Време, 20. 08. 1940., стр. 7

Уторак, 20 август 1940

ЉУБАВ МАЛОПЕТНОГ РОМЕА И ПУНОЛЕТНЕ ЈУЛИЈЕ

који су претили да ће се убити ако им родитељи спрече венч.^ње

Бвкство најлвгппв девојке са Црввног Крста, некадашњв >Мис плажв«, Двсанке Марковић, којв јв одбегла са својнм веренижом, и данас јв предмет препричаван>а. Као што јв »Времес већ јавнло, она јв мистериозно нестала са Мнлом Бриселом, тргозцем из ГТашићеве улице број 3. У опроштајном писму навели су да ће нзвршити самоубиство ажо нм родитељн спрече брак. Полицја, у сарадњи са родитељима успела је тек сада да пронађв сакривене веренике. Њима је, изглвда, већ досадило да се »рију по вароши и унутрашњости. Девојчин отац, Милан Марковић, затекао их је у једној кућици не Пашином Брду, одмзх чнм је полиција из Новог Сада ]>вила да су отпутовали натраг. Умвсто очекиваног »хепи•ндас, сада су настале нове комплнкацнје, које прете да цео овај олучеј претворе у породичну трагедију. Отвц лепе продавачицв Двсанкв Марковић прети да ћв убитн све, а после себе, јер очајвн због тврдоглавог држан>а супротне стране, не зна сада шта да предузме ... Одбегли љубавницн прете самоубнством Има већ петнаест дана кеко полиција муку мучи са ови?л

Десанка Марковић случајем- Почело је једне вечерн, кад се пред дежурним писарем у кварту појавио избезумљени отац младв продавачиЦе жод »Акре« Десанке Марковнћ. Он јв завапио: — Спасввајте, побеже ми ћер*а са једним жутокљунцем, млађим од себе... Не знам где су... Полиција је покушала да пронађе младе веренике, али је свакн напор остао узалудан. Знало се само то да је девојка отишла из свог стана у Мотохиској улици 20 на посао и да се више ннје вратила. Исто тако, нестао је на загонетан нечин и млади трговац Миле Брисел. И код њега у кући закукали су мајка и ујак. Нису зналн шта се догодило... Прво објашњење је дошло кад су одбегли вереницн упутили родитвљима заједничко писмо у коме св између осталог каже: »Пошто смо отишли од куће ради склапења брака, то молимо наше старије да нас не узнемирааају. Ако нас не узму у заштиту као своју децу, мк нмамо Бога, који ће нас прнмити у заштиту, и даћемо пример нашим

друговима и њнховнм родитељима, да се не угледеју на наше родитеље, који тако поступају са нама ...« ...а осрамоћенн отац убнство Ово писмо трговац Мкле Брисел послао је по једном дечаку Десанкииом оцу- Он је појурио да нађе аутора писма, али га није ухватио. Очајвн, тужан и бесан у исто време, седео је код куће, размншљајући шта може да предузме. Дошло му је, вели, да се убије од бруке.. . Познавајући Милана Марковића као врло преког човека, многобројна родбина долазила је готово свеког дана у кућу да га тешн. Он је мрко ћутао и говорио да се срамота може опрати само крвљу. Честитог човека дирнула је несрећа, коју је доживео под старе дане. Још му ннје ни падало на памет, да би се цела ствар решила једноставном дозволом зе венчање. Кад су га мало умирили, н избили му из главе намере о крвавом разрачунавању, он је одобровољен нзјавио: — Ако се сада не узму, после бруке коју су направили, заклаћу нх рбоје ... Један Чех прнјављује вереннке жандармеријн Док су родитељи беспомоћно очекиаали вест о самоубиству овоје деце, полиција је неуморно трагвЛа. Тако се дознало да су ДесанКћ Марковић и Миле Брисел одбегли код бабе у Нови Сад. Тамо. су неколико дана живели, ал^ им је сакривање постало досадно. Пошли су натраг за Беогрвд да измоле дозволу за брак. Ако је не добнју, веле, убиће се ,,(Скочиће заједно са моста у воду, или што већ буду измислили у очајању..Полиција је и даље пратнла њихово кретање. Са београдске железнрвке станице изненада су не$Ј§лид О јдшли_су, како се тек сад утврдило, *ОД једног Чеха на Па*ц#но Брдо. Чех јв прочитао у »Времену« вест да полиција по захтеву родитеља гони веренике.^а се сам јавио телефоном мокролушкој жандармериској станици: — Ало, рекао је узбуђено, код мене се у кућн налазе голуб и голубица, које ви јурите... К**ВИ голуби? — Одбегли вереници Десанка Марковнћ и Мнле Брисел. О томе је полицнје известила | девојчиног оца Милана Марковића. Још истог јутра он је упао у собу. Стари је викнуо: — Јелте, младенци, где сте до сада?! Шта ви мислите? — Да се венчамо или да одемо у грсб ... — Кад је тако, ја ћу дозволити, али шта ће Бриселови да кажу?; Сад већ у троје, помирени, кренули кренули су да умилостиве и другу страну, аереникову мајку и ујака. Нашли су се у стану у Старине Новака улици број 3. После првих суза радосница, зачела је жучна свађе. Младом ос^мнаестогодишњем трговцу говорили су да је болестан и неспособан за самосталан живот, а девојку су грдилн- А ■I

кад су девојчиног оца још назвалн н хохштеплером, стари Милан Марковић одлучно се дигао и рекао ћерци: — Ти остани овде код њих. Пре да сн нзашла напоље из ове куће мртва него жнва, А ја идем у Четврти кварт... Отишао је старац у полицију, али тамо су га упутили на грађански суд. Прн повратку срео се са ћерком, која је са вереником и његовим рођацима такође кренула у кварт.

' Тнтел добнја' нову пошту У оквиру великог програма Мииистарства пошта, .елеграфа и телефона о побољ шању поштанске службе у земљи и подизању 50 модерних пошта, добиће ускоро и Тител нову пошту. Нова пошта у Тителу биће укусна једноспратна зграда са довољним бројем простори ја за смештај свих оделења. Зграду су пројектовали архи текти грађевинског отсека Ми нистарства пошта, телеграфа и телефона и она ће стајати око 1 милион динара. Пошта ће добити потпуно нове инсталације и намештај, па ће њеним отварањем бити задовољена једна важна потреба Титела. Још ове јесени приступиће се грађељу.

ВРЕМЕ

Управник града Београда издао Наредбу о заштнти јавног морала

Ни у једном нашем зако-ј нику не постоји ни једна одредба о заштити морала. Нема ни једног параграфа, који би гласио: «Забрањено је понашати се неморално на улицз...» Да би се попуннла ова празнина, Управник града Београда г. Драг. В. Дринчић издао је следећу наредбу о заштити јавног морала, која ступа на снагу трећег дана по обнародовању у «Службеним новинама»: У интересу јавног морала, а на основу члана 66, 67, 69. 70 и 71 Закона о унутрашњој управи, прописујем следећу наредбу о заштзти јавног морала: Члан 1 Забрањено је на јавннм мвстнма непрнстојно се понашатн и чнннти поступке, којн вређају јавнн морал илн нзазн■ају јавну саблазан. Члан 2 Ко поступн протнв^о ожвј нарвд&и казниће се новчаиом - казном од 10 до 1000 дннара, а У случају ненсплате новчане ка-

зне у остављеном року, затвором од 1 до 20 дана. Члан 3 Ова наредба ступа на снагу трећег дана по обнародовању у »Службеннм новннама« 1, бр. 16706, Београд. Велике пријаве жандарма о повреди јавног морала Последњих месеци дежурни жандарми подносили су готово свакодневно рапорте о стању морала на улици и у парковима. Топло време измамило је свет у шетњу. Много пута мирни пролазнпци су били изложени непријатностима. Неки су се морали обратити жандарму за интервенцију. — Помозите нам, опомените ове љубавне парове, исквариће нам младеж... Нова наредба управника града Београда учиниће крај лакомисленом схватању дужности према друпггву. Кад буду кажњени први преступници и кад им буду објавл»ена имена, видеће се да је у питању озбшвна ствар.

Маска, бојни отрови и савремеии рат

^ ептембра прошле године у ^ свима земљама, нарочито у Европи, рад на организацији пасивне заштите пео се врхунцу. Све велике државе улагале су нвЈвеће напоре, да поред нагомиланог разноврсног оружја, изврше све потребне припреме за заштиту становништва од баздушних напада, како би спремне сачекале тотални рат, квјк је предвиђао употребу свег могућђг расположивог оружја и с^редстева, на све могуће начиНе, а са циљем да се противних победи или уништи. И Немачка и Фрзнцуска и Енглеска, и све остале европске државе највећом брзином снабдевале су војску маскама против бојних отрова/ обезбеђивале своје становништво масквма, заштитннм оделима, скло^Иштима, заклонима н другим средствима пасивне заштите. I Фантастичне вести о ратннм оруђнма Проносиле су се и-најфантастичније вести о начинима, на које ће се сломити отПср толико помињане Мажинозљева односно Сигфридове линије. Једни су тврдили, да ће одлучујућу

БИРАЊЕ ВЕЋНИКА ЗА ПОЉОПРИВРЕДНУ коМОРУ ВАРДАРСКЕ БАНОВИНЕ Бнтољ, 19 августа- — Данас је у Битољу извршен ц?бор већника за Пољопривредну комору Вардарске бановине којн ће претстав љати Срез мориховски. Једногласно је изабран г. Никола Ташковић, претседник Општине битољске. Избор коморских већннка за Битољ и Срез битољски, који је такође био заказан. за данас, није одржан због фор^алних разлога и биће накнадно расписан.

Прнстанншннм раднн* цима у Сплнту повишене су ваднице Сплит, 19 августа. — Данас су завршени преговори између лучких радника и послодаваца. У инспекцији рада потписан је нов колекти^ни уговор. Обалски радници добнли су повишицу од 22^, а радници који врше.истовар и утЈ>в^р на железннчкој станици и они упослени у стовариштима 125&-

Младн трговац Миле Брисел и Д-санка Мзрковић фотографисана негд« у београдској улида

ЈЕДАН УВЕН АНТУЕЛНИ ПРОБЛЕМ „С ТАНОВ И" цигларских радника

у Београду има 24 циглане, раз * бацане по разним крајевима престонице. Највише их има на Пиониру, који се наслонио на североисточну падину Београда. Досада радно време циглара нибило регулисано. Радило се у акорд. То је значило радити 16 и 18 часова днефно. Илн копати од зоре до мрака. Газити лепљнву земљу и кувати се у »рингловимас. А с вечерн лећн на даску и. одморити се. У ствари то није одмор/ то је само предах и ништа више. 1 Радничка комора у Београду по вела је борбу за све цигларе. За освајање њихових сопствених права борило се и на крају нешто се постигло. Место рада у акорд од 16—18 часова, дошло је регулисано радно време 12 часова. Место минималне зараде за »стан и храну«, дошло је до прецнзирања плаћања. Израда хиљаду цигаља од к*бициранезе мље плаћа се 6? динара. Од некубицнрано 65. Надница и радно време регулисани су дакле правилним схва тањем данашње социјалне институције — Радничке коморе, али је остало нешто нерегулисано: станбено питање целог цигларског сталежа. Они који праве цигле за грађевнне спавају у шталама Цигларско-црепарски радници раде сада дневно 12 часова. Сваки дан устају заједно са сунцем. Неки пут и пре њега. И онда одлазе на посао. На послу се мора много запети. И они као кртнце рију жуту земљу. Преносе је колицима на одређено место. Из калупа испада сива цигла. Онда их носе у »ринглов« (пећ за печење цигле). Унутра је као у паклу. Голих, косматих прсију улазе унутра. Црвенкаста прашина лепи им се за њихова знојава леђа. Они праве цигле за модврне па лоте, вишеспратнице и небодере. Сами, пак, станују у шталама. Где спавају? Покрај циглана пружилв се штале. Мали приход, мале зараде. Много рада и мука. Оно што зараде није довољно ни за њих саме. А шта ће жена, дете, стари отац, изнемогла мајка. Они чекају негде у унутрашњости. И мисле на њих. О гдв би (саааали? 1а у шхолама.

Штале су веома погодне за спа вање. За људе који су преко целог дана изложени напорном, фи зичком послу, заслужан сан је најбољи одмор. А они? Слабо се хране. Сл|бо спавају. У штали покрај једне велике циглане спава 16 људи. Штала је сазидана од ћерпича. Тавана нема. Тешко је и замислити да би штала била сазидана заједно са патосом. На сваког радника у тим шталама долази по један кубни метар ваздуха. За човека то је исувише мало. Али се ипак иви. Ни овде нема нигде прозора. Сунце овде не продире. Кроз мала врата по неки пут се прокријумчари који светлосни зрак. То је све. Ћерпичи на крову су влажни. Влага се лагано спушта низ зидове. — Влага нам прави друштво, каже један циглар. У овим шталама ваздух је неиздржљив. Исто као и код обалских н транспортних радника. Исто као и у чистачкој колонији. И за њих је неподношљив али су се навикли јер су морали да навикну. И штала број 2 је иста. Иста је и она трећа. Изузетак ипак постоји. Ту у непосредној близини је један »станс. Кишне капи скачу баш у шупљине крова. и засипају раднике који спавају. Све те »резиденције« налазе I на доминанстном положају Београда. Један циглар је засео. Завио ноге подасе и крто се

смејући добацујв: — Ето, тај велики град, нашу престоницу сазидали смо ми. Свака цнгла поквашена је нашим знбјем. А ми? Спавамо у шталама. Власници цнглана тре* бало би да им олакша* ју положај Ако би се цело то питање посматрало у светлу логике разумних људи, онда би могло да резултира само једно: власници су дужни да сазндају цигларима здраве станове. У Београду има много циглана. Ни на једној се не може наћи неки пристојан стан. Свуда иста слика. Ни на једној циглани у Београду станови за цнгларско - црепарске раднике немају ни најосновније хигнјенске услове. Власницнма циглане не би било нимало тешко да подигну стано ве својим радницима. Имају цигле и црепове. Неколико хигијенских станова не би их скупо коштало. Овде не смемо да заборавимо да радници не плаћају за становање у овим штала-1 ма. Али посао је плаћен мало и радннцима не преостаје друго него да ту станују. Цигларским радницима треба помоћи. Мора се пронаћи неки начин. Мало жртве од стране власника циглана и све би било у реду. То неће стајатн многоали задужиће се једна цела класа радника.

реч против овнх утврђења дети топовска зрна највећег калибра и да ће се њнма буквално морати да затрпају куполе и »бункери«, из којих иначе куља усијани челнк. Други су тврдили, да једна стране припрема такве отровне гасове, који су без" мириса^ и који ће тровати посаду једне куполе за другом, једног утврђења за другим, » т. д. Америчка штампа, у то вре.ме писала је обилно о пребацнвању трупа преко утврђених линије, поткрепљујући своја тврђења успехом авионског пребацивања италијанских одреда у Албанију, успешним масовним вежбама совјетских падобранских јединице, као и многобројним десантима енглеских и француских трупа у колонијама, при угушивању разних устанакв непокорних племена. Као пример, може послужити чињеница, да је у р.оку од .три часа помоћу 120 авиона (8 опремљених војннна. на један а^нон) пребачено у Једном десанту пре више месеци, на дгљину од 135 миља, 1000 во]ника Чланцн ове врсте обнчно су завршавани сумњом у ефикасност бескрајннх линија бетонских одбрвнбених сист^ма. Било је речи и о смртоносним зрацима; дубоким пОдземним ходницима, којима ће се војске пробити у позадину непријатеља испод утврђених линије. У пркос саега тога, као сведоци скорашњих догађаја, у могућности смо, да бар донекле проверимо 1 овакве различитз тврђења. Ниједно од поменутог предвиђања нИје се наравно у потпуности остварило^' ађи/ исто тако многа предвиђања показала су се могућна и остварљиве, бер дб извесних граница. Када се остварења ових претпоставки и предзиђања допуне неопХодним елемекгом уЧХ ненађењем«, онда добијамо приближну слику рата на северу и звлаДУ- > Тотални рат још није беснео у свој својој садрепости и нечовечности, али извеснн знаци говоре, да он није немогућ. Тотални рат, чнјв је главно оруђе мијјЈција,-' не искључујв ни употрвбу ббЈћих отрбва, и заразних клица, кбји св Могу упб*

чине. Од познатих бојних отрова иперит и луизђЈт заувкаЛЈу "ирвма свом јаком и у опште — отровном дејству једно од првих' места на списку отровних средстава, која авијација може да употрвби при ваздушним напади-* мв. Бојнв отзЈове: фозген и дифозген, треба сматрати као прве пратиоце поменутнх отрова: иперита и луизита. Прво, борбена авнјацнја наоружана митраљезнма и топовнма, тенкови, моторнзоввни одредн, многобројни топови/ разорне и запаљиве бомбе", летци, па чак Л отровне »бонбоне« и мине у обереннм авионима н напуштеним објектима и возилнма. Затим, тенкови огромнв тонажв (70 тона), тенкови амфибије, морнарицв, авиј^цијв са разорним бомбама и нарочитим запаљивим бомбама, којв се на висини распрскавају, нзбацујући масу малих зепаљивих бомби, које сеју пожаре на великој површинн. У трећем периоду ратова појављују се поред остаДог и падобранске једнннце V седејству са петом колоном» затим јака противоклопна орУђа — топови, који су подешенн да служе и за противевионску одбрану и за разбијање оклопа најтежих борних кола? снажна и бројна евнјација за обрушавање и бацање бомби по 500—1000 килограма или вездушних торпеда; најзад, вештачка магла са успављујућим дејством, бацачи пламена на борним колнма и запаљнве

термитне бомбе, које развијају врло високу темпвратуру, или бомбе, којв за извесно време по пвду, стварају неописано јако пиштање, а потом експлодирају. Из поменутог, како св види, само успављујући гасови, претставллју хемиска средства са нарочнтим физиолошким особинама. Не само употреба овог хвмиског средст. већ и свма чињеница, да је изненађење у садашњим ратоа^вЛа допринело успеху нападача, упозоравз нес на могућност употребе и коришћења маскв; и то не семо маске против боЈних отрова, већ у опште маске против хемиских средстава са различитим физиолошкнм дејствОм. Ни хемиско оружје није у рату нскључено Док се овај успављујући гас није појавио, многи брзоплети људи а нарочнто плаћеПа пропвганда, почели су се оптнмистнчки изр^жавати, тврдећи, да нема више бојазнн од бојних отрова. Ове, који су склони за овакве брзе и неосноване зекључке, треба упитати, да ли постојн иеки врховни суд, који ће узети на одговор ону страну, која прекорачи употребу т. зв. »допуштвног оружјас. Чак и када бн овакав суд и постојао, зар не би његовв осуда закаснила и на тај начин била излишна па чак и онда. када би кривац искусио казну тог суда или претрпво осуду јавног мњења. Ниједно досадашње људско друштво није успело, да спречн нвпадача, да употреби оно оружје, које је за њега најјевтнније (на пр.: бојни отрови), и за коте *>н сматра да ћв му донети -сигурну победу, сем, ако сам херојскн понос не спречн наладача па се латн подмуклог оружје. Важан чинилац изненађење присиљава народе свих држава да схвате, да јв ратно оружјв врло разнолико; да избор оружја врши сем нападач, те да се за сада ..ниједна врста оруж)а нв сме сматратн неупотрвбљивим, па то бнло н хемиско оружје. Спремање једне земље за одбрану мора бнтн свестрано, а цнвнлно становништво ]вдне звмље, та помоћна војскв, мора

Циглалв у око лннн Београда

тр.битк м н<г>р«, Н е»рснн|, •»,. "О ДО ставн рад на благовремвном -збрнњавању и заштнтн славиЈИХ, и самим тим н дв помогне својој војсцн, и да ЈоЈ осигура успешну одбрану земље. Само зајвдничким напорима целокупног становннДЈтва јв^не земље, нзграђујв се и сигурна_ заштнта од ваздушних напеда и обезбеђује и победа његове воЈске на бојиштуСтановништво је дуиг но да се снабде маскама Становништво се мора постаратн да што пре обезбеди своју заштиту од разорннх, зепаљнвих и бојно-отровних бомбн као и од бојних отрова н то. набевком маски, изградњом открнвених илн покривеннх ровова (као најзгоднијих н најјевтннијих срвдстава ове врсте), затим разних склоништа, као и рашчншћаввњем и осигуравањем својнх тавана и зграда против пожара. Маске су становништву нв расположењу у јавној продаји, в куповина маскн претставља јвдну од најважнијих мера у припремн личне заштите. Да је мвска неопходно н савремено одбранбено средство, доказује нам и та чнњеница, што је сввкн војник, којн јв учествовао у последњем рату, и којн сада ратује, обезбеђен маском против бојних отрова; и док његов ранвц н осталу олрему носи еутомобнлска комора, маска са чутурнцом за воду внсн му стално о бедрнма па бно он у првим редовима нли у позадинн. Најзад, не треба губитн нз виде, да је живом бићу за жнвот најнеопходннји чнст ваздух. Без хране, па и бед воде, живо биће можв живетн нзвесно дуже или краће време, алн без ваздуха нема живота. Прн набавцн маскв, треба имати у виду, дв јв у јавној продаји, само она маска нсправна, која носн жиг државнв комиснје. За омогућење пронзводр>е маскн у земљн, држава је поднелв доста матернјалних жртава. На становннштву овда оотаје, да правнлно схватн нестојање меродавних и да се нв оглушујв о саввтв, које му Лвродавнн благовремено и са ггуио брнжљнвостн дају. у Грех би биот»е обавеститн становннштво о свима опесностнма, којима оно може бити изложено, н не упутнтити гв како да се од исте штнги; ели јв исто тако дужност' сваког становннкв да нв пренебрегава своје основне грађанскв дужносгн у припреми своје* личне звштнте, заштнте снојнх ближих, а самим «^м н снгурне мштт« својв земље.