Време, 03. 09. 1940., стр. 11

СГРАНА

У Немачкој постоде школе за вереннце и младе девојке Кроз ове школе прошло је већ преко два мипиона бевојака

крхиња Разна теста

гсуиоелга&и

ЗРЕМЕ

Ако жвпите де самн правитв тесто зв резанцв ипи фпвкице за 6 осзбе, потребно је 4 јаја, малр еоли, 3 кехиике водв н попв кипограма брашиа. Сгааите брашно ка даску за мешење, у обпику пиремнде, напревите на срединн рупу, спомнте једно цепо јаје унутра, замеситв 4 затнм друго јаје и *ако сва четири. Припиком додевања јаје и воде постарајте се, да се брашно потпуно замеси. Кад« сте све пажљиво додапи и помешапн, замесите тесто рукама и норочито притискујте дпвном, посипљући брашно. Нв тај начнн ћете добити тесто меко и хомогено. 0ств)вите тесто да постоји. Раст-ањите гв потом помоћу оклагије, пазећи дв свакв кор*а буде дебепа 1 мипиметар. Оставите коре дв се сушв некопико сати и онда помоћу оклагије, увите ов«ку кору у дужину. Сецнте танле резанце или фпекице по вољи, растреситв их, рашнрите на дасци за мешење и остевите негде на промаји да

времена на време, ако је потребио, сулом. Када је месо скуваио,. додајте мапо бутера. Овим с<Јсом ( прелите оцеђене резанце, добро< А

промешајте и поспите одозго нструганим пармезаном ипи старнм кашкаваљем. РЕЗАНЦИ НА НАПОЛНТАНСКИ НАЧИН Обарнта тесто 4—6 минута у сланој кључалој води, ели пазитв да твсто огрезне у води. Обашка пропржите са мапо зејтина у шерпи две снтно исецкаие *"*•-»—• -- чука. лва

ИМРЕ МАДАЧ: Члпгком трагедпЈа. Пргпоо лр Гвст. сткЈмшо^ вић, Веоград, 194». Н.«давпч к а кн.и жирштн с. Б. ЦпиЈиповнћи. Стр. XVI 4- 10'- О портретол оутора и шест ирт«*;ка. Цгна 40 дипара. Најбољн спев маћарске кљижевностп КоЈн п>у репреаентују и у спетскоЈ. допекал Је у иашој и тре ћи штампан препод. Прги Јв Зиа. ><■0 То Је нараопо препев, у коме со поред нових лепота песничкнх губе толике стре. орнгниалове. а дат Је и у стиху друкчиЈвм. ширем, те п с парафразнрањем Мада чеаа конднзног идражаЈа. Другн Је, очнгледно зависан од првога. превод прото Јалкулооа, та*ођ е и у стиху прошнресгом. Њнме се, из. гледа. хтео ЗмаЈев ачоСодниЈи препеп учинити ралумљишгЈнм, алп Је ствар«о попрогкен те витае Још у. даљеа од орипшола. Преимућ*тво овога трећсга провода према ранп Јпма у томе Је, п1то га Је др. Стефоновић радно по иачмим® и прак сн коЈе се држао н прн успелом преооћењу 1Пексппра. с претеизи. Јама да дадо адекват&и н дефгшитнван превод н садржаЈно, и из. ражаЈио, и ритмички. ХРВЛТСКИ ФИЛАТЕШИТИЧКИ ВЈЕХГНРПС. Год. 1, Кр. 8. 7агрсЛ, авг. 1940. — У садржају : Пошталско марке и туризам; Д. Новак, Нашн прнгодни жигови: Службене виЈести Хрв. филател. савеаа; На. ше марке; Новостн у ријечи и сли ци; Филателистнчке аукциЈе; Аерофилате.лиЈа; Крађа марака; Фа-л сигрнкати; Фнлател. литература; Ово и оно. — Годишн-а претп-лата 30 дин. Уредништво: Загреб, И,ли. иа 25. ПЛАНИНАРСКА РЕВИЈА ,,ПУТ НИК". — Изашао је бр. 3 плаиинаоско-т>-ристичке ревиЈе ,.Путиич ", Но^и ^чд. ^ "•> —

ЋАЧКИ УЏБЕНИЦИ УНОСАН ПОСАО Код нас су, изгледа, наЈбоље награђени писци ђанких уцбсника, из простог разлога што су то јсдини читаоци Који морају да купују кн>иге. А најлепшс је то, што се сваке годинв мења настао ни програм и свака носа генсрација ученика мора да има нове уџбенице. Није преи пут сада што се пише о ов'>м проблему тако важном за нашу школску омладину, Сви ми, који смо прошли кррз школе, знамо како се гргооало и ради.ло са уџбеницима. Оставимо то на страну. Важно је сада констатовати, да уџбенике пише ко стигне « како стигне. Више није одлучујуће да ли је уџбеник написао стручњак, или нсстручњак. За основне школе уџбснике пишу профссори универзитета, за гим» зије сувопарни научници, а за универзитете уџбеници иесто и постоје, всК студенти хаатаЈу при белешке са предаеан>а својих наставника и изд^/у такозване ,, т абаке'< често врло погрешно редичије боље да уџбенике за школе пишу учитељи осшкола, који су провсли ина међ децом и који имано искуство у предаваискуство чссто је највожтреба га узети у обзир. ч, код нас уџбенике за •школе пишу профссори итегта, који са децом нии посла по 10 година. Кајмсван>е за дечју психоима}у отари профссори. знају учитељи основних који предају по њиховим

УТОРАК. 3 СЕПТЕМВДР 1940

има, а исто Тако и Р а )У Да уче по н>ихо1

деца оаим

Уторак, 3 септембар 1940

ФЕЉТОН ВРЕМЕНА . 3. Кцциш

Вечерња жаљина

вала лепо, рече Џим уч седе на своје место. нни је ова нагла про■' понапгању „Лајавог" о морала пасти у очи. била навикла да љеној место поздрава говоре е речи које су увек би•ењене за засмејаваље , а ниуком случају за жену. Да се један чо1ји је знао за глувоћу •етке, понаша тако ко, било јој је сасвпм но>лико пре што се овде о човеку који није пичај да много пробира Ф ви имате тако сажаприроду да са мојом тако лепо поступате?

. так ота

се насмеЈа. ојешта... то је само је• мојих метода да упеатну рибу Евелнну Хи1Д лажете, одговорп Е5ез љутње. Ви сте друк у што сте се према меказали. Зашто сте се оали? че је то тактика, мала ек кад будемо венчани прилике да увидите V умем лепо да се пре^мојте стално понавља■лупост. да, Ј*а сам вам обећао ^с о томе ћ>тпм. Дакле, 1>т ћемо о томе да раз<о. Како стојнте са

родбином? Јели ваш стриц имао још једног брата? — Двојицу, једног близнака којп је пре много година нестао и мог оца који је умро пре шест година. — Другу родбнну? — Ннкакву. — А вапга тетка? — Она је сестра од тетке мојој мајци. Преко Џимовог лица је прешла сенка. Прг« пут је Евелин за кратко време овог познанства прпметила да он може да буде и забринут п озбил»ан. — Хм, Џимп, ствар стоји горе него што си ти то мислио, прогунђа он. — Како то? запнта Евелпн зачуђено. Џпм, којп је пзгледа тренутно заборавпо на њено прису. ство, погледа у њу н насмеја се. — Па то је једноставно: ваше наследство постаје све веће а моје шансе све мање. — Хоћете ли најзад пуесгатн? узвнкну Евелин 1 нехотице. — Врло радо. Кажнте ви мени кад овде долази поштар? —Поштар ? Шта то опет тре ба да значи? — Ништа нарочито. Дакле, кад долази? — Тако око пола десет. Џзм бацп поглед на свој сат. (Цас1авдће се)

мо ући у вврош, која је гробље старих аутомобила1< И, заиста, када смо ушли, видели смо неколико старих аутомобнла, који су ту већ неколнко година, а које нико са улице не склаи>а.

Ред је да се ови стари неупотребљиви аутомобили склоне са главне улице, јер је то пут Цриојевића Ријека—Цетнње.

КУД ТО ВОДИ? Почетак је но— ве школске године. Један сам од оних, који посматра шта се око нас догађа.

— Добро вече, мама ... Ирмин глас звучао је уморно. Мајка је погледала забрЕнуто. — Тн сн иного ходала да нас, мала ... Иди, седн, си гурно си много уморна. Девојка је грчевнто стнснула мајчину руку. — О. мама I Више не могу ово да кздржим. Цело време да ходам по степенипама, горе доле, доле горе, нз једне канцеларнје у дру гу, н свуда долазиш доцкан, н свуда добијаш отказ... Очи мајке напуниле су се сузама. — Буди храбра, дете мо је, нешто ће се наћк. Мно гн инве 10ш теже но ми I Зар не треба да будемо за хвални Богу, што имамо бар моју малу пензију? Уосталом, данас тн претстоји још један пут, алн овај пут ће тк чинити задовољство. Била је код нас тетка Матилда. Треба да одеш данас код ње. Можеш и да преноћиш тамо, пошто је њена грофица опет отпутовала. — Баш је добро! И ти ћеш ићи, мамице? обрадова?Ј запита девојка. — Не, драга моја, ја имам још да радим код куће? Иди сама, забављај се. Тетка Матилда је већ много година служила као домаћица у кућк богате грофице Талгејм и када је ова одлазила на пут, она је често звала код себе у госте своју сестричину. Ирму је највише радова ла та посета великој раскошној кућк, у којој Ј 'е бно диван радио-апарат, где је могла да свира на клавиру или, згодно се наместивши на свиленим јастуцкма отомана, да пежи и сањари. Сањарити о богатству, рас коши и — о љубави ... Да нас је овај позкв дошао у најбоље време, пошто је била разочарана и уморна ... Брзо је ишла улицама, али одједном је застала пред сјајним излогом. Између огромних огледала била 1е изложена само једна ванредна балска хаљк на, право чудо кројачке умегности, бела, украшсна цвећем и извезена вештач ким бисеро*!. Ирма је припила своје лице уз стакло излога ... Обузела је страховита туга, очк су јој снјале и она није могпа да се нагледа ве дивне слике, која је за в>у била инкарнација лепо те, раскоши и срећног лшвота — сан свих њенкх маштања ... »Зашто, мислила јв са горчином, зашто баш ја мо рам да будем лишена свега олог?с

била од власнкка хотела као награду, ннје је више радовала, већ плашнла. За време наредн« игре њен познаник шапнуо јој на УВО: — Ви сте приметнли, госпођкце Ирма, да су нас овог тренутка фотографисали? — —Сутра у свнма листовима ће се појавити слика најелегантннјв жене у вароши! Хкљаде жена ће вам завидетн, вама и вашој дивнсј хаљинн! — ...То је дивна рвклама за модну кућу Карних! Девојка се тргла н пребледела. Збуњена, *астала је к испустила шлвп своје хаљине из леве рукв~. Али, други парови су наставили играње и није сткгла ин да се окрене, а три реда ваздушних волана биди су откинути неким неопрез^ нкм играчем... То је било и сувише. Ирма је громко крикнула и, скупивши остатак свога шлепа, изјурила из селе, а за њом г њен запрвоашћени партнер. У малом салону Ирма је, јецајући, пала у фотељу, док је господин са моноклом нежно гладио њену руку. — Но, госпођнцв Ирма, шта вам је?1 Умирнте се, молим вас1 Девојка није могла да уздржи сузе: — Хаљкна — једвв је изговорила кроз сузв, — ова хаљина не прнпадд мени, она чак није ни плаћена! — Слушајте, мала... Ио причајте ми све! Откуда вам ова хаљина? Пријатељскк тон господина побудио је искреност код ње и Ирма му је испричала све... Када јв историја сиромашне дев ^е, која је хтела да прирвди себи једно срећно вечв у животу била завршена, господин са моноклом св насмејао и приметио: — Идуће недеље јн путујем у иностранство. Да ли би хтелк да ме пратнте као секретарица? И — ја бих хтео да се упознам са вашом мајком. У девојчиним очнма засветлела се радосна нада. — О, наравно... — промрмљала је она, — мама ће бити срећна .... Али .. шта ћу са овом лепом хаљнном? — Због тога не треба да вас болк ваша лепа н луда главица. Између осталог, Ј *а вам се нисам претставно. Ја се зовем Виктор Карних, и ја сам власник оног модног салона где сте ви ... позајмили ову леп^ хаљчн^.

. ЗУБАР Живимо у добу кад нам се I намеће као прва потреје схватио и мој зубни вероватно, кад му је опи службеник поднео равишак воде. Досетио се тако, на пример, у својој пији има павабо који је .о, напунио водом н ту } мења ваљда 24 часа. Каши посао са којим пацион увек у нстој води о.'ке, инструменте итд. Чигор је свакако на најбо-

Пншем зато, да упозорим поједине школске одборе, да убудуће не ослобаћају децу од у писа, јер то ће да се грдно светн нашој целини. Моје место је у прошлој години имало не мање него 436 деце, здраве н способне за школу, од ког се бр"<^_. уписало свега 54 деце. Дакле око 14Чт. Уместо да наша месиа осиовна пгкола има за сва четирк разреда око 14 оделења, она је прошпе годние имала шест, и то у почетку, а на крају године пет оделен>а (једно оделење је укннуто). Посматрао сам рад нашег школског одбора. Довољно је кад то кадеем: Сваки члан школског одбора, настојао је да што више деце ослободи уписа, да би могли помагати у послу родитељима. Куд нас то води?

ту да реши питање штедсам сада на путу да наугог лекара, којн ће да и зубе и инфенцију за знам одакле потиче. ЦРНОЈЕВКЋА Поред АУТОМОБИЛА осталих знамеРијека Црнојевића је по по томе што је називају * аутомобила. Пре него о ушли у Ријеку Црноје* >фер нам рече: >Сада ће-

СВИЊСКИ ОБОРИ Жали ми се ПОРЕД ЦРКВЕ Један пријатељ: »Стану јем у близини православне цркве у Земуну. Недалеко од саме пркве налазе се свињски обори једног газде, а ми верни, кад идемо у пркву да се молнмо Бо* гу, не можемо честито ни свештеника да чујемо од дреке и цике свиња. Што је најгоре, у ове летње дане остављамо прозоре отворене, али немогуће нам је излржати јер нас смрад. просто угуши. Жалили смо се, али све је до сада бнло узалуд.

на ће је само позајмити за једно вече, а сутра ће је вратити потпуно целу у магазин! Ирма се окренула кројаЧИЦК: — Гроф није код куће... Хтела бих да чујем и његово мишљење . . . Оставнте хаљину овде, ја ћу вам сутра телефонирати ... Илу ћу задржатк хаљину и послати новац, нлн ћу је вратити ... Кројачица се поклонила са пуно поштовања и изашла. У хотелу »Мажестнкс бк ло је свечано отварање но вог бара. Из елегантних аутомобила излазиле су ра скошно одевене жене и њи хове светле тоалете ефектно су се одвајале од црних фракова и смокинга мушкараца. Егзоткчне слу ге у јарким ливрејама стајали су крај врата. Радознали пролазници скупљали су се око прозора, поку шавајући да завире унутра. Директор хотела поклонко се младој дами у белој хаљини од скупог материјала. — На моју велнку жалост, милостива, морам вам саопштити да су сви столо ви већ заузетк. Ирма ннје знапа шта да ради, али у том тренутку јој је пришао високи госпо ДИН са МОНОКЛОМ: — Можда би сте мн дозволкли да вам предложим место за мојим столом, ми лостива? Ирма му се захвалила по гледом. Ето, једном и Ирма седи у раскошној сали, украше ној гирпандама цвећа н ша реним скјалнцама. Пила је шампањ, смејала се и ћас кала са својим новим познаником. Све свакодневне бриге биле су заборављене. Н>ен сац постао је ствар ност ... Днрекцкја хотела, прире ђујући ову свечаност, одредила је и неколико награда: за. најбољу фрнзуру, за најбоље одиграни танго и најелегантнију хаљкну. Последња награде била је досуђена Ирми ... Кад су је питали, где она поручује своје тоалете, она је без размишљања означила модни салон Краних, одакле је збкља добила сво ју дивну хаљину... Истог тренутка је осетила да је учиннла непоправиму грешку... Њено расположење одмах је пало и скупоцена сребрна лисица, коју је до-

тек што су ми јавили телефоном да се разболела мо ја .пријатељица Лисбет Треба одмах да одем код ње. Ти, наравно, можеш да останеш овде, ако се не бо јиш да ће ти бкти досадно. Тетка је показала на спремљено јело и додала: — Ја сам ти спремила св^. Једи, намести се како хоћеш, мала моја, и ето ти к* мало новца. Купи себи сутра неку хаљиннцу, ако хоћеш ... — Тк си врло добра, тетице, — загрлила је Ирма старицу. — Кад ћеш се вра тити? — Скгурно тек сутра ујутру. Ето ти други кључ од врата, за случај ако ја задоцним, а ти би хтела да изађеш. Немој само заборавЈТгн да затвориш к закључаш врата добро! До вићења! Ирма 1е остала сама. На јевши се укусних ствари, које је за њу спремила тет ка, она је отворила радко. Зачули су се нежни звуци тангоа. Девојка је затворнла очи ... Како би хтела да игра ма ло! Сетила се беле хаљкне из излога модног магазина. Како би лепо изгледала у таквој хаљини! Још никад у жквоту није имала вечерњу, балску хаљнну! Музика ју је нервирала. Затворила је радио и прошла кроз собе великог ста на. У гардероби грофице је застала, размсшљајући,

пред огромним орманом и на крају отворила га, изву кла отуда скупи крзнени мантил и бацила себк на ра мена... У огледалу је видела се бе много лепшом но што је бнла раније ... А шта би било, да изађе у овом ман тклу на улицу?.. Искуше ње је било и сувише велико, а случај веома погодан. И после неколико минута, Ирма је пронзшла одговарајући шешир и ташну к тако обучена изашла из куће... Готово несвесно упутила се модном магазину и ушла унутра ... — Хтела бих да разгледам блкже ову хаљину, из излога... Пошљите ми је, молим вас, на пробу. Ја сам грофица Талгејм моја је одреса: Кајзерплац, број 12. Ирма је климнула немар но главом директору и важно изашла из магазкна... Будоар грофице био је јако осветљен. Ирма, узбу ђена, стајала је пред огледалом. Безбројни волани, уметнички вез са вештачким бисером као бела пена обавкјали су њену витку фигуру, за појасом је била прикачена нежна орхидеја. Кројачица из магази на са нглом у рукама пузала је око ње на коленима, оправљајући халкну. Само једанпут да пође негде у овој хаљини! Она је неће украсти, о-

I

»Ко ће носитн ову хаљину? Нека размажена девој ка, која ће је обућн једанпут а после бацитк; или стара, преживела жена, ко ја још хоће да изгледа мла да! А 1"а?с Једва ]в оставила излог

пошла даље. Тетку Матнлду Ирма је нашла у страшном узбуђењу. — Замиспи, драга моја, — рекла је тетка Матклда,