Време, 20. 08. 1940., стр. 8

СТРАНА 8

Уторак, 20 авг> ст 1940

ПРИНРЕДА-Д»ИН АНСИ1Е ♦ БЕРЗД.

ЛРЕГОВОГИ 0К0 ЛИКВИДДЦИЈЕ ПРЕДРДТНИХ СРПСКИХ ЗДЈМОВД И ДУГОВД наслеђених од А\;стро-\тарске

Немачка и наша депегацша састапе су се )уче у Дубровнику

Дубровннк. 19 августа. Данас ттоподне. у хотелу ..Империјал", нзмеђу наше н немачке делегацнје отпочелн су преговорн око регулнсања остатака наслеђених дугова сл бнЕше Аустроугарсне Монархије н српскнх предоатннх зај • мова од 1895 ч 1909 године емитованих у Немачкој. Ово је устварн наставак преговора којн су воНенн у новембру прошле годизе н у фебруару ове године у Беотад>". Дссада је лпквнднрано 40 зајмова ко'Н су зтоворима о >шру. ставл»енн на терет нашој државн Шеф немачке делегацнје је г. др. Шефнер, тајни саветник немачког Мннисгарства спол>ннх послова: члановн су г. г. др. Марлнн. државни саветннк. др. Крамер. днректор Рајхсбанке. др- Вајгерт. дирекгор Немачке банке. г. др Херберт фон Бреска директор Берлннске трговачке банке. г. др. Пилдер, директор Дрездеиске банке и неколико секретара. Нашл- делегацију сачин»ава-

ју г. др- Д\*шан Ђорђевић, начелник Одел»еља државних дугсва и државног креднта у Минпстарству финансија, г. др. "лавко Стојковнћ, начелЈ ник Правног одел>ења Миниетартва спол>них послова. г. лр. Цветко Лазаревић, саветгтик Мчнистарсгва фннансија. I г. д|) Леоннд Лучић, саветннк Министарства (Рннанснуа и секретар г. др. Жаоко Опттар н , г. Велжо Мнлосављевнћ.

ЈАВНИ радови на Примор ; у Сплнг, 1» ввгуств. — Твхничничком одв»ку Иепоставе Бвн ска впаст у Звгрвбу оообрнла 1в но^в крвдит« за извођвњв јавних радова у укупно1 суми од 9,300.000 динара. Из ових кредита нзвршиће св прввнствено адаптацнја постојвћих основних шкопа и подићи неколихо иових, затнм ће се при ступити оправци друмова и подизаљу водовода.

Банска бласт у Загре^ резеовисала је за потребе Бановине Хрватске само половину производње дрва за огрев

3®гр*б, 19 августа. — У вези са данашАОМ изјавом Ствпног одбора централних приврвдиих установа и удрутења са подручја Дун&вске бановине у Новом Саду, у војој се важе да ј« Бансг.а впаст издала наређен.е о забраки нзвоза дрза за огрев из Ввновине Хрватске у остале делове државе, шеф Одељења за трговнну, занатство и индустрију ^аиске власти г. др Мирво Ламер дао нам јв циркулар. воји јв у вези са питањем дрввта упућен недавио Урвду за вонтролу цена, областимв надзорништвима и среским начелсгвимв у Баиовини Хрватсној. Према том цирнулару упозоравају св помвиуте институцијв и начелства иа чл. 1 наредбв о ограничењу прометв дрвима за огрев на подручју Бановинв Хрватске од 9 јула о. г. Премв томе члану сзи произвођачи дрва за огрев у Бановини Хрватсвој обавезни су да резервишу за потребе Банске влвстн до краја септембра о. г. половииу своје проивводње. Међутим, како произвођвчи и трговци дрвнма за огрев нису се дриали одредбе чл. 4, мада су морали да у року од осам дана пријвве сзв залихе, нису биле пријааљене ни приближно довољ ие воличине, па Урвд за вонтролу цена био принуђвн да на основу Уредбе о сузбијању скупоће и несавесне спекулације. ствви под свој непосредни надзор свв количиие дрва за огрев. Тек тада могло се утврдити колике су залихе дрва за огрев, на територији Баиовине Хрватскв. Уред за контролу цена дотле ии;е

био у стаау да вршн прввнлну расподелу др1а- Будући да су сад залнхе углавном утврђене, дат је налог обласним надзорништвима да до даље наредбе довволе слободиу продају дрва за огрвв која нису резервисвна за потребе Бановине Хрватскв. Овим циркулвром, који је упућен поменутим установама. Банска власт одговорила је Сталном одбору централних привредних установа и удружења са подручја Дунавскв бановине у Новом Саду. Тим циркуларом побија се тврђење да је Банска власт забраиила извоз дрва за огрев са свог подручја у остале крајеве државв.

Веиии из ин&ппранст&а Министар г. др. И. Днгрес У Цариграду Царжград, 19 мгует*. — На мвђуввродисм с«|иу у Смирки, хојн се отаара 20 игуста. узвћв учашћа Намачда .Игалаја, Југоспавија. Мађарска, Грчка, Енглеска и Иран. Данас )• овамо допутовао г. др. Иваи Андрвс, југословеисхи мииистар трговинв и кндустрије и гр«гжи мииистар тргввиив. Југословвисии и грч ии министар биће гости турскв влапратњи турског мииистра трговжие г. Топџоглув, оии сутра на. стввљвју пут кроз Турсиу (Тражсиожтшже*т нр*с) Нови гргоеински и платни споразум Турска спроеоди у дело и без. ратификације од стране Немачке Кш*ара, 1» аагуста. _ Нвмвчко турскш трговнисти и платнн спораЈум, који јв' у Турској ратнфииован још 7 августв, до даиас иије могао да се слроведе у дело зато што ии е ратнфнкован од странв Немачне. На ниипи'ативу немачког амбасадорв г. фои Папеиа, ^Турсиа влада аоиела је одлуку да оаај уговор привремено ступи иа сиагу. (Тражежоштж**в т нр*с) Мађарски министар пољопривреде у Берлину Б»РЛЖЖ 1* августа. Мађарски министар погкопрнврела гроф Мнхајло Телекж стжгао јв јутроо у Бврлжн. Гроф Твлекж V лжчностж које га прате остаћв жвколнко дажа у престокици Рајха. Јесењи јсајам у Будим• пешти Јуджмп»шта, ввгуста. — Од 5 16 свптвмбрв" приредиће се у Буджкпештж јеселж аејам. Сајам у. Бариу отказан Б*Р*, 19 ввгуств. — Дкрвкпжја жсточиог сајма саопштава ла се сајам, којж јв требалз да св одршж у свптжмбру мора одлотжтж. |С тв фвжж)

Савез текстилне инцустрге Вановнне Хрватсне фажи изједначење минималних надница у дрнчави Загр*б. 19 ввгуста. _ Саввз текстилне нндустрн|е Бановине Хрватске Банској власти у Загре бу упутио је првтставку у којој св констатује да, услед одлуке Банске власти којом је утврћена нова висока мннимална надница V текстилној индустрији, преду зећа у Бановини Хрватској губе конкурентну способност према предузећима иа осталој теритооији државе. Стога се тражи од Банске власти да предузмв хитно кораке нод меродавних фактора у Београду за изједначењв мннималних надннца у твкстилној индустрнји ка цвлој територији државе.

ЖИТО СЕ ПРОДАЈЕ „ИСПОД ЖИТА

Пшеница нове жетве већ је почела да стиже на тржишта. Тиме је уједно стављена на прву пробу Уредба о максимирању цена пшенице. Очекивало се да ће, с појавом нове пшенице, цене почети да падају и да се прилагођавају максимираним ценама, али то се — бар засада — ни је обистинило. Уместо тога цене су продужиле да скачу. Као што увек бива у сличним приликама, када се јед• ном палијативном мером желе ограничитц природни 1акони тржиџста, тако се догоди ло и на тржишту пхиенице. Уредба као и да не постоји. Уместо званичног тржишта које би требало да функционише према прописима Уред бе, развило се тајно тржиште. Пшеницом се —> како

ИЗЈДВД НДРОДНЕ БДНКЕ поводом говора генералног секретара ХСС г. др. Ирњевића

У дневним листовима од 19 августа објављен јв говор генералног секретара ХСС г. др. Крњевића о реформама у нашој унутрашњој полнтици. У говору налази се н један став који се од носн на Народну банку У томе ставу наводи се да је један извозник коња из Међумурја добио извознице за извоз коња које је плаћао по 3 500 до 4 000 динзра а продавао их по 8 000 динара. У истом ставу наводи се да |в извозннце издавапо Девизно одељење Народне банке, а да про тив тога нису могли учинити ништа Министарство трговине и

осталн компвтвнт-

нндустри)в ни фактори У вези са наведеном изјавом, а под резервом да је она тачно оепродукована, Народна банка сматра за потребно да изјави да них тегиК ' 0 ћ а ОКО МпКСимирОг

јап.глју из унутра \ц *>ости тргује „испод житап. Спеку• лишу сви: и трговци, и н>ихови ,.пречупци' 4 , сеоске газде и сељаци. При томе једни друге безобзирно уцењују. Цена шумадиске пшенице максимирана је на 253 динара. Међутим, нова пшеница продаје се по 300 и 320 динара. Има маса интересантнмх куриозитета који показују ка ко се у провинциЈи изигравају прописи Уредбе о максималним ценама. Када трговци организују „картел" и понуде сељацима ниже цене сељаци ударе у „штрајк" спа вањем. Полежу на џрсће са пшеницом и чекају ца се трговци предомисле и плате ~ахтевану цену. А када је довоз мале н трговци св утркују ко ће платити већу цену. Тада, сељаци захтевају цене ко је су за једну трећину веће од максимираних. Да би се избегла контрола власти, која може погодити и трговце и сељаке, они се договоре: пазар закључују по вишој це ни, а у рачун ставе максимирану. У међувремену, млинови траже повишлње цена брашну, пекари повишење цена хлебу, а све из разлога што спекулација и тајна трговина житом подижу његову цену. Зато ће' држава имати огром-

,ии с.р.иси »И1Н су посав, «-1 а Мсђутин мора се ::г:» аа ство. Напротив, издавање оваквих извозница спадало је одувек у надлетност Завода за унапређивање спољнв трговинв од-

Силос у Новом Врбасу НОвн Врбас, 19 августа _ Највећи силос у нашој држави довршен је у Новом Вобасу Овдашња фабрика уљв »Домаћас по дигла је овај сиг' за своје потребе. У њега ћв сместити сировине за производњу уља. У силос моћи ће да станв 1000 вагона уљарица. Силос је снвбдеввн намодернијим направама.

ДА ЛИ ЋЕМО ИМАТИЗАЧИНА?

ЛИЦИТАЦИЈЕ Мелиорација и асанаци а Будванског псља У Рвчужеио - екгжомСком овелв^у Мжжжстарства грађвжжжа ж у Твжжжч*7М сгг -м»7 Бажскв улравв иа 1Двтж*у озрмћв с« Ј0 ежгуста зрута офврталиа лжиктаожја м малжорванЈу ж асажаож у Буджвжског гоља. Првдрачужсжв сума )• 1,618 191 аж. жара. ГТА1ШЕ П ГГЛ МУШК1 ПШНАЗИЈЕ У НОВОМ САДУ * У Тахжжчком од«лен>у Бамсже увравв у Ножом Свду одржв>1в св I? свптвмбра лжшггапиЈв га грађем жои згрвде >а Другу мушгу гжмжавају. Првдрачуиоа сумв јв ♦,49« 511 аижара ФИЛШАЛА ПОШТАНСК1 ШТЕЦИОНИЦЕ У СКОШ1У ПОДИЖЕ ЧИНОВНИЧКЕ СТАНОВЕ У Техжжчком 9делв»у Баисж« управа у Скоаљу «- Отсва и врхжтектзжсжв рвдовв — олртаће св 9 свптамбра прва офертагтиа лиаитаоиЈв у скраЂвжом року ■јц 20 ааиа )в поджза»« )вдже »граде аа стаиож«1м чжиовжжжа фжлжјвлв Попгтвжскв вгтвдио-

Због онемогућеког увоза прекоморским путем наше резерве зачина знатно су се смањиле

Затегнути одиосн у Европи, који су почели још септембра прошлв годинв, довели су до нервдовног стања у вкономском поглвду. За све оне земље, воје су изввсие артиклв увозиле првкомсрским путвм, иасталв су твшкоћв. Тв твшкоћв су моглв да се избегну иа неки начин прошле године. Али, уволико су сукоби поствли отворенији, пут прекоморским путем постајао је све несигурнији. Кадв су Срвдоземно Море почеле да контролишу н Италија и Енглеска, увоз артикела тнм путем сасвим јв окемогућенЗачине смо уволили прекоморским ПЈ1€М

исијот и бааијан најввћим делом из Холандске Иидије (из свих осталих земаљ« увозило се за половину мање нвго из Индије) Холандије и Енглеске. Мзњи део отлада на остале земље. Паворово зрно и лишћв увознли смо из Италијв и Нвмачке. Бибер сувозе.мно само из Италије Сасвим је разумљиво да увоз зачина прекоморским путем потпуно отпада. Де се недостатак свих зачина нз нашим пнјацама не би осетио у пуно) мери, мсрвле је да се пронађе нека могућност. Што се тиче бнбера, без њега нећемо остати. Наши трговци у-

... - «Г' Ј »">• " ""»»«« .=« с.аа биб .о и, ИтАЛијв. То делом упућвна на увоз артикала

ж»жосж 3,477.404

Прварвчужсжв джчврв. ПОДИЗАИЕ ВАНОВИНСКЕ ВОГШИЦЕ У ШАПЦУ У Техжжт»-;м оавлв»у Вежеве упрв вв у Сврвјеву 0Др*аИе с« 7 с«пт«мбра гтрва офврталжа тмшгтаци а 1в поспште баиовжжсж« болкжцв у Швпоу. Првдрвч7жсм сумв )в {,«ЗС.о6о д* •г*.

прекоморскнм путем, осетилз )в то у јвчој мери. Као прва последица тога дошло ј«. до немогућиости увоза кафе из Јужнв Америкв и чаја мз Енглвске. Псвушвло се тада са еувоземним путвм. Али стриктна контрола увоза и извоза појвдииих артикала оиемогућилз је и ту меру. Поставило се питање да ои ћеI мо имати кафе. Иако је апсолутио иемогуће да се до кафе дође првкоморским путем. Београд и цела земља иеће оствти без кафе. Али биће је само утолико холико можемо да јв добааљамо кз Немзчке- За сада јв извозии капацитет Немачке довољ&и да задово%и иаше потребе. Наша земља увозила јв у приличним количиивма разне врсте ззчина. И то1 зачиие у зрну, ваиилу, шафраи из Грчке, Холандске Иидијв, Немачке и Фраицуске, цимет. мускатни цвет, мускатии орах, највишв из Еигле сдв и Холандскв И идиј«ј бибер,

јв у ствари )вдиа врста природиог бнбвра, састављеи из рззннх врста мирођијв. Квалитативно ие заоста е од оног који смо увозили из Холандскв Индијв Питање -е само да ли ће Итвлнја моћи де нам нзвози довољиу воличииу. Са окталим зачинима које смо увозили с>мо прекоморским путвм, сто'и веоме слабо. На тржишту се још траже непрествио. Тражњв с« за сада још иоже задовољнтн Ако се не пронађв могућиост да се снабдемо потребним звчинима, Београд и земља остаће сасвим без њих Мождз би постојала ипак нека могућиост да св сиабдемо потребиим зачинима. Њихова иесташица иећв би ти примљеиа твко лакоЗачиие пвк воје смо увозили и прекоморским н сувоземним путвм, увозимо и увозићемо само еуаоземиим путвм, иок тв земље буду у могућиост оа изс њиме смабдева)у.

Ствње Држарне хиттекачне банке Држввив хипотекврив баика обја вила јв у »Службвнвм нзаииама« нз ввштај о стаљу својв вктиве и пв сивв на дан 31 јула 19«0, из когв св видн анвчвјно повећакв укупног збира бнлаиса за 781.5 милнонв, од 81.687 мжлнона кра;вм јунв ив 22.469 мнлионв крајем јула. Банчина словна средства повећалв су св за 357 мнлиона динара, од 11.747 милиоиа на 12.104 мжлнонв дннарв. У вжтивв опвжв св повећале готожжне ж блвга нимких ааписв за 63 ми лионв дииара. Ова срелства нзнос« укупно 589 милн9онв дниара. Збнр дугорочних зајковв (на нвпокрвтности, комунапнн и жодним зругамв) показујв повећвљв зв 16 ми. лжонв динврв, од 3.7«1 милион крв јем јуне на Ј 757 мнлжожа крејем ј улв. Звјмови ив нвпокрвтностн поквзују смвњвмв за 12.5 милиона дннарв, нвстало услад редовннх вмортизације, поред новжх зајмова, док су комуналнн за мови повећа^Ј зв око 29 мнлиона дннара. Краткорочнн зајмовн (ломбарз н еснонт меницв н држввннх бонова), смагкенн за 2 мнлноиа дннара, износв 390 милионв динара. Укупно вутовање Миннстарства фииажсијв Бачпи смалжло св зв 1« мжлионв дннврв и износи. по одбнтку потрвжинх рвчунв, 703 милионв пинарв. Твкући рачунн повећалн су ев за 305 милчона и жзноси 691 милионл п»п»арв. Баччижв жвотијв оп врелнз гти показјпу повећвмв зв 21 мнлнои пииара и нзиосе 1.543 авипжоне дннара. Нчпокретиости су ев сма»илв зв иашто прако милион и нзиос« 208.5 мнлноне пииврв. Нв страни пвснвв поквзујв се повећвле свих улогв, квко |ввинх твко и прнватиих. Пок су раиишх месаиа :вмо текући рачунн н <авни улози токазнвали пораст, овог месепв зв белвжвн је зик-ан пораст н понввтних улогв. Јввнн улози, (фоилови и вкчи капнтвли) повећвли су св за !0 мнлиока и изиоснлн су крајвм : ула 9.939 м->лноиа дичаоа Поиватии уло 10већепн су св за 22 5 милиоив и износв I 125 мллионе дниврв. Паси«чи тек^ћи рпчучж, гдв уп<з« улсзж по т»-—К*«м ра-с-чимв, поевћвли су св за 327 мнлионв и износ« 6 152 милионв пина-в 3*лшкиипе и обеезнжп* V "птиг»в V б»з ппомеин ИЗИОСв 606 V илилнв ПИЧ"вв пок гу, ввенси п*пон бчн«** см*«.-ки ч V} мили"Ув лииагв и пзчос* 249 мчлнз а пичвра Баичииа резвоже ту сч пов«ћ«л'4 милилив пинапа ж уиупио 47« милиожа пииара. од ч»га «01 ии лнож пииара улави у рез»пччи А-чп

не погоди најшире потрошач ке масе. Да је ,Дризад" још раније, када се са вихие страна предлагало, отстранио трносно сада Дирвкцијв за спољну говце посреднике из житартрговину, који су државни ор-Ј с/сс трговине и отворио своје ганн. Сервиси Народне банке да- 1 0ТК уЦ не станице, цСТОвремено IV овлашћењв за издавање уве- са р п ђују^ и са задругама, да-

НОЧ" пп5вид мк за V" 1 т пшњи гаоб^аћа' Сплит, 19 августа. — У двора ин Дирекци|в поморског свобра

ЗДВВВ1 рења о обезбеђењу валуте по девнзним прописима само у слу чај^ кад је и уколико јв извозник претходно већ добио концесију за извоз од наведвних уста нова- а да би св унела противвредност нзвоза у земљу. Према томе, написи у дневним листовима, о којима је реч, не могу се ннуколико односити на Народну банку и њене сервисв. № Народне б.нк. Кр.^е.ин. _ ■'" ож ? 0 "»"> Л°'< кан " а се Југославије 19 августа 1940.) \иристуии радикланим мерама.

нас би ситуација била далеко повољнија. „Прхпад*' би био јединц купац. Нестало би кон куренције. ,Ј1ризад" бхс регулисао цене равномерном пону дом и тражњом. Било би омогућено снабдевање пасивних и оскудних крајева^ као ц. градских центара.

Хоће ли Београд остати без дова

У Уреду за воитролу цена одржаиа јв.15 о. м. ужа вонференцијв претставника привредних министарстава, Дирекције за исхрану а Уреда зз контролу цвна по питању снабдевање целв земље дрвима за огрев и угљем. Држа»нв квицијатива дошла је можда у послвдњем тренутку да пронађв излаз из веома твшке снтуаците- Наш извозни кзпацитет зв дрво ввлики јв. Нвша држава извозила јв дрво, па ипвк су за наше потребе остајале редовно велике воличнне. Данас смо дошли у т-авву ситуацију да ће Београд и један део наше земље остат« без дрва зв огрев, вко св та празннна не попуни увозом. Међутим, поставља со питаЛе да ли ћемо моћи да увеземо довољнв количине дрва за огрев из Румуније, како јв на тој конференцији једноглвсно донесена одлукз. Наша првстоннц« трошн годишње велижи контингенат дрва за огрвв. У зимској свзонн Бвограоу је потрвбио 600.000—700.000 кубних метара дрвв. Међутим, на дрварама у Беогрвду немз ни једне тређине ове количине. Ево шта је довело до овог стењв. Трговци дрвима у Београду снабдевају се робом 65% са територи|е Бановине Хрватске (»Нашицес, »Гутманс и др) Откако је формиран* Бвновина Хрватска. у шумско) индустрији наствла в пометња. Та пометња. то се наводи као ражан разлог, довела 1в зо оскудрцв у дрвима за огрвв. По одлуј^и Баиовинв Хрвзтске, 50% брутв залихе дрва за огоев оезеовисано -е за њене потоебе, тако да ће Бановине Хрватска и Загреб бити потпуно снабпевени дрвима*|а огрев Загреб 1в добио аелчне количине дрвета Других 50% дрвв за огрев стављено је за прод*)у- Мвђутим, систем који је употребљен компликовао )в ствар Прво јв лочвло св сметњема од стрвие »тпопвл. {. д.н.с конф .р .н | „ој.динн, пр.дуЈ.ћ., С.м тог. ци,. пр,тс,в.ни,. с.их „нр.,„„. „риториј. Бв )а иашнх државних желвзница. I ~ , О.ој монф.р.ниији пр,суст.у| У ' ИМ ""* Хо,,ге " 'П" и д.л.г.ти Дир.каиј. по«овс«ог! 1 ™=У"РИ,. И .Л .1И с. н. Њ.ИО! саобрађаја 1 тврнторији) спутђна је завође Конфврвнцијв ћ% трајати иеко ' љви извозница Дв би се кра^еви ливо двна На њо< ће св претре Бвновине Хрваткке снебоесати нацрт новог правилника за зи орвимв за огрев, пгтребнв су уиутрашњи свобраћвЈ- Ј имозиице вој« оу св досада у-

потребљавале јвдино у рвзмвни робе наше земље са иностранством. Трговци су извозницама твшко погођени јер им је снзбдевањв робом у првдзимском периоду готово сасвнм онемогуђвно. Како изјављују, они никаво нв могу дв разумеју сврху читаве ствари. Цела ситуација је нвјасна. Можемо лало остати без дрвв за огрев. Питање увоза дрва за огрев из Румуније стоји отворено. Да ли ће Румуније моћи да извезе онолики контингвивт дрве за огрев, који је нама потрвбан, питвју се трговци.

Београдска берза Ефемти.- на јучервшњем берзанском састанву вод ефеката )в вледалв нвшто лабавија твндвнције. Нијв св много раднло и ситуацијв св нијв промвнила. Још влада отсуство интврвсовања. Промет је веома мали. Дегизе: код званичних вурсвва и код девнзв у слободном промету твнденција !в знатио лабадијв. Јвдино је Нгујорв нвпроивњен Женева, Стокхолм и ЈТондон су лабавнји. Мали обрт у шввјцарским францима, а нешто већи у доларим^Приватан влнрннг; Бврлин јв без промвне и остале роба 1480. Термина нема Бонови Грчке бвнке рађени су јуче по лабавијвм курсу За ултимо август рађени су боновн по средњвм 40.38. Осредњн промет у драхмама. Бугарске клириншкв уттутницв воје гласв н» дннар уопште н не нотирв)у. ЕФЕКТИ ПРОМГЗТ: Дии 158 000 РвЈЈвно по курсу: Количина: бегл. обв. 76 — 3 хи-љ. в^г дал. агр. п.зв 63 50 125 коо* Ратна штетж 440.— 100 ком. Понуда Трежн»а 7% Влер —»350 44- апрвр. 1021 г. —— 52 4Г« вграр. 1034 г. —.— 51.50 в*~о бегл. обвезннце 76 25 76.6 Г <- далм аграр. 69.50 99 25 Ратна штета 442.— 440.Народна банка 7800.— ПАБ (ситнн) 194.50 193.ПРОМЕТ: Дин. 3.410.000 Раћено по курсу: Колнчниа: Њујорк 5500— ( = ) 17.600Женева 1253 45 (—) 3.86". Понуда Тра»:ња (Средњш — Лондон 221 87 218.67 220 27; — Женева 1258.45 1248 45 (1253 4ј, = Н»уЈорк 5520 - 5480,— (5500. — » — Сток. 132025 1303.25 11311.75) У прнватнии клнрннГу Рађено по курсу: КолнчннаБерлин 1480 — (=) 150 хиљ Слтун 39.50 500 хнл. Солун улт. авг. 40.38 400 хил.. Понуда Гражња (Средњш Бврлкн 1490 - 1470.— (1480 — . Оопув 39.85 39.15 ( 39.50' ЗВАНИЧНИ КУРСЕВИ Понуда Т ј* Н>>-Јор« 100 дол 4455 — 4425. Женева 100 фр. 1020 29 1910.29«—) Лондон 1 фун. 180 02 176 82(—) Долар за обрачлн 4455.— (=)

ЗагреГач(?а перза ДЕВИЗЕ У слободцом иромету Женева 1248.40 1253.45 (1253 45 > Лондон 218.67 221.87 ( 220.27» ЊуЈорк 5480 — .. (5600.—) Припитни мнрннг Бер.тн 1470—1190. Промет 3,115.328 днн. ТенденцнЈа чврста. ЕФЕБТИ Прив. аграрна Занка 185,— поо. 8<Гс Блеров ааЈам «»7.— траж. Т7с Блеров заЈам 93.— траж. 7^е Хипот банка 100.— траж. 7% Држ. ннв. заЈам 87-98-98. 7% Стабнлнзац. «4— траж. бГг Беглучке обзезннпе 76. — траж в^г Далмат. аграрн 70. — пов. 4Гс Аграрне обаезннце 50.— траж. 4% Севернн аграра 50.50 траж. в% Шумске оввезнипе 70,— пон. Ратна штета 442.— траж.

Стра

не перле

Чигсаго, 17 ввг>-с Т а Пшеннца: ма.гг 69.1/4—вВ 3/8: Дец. 71—71.1/8: маЈ 71.7/8—72. Кукуруд : септ. 30.1/4, дец. 54.5/8; ај 55.3/4. ЦИРИШКА БЕРЗА

Париз Лондон ЊуЈорк Милало Мадрнд Верлнн Штоххолм Вуенос Аирес Јапан

9.07 1/2 17.67 1/2 4 39 22.17 1/2 40 175.40 104 70 99 25 100 —

И ПОРЕД СЛДБОГ ИЗВОЗД ЦЕНЕ НУДЕЉЕ НЕ ПДДДЈУ СОмбор, 19 августв. _ Поштојњу залиха, јер изглвдв да рвчу-

се време побољшало и стање кудеље се знатно поправило. На рочито добро је изцикљала првокласна н средња кудеља, док она најслабија жути и пропада. Општи изглвди зв бврбу много су се поправили. Уколико не наступе велике кише> стање ће се још више поправити Мочење куделв и њена прерада твку нормалио Већ око 45** залиха јв .намочено, 60% је сасвим нзраћено Мећутнм, због слабог извоза, залихе се стално нагомилавају Понуда јв врло велика, а тражња слаба Мале количине које су откупиле домаће првдионице и фаб^нке не побољ шавају ситуацију на домаћвм тржишту Ценв ипвк нв падају, 'ер произвоћачи не дају робу зв багателу. У круговима воЈвоћанских кулељара кочењв извоза кудељв изазвало је највећн немир Што лал.е иапредује израда пролетње ообв, утолико више раств узбућење у круговимв произвоћача До новв беобв кудвљв има |оц| ово три нвдеље Уколико се дотлв не би могло из залиха изваднти нешто потребиог вапиталп приликом овогодишње пропч»е кудеље, настаћв великв твшкоће којв ^в порвд трговаца и пооизв<► ача. погодити и свл,ава иуде 1ВРВ. Како је овогодишњв жетвх пшеницв дала врло слвб приног тооизвоћачи морају вудељу по бро продати ла би м^гли попми пити своје обаввзв Овдв св и стиче дш мвродавни нвмају гачиих података о фактичиом ста

на)у са много мањим количинзма, нвго што ћв бити. Послв свршенв израде пролвтње робв налазићв св вод трговаца око 250 вагона кудвљв и ово 400 вагона кучнне. У овдашњим привредним вруговима истичв се да би било неопходно потребно већ сада осигурати пласман залиха. Немачка би ове залихе бвз оклевања првузела Наглашава св да привредна грана. чији годишњн принос првмашује своту од 300 милиона динара, заслужујв ввћу пажњу са меродавне странв, па би требало и држава да потпомогне извоз вудељв.

У великом сплитском бродоградилишту радии" ци ће радити у две смене по четири часа диевио Сплнт, 19 августа. — Дачас пре поднв избио је штрвјк радника у радионицама «Јадранских бродоградилишта" а д. у Сплиту. Овај штрајв изазван је одлуком управе сЈадрвнских бродоградилишта" да откаже посао једиој већој групи радника. Радиици су упутилн својв поверенике на преговор« и поднели претставку којом траже да управа повуче овај отваз а да рвдуцира радно време Интервенцијом Инспевцијв рада радници су с» вратили на посао Њих ће предузеће аа упосли у две сиене са гго чвтири часа рада диежио.