Време, 03. 09. 1940., стр. 12
СТРАНА 10
Уторак, 3 септембар 1940
I Одт^мбр«. — Јучерд^гм посздж* тшаал &ри у »в-чавзј трзж ОЖО Србжј« ГГрСЕ€-ТЖ су ЈГ ОДИОру К ааржж а: хх тсчт.сгг. Сл »жхзвхх ЛВ1 »вћ }• жсчвзм трвг »еджжог ж*пор«, логш су иор «лж узсжжт* дж ђммм пуг сл С*р«;«жв до Чмжж. Сжж су мселж ж добро рвс=о.10*вжж ж рвдо пржпају сжо;в агодв ж жезгодв с* сут*. Гартнер у оделу шумнДНСЕОГ се.мка Одми сослв ручлж старж бнзклтнспгчгж лс С-товевжц Гвртжвр, жојж јв вругж у етжзжом плжсмжжу до садж, отш»9 јв жод ожджгзмг абаЈПГЈв г. Лжзжр« ЛазжржжвКж дж ку с* узме *вр« зв шуиаджежо од«о, жојв јв до бжо жжо жжграду грждж Чжтжж. У рвд-
вн •> мсжао жвжолкво готожхх лвпо хзжезевкх жвтерив од влвжв чо)в. Гжртжжр )• одкжх провжшжо да му )вдкж жктерж)« добро стојк. На-ли су му после тогж к чажакр« к сзаЈжачу. Ок ;е у р«д»и још то сже обужао н отишво мећу сжоје друтожв. Бно је толкво задожо.мк да се вепрестжво огледао. Изјажжо је да му је то једва од кајкклкјкх каград« жоје је до сада добно ка трвама. Чачакк су ое тжкође »сного радожалк што је овај д«р иогжо да арнпаднв јвдном бржту Словвкцу. После ввчере претовдннк трив Аца Бугврсвк поделко јв тжнккчаркма још оио десет кжграда, калжзећн за сжахог добнтна кехолкхо речн, војкмж је награду до дародажвж успело дожодно ; Јутрос око 9.15 часова.
претходно доручножжлн, такмкчарк гу дошлк жа старт. Ту км је подетквма резервна хранж. Иаио јв бвло мутно времв ка мвсту где је )уче бво а дакас старт за четврту ета~у, овупкло св мвоштво радозналог сввтж. Тачко у дввет часожа врхсвни суднјж г. Мадс Амес джо јв зкак за полазак. Из Чачка су кренула 23 возгча и то: Петврввл Грабнвр, ПодмнлшЛак, Мрав, Јакше, Давидовић, Покупвц, Гартивр, Мартнћ, Андрејевић, Голоб, Патроа, Станојекић, Радовановнћ, Војинов, Дрљачкћ, Вемовнћ, Павгтовнћ, Ујчкћ, Ркхновскв, Север, Меднћ и ве чнтн воследњн, вослвд&н Краљевча-
— Пм &о сам Јгалер. Слетео сам глжв&чке са точка 50 метара У кукч-рЈ-зе. И то га Јв задр.-кало. кначе би ввроватао стигао срвп. Пласман четврте етапе Првма пл &сману V четвртој етаПИ првн Је Петерн''.* са ".18,58 чи<ч>ва, други Павлопић Са истим времеиом, тргГт Иодмилшћак Са истим времеиом, четвртн ЛЈчнћ са 7.51,17 часова, пети Голоб 7.М.35 часова, шмти Дриачнћ са цстим пременом, седмн Довидовнћ 7,24,50, осмн Пртроп 7.25,50, девети Вед,ко пнћ са нстнм пременом, дссети Аи_ дреЈевнћ са истим времсном, Једанаестн Вихновскн са истим времеиом. дванаестн Гартиер 7,28.47, трииаести Радов&ловић 7.31.02 ча_ са четриаести Го»«*—— са цСпгм
9 дана око Србије
И четврту етапу Радие сјт^нижд«© 1Бео>1град прузи Чачак — Косовска Митрс^вмц^
фЖио. <ш&е-нашл, Дициклиаис- Ј-шма
Други је стигао Београђанин Сава Павловић а трећи Франц Подмилшћак
Занимљивостн
Ми смо Још истина далеко од јсдне бициклистичке трке калибра „Тур д Франса'', али можда неКе проКи још много година када Кемо и ми имати своју трку око Југослаеије. „Тур д Франс' има своје карактеристике. Неке од и>их су врло занимлиее. Тако, на при мер, за ереме Тура у Француској уведен је обичај да се после сваке етапе најбољем еогачу даје ТЈв. ,Ј*ута мајица>'. Та жута мајица )е једам знак и пг/част за возача. Ова) обичај могао би се уеести и у трци око СрбиЈе, иако јв она још у току, али са том разликом да се уместо >г жуте мајице'' возачу коЈи води у о&штем пласману стави око руке српска тробоЈница, о тим да ту тробојницр носи сее док га други не претекне и заузме еодеКе место. Оео би било потребно и зато, да би публџиса приликом дола ска возача у Једно место одмах знала коЈи Је наЈбољи возач до сада. Симболички ту тробојницу носили су до сада ови возачи: I ЕТЛЈЈЛ (ВЕОГРАД—ЗВОРНИК): Драго ДавидовчК (Загреб). II ЕТАПЛ ГЗВОРНИК-САРАЈЕВО): Ђока ДрлачиК (Вео град). 1П ЕТАПА (САРЛЈЕВО—ЧА ЧАК): Јанез Петернел (Љублана). XV ЕТАПА (ЧАЧАК—К МИТРОВИНА): Јанез Петернел (Лгублана). ★ Кло и код сеих спортиста у другим спортским грамама тако се * V Оицикгистичком сЛорту с''21-а* могу разергта-
Прва трн Словек на лесно): Т ти по своЈим кара> ним особинама у типоее, и то не самјим спортским особи и општим. Еео ке* рактеристика еозача СТвујУ у Трцц око ( Најболи „пузач'': НаЈелегантмији: В< НаЈснажниЈи: ПавЈ НаЈдутовитиЈи: Др НаЈздрави)и: Цодм НајбрблиеиЈи: Ра, НаЈКутливиЈи: Риз НаЈмргодниЈи: Дав НајслабиЈи: Мрак НаЈамбициознији: ИаЈвиши: МедиК
В Р Е М Е :ш(нМииФ
Уторак, 3 септембар 1940
Како се вод»
на четврто
■ КоСоксжа 31итровиц», вра. — Ј>трос у 9.5 ч&сова тваасичари у великоЈ бициклистичкоЈ тр_ хги ожо Орбије кр-в> лн су н а че : тврту ет&лу Чач&х—Косовска Митровкца. Пре поласка, док Је ваш фоторесортер Цикспв сннм&о по_ јединв воз&че. Д&видовиК коме су се н& днц\- зкдели траговн повреда, рекао нгм Је: — Немојте да *е слнкате скваквог. моЈа Ве се х&ма разболвгн од брнге кад ме вндн ка*» нзгледам. Налншите бар да сам здрав. Обећалн смо мг.-. Он Је нна.че располо. жен н залс-га здрав. Из Чачка су пошп снн возачн лагвно у ЈедвоЈ гр;."пн за коЈнзга. Је ншла гговорка а>"тоа«обилв. Ова етапа Је доста дуга, нахо разиа. Износн 153 килсшетарв. по проценн, алн Је свакако неихто
Борба нзмеђу екипа овоЈ лнннјн тремило за драго зоде у општем гога се "очекнаала нза по-
Гартнер Је на челу грг се ниЈе попепала. само пец м&ло заостао. СтоЈи^ на крвЈу грл-пе. алн впа окреће се и чисто л»у6оа да на Покупеаа, којн во њн. Он Је патентнрао по сто н било му Је снноП V во што му Је Јошка одне У днвној ИбатхжоЈ на салтом њеном почетку смо воз&че. Са Једне с? фоторестортер Цнкота I са апаратом долазак гр ннхако да се ова групг Смешивалн су се у воћст нн воаачн. алн се ннЈеда шао да се откнне н поб зенпама то ннје ишло Јер иасаЈу преимућство у Петернел се чувао. РетхОн ое
општем плас
Гартнер пролазн првн кроз Крал>ево ОстваљазиЈ трупу возата и Јурн. зео холнма налред. Стнжеко у Краљево око десет часова. Свет нестрпл,нво чека. ..Долазе лн?" пнтаЈЈ*. Имати смо овде нпак вре. жеиа да попиЈемо мфу. РдЈедном се зачуло: ,Ј$то нх!"
зно напред. Он ое зак.дрЈтнзс возача и пггедео ге за фнннпЈ. Гартнер и ћак су чешће избнјали групе. Од Крал»ева до Р дић Је досга дуго водн< растојаае нзмсђу њега . бнло мало.
Кроз Рашку пр| прошао Ве.гков П\т до Рашке виј>та ксетгху ибарску даишу. I за Јурила Је да стигне раниЈе. да би моглн непг залогајнмо. али сл* нам Ј кнлометара пред Рашкоз ла гумидефект. Оштар > с&ло Је гуму на полов меннлн сжо точак н таЈ без иЈедне резервне гу. смо срећно дотуралн до Је било око 13 часова. 1 снабделн другм гумом. У РашкоЈ на улнцама . се грађана оа нестрпл,ер кале долазак вооача. Ме> нису стнгли пре 14 часг ство трке спремило Је храну. коЈа им Је деље лазу н возачн се кису зс већ су храну узимали с пролазу. Кроо Рашку Је први пј коЕнћ. То Је њехггв ви_лео Је да кроо Рашку г и та му Је жел>а оств&ре? Је цела грЈ-па, чак и О
У Немачкој данас има
генепалног конз\ ; ла у Брислу
4888 бслница Од годнпр 1938 цпгло се попећао броЈ Полнпца у НемачкоЈ. Огатистккама Јс утврћепо да лаипс НМ| укупгпо 4888 Солпнца. II то: 2204 Јавннх, 1536 опнпипгпмж и 1149 прнпалгих. Но овомс се иоисе закључити колнка се пажпл обратиш и па здрапстпсно поднлан.е I ГоЈхо.
Врнсел, 2 гептембра. — Амери<11[[< геиералнн конаул у Вриолу Опедорф па нопратку са Једпог апапичног пута У Келц погннуо Јо у а>томобилској иесрећп. Његов аутомобил захни пма Је локомотшш Једиог воаа п емрннла га. Генера-шп коцзул осггао Је на меСту мртап. Амернчкн конзул у Врнс.гу г. ВроЈ коЈн се налално у пстом а)томобн.|у тешко Је повређеп. х жжоаја на нрој онптп ш У Америци има око 6 милиона младих људи без посла
Бана и унуна
на под претседннштвом метгистра рада гђе Перкин', под. вучено је да у пороДнцама живе ок<) осам милиова деце, која немају запо?лења. већ сУ на терету сзојих родитеља. ко ји немогућн да нх исхрањујл здхтевају државну помоћ. Сама околност да је тако ве лики број америчке омладине без запослеља, пгго ће рећн ка улицн. најјасннје сведочи колико је амсрнчка омладина нзложена сваком пороку који је за час може одвегтн на криви пут- У нсто време ова омладпна подложиа је рево. луцнонарним идејама и делима. те тако претстввља опасност за ред и мир у државнТоме треба додатн. да се у последње време велики број амернчке омладнне дружи еа гангггернма- Ови младнћн служе генгстерима као помагачи. јатаци а чак понекад учествују и активно у гангстер ским подвизима већег стилаПоложај код незапослених је погоршан нерочито тиме. што се имућни : лојеви грађанства не брину за 0 во пита. н>е и не чине ништа како би омладини нашли рада-
Отпочеле су филмске свечаностн у Венецији
Венецнја, 2 септембар. У олвнру двоголншие изло" жбе данас су обављеио свечаности које се односе на фипмску индустрнју. Поред Италнје заступљени су претставницн Немачке, Шведске, Швајцарске, Мађарске, Румупијо н Протектората. Фнлмску изложбу отворио је војвода од Ђснове у прису ству многнх угледннх лнчности, међу којнма су се налазилн миннстар пародне културе г. Паволинн, потпретсед ник филмске коморе у Немачкој г. др. Мелцер, днректор филмске пропаганде Рајха г. др. Фншер н многн други. Претседннк нзложбе гроф
Вопнц одржао је поздравнн говор. Вечерас је приређена прва фнлмска претстава са филмским журналом, који је нзрадно фппмскн отсек нталнјанског Инстнтута. У томе фнлму јасно се види разпој борби нзмеђу Итапнје и Немачке с једне стране, н Велике Британнје с друге стране. После тога прнказан |е један нов нтапнјански филм.
Стара Индпјанка нз једног племена које жнвн у бпкзнпн прашуме Јунгас у Болнвнјн, носн на леђнма своју унуну.
Столар лромовисан за доктора Мннхем, ссптембра. — На Минхенском универзитету промовисан је један обични столор за доктора. Столер др. Вилиболд Мајер пнсао је у својим слободним часови' ма научни рад о свом занату. Испит је положио са врло добрим успехом.
Успех чешкдх позовкшнкх Праг, септембра. — Ових дана су с великим успехом завршене чешке дилетантске позоришне свечаности, којо су у другој половнни евгуста приређене у граду Хроново под именом »Јнрасеков Хроновс, у почаст велнког чешког романсијера и драм' ског писца Алонса Јнрасеха. Интересоввње публнке за свечоностн 1е било тако веливо, да су се многе претставе морале поновити. Последњу претставу »Оцо« од Јирасека је посетио у Хронову миннстар народне просвете др. Капрас.
днлетактских свечаксстк За време свечаностн је прн ређена и позоришна школа за дилетанте. посвећена углавном режији. Позоришне свечпности су посетилв еискурзијо из свију крвјево Чешке. У току свечаности су претставе даволе само дилетанске позорншие дружине. Претставе су бнле на висо" ком уметничком ннвоу. Погиби^а америчког
Вашннгтон. августа- — По- I зпата је ствар да у СЈедин*. ннм Амернчким Државама има врло много незапослених, нарочнто незапослене омлади I не- Нпак је ћзазвала забри- | путост изјава адмипистратора I америчке омладине. који тпрди |
да у Америцн жнви око шест милиона младпх људи старих између 16 и 24 годнпа коЈн не мају пикаквог сталпог занимања- У изјави коју је Вилнамс дао новинарима в такође и на конференцији која је одржа.
Чувени изенбупшки оптар опет је у немачккм рук.ма
Берлин, 2 септембра. Чувенн нзенбуршки о.тгар, један од најугледннјнх нсторнјских немачкнх црквеннх старнна, олтар којн је народ столећнма сматрао чудотворннм, сада се опет налази _у немачкнм рукама. У почетку Светског рата. тадашње немачке власти биле су га склониле из Елзаса у Минхен, како би ову историјску и црквену старину сачували од евен-о Прве премијере пргшког Кародног Дивацла Праг, септембра. — Главна сезона прашког Народног Дивадла ће почети 30 августа, премнје су комада »Дама вилас од шпањолског драматичара Цалдерона. Сценернју за ту премијеру је предложио Ф. Музика. На другој сцени прашког Народ ног Дивадла, у Привремеиом позоришту ће се као прва преиијера давати чешки комад »Мајсторово мајсторско дело« од Јаиа Мелке. Премијера ће бити 3 септембра. Но »у комедију ће режирати Јири Фрејка.
туалне штете услед ратннх догађаја. Међутим, на основу 1едне одредбе Версајског уговора, Рајх је морао да вра ти тај олтар, као својину елзашког народа. Сад, са враћањем Елзаса Немачкој, поноео се налази у немачким рукама н ово дивно дело старонемач ке слнкарске уметности. Сваке године хшваде и хшваде ишле су на ходочашће у Колмар. пред изенбуршки олтар, једни као верски ходочасници, а други као обожаваоцз ^та ре уметности. Један од највећих немачких радника на пол»у зсторије уметности написао је једном приликом: сКогн ово дело не може да узбуди, тај не заслужује да се назива човеком-. До скора је као геооац овог олтара важио Матаја Гринвалд из Ашафечоурга. Тек пре сразмерно кратког времена новија научна истражнвања на пољу историје уметности утврднла су да Матија Грпнвалд из Ашафенбурга уопште није постојао, бар кно уметник -а да је олтар дело Матије Најтхарта из Вирцбурга, званог и сГотхарт*.
Логор дечака 1