Време, 30. 08. 1940., стр. 7

Петак, 30 август 1940

СГРАНА 7

МЛСОНЕРИМ У ФРАНЦУСКОЈ РОЈСЦИ 1 Умро ;е официр Иваи Живаљевић

» Расправл.ајл-ћи о слободном зидарству и његовој улози у историји човечаиства, не треба иикако глбиги из вида чињеницу да је слободно зидар-1 ство деловало кроз векове у-. главном према енглеској и фралцуокој концепцији. Само тако има се разумети извесна контрадикторност у ставу и акцији ложа, контрадикторност често неразумл»ива чак и масонима нижнх редова (обреда). У нашој земљи, нарочито после светског рата, слободно зидарство радило је у духу француске ниансе масонства. Отуда толнке сличности изме ђу наше и француске „демократије" и поред свнх осталнх разлнка! Зато, да би се бол»е разумело оно што ће даље следовати, морамо се најпре осврнути на основне разлике — бар у методама — нзмеђу ова два типа масонства, а што се свакако има објаснктн разлнкама у менталитету, темпераменту н нсторији фран цуског н енглеског народа. Еаглеско слободно зидарство остало је углавном доследно себи од пре више векова, док је француско масонство еволуирало (као што смо казали у последњем члан ку). Нанме, енглеско масонство остало је и даље религиозно, деистичко, аристократ ско и строго везано за ритуал. Једном речи — а то је нарочито важно — ово слободно зндарство постало је нека врста органа свемоћн у свету! Јер енглеси масони већином су, и пре свега, традиционали сти без континенталне уобразил»е: онн рецитују напамет свој ритуал, врше посвећивања, прзређују банкете и плаћају високе улоге — препуштајући Великнм шефовима бригу о изграђивању масонске доктрине. А ти шефови управљају сами: без ичије кон троле. Јер сваки енглески масон зна да служећи своме обреду, а коме било шефу, он истовремено — односно пре свега — служи Круни и земл>и. Зато страначке свађе у Енглеској земљн нису никада узимале видне размере као у Француској. Једном речи енглеско слободно зидарство отстрањивало је из себе сваки интернацисна^шзам; уколико се радило — кјо што се и радило — са браћом са Континента, то" је било само у циљу да се послу жи највећој Енглеској! Са француском масонеријом ствар стоји гасвим друкчије. Она • ј е првенствено антирелигиозна ,па онда све друго. Зато ће она кроз само стопедесет година и носити пет-шест разних обележја: постајућн од антирелигиозне још и антинационалном, дакле интернационалном! У томе смислу она је тражила идеје и пароле које су најбол»е одговарале уобразиљи и настројењу неартикулисане масе: не да би послужила уим идејама већ да би сигурниЈе владала наро дима! Тако је она нзвикала „слободу, једнакост и братство'' не због слободе, једнакости и братсгва, већ ради себе! Полазећи од себе искорншћавала друге: противнике, наивне и равнодушне. И није презала ни од чега: стварала је своје политичке режиме, увлачила се у гуђе; продирала у сва утицајнија друштва и установе; отаарл своје двери (али не и тајне) свакоме ко је иоле нешто претстављао у друштву; улазила је у све организације, политичке странке и друштвене покрете; пред лагала и примала револуције — али их је допуштала само ако би јој исте могле користи ти. И тако даље. За последњих двадесет годи на она је свуда па и у Француској углавном циљала на: наставу, финансије, радничке синдикате и војску... Прве масонске ложе створене су у Француској 1725 год. али масонерија продире озбиљније у војску тек 1759 године. До душе. било је и раније слободно зидарских ложа у француској војсци (1688 год. у пуку Валш у Сен Жермену, ложа коју је Велики Оријент признао 13 марта 1777) — али се тек ова година сматра као званичан датум уласка масонерије у војску. Тако да је већ 1766, три деценије пре Револуције, француска вој ска била преплављена масонским ложама. У моменту одвајања североамеричких колонија од Енглеске, на челу француских војних ложа био је Лафајет који је брижљиво спремао и послао помоћ новој масонској републици (после рата за не»ависност 1775) на молбу Џеферсона (Енглеска ће се свеШта до^иије помажућд Рево-

луцнју од 1789). Исто тако Лафајет је формнрао н Националну гарду Револуције: из 1>них нстих пуковских ложа које су избациле генерале Димурнеза, Масену, Марсона, Оша, Клебера и Арагоа. Од ових су неки, и поред славних подвига, везали своје име и за неизбриснме мрље. Тако је на пример исторнски потвр ј ђено да су судбину битке код • Валмиа унапред одреднлн про тивнички масонн генералн: Димурнез п кнез од Брунсвика (само 1000 мртвнх од укуп но 150.000 војника!); сутра дан прокламована је Републи ка (од стране Конвента), а че тири месеца доцније гиљотнннран је Луј XVI!.. Али тада карактер војничких ложа није био нсги као и цивилних. У почетку те су ложе обухватале чак и поДофицире н војнике који ће доц није испасти. Тако да тек са стварањем Великог Оријента 1773 год. почињс прави политнчки карактер војничких ложа: благодарећи својој техннчкој организацији, Велики Оријент успео је да рад војшгх и цивилних ложа постане скоро нераздвојан н од ње га зависан. Године 1789 било је 69 таквих војничкнх ложа (са 1032 офнцира, 215 подофнцира, и 11 војника — у 110 пукова ј или гарнизона) док их је 1773 год. било само 10! То је већ довољно да се војничка маса наелектрише 3' непрестаним захтевима којима се није увек могло удовољити. Дисциплина попушта и побуне се ређају у најбољим пуковима. При крају 1789 побуњује се седам пукова у Страсбургу и од 21 делегата ствара се Војни конгрес. Истога месеца нзбија и страшни устанак у три пука у Нансију: са 500 мртвнх међу победницима и 3000 мртвих код побеђеннх! Идућег месеца почиње и тоаје шест недеља устанак у Бресту (20.000 учесника): против адмирала, офнцира, новог Кри вичног законика и Великог Конгреса (којн није у стању да интервенише већ мора да преиначн извесне законе). Затим, други батаљон у Бону умало што није запалио Арас. Гарнизон у Фалсбургу у побуни је и врши се опсада града. У Блоа стиже део једног пука: без оружЈа, јер су војннци све продалн! Официра батаљона Краљевих ловаца из Провансе затворени су од својих побуњених војника. Побуне у Рену, Петјевреу, Блербукеу, Орлеану итд. У вези ових и многих других побуна из ове епохе, налази се следеће објашњење у архивама Великог Оријента: „Масонска пропаганда 3' војсцн имала је најпре за последицу да унесе растројство у краљевске трупе. Доктрина о војсци једино у служби Краљу, она је супротставила доктри/ - војске као народне снаге која пре свега дугује послушност општој вољи". Па ипак, Револуција је обуставила за извесно време делатност слободног зидарства: свуда па 2 у војсци. Али са Првим Царством оне су поново васкрсле. Сам Наполеон по стаје масон: прсле свечаног обреда на Малти! Његов брат Жозеф, чак постаје и Велики мајстор. Војници, масони, постају најбољи пропагатори револуционарних идеја против коалиције европских краљева: куд год прођу по Европи они оснивају радионице које одмах стављају у везу са Великнм Оријентом... Са падом првог Царства исчезава углавном активност ма сона у војсцн. Па ипак 1854 год., маршал Султ још увек има разлога да. иако и сам масон упути л е Д ан циркулар командантима пукова забрању јући им да допуштају својим војницима похађање масонских састанака. Као што смо казали у прошлом чланку, Револуција од 1848 год. била је социјалистички настројена: У духу идеја Барбеса и Бланкија; њу је нарочито помагао поред осталих и ге^ерал 1"4>ри. За време Другог Царства, све до Комуне, нарочито све до 1862, војне ложе ће се ућуткати, да би уступиле места чисто политичкој улози цивил ног масонства. Од тада војничке ложе поново оживљава ју и ривализнрају са цивилним. Наполеон Ш форсира свога кузена Зерома на воћству у великом Оријенту, да би најзад ипак настрадао па Седану. Са трећом Републиком настаје царство масонерије: дотле држава у Држази. Зидарство постаје и држава изван Државе! Од 1876, до доласка на власт т. зв. левице, масоиерија почиње да држи све цо

луге власти и да све дубље проднре у војску. Сада, она нма нових парола за војску: »Војска је једна посебна каста. Она је надживљај старог доба (мисли се на епоху пре Револуције) и као таква ниЈе укључена у Нацију. Како она претставља једно страно тело у француској држави, треба се систематски боритп прптив ње и натератн је на послушност.« Дакле, уместо војске, она сада истиче »оружану нацију«. .,У нашој републиканској демократији нема нп војне, нн верске, ни пореске власти: нема другог господарадо правог господара" — писало се и говорило. Или: „Република, то значи антнмилитаригам, мптиклерикализам. социјализам" Основне идеје у масонској борби протиа војеке биле су четири: учннити војску демократском и републиканском; не допустнти у војсцн друге елементе сем оних који су у вољи масонернје; потпуно лот чиннти војну власт цивилној; и преобразити војску у мнлицију. Зато се за узор имају узети војне ложе из Првог Царства .нарочито према удру жењу ,, А 5 о$15јоп с Ј 1а Ка1о!': чије је статуте редиговао сам поручник Бонапарта у циљу „заштате чланова од самовлашћа војннх шефова". Та масонска организација у војсци животарнла је све до 1870, алн без неког нарочитог политичког утицаја. Њу је наследила .почетком нашег века, слична масонска филијала „Солидарност сувоземне и поморске силе": у циљу да се активно пропагира масонека доктрина у војсци. Та је организација довела до два сензационална процеса: Мажорел и Финидори-комплоти против извесних војних шефова (детаљније не можемо говорпти у оваквом једном чланку). У очи Светског рата организација мења име у „5о1-Мег" и води оштру борбу против „кле рикалних" и „реакционарних' официра преко сзоЈ 'е ревије > Војска и демократија«. Она је форсирала Мориса Бертеа да.у очи Светског рата реформише војне установе према извесним масонским плановима из 1901 и 1903. Али овога је заменио Милеран кој"и је. иако бивши масон, растурпо „5о1-Мег". Међутим друштво је обновљено 1922 год. под кменом »Јединство« и радило је све до 10 јула 1940. Серија великих и по Француску судбоносних аферн почиње у војсци 1885 год. Те године конзервативци добијају већину на нзборима, али &:а.онернја се постарала ;».з. им оспори 180 мандата. Формира се уједињена левица која доставља генерала Буланжеа за министра војске. Буланже, како је реорганнзовао војску, разјурио краљевске потомке и дао доказа о своме републикан ству, — постаје опасан за ложе. Благодарећи масонским ге нералима Кафарелу и Андлау. шаљу га за команданта армије у Клермон Ферану. Ускоро га пензионишу, што му само повећава популарност: он постаје симбол монархизма На једним допунским изборима добија већину у два изборна округа па и у самом Паризу (преко 244.000 гласова). Пред том опасношћу, масон ски министар унутрашњих дела, Констан, даЈ "е се на посао. Буланже слави победу у ресторану „Диран" и спрема се да кроз који минут освоји Јелисејску палату. Ради се о се кундама. У том тренутку улази његова двогодишња метреса Маргерит Крузе (разведена жена некога Бонемена): и одвлачи га у један издвојен сзлон где остају нешто дуже. Кад су изашли све је било доцкан: »,за десет минута", како генералу рече Рошфор!... Ствар је у следећем: Маргерит Крузе била је својсдобно метреса неког немачког генерала. Масонски мннистар Констан, који је једини то знао, намерно је послао у овај ре сторан да натера Буланлсеа да не осваја власт, ако не жели да буде оптужен да ради у дослуху са непрејатељем Француске. Пошто је све пропало, Буланже бежи у Брисел пред триумфом масонериЈ'е. Три месеца После смрти своје метресе он се убија на њеном гро6у на Игзелском гробљу... Три годиц< доцније ззбнја Љамозна афера Драјфус, коју је монтирала масонерија како би што сигурније компромптовала вој С ку која је тада још у век могла да поврати монархију. За известан војни докуменат о француској војсци. пронађен у немачкој амбасади у Паризу, оптужен Ј *е и осуђен генералштабни официр Алфред Драјфуо — вреиа графолош-

кој експертизи. Четирн године доцннје нађен је сличан докуменат на истом медту са адресом н рукописом грофа Валзин Естерхазија, командан та 74 пешадиског пука ,бившег аустриског офнцнра, вати канског офицнра, офнцира у Легији странаца и — масона. Он је на суду ослобођен што изазива панику, писмо ма сона Емила Золе Претседнику Републике и поделу Француске на два закрвављена табора. Ослобођење Естерхазија. стварног кривца, удеснли су масони, како би стзорилн могућност да се у јавности створн индигнација против генералштаба и војске: да би се, дакле, компромитовала војска! То је и успело. Јер нешто доц није командант Анрн изјављу ј "е да је он исфабриковао онај Драјфусов докуменат: уверен у кривицу Драјфусозу за кој'у тобоже није имао материјалних доказа. Затворен, Анрц се .,убија" под најтајанственејим околностнма; његови заступници, генералн Реје и Боадефр подносе оставку; Естерхази бежи из Француске а Драјфус напушта Ђавоље острво... Војска је збиља компромито вана. Као и увек у масонскпм аферама, главни сведоци врше „самоубиства". А мртви не говоре. Па ни они из Марсеља... Октобра 1904, нациопалисти чки настројени народни посла ници почнњу први велики напад који је озбиљно уздрмао масонерију и открио њену бе* стидну делатност у француској војсци, генерал Андре. мн нистар војнз у влади Комба, одговарајући једним интерпелатом у Скупштини, изјавио је да су тврдње тога потпуно произвољне. МеМтим, посланик Виленеа изненада устаје и тврди да располаже доказннм материјалом о улози Великог Оријента у дезорганизацији француске војске. На вео је чак и име некога Векара који је обавештазао мннистра војске. ,.Од 1902 год., казао је Виленев, ниједно постављење у војсци пије вршено без претходног пристанка Великог Оријента. У ту сврху чак је установљен, при шгнистарству војске н један нарочити сервис којим управл-а ка петан Молеи". Затим је исги посланик прочитао и неколико писама из седншта Вели ког Оријента (улица Каде). У њима су оптужнвани взвесни официри, између осталог и за то што су „присуствозалЈ првом крштењу својих кћерн". С тим у вези. народни ипосланик Габриел Сиветон, јавно оптужује у Скупштини 4 но ! зембра 1904, министра војске' за издају. Настаје жучно обја- 1 шњење и Сиветон шамара по- | менутог миннстра! Али јануара 1905 нађен је мртав у; свом стану у Неју: „отровао" I се гасом за гориво... За време светскога рата ј *е

генерал Сарај, масонски мини стар за исхрану Морис Виолет, масон професор Олар и масон новинар Густав Ерве!.. После Светсксг рпта масоне рија настазља свој познати рад у француској војсци: у најтешњој сарацњп са цивилним ложама. Какав је и колики је тај рад био показаће нам ускоро процес у Риому.... ДР. ЛАЗАР НР01СИЋ.

Кројсгч ©оуђен што 1е девојци обећао женидбу па је напустио СремСка Мнт р о в ица ( 29 августа. — Пред овдашњим Окружним судом одржан је пре трес против Слободана Радовића, кројача из Земуна, којг је обећао женидбу 17-годишњој Веселинки Опсеница. Млади кројач је становао код Веселинкиног оца к ту се заљубио у младу Веселинку. Успео је да девојку наговори да пође њему н да ће се венчати с н>ом. Девојка је поверовала и отишла. али после пет дана Радовкћ је Веселинку отерао и она се вратила кући. Пред судом Радовић се брани, да 1е заиста хтео да се ожени Веселинком. ли је за оних пет дана констатовао да она много кашље, уверко се да има туберкулозу. Веселинкина мати је одвела девојку лекару, који је дао "увервње да је потпуно здрава. Суд је Радовића осудио на осам месеци строгог затвора, док ће се за •изгубљену девојачку част водитк грађанска расправа.

који је 1918 године први ушао у Беогр&д

Херојсго срце Ивана Живаљевића, капетана прве класе, официра српског, који је први приликом оспобођења Србије са својим ескадроном ушао у Београд, престало је да куца. Јуче по подне умро је овај јунак из редова многобројних српских хероја, неустрашивих и неуморних у временима исполинске борбе са многоброј ним непријатељима за ослобођење отаџбине Србије. Двадесет пуних година Иван Живаљевић, јунаг на чијим је прсима било пуно највећих и најчаснијих одличја, носио је у своме телу непријатељски куршум, пуних 20 година — мучење муком, шетњом парчета метала по његовом телу, да најзад, јула прошле године, буде подвргнут операцији вао последици ране, коју је Живаљевић добио у рату. Куршум је за 20 година отровао организам овога јунака и болест је узимала маха. Када му је прошле године ампутирана десна нога, Иван Живаљевић је примио тај трагични удес мирно и са благим смешком. »Платио сам после 20 година још један обол за своју домовинус. То је био његов одговор када су га пријатељи после операције обишли. И отада херој инвалид, Иван Живаљевић, је наставио свој посао на положају генералног секретара Удружења носилаца Белог орла с мачевима. Као да жртве, које је он под нео нису биле довољне. Болест је и даље подмукло нагризала његов организам. Пре 10 дана Иван Живаљевић је

поново пао у постељу. Трагови болести били су видни и он је хитно пренесет на прво унутрашње одељење Опште државне болнице, где му је уг.азана нега и сва пажња и знање лекара. Али није било спаса. Иван Живаљевић подлегао је зуче. Његов херојски лик, један од оних хиљада и хиљада из његове генерације и из редова српске војске, који су се такмичили у најкрвавијим борбама за ослобођење отаџбине, сада, као и многих његових другова који су раније престали да живе, остаје будућим генерацијама да светли као скмбол оних гоји су своје животе жртвовали на олтар отаџбине. I МЕМОЕ1АМ

Ниносава Пепић

7 суботу 31 августа родбина приређује иа неготинском гробљу 40-дневни помен пок. Никосавн Пепић, по женсхој линији потомку Хајдук-Вељка, једној од нашнх најзаслужнијих >авннх радница• • ■ Пок. Нижосава Пвпић поттгчв нз чувенв породнце Здравковнћ, која вишв од сто годнна нгра врпо важну улогу у животу народа Неготннскв Крајнне.

франц>'ска војска била озбиљ но угрожена масонском делат ношћу. Остављајући постранце слу чај геверала Манжена и Неви ла, споменимо само аферу листа ,-Боне Руж", који ј *е карак теристичан и за све остале случајеве масонске природе. Тај лист ј 'е субвенирао непријатељ преко бившег министра унутрашњих дела Малвија .На његовом процесу пред војним судом од 17 маја 1918 год. утврђено је да су овом листу односно његовом директору Алмереиди, достављана врло важна документа о ситуацијн на Солунском фронту. Подаци су долазили директно из штаба масонског генерала Сараја, преко Пе Саја, наредника у 20 одељењу генералштабног секретаријата, који ј је у миру и сам био публициста и ортак V листу ,.Боне Руж'\ Између осталих докуме ната ту је било и: пет пнсама од 13 маја до 17 јуна 1916 год. која је упутио Пе Сају капетан Матје, шеф Другог Бироа генералштаба Источне вој ске (обавештења о војним ефективима, о расположивим сретствима, органигаији заповедништва, моралном расположењу војске; плаио-зи и тајна документа); копија Жофровог телеграма генералу Сарају од 12 јуна 1916 год.; копиЈ'а писма од 14 јуна 19 .16 год., које је Сарај упутио Ниленсу, прет седнику Војне комисиЈе при Нар. Скупштинл; з копија телеграма францускпг послјннка у Атини генералу Жофру. Па ипак масон капеиан Матје осуђен је само на три месеца а масон наредни.ч Пе Сај на једну годину затвора — обоји ца условно! Никакво чудо, јер су сведоци на суду били: два масонска претседннка владе на расположењу (АристидБри јан и Лол Педлеве), масон

Ннкосава Пепнћ Н>ен дед је Јеремнја 'Здраввовић, значајна лнчност нз нсторнје народннх борбн за оспобођеке, чове« који }е прнсклио Порту да преговара о »нм. После Наполеоновнх успвха, Порта је доказнвала да српско пнтан.е не постојн. Јвремија ЗдраввовиЛ, по свој прнлнци у договору са српсннм властима, диж в устанац у Тнмочиој Крајннн, да бн и тако срп ско пнтаае нстадао у првн план. Порта је, коначно, бнла прнснљена да преговара са Јереинјом Здравковнћем. Тражнла је да он поставн услове. Јеремнја је тражно пребациван>е Турава прево Тнмока. Порта јв на то морала да прнстане. Чан је Јеремнјн Здраввовнћу дала велнко одлиноваље' К°) в св и даиас чува у породиди. Народ му је у знак прнзна»а, дао барјак. Н>егов снн, отац пок. Никосаве Пв пнћ, Алекса Здразковнћ, претставља врло значајну лнчност у жнвоту Кра јино. Бно је падесет година народии посланик. Он је школскн друг кн в за Мнханла. Милошвва владавнна, заснована на самовољи, ннја мнрно посматрала јача»е Јггледа тнмочког првака. Тако је Алекса Здравковнћ био ухапшен. Спасао га кнез Миханло, који је од Милоша тражно да му поклоннн главу Александра Здрав ковнћа. Кад ј е Петар КарађорђвВЈЛ, тада претендент на престо, као марввни трговац обнлазио Крајнну, склонво се у кућу Алексе Здравковића, којв га је н водио по Крајнвн, н пребацно га про^о граннце. Из такв в породнце је нзашла Ннкосава Пепић, која је по женској лнннји потомак Хајдук-Вел.ка. Цео свој дуг жнвот посветпла је народу. Бнла јо међу дрввм радницима ПјГД-

турном полу, и свуда св истипала својнм племенитим н пожртаовним радом. Одмах посл в осннвања Женског друштва у Београду Никосава Пепић са још неким о с нива подружину друштва у Неготину, у којој је она пвло време члаи уттраве н велнхв добротвор. Ацтнвно сарађзгјв у Колу српских свстара, гд е је потпретснднн ца. У дрзгштву >Кн.егн»в љубице« је потпретоедница и велихи добротвор. Никосааа Пепић је, нсто тако, ннз годнна члан управе Женског Хрншћанског покрета. Уче с твује актнвно у свнма културним, нацноналннм н хуманим акцнјама: најактнвннје сарађујв иа подизаку Двчјег дома, где јв в велкки добротвор. Она је осн?вач н добротвор музеја Хајдзгк-Вељка у Неготнну и ниицнјатор подизааа капел в ха иеготинском гробљу изгинулим ратницима. У тој капелв јв в сахра»ена. Покојна Никосааа Пепхћ је једна од првих нашнх жена, која јв прошнрнла днлокруг свог рада, и актнвно, храбро ушла у жнвот варода. Она је била уввх прнмврна мајка — н баба — оставвла ј е за собом чвтнрн кћерн и много унука и праунука а стн зала је да најактнвнијв учествује у с вима кацноиалним и хуманнх ахцнјама. Пок. Ннкосава Пепнћ, спадала јв у ред онвх ваших малобројннх жева, које су имале много днвие в кв Р га 1 в и љубави да »ом обаспу н саоју децу, своју хућу, в цео свој храј н свој варод.

Иван ЖаваљевиК, ноњнчкн капетан у пензијн

Нама тешко пада смрт, касна смрт једнога ратника од пре 20 година, српског официра, који је први донео слободу српском Београду, 1918 године, смрт Ивана Живаљевића, у ова тешка времена када људски животи падају на хиљаде. Ми одајемо пошту Ивану Живаљевићу, дубоку пошту једном српском хероју и хоћемо да данашн^ генерације понесу у своји« срцима не само успомену него н част свих Ивана Живалевића, част да н сами буду заслужни след беници и чувари отацбине. К. АТАНАСПЈЕВИЋ ★ * Иван Живаљевнћ умро јв јучв у 16.30 часова у Првом нутрашњем одвљвњу Опште државнв болннце. Покојни Живаљзвић јв рођен 24 јануара 1895 годнне у Београду. У ннжу школу војнв а" кадемије ступио је 1917 године к када је букнуо рат он је са 46 класом ситомаца отишао на фронт где је н произведен за офицнра. За време рата се истакао у борбама. Внше пута је рањаван па је и умро успед тога што је бно ослабљен ампутацијом (оогв која му ]е морала прошле године да се ампутира. Келетан Иван Живаљевић је нрви наш официр који је по ослобођењу ушао на челу свог ескадрона у Београд. Погреб каиетана Живаљевића обавиће се данас у 3 часа нз капвле на Новом гробљу.

НАЈНОВИЈЕ Пмрг Жадл*■: ЧТОВД ТРДГЕДИЈД

Превео др. Свет. СтефановиЂ Издавачка књижара С. Б. ЦвијановнУ ЦЕНА 4 () ДИНАРА