким средствима располагао оваЈ режим. Чудно је, на први поглед, да су радикали понели одговорност за један систем, који је имао за циљ потпуну социјализацију продукционих сретстава. и све, што теме следуЈе. Радикали су били претстгвници мале, ситне буржоазиЈв, пуни респекта за приватну својину, проповедници патриотског култа, а протизници догматизма на сваком пољу. Индивидуализам, патрнотизам и антиклерикализам то су биле пароле француског радикализма. Међутим. критнчари радикализма су већ одавно избацили ругалицу: «Радикали имају срце на левици, а новчаник на десннци>. То је добро знао Леон Блум, који је вешто играо велику игру, неи скрену и подваљивачку. Карактеристично је за Блума да је још 1924 год. написао за себе* <Ја сћм по рођењу мали буржуј*. По оцу, фабриканту свиле, био је богат и живио удобно, буржујски у красно уређеном стану. Он је ипак цроповедао соццјализа-

Г. Рено је прави Француз, и, као такав, ватрени родољуб*. То је био један Даладје: рођени, расни Нровансалац. Али био је још један Даладје: намештени, неприродни. верник радикализма и по цену свог француског осећања. Та два Даладјеа водили су борбу. Победио је други, на штету Француске и светског мира ТаЈ «други» Даладје говорио је на конгресу радикала у Ваграму и бранио концепцију амстердамског досељеника Блума. ♦Формација Народног фрон та, казао је Даладје, је спонтани покрет срранцуског народа против увођења страног фашизма у нашу земљу.» Нем ци су разумели националног Даладјеа, а^, блумовски. ваннационалнц. Даладје није могао да разуме друга национал на гледања. То је трагедија човека, који је почупао своЈе корење из родне земље. Пут Реноа у Рном Кад дајемо генералије глав них осумњичених у овом фран цуском процесу, треба да споменемо и. Пол Реноа. Он је био изван странака. Само стручњак, који је, ахасверским нагоном гоњен. пропутовао цели свет и скупљао знање да задовољи амбиције. Успео је. Био је неколико пу та министар разних ресора, а највише се задржао као мини стар Финансија, који је управо «лиферовао» декрете. Пет група декрета од 12 новембра 1938 до 29 фебруара 1940 год. Политучки речник је узео од раднкала, јер сам није био човек дцевне полигике. Кад

вољнијем случају може се рачунати да ће до објављивања недељног биланса доћи тек сре дином септембра. (Трансконтинент прес) Обнова француске индустрије Клермон Ф<*ран, 19 августа. — Агенција Авас јавља: Министар рада г. Белен дао је интервју у коме говори о могућностима обнове француске индустрије. Г. Белен рекао је поред осталог следеће: «У Француској има рада за свакога, а наше фабрике у могућности су да упосле велики број радника.» Г. Беле није нарочито подвукао да ће се у индустријским предузећима упослити само индустријски радници и треба на сваки начин избегавати да се пољопривредни рад ници употребе у индустриска лредузећа. Инспекција генерала г. Ногеса Р*6 4т , 19 •■густа. _ Агенцнја Авас јавља: Настављајући сшоју инспекцију генерал г. Ногес стигао јв у Маракеш. Пошто је предао Каиду ел Ајазију орден ■еликог официра Ј!егије части- г. Ногес је присуствовао отварању локалне пољопривредне коморе. Том прилииом, геиерал г. Ногес је одржао говор, у номв је поред осталог подвувао важност рада на обнови Француске. После тога, конферисао је са првтставницима локалних впасти. Хапшење бившег француског министрана Жана Зеја Т»»г«р, 19 .вгуста _ д НЕ јавља: Јајвљају из Рабата, да су на захтев владииог комесара при војном суду у Клермон Ферану власти француског протектората ухапсиле екс - министра просвете, Јевреја- Жана Зеја, који ћв ускоро бити спроведен у Француску. Смењен г- Жорж Риволе - Вишн, 19 августа. — Агенц и " ја Авас јављв: Званично се саопштава да је г. Жорж Риволе, бивши министар пензжја слвењен са попожаја као члан Националног одбора за рањеннке, жртве рата и штићеннке нације. Закон о лекарској пракси у Француској Вишн, 19 августа. — Агенцнја Авас јавља: Објављен је закон којнм се ограиичава ввшење лекарск* праксе у Француској ипи француским колонијама. Лекарску праксу моћи Не да врше рођвни Французн, или они чији је отац Француз. Изузецн ће се допуштати научницима који су св показали нарочито заслужни за Француску, и који су служилн у француској војсци у сввтском или у овом рату. Исто тако дозволиће се лекарска пракса и оннма којн су поново добили француско држављанство од 11 новембра 1918 године као и извесним категорија ма незаконитв двцв. Катедрала у Елбефу није оштећена КлермО н Ф е ран 19 августа Агенција Авас јављв! »Пти Паризјвн« објављујв ввст

у којој вели да јв приликом војних опврација у Елбефу уништв на 250 зграда. Чувена историска катедрала Ст. Стевана није оштећена.

Турски парламент САЗВАН З^СУТРА Анкара, 19 августа. — Аген ција Рајтер јавља: За среду је сазвана у заседање турска велика народна скушптина, на којој ће се претресати спољнополитичка питања. Привредно псднзање Норвешке Осло, 19 августа. — ДНБ јавља: Лист «Насионен> пише: «Велико преимућство Норвешке је што има многострук привредни животТо олакшава извесна преуређења, а и од користи је утолико што допушта снабдевање земље из сопствених извора. Већ сад се почело са искоришћавањем ових многоструких могућности у интересу норвешког народа. Губици Шведске у бродовима Москва, 19 августа. — Радио Москва јавља: Саопштавају из Стокхолма да је шведсви тргоаачки брод »Милс Гото« од 2.800 тоиа торпедован јуче, када се налазно на путу нз северне Енглеске у Амернку. О судб ннн посаде још нема никаквнх података. Шведски листови са великим иезадовољством констатују да је Шведска од свих неутралних земаља у овом рату нзгубила највнше бродске тонажеСамо у послешвнх пет даиа Шведска је изгубила пет бродова са 10.660 тона. Од почетка рата Шведска је изгубила 64 брода у укупној вредности од 200 мшшона шведских круна.

УСПОСТАВЉАЊЕ РЕЧНОГ САОБРАЂАЈА У БЕЛГШИ Брнсел, 19 августа. — ДНБ јавља: Као што је већ у више махова наглашено, радови на успостави копнених (речних н каналских) пловннх путева у Белгији, одлично одмичу уз обилну помоћ не мачке војске и немачкнх радних организација. На оправци самог Албертовог канала ради не мање од 20.000 душа. Средином овог месеца знатан део овог канала већ је поново оспособљен за саобраћај боодова који газе до 2,5 метара. Рачуна се да ће до средине септембра бити коначно успостављена пловндба на целој дужини Албертовог канала Почетком септембра биће посвој прилнци довршено чишћење тока доње Масе (Мезе), на којој је пловидба од животне важнссти за нндстрнску област Ли јежа.

ФОН РИБЕНТРОП ПРИ-

Берлин, 19 августа. — ,.Дојче Алгемајне Цајтунг" јавља нз Нариза да засада јот не може бити говора о пословању у Француској банци. Одлучујућн разлог за ово не треба тражнтн само у опадању француске привреде, него и у чнњеннци што Банка нема тачне податке о стању у земл>и, па према томе не може ни да оцењује како бн који посао ншао. У мирно доба Француска банка добијала је извештаје из свих места у Француској. Сада је међутим овај обавештајни апарат прекинут, делом због поделе Француске у поседнуте и непоседнуте области, због чега је саобраћај отежан ,а делом што још није могло да дође до преговора са водећим личностима француске приватне привреде. Проблем избегли^а и тешко ће набавке хране задају Француској банци озбиљне бриге. Тек пошто ти проблеми буду решени, моћи ће се говорити о поновном нормалном успостављању послова. И у меничком промету, Ј <оји је досада био један од најважнијих послова Француске банке дошло је до скоро потпуног обустављања послова. Приватне банке задовољавају кредитне потребе приватних фирми. Поред свега тога каже лист, Француска банка мора да рачуна и са још јачом свотом него раније за покриће државних финансија. Поред тога, све је већи броЈ' власника бонова за земаљску одбрану (који су издати у висини од 75 милијарди) а који сада подносе ове бонове, .јер једино на тај начин могу.доћи до до новца. Под оваквим околностима и изгледима за будућност, Фран цуска банка и њено воћство нису пуни поуздања. У најпо-

Г. РИТИ о совјетско-финским ОДНОСИМА

Хелсннки, 19 августа. — ДНБ јавља: Јуче је фннски претседннк владе г. Рнтн одржао говор у коме је изјавно да је стабнлизовање односа према велнком нсточном суседу финсне бнтан задатах финсног прогреса. Г. Рити је нагласно даље да ће се Финска чврсто прндржаватн споразума о мнру којн је склопнла са Совјетском Унијом- У испуњавању овога споразума наставиће се одмах радови на железинчкој прузн за Салу, која је в«К довршена на тернторијн Совјетске Русије. Даље је рекао г. Рити да ће се повестн раЗговори о успостављању сталног конзулата Совјетске Уније и других држава у Петсамо-у. Разбнстравање пнтаодносно свјетског транзнтног саобраћаја у Хангву нијв још завршено, иако је финска прннцнпнјелно и дала свој пристанак. Прва рата најамннне за област Хангеа плаћена је већ од стране Совјетске Уније. Затнм је г. Ритн подвукао потребу да Фннска одржава добре

односе н према другнм државама нсточног простора. На крају је изјавно, да је дејством рата на нерве многих људи, којн су бнлн на фронту, крнминалитет у земљи порастао. Дошло је до непромишљеннх радњи за које се ннје знало у Фннској у нормалннм временима- Пошто се данас свн налазе у истом положају, мора се заједничкнм жртвама н разумом преброднтн тешка ситуацнја, како би се Финска одржала као слободиа н самостална држава. ОПШТИНСКИ ИЗБОРИ у ДАНСКОЈ Копенхаген, 19 августа. ДНБ јавља: Дански «(нистар инострпних послова изјавио је да питањв општинских изборв, који бн требало да се одрже на проле ће, још није решено, н да ће се вероватно, с обзиром на садашње прилике, изменити садашњи закон о општинским из* борима.

Два Даладјеа У политнци треба само криво цочети, а до катастрофе се долази динамичном снагом пр ве грешке. Даладје је био заборавио да су њега некада код општинских избора у Кар пантрау, његовом родном граду, рушили социјалисти. У тој борби водио је Даладје чи сти француски патриотизам. Такзом Даладјеу одао је 1938 признање и <.Фелкишер Беобахтер> овим речима: «Садаш њи претседник владе воли сво ју Отаџбину изнад свега/ он