Време, 03. 09. 1940., стр. 13
СТРАНА
У Кемачкој постоЈе школе за вбпенице и младе девојке Кроз ове школе прошло је већ преко два мипиона девојака
2л(ц*. кухинл Разна теста
Ако желнте да син правнте тесто за рез&нца или фпакица за 6 осзба, потребно је 4 јаја, ивлр соли, 3 1?ашнкв воде и пола килограма брашиа. Ставитв брашио на даску за мешење, у облику пирамидо, нзпрввите на средини рупу, сломите јвдио цело јаје унутра, замасите 4 затим друго јајв и тако сва четири. Приликом додаваља јаја и воде постарајте се, да св брашио по7пуио замеси. Када ств све пјжљиво додали и помвшали, земесите тесто ружама и иарочито притискујте дланом, посипљући брашно. На тај начин ћете добити твсто меко и хомогеио. Осталнте тесто да постоји. Растањитв га потом помоћу оклагије, пазећи да свзкв кор"а буде дебвла 1 милнметар. Оставите корв да се суше неколико сатн и онда помоћу оклагије, увите сваку кору у дужину. Сецнте такке резанцв или флекицв по вољи, растресите нх, раширите на дасци за мешење и остевите нвгдв на промајн да " в оо*ш«-
времвна на време, ако је потребно, супом. Кала је мвсо скувано, додајтв мало бутвра. Овнм ебсом првлите оцеђене резанце, добро
илизшо&сс
8РЕИЕ
Уторак, 3 септембар 1940
промешв)те и поспите одозго истругзним пармеза.чом нли старнм хашкаваљем. РЕЗАНЦИ НА НАПОЛИТАНСКН НАЧИН Обарнте тесто 4—6 минута у сланој кључалој »оди, вли пазитв да твсто огрезне у аоди. Обашка пропржнте са мало зејтина у шерпи две снтно исецкане глмипе црног лука. два чешаи-
И^ГРЕ МАДАЧ: Чопгкова трагедпЈа. Прсмо др Гвет. Стпфаио. ппћ, Веоград, 19»и Ипдалач^а кн»и жарццца С. Б. ЦпмЈанивнћи. Стр. XVI 4- О портргтои аутора и шгет цртежа. Цсиз 40 дпнара. НаЈбољн спев мађарже кшижевностн којн 1ку репрезентују н у спетскоЈ. дочекао Је у нашоЈ к тре ћи шталпал препод. Првн Је Зма. Јта То Је наравпо препев, у коме се поред нових лспога песннчких губе толнко старе, орпгиналове, п дат Је н у стиху друкчнЈем. шпрсм, те и с парафразпраљем Мада чева концпзног нлражаЈа. Другн Је, очигледно зовисан од првога, превод проте Јанкулова, такоће и у стиху проширееом. Њиие се, из. гледа. хтео ЗмаЈев атоОодннЈи препеп учинпти разумљивиЈш, алн Је стварио попрогкеи те витпе Још V. дал.ен од ориганала. Преим>-1\ство овога трећега превода према ранп Јпма у томе Је. п!то га Је др. Огефановнћ радио по вачелима и прак си хоЈе се држао н прп успело* превоћео,у Шекспира. с претензи. Јама да даде адекватан н дефимитпван ттревод п садржаЈно, и нз. ражаЈно, н ритмички. » > ХРВАТСКИ ФИЈ1Л.ТЕЛИТИЧКИ » ВЈЕСНИК. Год. 1. К Р . В Тагре«. , апг. 1910. — У садран&Ју: Поштаи. ске марке н тлризам; Д. Новак, 'Налти пригодни жнгови; Службене ' виЈвстн Хрв. филател. савеза; На. > ше марке; Новости у риЈечп н ати | Пп; Филателпстичке а>-кциЈе; Ае. 1>7фнлатетнЈа; Крађа марака; <Х>ал | сификатн ; Фклател. литерат>"ра; ' Ово н оио. — Годпшља претплата >30 дин. Уредништво: Загреб, Илн. ( ца 25. I ПЛАНИНАРСКА РЕВИЈА ..ПУТ | НИК". — Изашао Је бр. 3 планн> наоско-туристичке ревиЈе ,,П>тI ннк". Новн Сад. У садржају: 4>ран-
Уторак, 3 септембар 1940
В РЕМЕ .доМииб
3
ГРЕТА ГАРБО Познати амернчкн истраживач Ал Канн прича један свој занимљнв дожнвљај са свсра^њег путовања по Афрнци. — Бно сам отишао са својнм каравансм врло далвко. У овај крај никада није крочила нога цнвилизованог човека и једино је могуће да јв
3
прв мене Карл Мај доспео у овај крај. Б ио сам одушевљен. Можете мислити шта за једног истражнвача значи када се нађе у крају где је он јединн претставннк цивилизацнје за последњих сто година Поглавица племена у коме сам нашао гостопримстзо,
<■Шиашшша пешт ш ч
ВОДОРАВНО: 1 ловор, 2 вуна — отпадак од кладе, 3 прилог — лнчна заменица осовине, 4 мене — побуна део коњске опреме. 5 финансиска персснификација државе — расположен>е, 6 ју"
жнн плод — предлог — време нзмеђу вечери н јутра, 7 пакао — места где презимн>ује стока — дела. 8 гостионица. УСПРАВНО: 1 сарач. 2 освивач реформаторске цркве
III А
, ПРВЕНСТВО •ЈКШКОГ ПРОТЕКТОРАТА У Раковнику Је 17 августа почео шеснаестн маЈсторскн турннр за првенство Чешког Протектората на коЈем учествуЈе 12 шахпста. После шеснаестог кола стан,е ва табели Је еледеће: Фо.тгис 5, Опоченски н др. Тр>аЈбал 4^, Кртичка н Зита ЗЦ. Лоума 3 (1) Катетов 3, ппж. Олехса 2Ц. Покорни 1% (И. Добиаш 1 (1) н Хромадка % (1) поена. На турннру за првенство дама водв Јавечкова са 5'_. поена вспред Мразкове 3 и Сухе 2% поена. ПАРТИЈА ВР. 327 Однграпа у првом колу овогодншљег маЈсторског турнира за првелство Чешког Протектората у Раковнику. Нтали јанска нгра Бели: Фодтис Црни: Хромадка 1) е4, е5 2) 5«. 5с4 3) 1с4, 5 1< 4) с!<1.с5 5) 5с5. 66 6) 1д5, 5<Ј4? 7) 5 04. 1:сЈ4 8) 505. ћб 9) I «, д 16 10) сЈ 1.5 Ј 11) 0^5. Тћ7 12) ОМ н прнн се предао.
— острва, 3 заменица — место на српском Приморју ц, 4 грчко слово — печат лако ломљив, 5 облик глагола бнти — друго — узвик, 6 прнпог — бодља — мера за површину, 7 место у Јужној Србијн — врста песмв, 8 нарушаван. РЕШЕЊЕ УКРШТЕКИХ РЕЧН БРОЈ 443 ВОДОРАВНО: 1 И. Р. (Ила" рион Руварац) — су. 2 кесу — вута. 3 дафина, 4 Ела — сан, 5 Рет — узе. 6 отужан, 7 слик — еден. 8 ла — ви. УСПРАВНО: 1 И. К. (Илија Коларап) — сл, 2 реде — рола, 3 салети, 4 Уфа — тук, 5 Вис — уже. 6 уназад, 7 стан — обрнуто: вене, 8 уа — ни.
био је према мени врло љубазан. Обасипао ме је разним поклоннма. На крају поклонио ми је и једну од својих жена. Нисам смео да одбијем овзј дар. Запнтао сам поглавицу како је име овој младој жени. — Ми је зовемо Грета Гарбо, одгсворио ми је Ма да ја мислпм да не лнчн баш много на н>у. ШАЉАПИН И ГОРКИ У својој раној мпадости Максим Горкн н Фјодор Шаљапнн бнли су одлнчни пријатељи. Обојица су била без посла и обојица без пребијепе паре у џепу. За време својнх дугнх лутан>а по Русији, Шаљапин и Горки дошли су у Казан. Ту су хтелн да нађу запослење 9лн нм то никако ннје ишло за руком. Због тога су се најзад одлучилн да се прн јаве позоришту као хорисги. После аудиције пред управ ннком, саопштено им је: — Максим Горки |в прнмл.ен, његов твнор је добар, али Шаљапин ннје задовољио. 11РИРОДА Ш НАЈ^КА
Жив42 л&пак за м?в<г
Ж Ж М О 37*
ПРЕДОСГРОЖНОСГ — Зар писмо вереници пишеш писаћом машином? — Предострожност, драги мој. кад би она, случајно, са мојим рукописом отишлв грвфологу. никад не би дошло до венчања... НА СУДУ — Јесте ли у прнЈатељским односима са оптуженим? — Ннкако! Ја сам његов кирвјцнЈа... РАНО ОДВОЈЕН ОД МАЈКЕ
— А ннз степенице мораш овако да снлазнш ...
ПОЧЕТАК РАЗМИРИЦА V
Суднја: Кад су отночеле размнрнце међу супрушннцнма? Сведок: — Шестога јануара 1932 годнне... Суднја: — Како то да знате баш танно датум? Сведон: — Тога су се дана венчалн, господнне суднјо..
УЈужној Португалији. чија су лета врло топла и обнпују многчм инсвктима, нарочито мувама, сеоско становништво употребгз^за ]едан нарочнти и извтрвдно интервгантан гепзи за муве Што ;е најзаннмљипије. свај лепак расте у саксијача и спужи нстовремено као украс у собама То је, у створи, је| дна нзрочита биљка ко;ч са I храни ннсектима н ловн их I на врло интересантан начнн. Научни назив ове бнљке је Дрозофилум лузнтаникум. а сбласг у којо) .Она рас~в захгата Северозападну Африку и западин део Пнриие|сг«ог Полуострва. Дрозофилум лузитаннкум спада у такозване карниворне биљке, — биљке које се хране месом, у овом спучају инсектима. Лнстови Дрозофи лума су дугачки, узани и иелазе се груписани око доњег дела отабла. П0зр ш ина чистова покрнвена јв безбро>ним доста дугачкнм црвенкасто - мрким длачицама на чи јем се врху налазе фнне капљице неке пепљиве течности. Осим тога на листу постоје нарочите ћелије које луче неку особиту твчност — сок за сваривање уповљеннх инсеката. Фнне лепљиве капљице на дпачицама листова привлаче стално инсекте, нарочнто муве и- мушнце, н они без двоумљења слете на Дрозофилум. Чим су додирнупи пист и неопрезно стапи на светле капљице, њихова судбина је запечаћена, јер укопико се више опиру и отимају. утолико се јаче лепе. Њнхова борба завршава се увек смрћу, а бнљка их помоћу споменутог сока свари и »поједе«. У крајевима у којима нма миого комараца, Дрозсфипум их у правом смнспу уништава у масама, у неким случаје внма на једној једнној биљци нађено је преко стотину улсвљених комараца. У тропским крајевима ра-
сту многе друге, крупни)е 4 опасније »биљке - разбожи« цис. Њихови апаоати за лов* љење инсеката много су ~а« вршеннји него код Дрозофн« лума нли код нагае Росуљв* Род Непентес, становник стрва јужне Азије и попуа> стрва Малаке, има нарочит« клопке у облику »бокапа« ко* ји често достижу дужину од попа метра и претстављају преиначене листове. У ови« бокапима се налази једна "1» циапна течност која сл\'жи за сваривање инсеката, впн "• неки пут у »бокалима« Нв« пентеса нађе и по који мнш или мала птица. Бпљке - оа». бојници нз бразипијаиске шуме врло често улове либре, затим једну специа»« ну врсту ситних гуштера На »бокапу« Непентеса чалази се и покпопац који н« дозвољава да кишница про> дре унутра и разблажи соко* ве, али се на његовој доњо) странн налазе и многобројн* жљезде које пуче медни сокј њих нма у велнком броју око отвора бокала, нарочито аут његове стрмо посувраћене чвице. Испод дела који лучш медни сок, налази се јелна нзванредио глатка зона пов* ко које се окпизне неопоезнш инсект и падне у течност ^ доњем делу бокала. Сви по кушаји да се извуче не п®» мажу уопште, јер је немомг* ће успузатн се преко углвче* ног дела. Посматрајући јелан овак« пренначен лист Непентеса, потпуно претворен у апарау за повљење инсеката, човек се мора запнтати на кош чин је то постигнуто и за« што ове биљке, супротнс :ви ма другнма, пове и једу нн« секте, и понашају се, према томе, као животиње. Испитујућн услове под ко. јима живе биљке инсектолов« ке, ботаничари су констато« валн једну врло ннтересантну ствар: у земљи на којо| оне расту има врпо мало »зота. ГИЈ1Е И РИЈ1Е
ДВЕ ДОБРЕ ДУШЕ
ЦТЈ'Н11 ОЛ В. Ф1!П1Г!'А
штл/опет вле авојицл! пл Јуче елм вле изелциоЈ из су10г хоте лл. | цјтај=л аите г то ие то овде! I ГШто и ЈУ61Е.
ЋАЧКИ УТДБЕНИЦИ УНОСАН ПОСАО Код нас су, изгледа, наЈбоље награђени писци ђачких уџбеника, из простог разлога што су то јсдини читаоци који морају да купују кн>игс. А наЈлепшс јс то, што се сваке године мена настаа ни програм и свака нова генерација ученика мора да има нове уубенице. Није праи пут сада што се пишв о оеом проблему тако еожном за нашу школсклј омладипу. Сви ми, који смо прошли кррз школс, знамо како се тргооало и радило са уибеницима. Оставимо то страну. Важно је сада констатовати, да уџбенике пише ко стигне м како стигне. Више није одлууујуКе да ли је уџбеник написао стручњак, или нестручн>ак. За основне школе уџбснике пишу професори универзитета, за гимназије сувопарни научници, а за универзитете уубеници често и не постоје, веК студенти хоатаЈу при белешке са предаван>а својих настаеника и изд<\ју такозване „та6аке ,> често врло погрешно реди■
није боље да уџбенике зс не школе пишу учитељи ос-х школа, који су провели одина међ децом и који има<есно искуство у предаваг о искуство често је на)в<*жи треба га узети у обзир. тим, код нас уџбенике за не -школе пишу професори рзитета, који са децом ниали посла по 10 годима. Ка1зумсван>е за дечју психоу имауу отари профссори, ље зна .Ју учитељи осноаних * који предају по њиховим ицима, а исто 7 ако и морају да уче по њихо* гма.
«
АВ ЗУБАР Жнвнмо у добу кад нам се - бв намеће као прва потрео је схватно и мој зубни •, вероватно, кад му је опски службеник поднео раза вишак воде. Досетио се .: таио, на пример, у својој лапији има павабо који је нио, иапунио водом и ту нв мења ваљда 24 часа. Ка врши посао са којнм паци м, он увек у нстој води оруке, ннструменте итд. Чи ■>ктор је свакако на најбо-
путу да решн пнтање штедја сам сада на путу да надругог лекара, који ће да ечи зубе и ннфекцнју не знам одакпе потиче.
ТА ЦРНОЈЕВИЋА гЕ АУТОМОБИЛА
Поред осталих знамети Ријека Црнојевића је по и по томе што је називају *ем аутомобила. Прв него тмо ушли у Ријеку Црнојвшофер нам речв: »Сада ће-
мо ући у варош, која је гробље старих путомобила!« И, заиста, иада смо ушли. видели смо неколико старих аутомобипа, који су ту већ неколиво годнна, а које нико са улице но схлања.
Ред јв да св ови стари нвупотребљиви аутомобнли склонв са главне улице, јер је то пут Црнојевића Ријека—Цетин»е.
КУД ТО ВОДИ? Почетак је нове шкопске године. Један сам од оних, који посматра игта се око нас догађа.
Пишем зато, да упозорим поједннв школске одборе, да убудуће не оспобађају децу од у писа, јер то ће да се грдно свети нашој целини. Мојв место је у прошлој години имапо ие кање Еего 436 деце, здравв н способне за школу, од ког се брВ^- уписало свега 54 деце. Дакпе око 14*>г. Уместо да наша месна осиовна шкопа има за сва четирн разреда око 14 оделења, она је прошле годнне имала шест, н то у почвтку, а на крају године пет оделења (једно оделење је укннуто). Посматрао сам рад нашег пгколског одбора. Довољно је кад то кажем-. Свакн члан школског одбора, настојао је да што више децв ослободи уписа, да бн могли помагати у послу родитељнма. Куд нас то води?
СВИЊСКИ ОБОРИ Жали ми се један прнјатељ: »Стану
ПОРЕД ЦРКВЕ
јем у бпизинн православне цркве у Земуну. Недалеко од саме цркве налазе се свињски оборн једног газде, а мн вернн, кад идемо у цркву да се молимо Бо* гу, не можемо честито ни свештеннка да чујемо од дрекв к цике свнња. Што {в хајгоре, у ове летње дане остављамо прозоре отворене, али немогућв нам је издржати јер нас смрад просто угушн. Жалили смо се, алн све је до сада било узалуд.
Хвала лепо, рече Џим >*ч и седе на своје место. елини је ова иагла проу поиапгању „Лајавог" зно морала пасти у очи. је била навнкла да њеној ј место поздрава говоре иве речи које су увек биамењене за засмејавање ах, а ниуком случају за у жену. Да се з'едан чокоји је знао за глувоћу тетке, понаша тако ко*о, било јој је сасвим нотолико пре што се овде ло о човеку кој'н ннје побнчај да много пробира Зар ви имате тако сажа' природу да са мојом Јако лепо поступате?
ш тако га ота.
м се насмеЈа. Којешта... то је само јеод мојнх метода да упе*латну рнбу Евелннл* ХпСад лажете, одговори Еч без љутње. Вн сте друк но што сте се према мепоказали. Зашто сте се ^арали ? Све Ј 'е то тактика, мала Тек кад будемо венчани ете прилике да увидите ја умем лепо да се пре•м. Немојте сгално понавља' глупост. Ах, да, сам вам обећао .нас о томе ћутим. Дакле, * пут ћемо о томе да разамо. Како стојахе са
родбином? Јели ваш стриц имао још једног брата? — Двојицу, једног близнака који је пре много година нестао и мог оца који је умро пре шест годнна. — Другу родбнну? — Ннкакву. — А ваша тетка? — Она је сестра од тетке мојој мајци. Преко Цимовог лица је прешла сенка. Прг« пут је Евелин за кратко време овог познанства приметила да он може да буде и забрннут и озбил>ан. — Хм, Џими. ствар стојн горе него што си ти то мислно, прогунђа он. — Како то? запнта Евелпн зачуђено. Џим, којн је нзгледа тренутно заборавио на њено присуство, погледа у њу и насмеја се. — Па то је једноставно: ваше наследство постаје све веће а моје шансе све мање. — Хоћете ли најзад пуестатп? узвикну Евелин ' нехотице. — Врло радо. Кажнте вн менн кад овде долази поштар? —Поштар ? ТЛта то опет тре ба да значи? — Нпшта нарочито. Дакле, кад долази? — Тако око пола десет. Џам бацп поглед на свој сат. (Цасхааиће се)