Време, 03. 09. 1940., стр. 14
9 дана око Србије
И четврту етапу Радио станиде Веоград на. прузи Чачак«Кисовека Митровица
фЖио- Јслб&еналш Јшцлмш
Други је стигао Београђанин Сава Павловић а трећи Франц Подмилшћак
Уторак, 3 септелбар 19-10 С1РАНА 10
Ч«ча*, 2 септвцбра. — Јучврашав поподно тавмнчарн у ввликој трцк око Србнјв провелн су у одмору н оправцн своЈнх точкова. Са »ихових лтаа већ јв нсчезао траг ввлнког напора, нојн су моралн уложнтн да првлазв пут од Сарајева до Чачва. Свн су ввселн н добро расположени н радо прнчају својв згодв н незгоде са пута. Гартнер у оделу 1пу>1адиског селлка Одмах после ручка стари бнцнхлнстнчки ас Словенац Гвртнвр, којн јв други у етапном пласману до сада, отншао јв жод овдашњвг абаџије г. Лазара ЈТазаревнћа да му св узмв мера за шумаднско одело, којв јв до бно као награду града Чачжа. У рад-
њн је внснло неколнко готовнх лвпо нзвезеннх антврнја од плаве чоје. Гартнвр је одмах пронашао да му јвдна антернја добро стојн. Нашли су му после тога и чакшире и шајкачу. Он је у рад»н још то све обукао н отншао мођу своје другове. Бно јв толнко задовољан да се нвпрестано огледао. Изјавно јв да му је го једна од најмнлнјих награда којв јв до сада добно на тркама. Чачанн су се такође много радовалн што је овај дар могао да прнпадне једном брату Словенцу. Послв ввчврв претседннк трке Аца Бутарскн поделио је такмнчарнма још око десет награда, налазећн за сваког добнтника нвколнко јг речн, којнма је награду до дародавца успвло доводно ј Јутрос око 9.15 часова,
претходно доручковалп, такмичарн ;у дошлн на стврт. Ту им јо подељвна рвзервна храна. Иако је бнло мутно време на месту где је јуче бно цнљ, а данас старт за четврту етапу, окупнло се мноштво радозналог света. Тачно у девет часова врховнн суднја г. Макс Амес дао је знак за полазак. Из Чачка су кренула 23 возача и то: Петернел Грабнер, Подмилшћак, Мрак, Јакшо, Давидовић, Покупец, Гартнер, Мартнћ, Андрејевнћ, Голоб, Патров, Станојевнћ, Радоваиовнћ, Војинов, Дрљачић, Вељковић, Павловић, Ујчић, Рнхновски, Север, Мвдић и ве Ч1ГГИ последњи, послвдаи Краљевча-
Како се вод» на четврто
31лтроБиц», 2 септеи_■ бра. — Јутрос у 9.5 часова тахмнчари у ветикој бициклистичкоЈ тр_ ни око Србнје кренЈ -лн оу на четартл* етап> - Чачак—Косовсха Мнтровнца. Пре иоласка, док је наш фогорепортер Цикста снимао по_ Зедине возаче, Давндовић коме оу се на лиц\ г видели траговн повреда, рекао нам је: — Немојте да ке сликате оваквог, моја »е се мама разболети од бриге кад ме вндн како нзгледам. Нашппите бар да сам здрав. ОбеЛалн смо му. Он је нначе располо. жен н заиста здрав. Из Чачка су пошлн сви возачи лагано у једној групи за којима је ншла поворка а>томобнла. Ова етапа је доста дуга, иако разна. Износн 163 километара по проценн, алн је свакако нешто дужа. Борба нзмеђу екипа Веограђани на овоЈ лишцн требало је да врате мило за драго Словенцима, која зоде у оппггем пласману. Због тога се очекивала ишгра борба. На повом успону нза Чачка Гартнер је покушао да побегне али без успеха. Затим }е Подмилшћак избио мало наиред. Београђани опрезно мотре на сва_ кн корак Слозенала. На овој етапн води се борба између екипа, а не између поједннаца. Петернел у оппггем пласмаиу возн споро за пола сата изпред првог Србина Да видовића. Гартнер Је само за трн минута алабнји од свога земљака Петернела. Подмилшћак н ГаЈггнер су ман>е опасни, па би Један од српских зозача могао лако да заузме треће место у општем плас ману. У прзнм редовима, поред Словенаца Гартнера, Подмилшћа. ка и Петернела, налазе се ПавлоЈшћ, Радовановић, ВоЈннов и Вељховић. Ту Је и Покупец. Гартнер пролазн први кроз Краљево Остааљамо групу возача и Јури. мо колима нанред. Стижемо у Краљево око десет часова. Свет несгрпљиво чека. „Долазе ли?" питају. Имали смо овде ипак вре_ мена да попиЈемо кафу. Рдједном се зачЈ-ло: ,,Ето гхУ
Гартнер Је на челу грг се ниЈе поцепала, само пец мало заостао. Стоји> на крају групе, али ипа окреће се и чисто љубол да на Покупеца, коЈи во њн. Он Је патентирао по> сто и било му Је снноћ м во што му Је Јошка одне У дивноЈ ИбарскоЈ на самом њеном почетку смо возаче. Са Једне с? фоторепортер Цикота з са апаратом дотазак гр; ннкако да се ова групг Смен.нвалн су се у воћса ни возачн, али се внЈеда шао да се откиле и поб венцима то ниЈе шпло јер имаЈу преимућство у Петернел се чувао. Реткзио напред. Он се зак.других возача и штедео ге за финиш. Гартнер и ћак су чешће избијали групе. Од Краљева до Р дић Је доста дуго водн< растојаае између њега . било мало. Кроз Рашку пр. прошао Вељков Пут до Рашке внЈуга ковиту ибарску долпиј-. I за јурила Је да стигне раније, да би могли непг затогајимо, али су нам ј километара пред Рашкоз ла гЈ-мндефект. Оштар * секао Је гуму на полов менили смо точак и тал без иЈедне резврвне гу. сз!0 срећно дог>-рала до Је било око 13 часова. 1 снабдели другм гј"мом. У РашкоЈ на улицама . се грађана са неотрпљер кале долазак возача. Ме1 нису стигли пре 14 ча« стзо трке спремнло Је хран>-, која им Је деље лазу и вооачп се нису зг већ оу храну узималн с пролазу. Кроо Раплсу Је први пј ковић. То Је његов ви. г лео Је да кроз Рашку г н та му Је жеља остварет је цела гр>-па, чак и О
Уторак, 3 септембар 1940
Занимљивостн
РОМАН ВРЕМЕНА Мимл
Орожу|ало као вихор
— Имао сам малер. Слетео сам главачке са точка 50 метара у кукурузе. И то га је задржало, иначе би вероватно стигао првн.
Пласман четврте етапе Према пласману у четвртоЈ етапи нрвн Је Петернсл са 1.19,58 часова, другп Павловић са нстни временом, трећн Подмплшћак сц нст1гм временом, четвртн. Л јчнћ са 7.21,17 часова, петн Голоб 7.23,35 часова, шеетн Дрљачпћ са нстнм временом, седмн Давидовнћ 7,24,50, осмн Пртров 7.25,50, девети Ве.т,ко впћ са нстнм временом, десетн Ан_ дреЈевнћ са нстнм времсном, једапаестн Рнхновскн са нстим временом, дванаестн Гартнер 7,26.47, трЈШаестн Гадоваиовнћ 7.31,02 ча_ са четрнаестн Гои а '"~* еа нСтнм
Ми смо још истина далеко од једне бициклистичке трке калибра „Тур д Фрамса' 1 , али можда неКе проћи још много годинл када Кемо и ми имати своју трку ок-о Југославије. „Тур д Франс 1 ' има своје карактеристике. Шек-е од њих су ерло занимљиве. Тако, на при мер, за време Тура у Француској уведен је обичај да се после сваке етапе најбољем возачу даје т.зв. ,,жута маји^ ца>'. Та жуТа мајица је један знак и почаст за возача. Овај обичај могао би се увести и у трци око Србије, иако јв она још у току, али са том разликом да се уместо ,,жуте мајиц&< возачу који води у општем пласману стави око руке српска тробојкица, с тим да ту тробојницр носи све док га други не претекне и заузме водеће место. Ово би било потребно и зато, да 6и публџка приликом дола ска оозача у једно место одмах знала коЈи је најбољи возач до сада. Симболички ту тробојницу носили су до сада ови возачи: I ЕТАПА (ВЕОГРАД—ЗВОРНИК): Драго Давидовић (Загреб). П ЕТАПА (ЗВОРНИК—САРАЈЕВО): Ђока Дрљачић (Бео град). ПТ ЕТАПА (САРАЈЕВО—ЧА ЧАК): Јанез Петернел (Љубљана). IV ЕТАПА (ЧАЧАК—К. МИТРОВИЦА): Јанез Петернел (Љубљана). ★ Као и код свих спортиста у другим опортским гранама тако се м. у (гициклистичком спорту вОзачи могу разврста-
192 Она сада и скочи и викШУ- А он се мало диже н лаким смешком, од кога јој се крв ледила у лшлама, вритиште је својим снаж*им рукама на столицу и џажв се над н>у. — Видиш ли тн, драга цоја, ове моје руке. Ја бих те њима могао растрг" *ути и то бих и учинио, *ада бих знао да ћу тиме ти истерам Ашлија из глве. Али нећу тако, друк*ије ћу ја. Ја могу, видиш, притиснем слепоочнкце твоје са обе стране и Вритиском да скрцкам глаВу као орах. А то би мож" да његову слику и истиСнуло из те главе. Руке му приђоше њеној *оси и лицу и подигоше &ену главу у вис. Угледага је лице туђег пијаног човека. Она није била ку*авица — телесно. И овора пута сукну отпор и Гнев у ње. Очи јој забли" еташе гњевом, посташе зе*ено и скричаве. — Ти, пијана свињо! Ру*е себи! На њено изненађење, он едсиат спустк руке и седе ва ивицу стола. — Увек сам се дивио твојос јнази, дете моје, а сада поготову, кад си тако сатерана у теснац. Она се чврсто уви у ноћ *и огртач. Ах, само да мо*<е да измакне у своју спараћу собу, па да закључа Ва собом тешка врата. Мо" ра она Рета од себе удајбити , мора овладати њице, док се он не савије, он, *ај Рет, кога оваквога још ■икада видела није. Озбшвно устаде, иако су |ој колена дрхтала, стресе »осу са лица и рече: — Е, нисам ја у теснацу. ©д тебе, Рете Батлере, не »1огу ја бити сатерана у »еснац. Ти си пијана сто•*а, ти си се толико дру|гио са пропалим женскп" ^ем, да више нипгга сем Искварених мисли и нема у теби. Ашпија и мене ти »иси у стању да завадиш. Сувише си живео у глнбу К бпату и ђубрету па ниШта друго и не познајеш. Ти си љубоморан на нешто Што не разумеш. Лаку ноћ1 Обрте се и пође вратиЦа. Али је заустави њего•о лудачко смејање. Обазре ее и виде како се тетура V њој. Али, што се тако луЈЈо смеје? И хоће ли преСтати са тим? Кад стиже до ње, она се гзмаче вратима, али се нађе притиснута уза зид. Он стави тешке руке на рацепа. — Не смеј се1 — Смејем се, јер ми те Је жао. — Можеш сажаљеватн Ј;ам себе! — Бога ми, сажаљевам те, дете м4је! Ти, лудо јед-
Прва три Словек, на десно): Г ти по својим кара> ним особинама у типове, и то не сам■ јим спортским особи и, општим. Ево нен рактеристика возача ствују у трци око ( Најбољи „пузач'>: Најелегалтнији: Вс. Најснажнији: Паву Најдуховитији: Др Најздравији: Додм Најбрбљиви-ји: Ра, Најћутљивији: Риа Најмргоднији: Дае Најслабији: Мрак Најамбициознији: Највиши: МсдиК
морна сам на Ашлија У" линкса! Како не бих био? Немаш ти шта даље да причаш и да објашњаваш. Знам ја да си ми остала верна. Знао сам ја то увек и одавна. Ох, знам ја мистер Уликса и њему сличне. То су џентлмени. И он је те сорте. Мистер Ашпи Уилкс је џентлмен и то већи но ја и но ти, заједно. Ми нисмо отмени, ми смо бешчасни, ми не ваљамо. А оч! — Пусти ме! Нећу ту да стојим и да слушам, како ме ружиш. — Не ружим ја тебе. Ценнм ја твоју телесну верност. Ти ме ннси изневе" рила ни преварила. Али ме ти ни у чему не можеш варати. Ти мнслиш сви су мушкарци глупи. Ти си у мом загрљају, а сањаш како си у његовом. Зар није? Уста Скарлетина се растворнше од чуђења. На ли цу јој се јасно оцртавали страх и изненађење.
— О, да, јер си право дете, Скарлет. Дете које је посегло руком да дохвати месец. А шта ће детету месец — ако га баш н дохвати. Шта бн ти чиннла са Ашпијем? Да, жао ми те је, јер своју срећу обема рукама од себе одбацујеш, и тражиш нешто што те никада не би могло усрећити. Тн си глупа и не знаш да је срећа тамо где се раван с равним спари. О, да умрем ја, да умре честита Мели, па да добијеш свог поштеног драга" на, мислиш ли да би бнла срећна? Ђавола1 Ннкада га не би схватила, разумевала шта је у њему/ разумела би таман толико колико ти разумеш музику, песнике, књиге, уотпте све оно што није долар и цент. Ми смо обоје такви, ниткови који не презају ни од чега када нешто хоће да постигну. А нас двоје могли бисмо бити срећни, безмерно срећни! Јер ја сам
А када тако протече и друти дан, без њега и без икаквих вести о њему и од њега, Скарлет беше ван себе од страха и од разочарења.— Оде у банку, није био тамо. Оде у радњу. Чим би се врата на дућану от" всрила и ступио какав муштерија, њој залупа срце: да лн је Рет? Одвезе се до стругаре и псовала и грдила и свађала се са Хафом, све док јадник ни]'в загребао иза неких дрва... Али, Рет је ни тамо није погражио... Да пита пријатеље, није се усуђивала. Незгодно да пита послугу, иако је осећала да они сви знају нешто што она не зна. Та ти Црнцк увек све знају. Мами је тих дана била упадљиво мирна и тиха. Само је из очних углова посматрала непрекидно Скарлету, али проговрила није ни речн. Када прође и друга ноћ, Скарлет се одлучн да нде у полнцију. Можда му се што десило, можда га је збацио коњ, па лежи негде беспомоћно у јарку. Мож" да.... страшне ми помнсли... можда је — мртав. Када после доручка оде у своју собу и стави 1решир на главу, чу на степеницама брзн корак. Клону на кревет, сва срећна. Он је! У том уђе Рет, свеже обријан, очешљан, трезан, али лица уморног, са силним плавим колутовима под очима. Као да је пео. ЈТако је поздрави руком: »Хало!с Како може само тек тако овлаш да је поздрави после свега што је било. Два дана није био код куће, па ни речи о томе. А успомена на ону ноћ? Па није могао ваљда да је заборави, сем... ... сем ако такве ноћк за њега уопште ништа нарочито не значе. Она се следи. Али не изусти не реч, не учини ништа од свега онога што је спремала да га опчара: ни покретом, не оком, нн уснама. Није јој ни пришао макар овлаш да је пољуби. У руци му гори цигара. Гледа је некако чудно. — Где... где си бко? — Ех, немој се правити као да не знаш. Ја мислнм цела варош то зна. Али, можда сви знају, само тн не. Знаш могло би се оно окренути: »Супруга најзад сазна!« — Шта значк све то? — Па ја мислим, пошто је још прошле ноћи полицнја бнла код Бел... — Код Беле? Код те ... ? Тн си тамо ..? — Наравно! Па где бих иначе бко? Ваљда се ннси брннула шта је са мном? (Наставнће се)
на? Боли те то, а? Па ти и не трпиш ни саткаљење ни смех1 И престаде се смејати, па се тако тешко ослони на рамена Скарлетина, да ову заболи. Његово сасвим измењено лице приђе јој још ближе, а јаки мирис вискија задахну је. — Ја љубоморна? А зашто да не? О, да, љубо-
— О, да, верна си ти мени, али зато што те Ашли није хтео. Недам ја њему твоју душу. Он неће твоју душу, будала једна. А мени она треба. Њу хоћу. И срце твоје хоћу. А то неће никада мени припасти, баш као ни Ашлијева ду" ша теби. Видиш, зато ми те је жао. — Ја? твби је мене жао?
те волео, Скарлет, и у ду" шу те знам, како то Ашли никада не би могао, а и кад би те упознао сасвнм, он би те презрео. Али не, и не. Тк мораш целог свог живота да чезнеш за човеком кога не схваташ. А ја те волим, да волим те, одавна још, одавна.... И пусти је нагло и отетура се флаши. За часак, Скарлет ни да се макне. Мисли јој летеле. Ни једног од њих двојице не можеш схватити управо. Рет.... Рет је казао да је воли. Озбиљно је то рекао? Или је пијан само, па...? Можда је то нека од оних његових страшних шала? А Ашли? За месецом... За ме" сецом она то сеже.... И отрча нагло у хол, па ће уз степенице. Али Рет је стигао у једном оку, зграбно на руке и понео кроз мрак, у дивљем трку, као Индијанац, уз степенице, њеној спаваћој соби.... *
Када се ујутру пробудила, Рета ннје било ту. Сети и навуче јорган на главу... Чудо... али али лепо. Рет је, дакле, волео. Бар, тако је казао, па како би и могла сумњати у то? Како чудно, како невероватно! Да он њу воли, тај пустолов и распусни човек, који је, на око, тако хладан, као странац, живео поред ње. Није знао шта'да мисли, после тог чудноватог открића: Рет је воли. А онда јој сину мисао.... И она се гласно и срећно насмеја.... Волео је, докле га, нај" зад, нма у рукама. И зазоравила била како је већ одавна покушавала да га очара и замами и увуче у своју мрежу, да би само овладала она и докопала узде она, а не он1 А, ево, сада жели то и" сто, и силно жели, а прилнка се пружа. Ноћас јесте она била његова, али сада је открнла слабу страну Ретову, рањљиво место његово. Сада га је ухватила и држаће га док год буде хтела. Да га види, после свега ноћашњег, на јаснсј светлости дана! Иако је то узнемиравало, али је ипак то била срећна нервоза. Видеће он већ1 Но, да се боји она, Рета? И стаде се три" умфално кикотати. Он је заљубљен, дакле — њен је, у власти је већ, она то јасно види... Али Рета не беше нн за ручком. За вечером му место опет остало празно... Прошла је и ноћ, друга ноћ, а она је бдила до освита, ослушкујући напрегнуто да ли се чују врата. Али — не беше га до зоре.