Време, 03. 09. 1940., стр. 2

СТРЛНА2

ВРШЕ Уторак, 3 септембар 1940

Слвјша Рада званично обатена' о прнроди гарантија осовкне Румуннјн

БРИТАКСКИ АВИОНИ

мшпннт

У Африци се и даље дневно воде ваздушне борбе

Јуче је немачки амбасадор у Риму фои Макензен имао у вези стим састанак са совјетским амбасадором Горелкином

Рнм, 2 септембра. — (Телефонски нзвештај) Данашња римска штампа каже да су закључци бечке конференције дело правде и смирења. Међутим, док су дописи у листовима ограни чени на хронику догађаја који су дошли после конференције, у новинарским круговима још увек се коментаришу закључци бечке арбитраже. Особиту пажњу* новинарски | вези са \тиском који је она нрутови посвећују гаранти- имала у јјтоисточном делу Ејама које су далв силе осовн- ] вропе. в:-ше Румунијн. ј „Фелкишер Беобахтер*' обТе гарактиј е , наже с е , има- јављује чланак под насловом ју псториски значај. Оне на „Победа мнра у дуназском про ј е дан несум^нв начнн под- ; стору". У том чланку истиче впаче да се Румунија отсада се радост Мађарске и њена налазз у ннт е ресној сферн захвалност према Немачкој и нскључнво снла осовнне, ко- Италији, па затим каже да је

пети британскп маневри п да су у будућности искл>учени сви покчтпаји маневара да се ремети мир '. Швајцарски лист о бечкој арбитражи Берн, 2 септембра. — ДНБ јавл,а: Лист „Ст. Галер Тагблат" пише да је бечком арбитра-

ј« преко Румуннје добнјају нзлаз на Црно Море. То с е уједно моке сматратн као победа нталнјанске тез е , према којој у нталнјанску, односно осовннску интересну сф~ру, улазе све земље до Карпата. 5а сада се још не зна иа којн бн начнн требало да функднонншу те гарантије, снла осовнне Румуннјн. Но предвиђа се да бн оне у

Фон Рнбентроп првн мах тр е бало да нмају жоЕсултатЕвнн посредннчкл: каракт е р у случају спора Ру

природно што се Румуннја не радује, али вели да треба кон статовати да је Румунија била 20 годнна заведена и да су политичари, као на пример г. Титулеску, навнкавали на нзвесне задатке који не одговарају ни унутрашњој снази румунског народа ни њеној историској или народној мисији. Лист затим каже да је беч ка одлука створнла мнр у Подунавском Басену, а да су немачко-италијанске гарантије. дате Румунији, позитнван, зна чајан резултат за Румунију. Лист каже: „Румунија је ослобођена лажних пријател>а и заводничких илузија. Румунија је данас у оним граппцама које одговарају њеној геополитичкој ситуацији и привредној струк тури. Створени су јасни и разложни односи у џелој Источној Европи. Отклоњене су све сметње које су долазиле од стране оних који су били вечити рушител>и мира у Европи". „Дер м онтаг" вели да ни овом приликом нису могли ус-

Фое Макензен жом окончан спор којн је 20 година изазивао трвења између две државе и често пута претио да поремети општи мир. Бечка арбитража потврђује да је осовина господар на Југоистоку. Гарантије сила осовине дате Румунији уносе у сасвим другу светлост немоћ западних сила на Балкану.

још једном су доказали услугу снла осовине у стварању новога поретка, који Вођа Рајха н Дуче желе да даду Европи.» Министар иностраних послова Рајха г. фон Рибентрсп одговорио је следећом депе шом: «3ахвал>ујем Вам на другарском поздраву који сте дш упутнли на повратку у Италнју. Делим Вашу радост н задово.т>ство што смо у Бечу зајсднички решили једно важно европско питање. Снле осовн* не створиле су на тај начии коначно умнрење у дунавском простору и својим арбнтражнго1 судом поново коначно доказалп впсоко осећање одговорности које Дуче н Вођа Рајха нмају прн решава&у одлучних европскпх питања. Молимо Вас да Дучеу предате нзразе ноје оданостн.»

Берлнн, 2 септембра. (Телефонски извештај). Поводом годишњице рата листови подвлаче да је Енглеска покушала да обмањује и саму себе, исто као што је покушавала да обмане и друге. „Баш годину дана после објаве рата, пише вечерашњи „Дојче Алгемајне Цајтунг", бечка пресуда показала је Ен» глезима њихову немоћ. Они "1Гсеи м. М тГ Р тм'?« 1* оћ .® 1И>,е Да «

љом. С е м тога, те гарантнј когу да послуже као база за даљу е волуцију у оСовннскорумпским одаоспма. У крговнма страиих новинара у Рнму владало је особито нит е ресован>е за доднр — ако је постојао — за вр е ме б е чке копференпије нзмеђу снла осовнне н Совјетске Руснје. На звашгшом рнмском мссту .кије се нскључнвало да је било тога додира за вр е ме саме конфер е ндије н после н>е. М 3 *јутнм, ннје с е мог.то ништа прецнзније сазнатн у том правцу. Ко у обавештеннм круговнма се тврди да је до тога дошло.

Не.пачки листопи о гарпитпја.па румунских грапица (Од нашег сталног дописнила) танска је била блеф и још од почетка ослањала се на издаЈУ- Бечка пресуда била би у нормалном ^времену једна светска сензација. Што је она уследила усред рата, то показује снагу полнтике осовине као слабост Енглеске која чини све да обмане себе пошто' друге више не може да обмане. А црту испод биланса повући ће Немачка оружаном силом.> Т. СОКОЛОВИЋ Измена телеграма између грофа Ћана и фон Рибентропа Берлмн, 2 Септсмбра. ДНБ јавља: Напуштајући границу Рајха миннстар иностраних послова Крал>евине Италије гроф Галеацо Ћано упутио је министру иностраних послова Ргјха г. фон Рибентропу следећи телеграм: «У тренЈтку када се враћам

границе нису створиле „рав нотежу" на југоистоку Евро-

У Мађарској и Румунији сад се повлаче војне мере које су биле предузете за време заоштрености. Према томе, није се радило о равнотежи, него о миру. Мађари су наши стари другови по оружју из светског рата који су на основу пресу-. де сила осовине мирним путем добили један део својих територија, које су им преотеле силе у Версају 1918 године. Може се имати разумевања за бол који је нашао израза у доднра |говору румунског министра иностраних послова, наставља

Нвмачка, И оја је везаиа са | лнст. Ранија румунска полиСовјвтском Ру с нјом пактом о тика била је доспела у погрео пенап а дан>у, обаЕвстнла ј е ! шне воде. Сломом француских Москву днпломатским путем н британгких гарантија, хегемо

ДАНСКЕ ЖРТВЕ ЕНГЛЕСКЕ МИНЕ Коиенхаген, 2 септембра. ДНБ јавља: Као што је већ укратко било јављено, дански брод „Ри зе" страдао је у петак, између Финена и Ареа, наишавшн на енглеску мину, постављену у водама које нису обухва ћене блокадом, већ на којима је допуштена слободна пловидба. Сад је утврђен*коначли број жртава те катастрофе: из олзтшне брода извађени су ле шеви заповедника брода, првог машиниста и једног ложача. Недалеко од места катастрофе нађена је једна жена са своје двоје деце која је путовала пострадалпм бродом и која, ре приликом катастрофе удавила са својом децом. Осим тога, двојица рањених пут&ика пОдлегла с>- у болнп пи задобијеним ранама. Према томе, енглеска мина на коју је наишао брод „Ризе", изазвала је свега осам људских жртава.

инЈански авнони у Афрнцн

Негде у Италнјн, 2 септембра. — Агенција Стефани јавља.Саопштење главног штаба нталнјанске оружане снле бр. 87 гласн: »У току прошле ноћи непрнјатељскн авнони ле т елн су из" над Сарднније бацајућн бомбе на срећу. Противавионска артнлернја оборнла је трн непрнјатељска авиона. Није било ннједне жртве н никакве штете. Непрнјатељски авнонн, којн још увек долазе преко Швајцарске, летелн су изнад неких области Пнјемонта н Ломбарднје, где је одмах дошло до ваздухопловне н протнвавнонске реакпнје. Како ннсу моглн доћн до жељеног циља, авионн су бацнли четирн бомбе на једно село у области Варезе. Исто тако бацали су свеТлеће ракете ка разна места, не прнчнннвшн нн жртве ни значајннју штету. Два италијанска извнђачка авнона нису се вратнла у своју базу.

Саопштење о борбама у Африци

у Италији, 2 септемАгенција Стефани

главног штаба оружане силе

ПОВРАТАК НЕМАЧКОГ НОВИНАРА ИЗ ФРАНЦУСКОГ ЗАРОБЉЕНИШТВА Брнсел, 2 септембра, — ДНБ јавља: Дугогодишњи бриселски дописник лнста »Келнише Цајтунг* г. ЈозеФ Херман', вратио се из француског заробљеништва и сггигао поново у Брисел. Херман је ухапшен 10 маја у Белгији и прошао је кроз 13 разних затвора н концентраци оних логора у Француској. Крајем месеца августа пуштен је из концентационог логора на интервенцију једне немачке комисије.

СЛОВАЦИ И РАЈХ Братислава, 2 септе.мбра. Агенцнја Стефани јавља: Претседник Словачке г. др. у ИгалнЈу упућујем Вам сво- Тнзо прнсуствовао је конгре

пре н после конф е р е ицнј е . Т а ј кпфор м агнвни додир изм е ђу Н е мачке и Совјвтс К е Русије запаж е н је и преко немачкнх днпломатскнх претс т авника у иностранству. Т а ко је данас пре подне не м ачкн амбасадор у Рн М у фон М а в е н.

нија западних сила на Балкану, којима никада није ту било места, наступио је крај и Румунија је била напуштена од ранијих пријател»а. Мало је данас Румуна који не би могли да претпоставе каква би судбина постигла њихову зем-

зен посетао совјетског амба- Љ У приликом Једног оружаног

сг дора ГорСлкНна^ са нојнм °е задр®а 0 дуже у разговору. К а ко се јуче Лов М а * е нз е н вратно са б е чке г.онференцнје, у новинарским круговима се сматра да је н е м а чкн амб а садор об-вестно свог совјвт. ског колегу о току разговора воји су вђ е ни у Б е чу. Са нталнјанске стране, каже се, ннје дошло до сдичног корака са разлога пгТо И та лнја нема са Совјетском Русијом тако тесне однсс е као Н е мачна у оквнру пакта о ненападању. Др. М. ПОПОВИЋ ^умунија ослобођена лажних пријатеља" Берлтш, 2 ссптсмбра. — ДНБ јавља: Немачки листови посвећују своје чланке свстско-политичхаи 1 шачају одлда§ у

сукоба. Бесарабија је већ 6 ј ла враћена, а уступањем једног дела Добруце она је била ослабљена. Сад пак на основу гарантија сила осовине Румунија ће моћи у миру да реши извесне тешке задатке који јој се намећу ради новог преуређења. Народи Европи нису ту само зато да на теразијама енглеске равнотеже као већи или мањи тегови буду гурани, него да у оквиру новог уређења нађу сигурну привредну егзистенцију, а да при том основе ове егзистенције не буду стално поремећиване неподношљивим војним теретом по налогу сила које су потпуно стране у том простору. Гарантије сила осовине нису управљене ни против кога. Бротанске гарантије пак имале су једижо за циљ да увуку Румунију у енглески рат. Наша гараншја је сгварва. Бри

Је другарске поздраве и нскрену захвалност за гостопримство које ми је указано. Мо.тнм Вас да Вођн Рајха предате нзразе моје оданости. «Био сам срећан гато смо, једнодушно. моглн да сарађу јемо на остварењу једнсг праведног дела. Внсоки задаци које смо нмали да решимо

су словачке народне странке и том приликом одржао говор, у коме је, поред осталог, говорио о сздравпм темељима једне државе», па је рекао да Словаци треба у свему да следе г. Хитлера. На крају је г. др. Тисо изразио своју веру у победу немачког оружја.

Негде тембра. јавља: Саопштење италијанске гласи: Прнликом напада нз ваздуха на Тобрук, о коме је јавл>е но у саоппгтењу бр. 86, погођена је једна пољска болница, где је тешко рањено једпо лице. Један непрпјатељеки а-

раскрсница, и већ од 15 јула објекат многоброннх италијанских напада нз ваздуха. Заузнмањем Буне нталнјанскн фронт према Кенијн скратно се за око 300 километара. (Трансконтинент прес) Италијани о бомбардовању Могадиша Рим, 2 септембра. — Агенцпја Стефани јавља: Овлашћени кругови демантовАли оу вест лондонског радиа према којој су енглески

Је и из других неких пристаништа Средоземног Мора. Понуђене транспортне премије наиме нису могле бити прихваћене услед огромног ризика за пловидбу по Средоземном Мору. (Трансконтпнент прес) „Тевере" о америчкој штампи Рим, 2 септембра. — Агенција Стефани јавља : „Тевере" се осврће на писање неких америчких листова и вели да су извесне вести тих листова примери смешних неистинитости. Последњу так ву вест објавио је „Њујорк Тајмс", који се усудио да напише да бомбе из италнјанских авиона, бачене на Гнбралтар, имају исто дејство као да је бацан снег од јаја. „Тевере" позива чланове редакције америчког листа да посете Гибралтар, где ће моћи да констатују какво су деј ство имале италијанске бомбе на војна постројења гибралтарске тврђаве, а нарочи то на арсенал. Швајцарско саопгатење о страним авионима Берн, 2 септембра. — ДНБ јавља: Швајцарскн г е нералш та б саОпш та в а : Ноћу Нзмвђу 1 н 2 се п т ембра странн авнонк летедн су поново нзнад наше територнје. Измвђу пола ноћн н ј е дног часа у многнм мвстнма з а п а Дног д е ла з е мљ е дат је знак за узбуну.

БрнТанска лака крстарнца »Кентерберн

вион оборила је противавионска артиљерија мориарице. У Источној Афрнцн непрпјатељски авпони су покушалн да нападну острво Харвпл. на 80 км. од Масауе. Оборен је један непрнјатељски авн« он, а трн члана посаде обореног авнона су заробљена. Прнлнком напада на Асаб, где је бнло лакше штете н где је рањено осам лица, оборсп је један непрнјатељскп авион. Нашн авиони бацали су бомбе малог калпбра и отворилн су митраљеску паљбу са успехом на један непријатељски логор јужно од Мама на, с друге стране Касале. Према последњим констата цнјама, непрпјатељ је прн.тпком борбе код Адара, о којој је јављено у саоппггењу бр. 83, оставпо на бојном пољу 22 погину.та. Између осталог, за пленнли смо један оклопљеГо! аутомобил."

заузимања

Важност Буне Рнм, 2 Септембра. — Данашња римска штампа пстнче да је заузимање Буне у Кенији нова карика у ланцу италијансклх победа у Афри|ци. Буна је важна караванска

Аден, брнхшска рахна мл у Цр&шш Мор« - » ». АГ - . Ј .. , .

авпони тобоже жестоко бом бардовалн концентрациЈу италијанских авиона код Могадиша. Акција на коју се мнсли у озоме извештају лондонског радиа цнтирана је у италнјанском комзникеу од 30 ав густа у коме се каже да су непријатељски авиони у три маха бомбардовали Могадишо и да је било неколико мртвих и седам рањених, а да 1е материјална штета незнатна. Данас се подвлачи да су енглески авионн у току ове акције подел>ени у три формације растурили једну групу авиона не причннивши осетне штете. Како урођеници при• мају Италијане у Кенији Рнм, 2 септембра. — Аген ција Стефани јавља: • Италијански листови подвлаче значај пталнјанског напредовања у Кенији о коме је реч у јучерањем италијан«^ком коминнкеу. Енглески положаји у Кеннји падају један за другим. После губитка Мојале и Долоа Енглези су морали исто тако да напусте и Буну, веома значајан центар Перуана. Ту су Енглезн ззграднли једно узлетиигге са кога су полазили авиони на летове изнад Италијанског царства. Из онога пгго се до сада могло сазнати у везн са заузн мањем Буне види се да је становннштво Британске Кеније свуда са манифестацијама симпатија примило италнјанске трЈие. Те манифестације су се потврдиле и у актима покорностн шефова н нстакнутих личности које се чак нуде да сада ступе у борбу против Енглеза. То показује да је и италијански престиж коначно отстранио оно што је било остало од енглеског престнжа. Ризик пловидбе на Средоземном Мору Атнна, 2 септембра. — у току послслњпх дана ннје закључен ни један транспортни споразум за пристаништа Средоземног Мора нако постоја јака потражња за шеће ' ј/ (М. А гшјгвндрн

У кантону Сен Г а л п^ло ј е неколнко бомби на пољ е . Ннко ннје ран>ен. У долннн Р а јне трупе су отвориле ватру нз протнвавнонскнх батернја на непрнјате љ с ке авноне. Бомбе на гивајцарској територији Берн, 2 септе.мбра. — ДНБ јавл»а: Поводом бомби, које су са непознатих авиона пале у блззини Ауа, швајцарска телеграфска агенција сазнаје да су најпре бачене запаљнзе бомбе које нису изазвале никакву штету. С друге стране је 5 експлозивних бомби пало на меко тле, тако да дејство ннје било јако. Те бомбе су пале недалеко од некнх станова. Узбуна у Женеви и Лозани Ж е не в а, 2 сецгембра. — ДНБ јавља: У ноћн између 1 н 2 септембра британскн авионн летели су поково нзнад Швајцарске. У Женевк, у трн маха је дат знак за узбуну. Знак за узбуну дат је н у Лозани.

ДАН РОДОЉУБИВИХ ПЕСАМА У ДАНСКОЈ Копенхаген, 2 се П тембра. ДНБ јавља: | Јуче је у целој Данској пр^ређена лепа родољубнва маннфестацнја. У свнм градовнма и местнма грађанство се нскупнло у великом броју, те је у хору отпевапо низ данских родољубнвнх песама. Према досад прикупљеним подацима, учествовало је у целој Данској најмање 750 000 гра' ђана у тој маннфестацнји. У самом Копенхагену искупило се у Народном парку око 150.000 душа. У Алборгу, из кога града је бнла потекла нннцијатиза за ову лепу маннфестадију. искупило се 35.000 душа, што је врло импозантан број у сразмери према укупиом становништву тога града. Маннфестацлја је у свкм градовима завршена певањем Грун двигове песме »Матерн>н јазнкнебески гласс. Са свих ових родољубивих скупова упућени су поздравнн телеграми Н>. В. Краљу Крнстн1«му X в к ј № *- и 'н