Време, 20. 08. 1940., стр. 4

СТРАНА 4

ВРЕМЕ

Уторак, 20 авгусх 1940

ужурбано Бирманију

Енглези утврђују из бојазни од јапанског напада прено Францусне Индонине

— ТАСС

1 У својој изјави, коју је д$о по доласку, г- Ишн ј« изјавио да У Холанднји влвда потпун ред и мир. Исто такб. привредни жи.

Њујорк, 19 августа. јазлл: Лнст „Њујорк Тајмс" јавља да | Енглеска убрзаннм тсашом утвр. ђује граннцу нзмсђу Бнрманнјс бот у Хрландији развнја се норн Кине- малннм током. Онн тј " поставл>ају артилернју н ваздушну одбрану. нарочито У' Лашију и на другпм местнма севрронсточне Бирманије. Еиглезн прс.тузимају овс мере нз страха од јапапске инвазије преко Фрашоске Ипдокине у јУгозападну кицеску провннцнју Јјтин. што бн стварно прстстав. л.ало загрожаван.с Бпрманије.

Кише и поплаве у Кини наносе велике штете Пејпинг, 19 августа-

Концентрација француске флоте У Турану Москва, 19 августа. — Радио Москва јавља: Лист »Хонгнонг Телеграфв! јавља да јг у Туран у Францу- ј сној Индокннн стнгло 30—40 ј ратннх бродова. Претпоставља се да су овн францускн бродоен стнглн са Мадагаскара. Бомбардован је Чунгкинг Ч ј-нгкинг, 19 августа. — ДНБ јавља: Једна група од око 30 јапаиских авиона летела је јутрос раео изнад Чунгкннга. Бачена је нзвесна, количина бсмби н више јв зграда запа. љено. Ажричко-јаугански односи - ЊујОрк, 19 августа. — Агвнција Стефани јавља: »Њујорк Дејли Њус« објављује чланак о политици Сједињених Држава на Крајњем Истоку. У чланку се поред осталог вели да политика Сједињених Амернчкнх Држава у односу према Јапану треба да буде више реалистична и да Сједнњене Америчке Државе треба да воде рачуна о јапанским захтевима и амбицијама. Лист каже да Сједнњеним Америчким Државама треба да буду јасни разлози због којих се Јапан све више приближује силама осовиие. Наређење јапанским бродовима да се врате у Осаку Токпо, 19 августа- — Највеће јапанско бродарско друпггво Ник, данас је издало званично саопшгење да ће сви бродови друштва обуставитп пловидбу за ЗЦнглеску. Јапаиски брод Сува Мару, који се налазио иа путу за Ливерпул добио је наређење да се вратп у ОсаЈсу. Два јапанска брода, који су се налазили у јужноафричким водама, добили су исто наређење. — ДНБ јавл>а: Јаке кипге, које сУ У последше време стално падвле у Кини, н. зазвале су велике поплаве. Извепггаји из Хајфенга веле да'су услед велнке воде на рецн I долазч и да ће св Хоангхо на много места поруше-1 још и повећатн

нџ насипн н да је вода која се излнла преплавнла велике поврШине земљишта. Том прнликом уннштено је око хиљаду села, а целокупна жетва у тој сбласти је пропала. Вода и сада врло внсоко прекрива цео терен. Опасност прети н стоти. нама хнљада људи. Велнкн број становннштва са обе .странв реке могао је У последан час да спасе само голи живот- Из поплављених области надолази велнко мноштво избеглица у сигурније крвјеве. КЦДеске власти сматрају да де приликом те поплаве погпнуо ве лики .број људи. Постоли опа. сност ^а ће вода још више да на„ — ^ катастрофа

Британсна појачања уЕгипту Атина, 19 августа. — Египатоки листови доносе вести о кретвњу већег броја брбдова са транспортнма енглеских трупа, који су на путу за Александрију. Вафдистичкн кругови изјавЉ УЈУ да садашња војска није довољна за одбрану Египта у случају италнјакско-егнпатског сукоба. Између осталога, овдв се тврди да јв генерал Вввел рђаво извршио распорвд трупа премештајући их из Палестине у Египат, из Египта у Аден и Судан, оне из Индије на Блиски Исток. Зато је сада требвло да се изврши појачање гарнизона у Египту. (Трансконтинент прес)

о војној помоћи случају напада на Нанаду

Због блокаде Енглеске јапански брод напушта Ливерпул Токио, 19 августа. — ДНБ ј'авља: С обзиром иа немачку пуну блокаду Велике Британије позван је капетан јапанског брода „Сува Мару", који припада линији Нипон Ју Шеи Каиша, који је 18 августа требало да дође у Ливерпул, ^а напусти зону опасности и да се склони у једну погодну луку. Јапански посланик у Хагу стигао је у Токио Токио, 19 авгуОта. — ДНБ јавља: Досадашњи јапански посланик у Хагу г. Иши, долазећи из Холандије, приспео је у Токио.

Хансон о политици Шведске Стокхолм, 19 августа. — ДНБ јавља: Шведски иннистар-претседник г. Хансон одржао је јуче гоиоре у Карлскога н Дегесфорсу, у којима је нагласно да Шведска жели да живн у доброј спози са сснма другим земљама. Што се тичв њеннх унутрашњих прилика, г. Хансон је ренао дг Шведска жели сама да одређује. Из тога логични произлази, да се такође Шведска не м е ша у унутрашње прнликн других земаља. Мннистар-претседннк упутно је даље на то да с в пнтаае одбране неће запустнти и да се исто не сме сматрати као партнјско пнтање при идућнм изборнма. На крају нзјавно је г Хансон да је тренутна снтуација Шведске везана са велнкнм потешкоћама за прнвређивање у земљи и да великн издацн за прнпрекање одбране звхтевају највећу ■хвдау.

Њујорк, 19 августа. — Аген" ција Рајтвр јавља: КоментарншуКн одбранбенн Опоразум између Сједињеннх Амернчких Држава н Канаде »Њујорк Хералд Трнбјуно велн да је претседннк г. Рузвелт обавестно још једанпут цео свет да Сједнњене Амернчке Државе неКе остатн скрштеннх руку ако бн дошпо до покушаја напада на западну хемнсферу. »Њујорк Тајмса вели: вОва обавеза, која је много значајнија од многих знаннчннх уговора, потпуно је необична обог тога што Сједнњене Амернгне Државе, којв остају у миру, желе да учврсте стварну везу са једном земљом која се Сада налазн у рату.к Допнсннк Агенције лАсошиетед Прес« велн да нека лиПа из околнне г. Рузвелта тумаче спо разум са Канадом као чврсту намеру владе Сједнњеннх Држава да Канаду ставн под за штнту Монроеве доктрине. Ннје познато да ли је'споразумом предвиђен дефнннсан одбранВенн војн н савез нзмеђу обе земље. КоментарншуКи даље закључени споразум лнстовн расправљају питање да Лн бн за случај прошнрења рата евентуално дошло н до заједничке команде оружане снле обе земље.

Г. Рузвелт се вратио у Хајд Парк Вашингтон, 19 августа. Агеиција Стефани јазља: Пошто је извршзо смотру 94.000 војника који су узели укешћа у маневрима прве армије, претседник г. Рузвелт

вратио се у Хајд Парк на кратки одмор. Амеркчко-канадски спорађум повољно примљен у Лондони Ловдон, 19 августа. — ДНБ јавља: Вест о споразуму нзмеђу Сје днн>еннх Амврнчкнх Држава н Канаде ради образовања сталI ног одбора за одбрану Амернке, врло се топло коментарнше у лондонској пггампн. »Тајмс« тнм поводом пише: »Ово ннје нзолован корак, већ стојн у теснсј везн са другим плановима којн нмају заједннчког ннтереса за Сједнаене Америчка Државе и све народе брнтанске импернјеа. Сједињене Државе пружиће (Санади сваку полђћ Вашннгтон, 1? августа. — А. генција Стефан& : јавља: После Састанка са претседником канадске владе г. Макензи Кингом, претседник г Рузвелт дао је претставницима штампе следећу изјаву: «Састанак којн смо нмалн могао бн да водн учвршћ е љу што тешвих односа нзм^ђу Канаде н Сј е днн.еннх Држава и да обновн об е ћање које је унин» е но пре два м е сеца, а према коме ће Сј е днн.ен е Амернчке Државе пружнтн Ка-

Фламанци се надају да ће добити САМОСТАЛНОСТ

Брнсел, 19 августа. — ДНБ јавља: Јуче Је свечано обављено 21 фламанско народно ходочашће »Ијзер Бедефарт«) на реци Изери (Ијзер), односно на велики спомвн крст код Миксмуида који је подигнут борцима за слободу фламанског народа и Фламанцима погинулим у Светском рату. Овогодишње, сад већ традицио* нално ходочашће, било јв у знаку лозкнив: »Концвнтрација свих народних снага и новн поредак! Први говор одржао је фламан ски народни првак г. др. Бормс. После њега, узео јв реч г. Жермен Лефевер, првтседник Савеза бнвших фламанских ратника из 1914/18 год^не. Говорник јв оштрим речима критнковао Версајски уговор, приказујуКи његове послвдице. пНеутралност Белгнје, рекао ј 0 између осталог г. Лефевер, жртвована је француској политици заокружавања. Стога је Фландрн ја аутоматскн увучена у рат који су водилн туђн народн за цнљеве са којнма ми немамо ннкакве везе. »Веровалн су савезницнма који су нас преварили. »Тражили смо помоК, а шта смо добилн? — хапшења у масн, протернваља, пљачку страних трупа, превару, незапамКену пустош у иашој земљи. »И поред тога, бившн фламанскн ратннПи нз Светског рата 0стају прн нстом програму којн су нстнцали и 1918 године. Траже нов правнчан мнр као основн цу за обнову Европе. »Алн, рад у том правцу не можв се поверитн дојучерашњим управљачима који су одговорнн за толике прнвредне културно и соцнјалне грешке, којн су крив и за данашњн страховнтн хаос.« Послв г. Лефевера узео ј« реч

млади песник г. Веркноке, којн јв између осталог рекао да је најмлађа генерација фламанских војника отишла у рат под заставама једнв противнародне државе. Говорник кажв између остаЛОГ: »Водили су нас официрн који нису знали наш језик, морали смо да бранимо државу коју нисмо волели.с У име Средишњег одбора за прнређивање народног ходочашКа говорио је професор г. др. Делс, који је жигосао неправде почињене према фламанском народу. »На грађанску лојалност Фламанаца, рекао је на једном месту у свом говору професор г. др. Делс, одговорили су састављањем »Црних листа« и халшењима у маси, мнслеКн да Ке тиме олакшати кретање -^оанцуских трупа по нашој земљи. »Као н наша погннула браКа коју данас славнмо, н мн сви на дсмо се да ће садашњи рат омогуКити нов соцнјални поредак на народносној основицн.« Свечанот је завршена освеће њвм новог спомен-крста подиг нутог у славу Фламанаца изгинулих од 1918 до 1940 године.

МУСОЛИНИ У ИНСПЕКЦИЈИ I Рим, 19 августа. — Агенција Стефани јавл>а: Г. Мусолшш нзвршно је данас иисцепцију кадета у Макијамадама, која се налази у близиии форума Мусолини. Слушаоци нацноналног к>-р са кадета приредили су г. Мусолинију споитане овације. Г. Мусолини извршио је слохдо.

надн сваку помоћ, у слунају ј е дног напада." Напад г. Вилкиа на г. Рузвелта добро примљен у једном делу гитампе Вашиигтон, 19 августа. — ДНБ јавља: Листови су са звдовољством примнли недавнн говор г. Вилкиа, републикан:ког кандидата за претседничке избореНарочито се подвлаче пасусн у којима г. Вилки нападв спољ. ну политик\' г. Рузвелта. „Тајмс Херелд" пише да је амерички народ осетио велико олакшање када је саслушао говор г- Вилкиа. у коме је он г. Р> т звелта огласио „неодговорним пот стрекачем на рат". „Г. Вилки је, каже поменутн лист, ..јасно наглвсио да америч ки народ не жели рат". „ћашиш^тон Пост" такође стиче да је г. В^лки устао проКоментари г- Бјулитова говора о потре• би ступања Америке у рат Њујорк 19 августа. „ У ГО во ру који јв одржао у ФиладелфИ' ји, бивши амбасадор Сједињвних Држава у Француској г. Бјулит је између осталог рекао да Сједињене Државв данас налазе у слнчној опасностн оној у којој се прошле године у ово време налазила Француска. Према мишљењу амбасадора г. Бјулита Сједињене Државе мо рају послати 50 разарача Енглвској и треба да јој пруже сваку помоћ, јер би пораз Енглвске зна чио пропаст Америке. Говор г. Бјулнта- који има ранг амбасадора, и сматра се претставником Сједнњених Држава, врло јв запажен у америчкој јавности. Сви данашњи амерички лнстови доносв у целостн текст говора н нарочито истичу да је г. Бјулит још увек званнчнн претставннк америчке владо. Да би избегли војну обавезу у Америци се младићи све више жене Њујорк, 19 августа. ДНБ јавл»а: Навала младића који се надају да ће брзим склапањем брака избећи војну обавезу, била је јуче пред грађанским уредом за склапање бракова у Бруклпну и Кринсу толика, да је морала бити позвана полиција да успостави ред. Повратак американаца из Скандинавије Вашннгтон, 19 августа. Агенција Рајтер јавл>а: Влада Сједињених Америчких Држава известила је Немачку једним званичним саопштењем, да се она нада да амерички војни транспортни брод «Амернкан Леџион», који се враћа из Петсама у Сједињене Америчке Државе, неће наићи ни на какве неугодности услед било какве акције од стране немачких оружаних снага.» Брод сАмерикан Леџион» напустно је у петак Петсамо у Северној Финској и кренуо је за Сједињене Амернчке Др жаве са приближно 900 Амеоиканаца који се враћају својим кућама, напуштајући Скандинавију и балтичке земе. Међу путницпма се налази и норвешка принцеза Марта са своја три детеуа, као и гђа Хариман, амерички посланик у Норвешкој.

ПУТ КЛ ТОПЛОМЕ МОРУ

Стврешински кадар совјвтск^ војскв подмлађује се. Послв Ворошилова, који је добио почвсни положај авн врмије, почасни положај у комесаријату добио је и Буђони, ранији царски подофицир и бадашњи совјетски маршал, док јв Шапошников, царски офнцир а совјетски шеф генв ралштаба стављен у пензију. Оавј процес непосредно претходн, а по свој прилици стоји и у извесној аези са важним задатком који јв сада добила совјвтска војска: направити једну војно-политичку демонстрацију у Азији. ;Такав карактер, бесумње, имају ввлике вежбе совјетских трупв у области Касписког Језера, које ћв бити ових дана изведене. Беш у тој области и баш у садашњем тренутку, то мора много да значи, јер руска војска раније није вршила маневре већег обима у Првдњој Азији. Та«ви маневри би изазввли нервозу у Лондону. За Енглезе Предња Азија је на првомв месту »ходникс којн води у ИндиIV Покушај Петра Велнког Године 1713 цвр Пвтар Велики наредио је кнезу Бековичу-Черкаском д! са малом војском кренв у Хиванско н Бухарско Царство, ради извиђања пута у Индију. Петру је избегли Туркменац Нефес скренуо пажњу да су Хивинци скренули ток реке Аму из Касписког Језера у Аралско и да се може успоставити ренији правац те 'великв рекв. Тада би се створио пут за трговину са Икдијом: Волга—Касписко Језеро—Аму. да отвори руској трговини пут у Индију. Петар је заузео Баку и целу севврну Персију, али његова смрт зауставила је дељи ток догађаја. А нвсленици великог цара повукли су руске трупе из северног дела Персије. Први руски удар на Британију Кроз осам децвнија цар Павлв Први сетио св Петровв идеје и нарвдио Донским Кд^ацима да сместа предузму похрд у Индију. Брз у својим одлуламв, цар ннје ни помислно ра тешкоћв маршевања од Оренбурге кроз Закасписку Пустињу, кроз непријатељску Туркменију и дивљи Авганистан. Царева наредба састојала се само од 18 речи: >Донска и урвлска козачка војока да се скупе у пу«9ве, да иду у Иидију и да је освоје«. Двадесетдве хиљаде Козажа кренули су по царввој жељи, али у"окоро та авантура била је окончана. Њен значај је у томе што је Русије први пут у својој борби против Енглеске узела Индију као мету ударца у британску моћ. Отада Русија стално наднре у Предњу Азију а Енглеска јој чини огромнв сметње. Два се цина боре у пакленим просторима азиских брда и пустиње. О тим просториМа постоји једне персиска легенда: »Кад је ђаво хтео да саблазни пророка дражима света, он је морао својим репом да покрије Туркменију, да се пророк не бн разочарао.с Али и поред овог страшног надимка — *вражји престос —

Петкр -иије помишљао иа нвкв завојврања. Зато је снабдевао Бековичв-Черкаског малом војсхом и великнм поклонима за канове с у Хнви и Бухари и за нндиског могола: сукна, златотканнце, каднфе, свиле, крзна, позла&јене^хочије са тамно-сивнм коњнма. Четири хиљаде драгона, јаицких Козакв, астраханских племића, Тат^арај Черкеза и Калмика, полако су ншлн обалом Касписког ЈвзерЛ, а затим кренули лрвко пустињв у правцу Хиве. Није се видело живог бића, а кад се иеко жиз појављивао, то је био непрнјетељ: хивански војници, који су пратили свакн пожрет Руса. И поред тешких невоља, одред је стнгао у долину рекв Аму, где је био нападиут од стране Хнванаца. Три дана се водила бигка. Пушкама и топовнма Руси су одбили све нападе Азнјета, и тада је кан понудио мир, прнзнавши кнеза за црревог извсланика: примно је царске поклоне и поделио велкке даровв Русиме. Он је убедио руског војсковођу да је немогуће нсхранити толнко људи у једнок! месту. БековнчЧвркаскн подвлио јв због тога свој одрвд на четири групе. После неколнко дане Хиванцн су их мучки напалА и уништили до последњег. 1 Скоро истовремено с атим одредом пошао је из Сибира мањи одред квпетана Бухголца (1400 људи), који је требало да пронађе пут у Индију* долином рвке Иртнш, т. ј. кроз кинескн Сннкјанг. Без мзпа и без хране, Бухголц се узалуд борио протнв Киргиза и вретио св у Тоболск без резултата. Трагом Алексаидра Македоиског После тога је Петар Ввлнкн решио да иде у Индију нстим путем којим је ишао Александар Македноски — преко Персије. Године 1722 цар је пошео са војском од 22 хиљаде пешака и артилераца, 9 хнљаде драгона, 60 хиљада Козака и зв' хиљада Татара и Квлмика- Велика флотилв онабдеввла је ову армију, које је ишла западном обалом Касписког Језврв. Циљ похода састојао се у успостављању Уласти законнтог персиског швха Тамвспу, »еш }• НЈ мхилиобш требалс

Предња Азија је уввк цривлечнла народе јер је била спојница култура и богатстава моћних земаља. У 13 веку прв Хрнста, цар асирскн Нин, прошао је кроз Туркменију; у 11 веку масетскв царица Темнра отсекла је главу Кира, ненаситог завојезача целога тадашњег културног света/ македонскн цар Александар прошао је кроз Туркестен носећи јелинску културу у сусрет индуској. Пролазили су ту или ®ладали Персијенци, Сармати, Скифи, Масагети. Ту су ратовали Џингнскан и Тимурленн, грозни татарски освајачи. Тридесет вековр трајапа је отрашна борба иарода, док су најзед Руси заузелн скупоценн и уклетн Туркестан. Оренбуршки губернатор Перовскн, без царевог знања, послао је 1839 у правцу Туркестана већи одред војске, у намери да онемогући даље најезде Хиванаца, Бухареца и Коканаца, који су пљачкалн Југоисточну Русију и воднлн хнљаде људи у ропство а жене у харвме. Ова експедиција ннје успела- Али Руси су почели систематски да неднру у Туркестан, стварајући утврђене ослонце протнв днвљих племена. Годнне 1865 забележен јв првн већи успех: пуковник Черњајвв заузво је кокански град Ташквнт. У тим биткама Руси су нападалн таквом енергијом да се код непрнјатеља створнла легенда. да из уста руких војника, кад вичу »урас летв куршуми. После прве победе ређале су се другв: гвнерал Кауфман освојио је сввти град Самарканд, гдв се налази гроб Тнмур Ленка. Руси су нмали 4 хнљаде војника, док су Бухарцн скупили на зидознма града 60 хиљеда бораца. Кроз месец данв код Зарабулака 2 хнљаде Русћ сукобнло св са 35 хиљада војннка бухарског емира. У томе сукобу погинуло је 10 хнљеда Бухараца, а Русн су нмали свега 63 убкјена. Твј пораз натерао је емнра да при>на руски протекворат. Ко може да влада Средњом Азнјом Према древном веровању, ко влада Самаркандом, твј владе Средњом Азијом. После заузећа Т>шур-Л«к»о»ог град» Русм оу

продужили брзо напредовање у области река Аму и Сир. Њихови прецн показали су велико јунаштво у борбамв против дивљих нерода Туркестана. Годнне 1600 атаман Нечај са 1000 Козака продро је у маћну Хиву, 1605 године атаман Шамај са 500 људК поновио је тај подвиг. Руси у 19 веку истом храброшћу само са бољим средствима и аештијом тактиком борили су се против немирних, неверних племена. Мноштво незнених херојв, као и надалеко чувени Скобелев и Куропаткин, побеђивали су непркјзтеља и немилосрдну природу. Ннје лако ратовати у земљн где постоје предели са назизима Адам - Криглан (што знвчи »погкбија човекес) и њему сличним. Али храброст трупа и геније генерала Кауфмана учинили су да су Хива и Буха ушле у састав руске државе. Како су Енглези организовали отпор муслн" манског света Још само две веће оезе остале су неосвојене — Геок - Тепе и Мерв- Те оазе, са ратоборним жиаљем, искористили су Енглези за органнзовање отпора руском силаску ка топлим морима. Одасвуд, из целог муслнмнског света, дошли су тзмо дервиши са пропагандом »газаватас, светог рата/ после њих су дошли и одреди бораца од миогих племена. Али Руси су под воћством генерала Скобелева нзвршили снажну офанзиву и Геок - Тепе био је узет на нож 1880. Ускоро потом предао се и Мерв, у који су Руси одмзх спровели железниПУ- Отада је почело цнвилизаторско освајање Туркестаиа. За време Светскога рата буккуо је у Туркестену велики устанек, који су организовалн немачки заробљеници. Ситуација је биле толико озбиљна да је петроградска влада морала да пошаље у Туркестан једног од победилаца код Геок - Тепеа, генерала Куропаткина, који је својим војннчким ауторитетом н адмннистративним способностима умирио племена без употребе оштријих репресвлија. Много оштрија је бнле борба мосховскв владе у току прошле децениЈе, вада се опет подигао То*анч*,-у-*ом»- су удвли учешћа и Турци. И тај устанак је угушен. Туркестан је поново постао база за даље померање руске границе ка југу. Већ у почетку овоге столећа Русија је добила доминантан положај у Персији и тек на наваљивање Лондоне морала је да се задовољи северним делом земље шаха, где је била њена интересна сфере. Јужна половнне Персије прнпала је енглеској сфери утицаја. Алн после руске револуцнје Енглезима је подгпо за руком да пркдобију сав Иран (Персију). Руси су морали да се повуку. Лондон је тада искорнстио снтуацију. Циљевн Москве Сада би Москва могла да се ревеншира. Корнстећн се тешкоћама Брктанског Царства, она бн могла да успостави — то би био минималак захтев — свој утицај У Техерену, и тиме да продужи под новим околностима пут руског народа ка топломе мору. Пут ка топломе мору то је пут освејања, док је пут у Индију само пут трговнне. Изгледа да Совјети уопште немају план за освајање Индије- Рускн план освајања Инднје углевном је бајка. Али ако не мксле на освајање, Русн би моглн продретн у земљу Индуса се антнбрнтанском пропагандом доласка »акпадишахас. То би, на крају крајева, бно пут у цнљу обезбеђења руске трговине. Међутим, Руси не би могли продрвтн у Индију са трупама, јер су брда и пустиње Предње Азнје непроходни за већу армију. Реке Ганг не бн могла да буде садашњи циљ московске полнтике нли армије. Тај циљ може де буде Перснски Залив. Е. М. УМРО ЈЕ ИНДУСТРИЈАЛАЦ КРАЈЗЛЕР Н>ујорк, 19 августа. — ДНБ јавл»а: Валтер Крајзлер, оснивач познате фабрнке аутомобила «Крајзлер», преминуо је после дуже болести. Имао је 65 година.

Затвор нередовно варење у дебелом цреву, лоша пробпва, главобол>а услед затворо аестају брзо употребом приргдне Ргапг-|о5е1оуе горке воде — Једна пуна чаша на празан стомак. Ггап2"1о$е(оуа горка вода делује благо. Огл. рег. с. бр.