Време, 20. 08. 1940., стр. 3

л

Уторак, 20 август 1940

ВРЕМЕ

С7ГРАНА

ЗА ПОБЕДУ К0С0ВСК0Г ДУХД

Рече ми философ космополита, забављен вечитим проблемима бића и космоса и удаљен од питања не само свакидашњице него и свега појединачног па и појединих народа не изузимајући ни његов сопствени: Враћате се на линију наших Немањића и у Средњи век. Одговорих: Мислим да линнја наших Немањића није била ни лоша ни безначајна, јер нам је то био пут стварања наше велике средњевековне државе, и не само државе него и наше средњевековне културе, и не само културе него нације којој је тада ударен темељ не само у прошлости него и за сву будућност. И наше враћање на те линије н темеље, то је само тражење основа за нашу обнову. Јер као што је већ више пута речено, свака је обнова једно враћање, везивање будућности преко садашњости за прошлост. Тако се Италија обновљена враћа на традиције старог Рима, и тако се Немачка враћа на традиције германства. Уосталом, аналогије садашњег доба и главних моторних снага садашњоСти са средњ::м веком приметили су и други и већ више пута и са више страна; наместо појединца дух колектива, наместо индивидуалне производње организовани сталежи, наместо рационализма и епикурејства који прате све позне културне епохе враћање мистици и религији чији је највиши израз увек био и остао у култу жртве. О они који вичу на тобожњи неопаганизам као неку опасност по хришћанство превиђају колико је самохришћанство унело у себе и апсорбовало паганског и духа и култа и самих обичаја и навика, и колико му је баш за даљу обнову и освежење потребно враћања на те древне основе паганског духа и паганрких обичата. За нас Србе то је више но јасно и очевидно. Можда, ако бисМО V" нашим верским' обичајима потражили колико је чисто хришћанског елемента у њима и колико паганског, били бисмо изненађени великим уделом паганског, далеко већим него пгго се на први поглед мотке да учини. Сам култ жртве који је највиши израз свих религија на свету, па и самог хришћанства у жртви боткјег сина на крсту за спас човечанства, сам тај култ можда ни у једном европском народу није тако дубоко усађен у душу и темеље самог духовног бића, као код Срба. И то још далеко пре хришћанства, у најдубљнм паганским основама народне душе. Сетимо се само легенде о зидању Скадра, легенде о људској жртви којој је тек српски народ дао највиши песнички и највиши духовни израз, а која је сва изграђена на култу жртве. Сетимо се легенде о краљу Владимиру која је такође сва у култу жртве: краљ, највиши израз земаљске моћи, жртвује се да Спасе свој народ. И колико су обе те легенде дубоко и широко деловале на целом Балкану, код свих балканских народа, чак и код најзаосталијег у културном и националном развоју, код арбанског. Скадарска легенда у српској верзији, прожета српским духом, живи и код Арбанаса, а краљ Владимир, већ скоро заборављен код балканских Словена, живи у култу свеца код Арбанаса, у чијој средини уосталом почивају и његове мошТи. као што јв Скадар, престоница прве српске државе на Балкану ушао у састав арбанског народа и арбанске државе која сама има не мало да благодари победи српског оружја, да би остао вечита веза између наша два народа и указивао на прави пут и природни ток историје. Најзад, трећи великн култ жртве у нашој исторнји и нашој целокупној духовној култури, у исто време највиши и најсветији, култ Косова. Пре шли смо га и превазишли смо га, али га никад нисмо напустили нити га можемо напустити, као што не можемо напустити Косово, ма колико нас разне иајезде са њега потискивале. Ни у најтежим временима турске владавине, ни у времеиима планског принудног или »добровољног« расељавања српског народа — никада народ као целнна нити је.напу-

стно нити у души заборављао Косово. Као да је у души осећао да је изнад све и сваке силе н сваког култа власти, јачи и вечитији култ жртве, од сваког завлађивања јачи дух пожртвовања и готовост једног народа за жртву и за пожртвовање. А Косово — то је дух и култ жртве и пожртвовања у борби са духом вла^ти и завлађивања. И ма колико тренутно дух власти и моћи изгледао јак, дух жртве и пожртвовања је још јачи и остаје последњи. крајњи победилац. И Косово није само оно поље на коме се одиграла трагична битка и сукоб српског народа са Турцима, КоСово то је дух и душа српског народа којом он живи и без које би остао лешина. Конкретније, то је цела српска национална прошлост, цео српски средњи век, држава Немањића и култура те државе, жива традиција која траје кроз векове као траднција Рима кроз историју италијанског народа. Као Рим са којим се једино може у том погледу упоређивати, Косово је не само симбол него и животна стварност. Оно од српског народа прелази на све суседне и околне народе, улазећи прва и с највећим на гласком у свест европске кул туре. Преко Босне шири се и пење до 'крајњег запада и севера Балкана, продире у бугарски народ, у народ и традицију Арбанаса, кроз и преко Хуњади-Сибињанин Јанка у мађарски и румунски, куда је прОдрла н скадарска легенда. Тако су се два мистична словенска култа жртве састала и раширила по целом Балкану и везала Балкан за средњу Европу и дунавски базен не само дубоким исторнским везама заједничке народне ду ше и народне културе свих народа у овом географском подручју, која је кроз разне перипетије узајамних борби и сукоба доводила увек и до пријатељства. Најрубље ј$ то изражено у речима Св. Саве, пошто јб после дугих борби Срба и Мађара, успео да измири њихове краљеве и да им као аманет остави оне речи: да Срби и Мађари треба да живе у вечитом пријатељству, док тај исти Св. Сава, највећи државник наше прошлости и једна од највећих фигура целе наше нсторије, ствара поред независне српске и независну бугарску цркву, ослобађајући их од превласти Византије и не потчињавајући се нн превласти Рима. Ако из тих перспектива расмотримо нашу прошлост, он да заиста нећемо имати разлога да се одричемо нити нашег средњег века нити линије наших Немањића. Уосталом о средњем веку уопште данас више нико уман не мисли онако како се мислило у доба рационализма, нигде па ни код нас. Напротив, културне и духовне вредности средњег века далеко су више и дубље оцењене него икад раније. Ми смо додуше тек на почетку таквнх студија код нас, али и без тих студија сви ми осећамо сав значај и сву вредност нашег средњег века не само кроз сведочанства наших старих задужбина него и целе културе чији су нам они преостали споменици. Што се тиче линије Немањића — као што су они предвиђајући распад и расуло византиске империје — стварали словенску државу и спремали 1е за наслеђе Византије, тако смо ми после распада две империје, турске и аустроугарске, позвани да спремимо државне заједнице довољно јаке да приме то наслеђе. Разне појединачне, ситне или крупне амбиције, тежње малих држава у овом простору да буду »велике« на рачун других, које још таворе ту и тамо, морају уСтукнути прдд тим заједничким ннтервсом свију за стварање једне велике и моћне државне, еКономске, културне и политичке за1вднице. За остварење тог задатка, мора пре сввга код свију превладати свест да се ништа велико и трајно не може створити само на снли, него на жртви, и да је од сваке силе јача воља за жотвом и дух пожртвовања, дух Косова као вођа кроз сва искушења до крајње вечите победе. Д-р СВБТ. СТЕФАНОВИВ

ПРОБИЈЕНА ДРУГА ОДБ РАНБЕНА ЛИНИ1А V БРИТАНСКО) СОМАЛИЈИ Кталнјанн очекују данас пад Бербере

Енглеске трупе почеле су са укрцавањем у берберскоЈ луци

Британски авиоии бомбардовали су Адис Пбебу

Италнјанскн бомбардерн на Сомалнском фронту

Негде у Италији, 19 августа. — Агенција Стефани јавља: Службено саопштење број 72 Главног стана италијанске оружане силе гласи: „У Британској Сомалији италијанске трупе пошто су пробиле одбранбену непријател>ску линију, освојпле је и наставиле своје напрсдовање, гоне непријате.га у повлачењу. Непријател. се повлачи према обали, коју италијански авиони непрекидно бомбардују. „Непријатељ је покушао да изврши напад из ваздуха на Касалу. Није било људских жртава ни матерпјалне штете. Приликом непријатељског напада из ваздуха на Адис Абебу погинула су два лица а пет је рањено. Непријатељске бомбе погодиле су два хангара, у којима је било старог материјала. „У Северној Африци италијанска авијација успешно је бомбардовала непријател>ске аеродро.ме у Сндибарниу, као и један војнички логор, у зоии југоисточно од Со.лума. Свн пталијанскн авиони вратилп су се у своју базу. Италијани о Бербери нао „малом Денкерку" Рим, 19 августа. — ДНБ јавља:

Пталијански надлежнп кругови подвлаче у вези са данашњим извештајем Врховне команде италпјанске војске, да су стигли извештајп према којима се поједине енглеске једннице већ укрцавају на бродове у луци Бербере. Друга британска одбранбена линија, о којој је реч у извештају Врховне команде, налазн се отприлике 20 до 25 ки* лометара пред Бербером и има форму полукруга. Због тога пзвесни кругови говоре о том британском полукругу као о | једном „малом Денкерку". Борбе на том другом одбранбеном сектору бпле су врло огорчене. На британској стра№1 бориле су се пре свега трупе нз Родезнје и Пндије, док се главннна италнјанских трупа, које спроводе акцију у Сомалијн, састоји од италпјанских трупа нз Отаџбине, којпма су придодате п једшшце саставл>ене од Африканаца. Истп италијански круговп пстнчу такође да у Брптанекој Сомалнјп уошпте и нема других лука осим Бербере п Зеиле и да обала од Бербере према истоку претстав.га сам песак. Ако енглеским трупама не бн успело да се укрцају онда би им бнла пресечена отступннца исто тако као п труна.ма које се још налазе п^точно од Британскс Со.малнје. Пред падом Бербере

Рим, 19 августа. — У тренутку када сарадник «Трансконтинент преса» предаје ову вест, у Риму очекују да нтали јанске трупе стигну до Бербере. Обавештенн римскп кругови сматрају да пад Бербере треба очекивати најдоцније за сутра. Онн ово предвпђање за сннвају на извештају Врховне војне команде, који је редовно уздржљив и предострожан, али је данас јавио освајање друге британске линије. Саснаје се да су Енглезн почели да се укрцавају и у овнм последњн.м прнстаништн ма која су и.м преостала на сомалијској обали. Бродови који транспортују потучене трупе стално су бомбардованн од нталнјанског ваздухопловства. Тако се на обалн Индиског Океана догађа нсшто што бн могло да лнчи на други Денкер у смањеном обиму. Поседањем Бербере може се сматрати да је заузета Британ ска Сомалија- Овај крај, пошто се налази на Истоку земље, био је досада поштеђен од оатних операција. Простором он је два пута већи него досада поседнути делови Сомали 1е. Крај јо пун пустиња и степа, без саобраћајннх путева и насеља. Обале нсточно од Бербере нису дозвољавале искрцавање чак ни рибарским чамцима, тако да после заузећа Бербепе Е? треба више ни рачунати са војним операцијама. (Трансконтинент прес) „Ђорнале д' Италиа" о борбама пред Бербером Рим, 19 августа. — Агенција Стефани јавља: «Ђорнале д'Итална» доносн

чланак о најновијој фази бор бе пред Бербером и каже, поред осталог: «Започела је катастрофа Велике Британије. Пошто ч?у италнјанскс трупе сломиле заједннчкн отнор Енглеза и Француза којн су стнгли у помоћ Енглезнма нз Француске Сомалије, заузевши утврђења на превоју Џерата оне ј.У продужнлн напад на другу и последњу брнтанску линнју коју су браинле афрнчке н ин д^ г ске трупе, док су се Енглези држалн у позадини. Овај одбранбени систем пред самом Бербером био је врло добро конструисан али британске трупе нису могле да пружају сталан отпор нападнма италијанскнх трупа. Италијанске трупе гашле су тако са планина у тропску равницу н њнхов напад присилио је британске команде да нареде повлачење н укрцавање на бродове. Међутн.м, Италнјани се налазе сада већ тако блнзу самога града Бербере да њихови далеко.метнн топови гађају лу ку и бродове којн се налазе у њој. Кад буде стигло италијанско ваздухопловство, борба ће бити још жешћа. Италн јанске трупе стижу међутим н нз Зеале ка Бербери и већ су прешле Булхар на обалн Црвенога Мора, 70 километара од Бербере. Сједнњенс обе пталијанске колоне наћи ће крај енглеског господства у Сомалији. Прексиноћни британски извештај Канро, 19 августа. — Агенција Рајтер јавља: Снноћ је нздато званнчно саопштење у коме се каже, да је ненријател. у Сомалнјн са својим елнтшш трунама, бор-

бенпм колнма н авионнма, поново ступио у дејство. Британске трупе боре се, повлачећн се према Бербери. Значај италијанске победе у Сомалији (Од нашег стално,г дописника) Рнм, 19 аЕтуста* (Телефонски нзБештај). — Данвс се у италијанској престоници наговештава дефинитивна побвда Италије у Источној Африци. Најважнији део Британске Сомалије сад је под контролом Италије. Војни извештаји јављају да су италија<нске трупе дошле на 40 километара од Бербере, где се

већ врши утфцав&ње британских снага у циљу отступања. Сомалија има само два пристаништа Зеилу и Берберу. Кгко се Зеила налази у италијанским рукама, Енглезима за отступање остаје само ово друго пристаниште, које је стално бомбардовано од италијанске авијације. У Риму се верујв да ће целокупна Британска Сомалија бити још у току ове недеље под италијанском контролом. Освајањем Британске Сомвлије коначно ће бити уједињене све три Сомалије под италијанском круном,јер после капитуације Француске прећутно се нашла Француска Сомалије под итааијанском контролом. Освајањем Британске Сомелије цео источни афричкн »рог« налазиће се у рукама Игалије. Природно је да је то пресудно за судбнну контроле Црвеног Мора, које тиме постаје италијанско, јер сам Суецки Канал за Велику Британију практично губи сваки знечај. Успех Италије у Африци пре| вазишао 'је многа очекивања. На прзом месту није се у почетку рата очекивала италијанска офанзива него само дефензива. Освајање Британске Сомалије иото тагао претставља значајно територијално проширење. Г. Вирђннио Гајда у свом коментару у »Ђорнале д' Италие« не с?латра да ће се италијанска акција ограничити само на оовајање Сомалије, и предвиђа де ће се она у блиокој будућности развијети на једном ширем пољу. У нозинарским кругови?ла верује се да би св та акција строширила према Адену, британском утврђењу ском Океану.

Др. М. ПОПОВИЋ

и телеграфске линије прекиИЈте. Сматра се да су без с; - о бо.мбе бачене са еИглеСки.ч 1виона који послед!Бпх ноћи непрестано вређају швајцарску неутралиост. Британско саопштење о авионској акци]9 у Африци Каиро, 19 августа. — Агенција Рајтер јавља: У извештају команде британ ских в^аздухопловних снага у Каиру саопштава се: Бомбардери Краљевских ваз духопловних снага напали су војни аеродром у Адис Абеби. По извршеном задатку сви су се авпони вратнли у своје базе. Британски авионп извршили су већи број извиђачких летова над Британском Сомалијом и напали на непријатељске трупе и моторизоване одреде који су се кретали ка Бербери. Један наш авион је оборен, али је пилот успео да се спасе падобраном. Појединости о борбама код Бардије Рим, 19 августа. — Поводом извештаја да је брзтанска .»лота бомбардовала пристани ште Бардију, које се налазн 20 километара далеко од египатске граннце, овде се сазнаје, следеће: Италијански ависЈНи који су успешно бомбардовали Алекоандрију, примешли су ка повратку, ујутро 16 авгусгп, једну британску е-кадру, која се састој^ла од 4 кр^тарице, 8 разарчча и једног нооача аглавном внона. Ескадра се налазипа у у Индн- ј близини ли"шске обале Од мах зати.м слармирана је оОал

Британски авиони бомбардовали поново Северну Италију

Негде у' Италијп, 19 августа- — Агенцпја Стефани јавља: Службено саопштиће број 72 Главног стана италијанске државне оружане силе гласи: „ИепрпјатеЉски авионн летели су изнад Милана, где су три бомбе погодиле једну прпватну зграду. Друге бомбе пале су у једно

Јавио Је саопштење у коме се каже: „У ноћи између 18 и 19 августа страни авионп летели °У У иеколико махова изнад гавајцарске територпје. У неко.тпко места бпо је дат знак за узбуну, а местшшчио и протиавионске батерпје стјтшле ау у дејетво. „Поведена је пстрага радп

пОл>е. Осго! тога, непрпјател>-1 д-тврђнвања идеипиета тих аскн авпони летели су изнад | ви оиа. Истрага још нпје завр-

Кониа н Торш^а не нрнчннцв ши неку већу штету. ЈБудскнх жртава Ш1је бнло. Као и до сада, непрнјатељски авиони бацалн су и летке."

Текст летака које су ен2лески авијатичари бацали над Италијом Рнм, 19 августа. — Агенција Стефани јавља: Поподневни листови објављују потпуни текст летака;

шена-"

Бомбе на швајцарској територији Берн, 19 августа. — ДНБ јавља: У вези са иајновијом повредом швајцарског ваздушног нроетора, у току ноћн из.међу 18 и 19 авгЈСта, еаопштава се са иадлежног војног места да су између Дисеихофена и Шлата и Турговијп, 19 августа између ионоћн и једнсг К0 ]И су бачени од стране не- ј часа из дт ра| б11чене б0м б е на железннчку пругу. Нруга ннје

пријатеља прнликом ноћашњег бомбардовања. Текст гласи: „Италијани! „Између Енглеске и Италије није било питања које би могло дати повода за рат али по наговору ваших савезника Немаца мир између Енглеске и Италије, који никада ннје био поремећен, издајнички је прекинут. Сада енглески бомбардери приближују рат чак и ваппгм огњнштима. Хитлер а не Енглеска уппре сзој мач у ваше срце. Одговорност за жртве нашнх бомбардовања пада на Хитлера и његове италијанске сателите. „Желнте ли пи да проливате крв да би Немачка, вековни непријатељ Италнје, бивала све већа и већа?" Наивност текста енглеских летака је толпка да њнховим објављнвањем италијанскп листови само забавллју своје читаоце. Енглези су потпуно пзгубнли свест о остварностп ако верују да ће нешто постпћи овом својом прозом. Онн греше што излажу опасности животе својих авијатнчара да бн они бацали слнчне летке. Било бн много лакше да онн доставе Италији текст својих летака који ће бити објављен у свима нталијанским новннама а н преко радпа на свпм језицнма. Страни авиони над Швајцарском Берлнн, 19 августа. — ДНБ јавља: Штаб швајцарске војске об-

оштећена, али су телефонске

ска одбрана н италгјански бомбардерн који су ба тг у близнни обале. Лли, захсаљуЈући рђавом времену, неприја тељ је успео да се удаљи. 17 августа, пошто се време пролепшало, примећена је ова ескадра сасзим близу Бардије. Италијански бомбардери су одмах узлетели н почели да бомбардују непријатеља. Приликом борби које су се развиле у ваздуху, оборено је 7 бритаЈских лоаачких авиона типа «Гло1естер -Гладиатор-.>. Вероватно су уннште на још 2 авиона. Тсм прилнком непријатељ Ј 'е престао да бомбардује Бардију и повукао се у иравцу Александрнје. Италијани су изгубили 3 авиона. (Трансконтинент прес) Непознати авион бомбардовао Дамаск Атина, 19 августа. — Јављају из Бејтура да је авион непознате народности прошле ноћи бацио око 15 бомби на предграђе Дамаска. Разорена је једна текстилна фабрика. Комади бомбе пали су и у једну касарну где Ј *е један вој ник лакше повређен. (Трансконтинент прес)

Адис Аоеба сиимљвиа ш одноиа